Транспорт

Из Википедије, слободне енциклопедије
Контејнерски брод BW Fjord
Француска национална полиција користи неколико начина транспорта, сваки од њих има своје предности.

Транспорт представља кретање људи, животиња или добара са једног места на друго. Видови транспорта обухватају ваздушни, жељезнички, друмски, водени, кабловски, цевоводни и свемирски. Поље може бити подељено у инфраструктуру, возила и операције. Транспорт је важан, јер омогућава трговину између људи, што је основа за развој цивилизација.

Транспортна инфраструктура се састоји од одређеног броја инсталација, што укључује цесте, жељезнице, ваздушне линије, водене линије, канале и цевоводе, као и терминале као што су аеродроми, жељезничке станице, аутобуске станице, складишта, превозничке терминале, складишта за пуњења горива (укључујући пристаништа и бензинске пумпе) и морске луке. Терминали могу бити кориштени за размену путника и терета, као и за одржавање.

Возила која путују на овим мрежама могу укључивати аутомобиле, бицикле, аутобусе, возове, камионе, људе, хеликоптере, пловне објекте, свемирске летелице и авијацију. Операције се баве начином на који се управља возилима и процедурама прописаним за ту сврху, укључујући финансирање, законитост и политику. У транспортној индустрији, операције и власништво инфраструктуре могу бити јавни или приватни, зависно од државе и начина.

Путнички транспорт може бити јавни, где оператори омогућавају сервисе по распореду, или приватни. Теретни транспорт је постао фокусиран на контејнеризацију, иако се транспорт расутих материјала користи за велике количине трајних роба. Транспорт игра важну улогу у економском расту и глобализацији, а већина типова узрокује загађење ваздуха и заузима велике земљине површине. Иако у великој мери уз субвенцију владе, добро планирање транспорта је основа за прављење тока саобраћаја и смањења гужви.

Начин транспорта[уреди]

Начин транспорта је решење које употребљава одређени тип возила, инфраструктуре и операције. Транспорт особа или терета може укључивати један или неколико начина, с тим што се овај други случај зове интермодални или мултимодални транспорт. Сваки начин има своје предности и мане, те се бира за употребу зависно од трошка, могућности и руте.

Људи[уреди]

Транспорт људском снагом остаје у сталној употреби у државама у развоју.

Транспорт људском снагом, облик одрживог транспорта, јесте транспорт људи и/или добара кориштењем људске снаге мишића, у облику ходања, трчања и пливања. Модерна технологија допушта машинама употребу људске снаге. Транспорт људском снагом остаје популаран из разлога смањења трошкова, слободног времена, физичких вјежби и заштите околине; некад је то једини доступан облик, посебно у неразвијеним или неприступачним регијама.

Иако су људи могу да ходају без инфраструктуре, транспорт може бити побољшан кориштењем цести, посебно када људи користе возила, попут бицикала и скејтова. Возила која користе људску снагу такође су прављена за тешке услове околине, као што су снег и вода, скутером за веслање и скијање; чак се може у ово убројати и ваздух, кориштењем авијације с људским погоном.

Животиње[уреди]

Транспорт са животињским погоном јесте кориштење радних животиња за премештање људи и добара. Људи могу јахати неку животињу директно, користити је као товарну за пренос добара, или их искористити самостално или у тиму, да вуку санке или возила с точковима.

Ваздух[уреди]

White jet aircraft coming into land, undercarriage fully extended. Under each wing is a turbofan engine
Air France Airbus A318 слеће на лондонски аеродром Хитроу.

Ваздухоплов фиксних крила, уобичајено зван авион, јесте летелица тежа од ваздуха где је кретање ваздуха у односу на крила кориштено за подизање. Појам се користи за разликовање овог од авиона ротацијских крила, где кретање помичућих површина релативно на ваздух прави дизање. Жироплан је истовремено са непомичним крилима и ротирајућим крилима. Авион са фиксним крилима има распон од малих тренерских и рекреацијских ваздухоплова до великих авиокомпанија и војних теретних авиона.

