Трачки коњаник

Из Википедије, слободне енциклопедије
Трачки коњаник

Трачки коњаник Хероса је митолошко биће за које се у античком свету веровало да представља посредника између света живих и богова..[1] Трачки коњаник је истовремено био и велико божанство плодности. Налазио би се на надгробним споменицима, иако се сам коњаник везује за воду. Култна места која су му била посвећена су била близу бунара и извора. [2]

Приказ коњаника[уреди]

Коњаник у десној руци држи кратко, копље којим убија звер. Уколико нема копље, рука му је подигнута у вис. Својом левом руком најчешће држи узде, штит или лиру. На рељефима се испред коња налази дрво око које је обавијена змија, коју коњ гази предњом ногом. Поред коњаника су били пси који би јурили звер, најчешће дивљег вепра. Све ово личи на сцену из лова. На неким се могу наћи просути судови са водом или жене. Ретко се виде жене, али их може бити неколико. .[3] Постоје извесна поистовећивања трачког коњаника са култом Сабазија, трачког бога коњаника и Херо-Сабазија.

Референце[уреди]

  1. Откривен трачки коњаник, Приступљено 25. 4. 2013.
  2. Церман., 1962: 80-81
  3. Сретен Петровић, Српска митологија, Приступљено 25. 4. 2013.

Литература[уреди]

  • Љубимковић Н: Краљевић Марко, Историја-Мит-Легенда
  • Гарашанин М. 2001. Још једном о палеобалканском коњанику. ВЕСТИГАТП ВЕТВСТАТИС, 20:135.
  • Зотовић Љ. 2001. Оловне