Две ствари потребне за ваздухоплов су проток ваздуха преко крила ради подизања и површина за приземљивање. Већина вазхухоплова такође захтева аеродром са инфраструктуром ради оправке, обнављања, пуњења горивом и за укрцавање и искрцавање посаде, терета и путника. Док је велика већина ваздухоплова способна да се спушта на тло и подиже с тла, неки су у могућности спустити се на лед, снијег и мирну воду.

Авијација је друга најбржа метода транспорта, после ракете. Комерцијални џетови могу достићи до 955 km/h, једномоторни авион 555 km/h. Авијација је у могућности да брзо транспортује људе и ограничене количине робе преко великих удаљености, али захтева велике трошкове и енергију; за кратке удаљености или за неприступачна места, могу се користите хеликоптери.[1] Чланак из новина The Guardian од 28. априла 2009. бележи да, „СЗО процењује да у сваком тренутку има до 500.000 људи у авионима.“[2]

Жељезница[уреди]

Њујоршки метро је светски највећи рапидни транзитни систем по дужини рута и по броју станица.
White electric train with red cheatline emerging from tunnel in the countryside
Интерсити експрес, немачки путнички брзи воз

Жељезнички транспорт је онај вид транспорта где се воз креће дуж две паралелне челичне шине, познате као жељезничка пруга. Шине су окомито учвршћене (анкерисане) на везе (или прагове) од дрвета, бетона или челика, да би задржале сталну удаљеност једна од друге. Шине и окомите греде су смјештене на темељ направљен од бетона, или компресоване земље и шљунка у „кревету“ од баласта. Алтернативне методе укључују пругу с једним колосеком и маглев.

Воз се састоји из једног или више повезаних возила који оперишу на шинама. Погон се обично остварује помоћу локомотиве, за пријевоз серије вагона без напајања који могу носити путнике или терет. Локомотива може бити погоњена паром, дизелом или електричном струјом којом се напаја из електричног система. Алтернативно, неки или сви вагони могу бити напајани, што је познато као вишеструка јединица. Такође, воз може бити покретан коњском снагом, кабловима, гравитацијом, пнеуматицима и гасним турбинама. Покретани вагони се крећу са много мање трења од возила са гумама на асфалтираним цестама, што чини возове енергетски ефикасније, али ипак не толико ефикасне као што су бродови.

Међуградски возови су дуголинијске услуге које спајају градове;[3] модерне високобрзинске жељезнице су у могућности развијања брзина до 350 km/h (220 mph), али ово захтева посебно направљене шине. Регионални и путнички возови повезују градове са приградским и околним срединама, док се унутарградски транспорт одвија висококапацитетским трамвајима и брзим транзитима, често правећи окоснице градског јавног транспорта. Теретни возови традиционално користе бокс-вагоне, захтевајући ручни утовар и истовар терета. Од 1960-тих, контејнер возови су постали доминантно решење за опште терете, док се велике количине расутог терета превозе наменским возовима.

Друм[уреди]

Harbor Freeway је често претрпана током сати гужве у центру Лос Анжелеса.

Друм је препознатљива рута, односно пут, између два или више места.[4] Цесте су обично поравнате, асфалтиране, или на други начин припремљене да допусте лако путовање;[5] иако не требају бити, а историјски више цеста је било једноставно препознатљиво без било какве формалне конструкције или одржавања.[6] У урбаним подручјима, цесте могу пролазити кроз град или село и бити назване као улице, служећи две функције као урбани услужни простор и као рута.[7]

Најчешће цестовно возило је аутомобил; путничко возило с точковима које са собом носи мотор. Остали корисници цесте су аутобуси, камиони, мотоцикли, бицикли и пешаци. Од 2010, било је 1.015 милијарди аутомобила широм света. Цестовни промет нуди потпуну слободу корисницима цеста за пријенос возила са једне локације на другу и са једне цесте на другу према потреби и прилици. Ова флексибилност промена у локацији, смеру, брзини и тајмингу путовања није доступна за остале начине транспорта. Могуће је омогућити сервис врата-до-врата једино цестовним транспортом.

Аутомобили пружају високу флексибилност са малим капацитетом, али захтевају високо кориштење енергије и површине, те су главни извор буке и загађења ваздуха у градовима; аутобуси допуштају ефикасније путовање са губитком на смањеној флексибилности.[8] Цестовни транспорт камионима је често почетна и крајња фаза теретног транспорта.

Вода[уреди]

Саграђен од стране Холанђана за транспорт зачина, данас се користи од стране локалних рибара као пут до мора, Негомбо холандски канал, Шри Ланка
White ferry with ramps in the up-position, moored at jetty
Трајект аутомобила

Водени транспорт је кретање у смислу воденог транспортног средства попут барке, брода, пловила или једрилице кроз водену површину, попут мора, океана, језера, канала или реке. Потреба за пловности је честа за водени транспорт, правећи труп доминантним аспектом ове конструкције, одржавања и изгледа.

У 19. веку први пароброд је развијен, користећи парни мотор за вожњу точкова са лопатицама или пропелера за покретање брода. Пара је произвођена у бојлеру користећи дрво и угаљ и доводи се кроз парни вањски мотор са унутрашњим сагоревањем . Сада већина бродова има унутрашњи мотор с унутрашњим сагоријевањем користећи благо рефинирани тип петролеја звани бункер гориво. Неки бродови, као што су подморнице, користе нуклеарну енергију да произведу пару. Рекреацијска или едукацијска лађа и даље користи моћ ветра, док неке мање лађе користе унутарње моторе СУС да возе један или више пропелера, или у случају млазних пловила, унутрашњи водени млазњак. У плитким газ подручјима, летелица на ваздушном јастучету се покреће великим потискивачким вентилаторима.

Иако спор, модерни морски транспорт је високо ефикасна метода транспортирања великих количина добара. Комерцијална возила, скоро 35.000 у броју, носила су 7,4 милијарде тона робе у 2007. години.[9] Транспорт водом је значајно јефтинији него ваздушни транспорт за трансконтинентално морепловство;[10] кратколинијско морепловство и трајекти остају одрживи у приобалним подручјима.[11][12]

Остали начини[уреди]

Oil pipeline winding through cold Alaskan country-side. In the background are mountains, partly snow-capped
Транс-Аљаска нафтовод за сирову нафту

Транспорт цевоводима шаље добра кроз цеви; најчешће се шаљу течности и гасови, али пнеуматске цеви такођер могу слати чврсте капсуле користећи компресовани ваздух. За течности/гасове, било која стабилна течност или гас може бити послаат кроз цевовод. Систем кратких растојања постоје за канализацију, цистерне, воду и пиво, док се мреже на већом удаљеностима користе за нафту и природни гас.

Кабловски транспорт је начин транспорта при коме се возила померају кабловима уместо унутарњим извором снаге. Најчешће се користи са стрмим нагибима. Типична решења укључују ваздушни трамвај, лифтове, ескалаторе и ски-лифтове; неки од ових су такоер категоризирани као конвејерски транспорт.

Свемирски лет је транспорт ван Земљине атмосфере у вањски свемир кориштењем свемирских летелица. Док су велике количине истраживања отишле у технологију, ретко се користе осим да поставе сателите у орбиту, те ради извршења научних експеримената. Ипак, човек се спустио на Месец, а сонде су послате на све планете Сунчевог система.

Подорбиални свемирски летови су најбржи од постојећих и планираних транспортних система са места на Земљи према удаљеним местима на Земљи. Бржи транспорт може бити постигнут кроз део ниске Земљине орбите, или да трајекторија буде још бржа користећи пропулзију ракете која то усмерава.

Елементи[уреди]

Инфраструктура[уреди]

Мостови, као Голден гејт, допуштају цестама и пругама прелаз преко воде.

Инфраструктура је фиксна инсталација која допушта возилу да делује. Састоји се од пута, терминала и постројења за паркирање и оправку. За жељезницу, цевоводе, цесту и кабловски транспорт, целокупан пут којим возило путује мора бити изграђен. Ваздушни и водени бродови имају могућност да избегну овај захтев, јер ваздушна линија и морска линија не морају да буду направљене. Ипак, они захтевају фиксну инфраструктуру на терминалима.

Терминали као што су аеродроми, луке и станице, локације су где путници и роба могу бити пребачени са једног возила, или начина транспорта, на друго (други начин). За путнички транспорт, терминали интегришу различите начине да пруже возачима размену узимања предности сваког начина транспорта. На пример, ваздушна лука жељезничких веза спаја аеродроме са градским центрима и предграђима. Терминали за аутомобиле су паркиралишта, док аутобуси и вагони могу могу оперисати са једноставним местима заустављања.[13] За терете, терминали делују као претоварне тачке, иако се неки терети превозе директно са тачке производње до тачке кориштења.

Финансирање инфраструктуре може бити јавно или приватно. Транспорт је често природни монопол и потреба јавности; цесте, те у неким државама жељезничке пруге и аеродроми, финансирају се кроз порез. Нови пројекти инфраструктуре могу имати велики трошак, те се често финансирају кроз дуг. Већина власника инфраструктуре зато намећу накнаде кориштења, као што су накнаде за слетање на аеродромима, или на наплатним рампама на путевима. Независно од тога, власти могу наметнути порез на куповину или употребу возила. Због лоше прогнозе и прецењивања броја путника од стране планера, постоји често и мањак бенефиција за пројекте транспортне инфраструктуре.[14]

Возила[уреди]

Fiat Uno у 2008. години

Возило је сваки неживи уређај који се користи за померање људи и добара. За разлику од инфраструктуре, возило се помера заједно са теретом и возачима. Све док није погоњено кабловима или мишићном снагом, возило мора пружити властиту пропулзију; ово је најчешће остварено кроз парни мотор, мотор са унутрашњим сагоревањем, електромотор, млазњак или ракету, иако друге методе пропулзије такође постоје. Возилима је такође неопходан систем претварања енергије у кретање; ово је најчешће урађено кроз точкове, пропелере и притисак.

Возилима најчешће управља возач. Ипак, неки системи, као што су покретачи људи и неки брзи транзити, у потпуности су аутоматизовани. За путнички транспорт, возило мора имати одељак за путнике. Једноставна возила, као аутомобили, бицикли или једноставни ваздухоплов, могу имати једног од путника као возача.

Операција[уреди]

Приватни транспорт је једино субјекат власника возила, који управља возилом самостално. За јавни и превоз терета, операције се раде кроз приватно подузетништво или од стране владе. Инфраструктура и возила могу бити поседована и кориштена од стране исте компаније, или њима исто тако могу управљати разни други ентитети. Традиционално, већина држава је имала националну авио компанију и националну жељезницу. Од 1980-тих, већина ових је била приватизована. Међународни утовар остаје високо-компетитивна индустрија са мало регулације,[15] али луке могу бити јавно власништво.[16]

Функције[уреди]

Превоз путника и робе су најчешћи начини кориштења транспорта. Ипак, постоје и остале врсте употребе, попут стратегијске и тактичке релокације оружаних снага током рата, или цивилне мобилне конструкције или опреме за хитну помоћ.

Путници[уреди]

Light green, orange and white bus stopping in front of multi-story building.
Локални транзитни бус којим управља ACTION у Канбери, Аустралија

Путнички транспорт, или путовање, подељен(о) је у јавни и приватни транспорт. Јавни транспорт је сервис распоређен по одређеним рутама, док је приватни транспорт возилима која омогућавају ad hoc услуге према жељи путника. Овај други нуди бољу флексибилност, али мањи капацитет и има већи утицај на околину. Путовање може бити део дневних миграната, за бизнис, разоноду или миграције.

Транспортом на краће удаљености доминира аутомобилски саобраћај и масовни транзит. Овај други се састоји од аутобуса у сеоским подручјима и мањим градовима, допуњен са приградским шинама, трамвајима и брзим транзитом у већим градовима. Транспорт на веће удаљености укључује кориштење аутомобила, возова, аутобуса и авиона, од којих је овај задњи постао најдоминантнији транспорт кориштен за дужа путовања, укључујући и интерконтинентална путовања. Интермодални транспорт путника је онај где је пут остварен кориштењем неколико начина транспорта; пошто сав људски транспорт нормално почиње и завршава ходањем, сваки се путнички транспорт може сматрати интермодалним. Јавни транспорт може такође укључивати средњу промену возила, унутар или широм режима рада, на транспортном чворишту, као што је аутобуска или жељезничка станица.

Такси возила и аутобуси се могу наћи на оба краја спектра јавног транспорта. Аутобуси су јефтинији начин транспорта, али нису веома флексибилни, а такси возила су флексибилнија, али су скупља. У средини је транспорт осетљиве потражње, који нуди и флексибилност и исплативост.

Међународно путовање може бити ограничено за неке особе због законодавства и визних захтева.

Бродарство[уреди]

Бродски транспорт, или бродарство, јесте кључ у вредносном ланцу у производњи.[17] Са повећаном специјализацијом и глобализацијом, производња је лоцирана много даље од потрошње, чиме се брзо повећава потражња за транспортом.[18] Док се сви начини транспорт користе за теретни транспорт, постој велика разлика између природе разних типова теретног транспорта[19] Логистика обухвата целокупан процес премештања производа од произвођача до потрошача, укључујући спремање, транспорт, претовар, складиштење, руковање материјалима и паковање, са повезаном разменом информација.[20] Inkoterm се бави руковањем плаћања и одговорношћу ризика током транспорта.[21]

Теретни воз са контејнерима у Уједињеном Краљњвству.

Контејнеризација, са стандардизацијом ИСО контејнера на свим возилима и на свим прикључцима, револуционализовала је међународну и унутрашњу трговину, нудећи велику редукцију у трошковима претовара. Традиционално, сав терет се морао ручно утоварати и истоварати унутар сваког брода или возила; контејнеризација допушта аутоматизовано руковање и трансфер између начина, и стандардизоване величине допуштају пораст у економији обима у управљању возилом. Ово је био један од кључних руководећих фактора у међународној трговини и глобализацији од 1950-тих.[22]

Транспорт расутог материјала је у уобичајен са терете којима се може грубо управљати грубо без узрокавања њихове детериорације; типични примјери су руда, угаљ, житарице и нафта. Због униформности производа, машинско управљање може омогућити великим квантитетима да се помићу веома брзо и ефикасно. Ниска вредност терета комбинована са великом запремином такође значи да економије обима постаје есенцијална у транспорту, и стога се гигантски бродови и читави возови обично користе за транспорт расутог материјала. Течни производи са довољном запремином могу такође бити транспортирани цевима.

Ваздушни транспорт је постао чешћи за производе високе вриједности; док је мање од један посто светског транспорта по запремини преко авио-компанија, оно по вредности износи четрдесет посто. Време је постало посебно важно у смислу принципа као што су пролонгирање и управо-на-време у ланцу вредности, што је резултирало високој спремности да се плати за брзу испоруку кључних компоненти или елемената високог односа вредности и тежине.[23] Осим поште, опћи предмети који се шаљу авионом обухватају електронику и модну одећу.

Историја[уреди]

Крдо волова превози вуну у Аустралији.

Први људски начини транспорта били су ходање и пливање. Припитомљавање животиња уводи нови начин полагања терета транспорта на снажнија створења, омогућавајући вучу тежих оптерећења, или да људи јашу животиње ради веће брзине и дужине трајања. Изуми као што су точак и саонице помогли су да се животињски пријевоз ефикасније искористи кроз увођење возила. Такође водени транспорт, укључујући пловила на весла и једра, датирају уназад од памтивека, и била су једини ефикасан начин за транспорт великих количина преко великих удаљености прије индустријске револуције.

Први облици друмског транспорта били су коњи (доместиковани у 4. или 3. миленијуму п. н. е), volovi (од око 8000 п. н. е)[24] или људи носе робу преко прљавих стаза које су често пратиле стаза дивљачи. Поплочани путеви су изграђени од стране многих раних цивилизација, укључујући Месопотамију и цивилизацију долине Инда. Персијска и Римска империја правиле су цесте од камених плоча да би омогућиле војскама да путују веома брзо. Дубоки трупови пута ломљеног камена испод осигуравају да су путеви стално суви. Средњовковни Калифат је касније је правио катрански-асфалтиране путеве. Први пловни објекти су кануи направљени од балвана. Рани водени транспорт био је оствариван помоћу бродова који су било покретани веслима или су користили ветар за погон, или комбинација та два приступа. Важност воде је довела је до тога да је већина градова који су расли као места за трговину били лоцирани на рекама или близу мора, често на укрштањима водених токова. Све до индустријске револуције, транспорт је остао спор и скуп, те су производња и кориштење су били лоцирани што ближе једно другом.

Први лет браће Рајт током 1903.

Индустријска револуција у 19. веку произвела је велики број изума који су фундаментално изменили транспорт. Са телеграфијом, комуникација је постала тренутна и независна од транспорта. Изум парне машине, блиско праћен њеном применом у жељезничком транспорту, направио је транспорт независним од људског или животињског погона. И брзина и капацитет су се брзо повећали, допуштајући специјализацију кроз производњу која је била лоцирана независно од природних ресурса. У деветнаести веку су такође развијени пароброди, чиме је убрзан глобални транспорт.

Са развојем мотора са унутрашњим сагоревањем и аутомобила на прекретници у 20. век, друмски промет је постао у знатној мери одрживији, допуштајући увођење механичког приватног транспорта. Први аутопутеви су конструисани током 19. века од макадама. Касније, асфалт и бетон постали су доминантни материјали за поплочавање. Године 1903, први управљани авион је представљен, а након Првог светског рата, то је постао брз начин за транспорт људи и добара на велике удаљености.[25]

Након Другог светског рата, аутомобили и ваздушне линије узели су веће уделе у транспорту, смањујући жељезнички и водени транспорт на пребациваје терета и краћа путовања путника.[26] Научни свемирски лет је покренут 1950-тих, са брзим растом до 1970-тих, када је интерес опао. У 1950-тим, увођење контејнеризације довело је до масивног повећања ефикасности у теретном саобраћају, дозвољавајући глобализацију.[22] Међународно путовање ваздухом постало је још приступачније током 1960-их, са комерцијализацијом млазног мотора. Заједно са порастом заступљености аутомобила и путевима, дошло је до смањења потражње за жељезничким и воденим транспортом. Након увођења Шинкансена у Јапану у 1964. години, високобрзинска жељезница у Аизији и Европи почела је да привлачи путнике на дуголинијске руте са ваздушних линија.[26]

Раније у историји САД-а, већина аквдуката, мостова, канала, жељезница, цести и тунела били су у поседу приватних деоничких корпорација. Већина такве индраструктуре транспорта дошла је под контролу владе у касном 19. и раном 20. веку, кулминирајући у национализацији међуградског путничког жељезничког сервиса и креирањем Амтрака. Недавно, ипак, покрет за приватизацију путева и остале инфраструктуре добио је нешто замаха и присталица.[27]

Утицај[уреди]

Економија[уреди]

Skyline of city at dawn. A major highway winds itself into the downtown area.
Транспорт је кључна компонента раста и глобализације, као што је то у Сијетлу, Вошингтон, САД.

Транспорт је кључна потреба за специјализацију која омогучава да се производњу и конзумирање производа одвијају на различитим локацијама. Транспорт је кроз историју био подстицај за проширење; бољи транспорт допушта више трговине и веће ширење људи. Економски раст је увек био зависан од повећања капацитета и рационалности транспорта.[28] Међутим инфраструктура и операција транспорта има снажан утицај на земљу и највећи је исцрпљивач енергије, правећи одрживост транспорта главним проблемом.

Услед начина на који модерни градови и друштва планирају и руководе постоји физичка сепарација имеђу дома и посла, форсирајући људе да се транспортују на места рада или студирања, као и да се привремено релоцирају за друге дневне активности. Путнички транспорт је такође основа туризма, знатног дела рекреативног транспорта. Привреда захтева транспорт људи ради обављања послова, било како би се омогућила директна комуникација при доношењу важних одлука или за кретање специјалиста из њихових регуларних места рада на места на којима су потребни.

Планирање[уреди]

Планирање транспорта омогућава високу употребу и мањи утицај у погледу нове инфраструктуре. Користећи моделе прогнозирања транспорта, планери су у могућности да предвиде будуће обрасце транспорта. На оперативном нивоу, логистика омогућава власницима терета да планирају транспорт као део ланца снабдијевања. Транспорт као поље се студира кроз економију транспорта, окосница за стварање регулативе политике власти. Прометно инжењерство, потдисциплина грађевинског инжењерства, мора узети у обзир генерацију путовања, дистрибуцију путовања, избор начина и задатак пута, док се оперативни ниво управља кроз друмско прометно инжењерство.

Aerial view of roundabout, a junction of several streets. Vehicles traverse around the roundabout, which is surrounded by buildings, mostly multi-storey
Инжењеринг овог кружног тока у Бристолу, Уједињено Краљевство, покушава да napravi ток саобраћаја слободно покретним.

Због негативних утицаја који производи, транспорт често постаје предмет контроверзи везаних за избор начина, као и повећаног капацитета. Аутомобилски транспорт се може видети као као трагедија заједничких добара, где флексибилност и удобност за појединце могу погоршати природне и градске средине за све. Густина развоја зависи од начина транспорта, са јавним транспортом који допушта боље просторно кориштење. Добра употреба тла држи заједничке активности близу људских кућа и места високогустог развоја ближе транспортним линијама и чворовима, да смањи потребу за транспортом. Постоје економије агломерације. Изван транспортације нека кориштења земље су ефикаснија када су груписана. Транспортни објекти заузимају земљу, те у градовима, тротоаре (улице и паркинг) могу лако прећи 20 процената укупне употребе земље. Ефикасан транспортни систем може смањити траћење земљишта.

Превише инфраструктуре и превише поравнавања ради максималне пропусности возила има за последицу да у многим градовима постоји превише гужви и многих (ако не свих) негативних учинака који долазе с тим. Само у последњих неколико година традиционалне праксе су почеле да се доводе у питање у многим местима, а као резултат нових врста анализа које упошљавају много шири спектар струка од оних на које се традиционално ослањало у премоштавању области као што су анализа утицаја на животну средину и јавно здравље. Социолози као и економисти у све већој мери доводе у питање одрживост старих решења мобилности. Европски градови предњаче у овим транзицијама.

Околина[уреди]

Looking down a busy road, which is banked on both sides by tall buildings, some of which are covered in advertisement billboards
Загушења саобраћаја и даље постоје у граду Сао Пауло, Бразил, упркос данима забране кретања на основу броја лиценци.

Транспорт доводи до великог кориштења енергије и њиме се троши највећи део светске нафте. Ово узрокује загађење ваздуха, укључујући азотне оксиде и прашину, те је такође значајан доприносилац глобалном загревању услед емисије угљен-диоксида,[29] за који је транспорт најбрже растући емисијски сектор.[30] Према подсектору, друмски промет је највећи узрок глобалном отопљењу.[31] Закони о заштити животне средине у развијеним земљама редуковали су индивидуалне емисије возила; ипак, ово је надокнађено повећањем броја возила и у употребом сваког возила.[29] Додатни начини значајног смањења емисије угљика друмских возила се изучавају.[32][33] Кориштење енергије и емисије варирају увелико између начина, узрокујући да еколози позивају на прелаз са ваздушног и друмског промета на жељезнички транспорт и онај којим управља човек, као и на повећану електрификацију транспорта и ефикасност енергије.

Други utиcaji na животну средину transportnих sistemа обухватају saobraćajne gužve i automobilski orijentirano širenje gradova, što zauzima prirodna staništa i poljoprivredna тла. Смањењем емисије транспорта глобално, претпоставља се да би се остварио значајан позитивни учинак на квалитет ваздуха Земље, те смањење учесталости киселих киша, смога и климатских промена.[34]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Cooper et al., (1998), pp. 281
  2. Swine flu prompts EU warning on travel to US. The Guardian. April 28, 2009.
  3. Cooper et al., (1998), pp. 279
  4. „Major Roads of the United States”. United States Department of the Interior. 13. 3. 2006. Приступљено 24. 3. 2007. 
  5. „Road Infrastructure Strategic Framework for South Africa”. National Department of Transport (South Africa). Приступљено 24. 3. 2007. 
  6. Lay, 1992
  7. „What is the difference between a road and a street?”. Word FAQ. Lexico Publishing Group. 2007. Приступљено 24. 3. 2007. 
  8. Cooper et al., (1998), pp. 278
  9. Тхе United Nations Conference on Trade and Development (UNCTAD) 2007, p. x and pp. 32.
  10. Stopford (1997). стр. 4–6.
  11. Stopford (1997). стр. 8-9.
  12. Cooper et al., (1998), pp. 280
  13. Cooper et al., (1998), pp. 275-76
  14. Bent Flyvbjerg, Mette K. Skamris Holm, and Søren L. Buhl, "How (In)Accurate Are Demand Forecasts in Public Works Projects", Journal of the American Planning Association 71:2. стр. 131-146.
  15. Stopford (1997). стр. 422.
  16. Stopford (1997). стр. 29.
  17. Chopra & Meindl (2007), pp. 3
  18. Chopra & Meindl (2007), pp. 63-64
  19. Chopra & Meindl (2007), pp. 54
  20. Bardi, Coyle and Novack (2006), pp. 4
  21. Bardi, Coyle and Novack (2006), pp. 473
  22. 22,0 22,1 Bardi, Coyle and Novack, (2006), pp. 211-14
  23. Chopra & Meindl (2007), pp. 328
  24. Watts, Martin (1999). Working Oxen. Shire Album. 342. Princes Risborough, Buckinghamshire: Osprey Publishing. стр. 4. ISBN 9780747804154. Приступљено 8. 2. 2016. »[...] tamed aurochs became the first domestic oxen. The earliest evidence for domestication is found in the Middle East around ten thousand years ago.« 
  25. Bardi, Coyle and Novack, (2006), pp. 158
  26. 26,0 26,1 Cooper et al., (1998), pp. 277
  27. Clifford Winston, Last Exit: Privatization and Deregulation of the U.S. Transportation System (Washington, D.C.: Brookings Institution, 2010).
  28. Stopford (1997). стр. 2.
  29. 29,0 29,1 Fuglestvet (2007). „Climate forcing from the transport sectors” (PDF). Center for International Climate and Environmental Research. 
  30. Institute, Worldwatch (16. 1. 2008). „Analysis: Nano Hypocrisy?”. 
  31. Climate forcing from the transport sectors, Jan Fuglestvedt, Terje Berntsen, Gunnar Myhre, Kristin Rypdal, and Ragnhild Bieltvedt Skeie, January 15, 2008, vol. 105, no. 2, PNAS.org
  32. „Claverton-Energy.com”. Claverton-Energy.com. 17. 2. 2009. Приступљено 23. 5. 2010. 
  33. Data on the barriers and motivators to more sustainable transport behaviour is available in the UK Department for Transport study "Climate Change and Transport Choices" published in December 2010.
  34. Canada, Environment. „Environment and Climate Canada”. Приступљено 30. 7. 2008. 

Литература[уреди]

  • Watts, Martin (1999). Working Oxen. Shire Album. 342. Princes Risborough, Buckinghamshire: Osprey Publishing. стр. 4. ISBN 9780747804154. Приступљено 8. 2. 2016. »[...] tamed aurochs became the first domestic oxen. The earliest evidence for domestication is found in the Middle East around ten thousand years ago.« 

Спољашње везе[уреди]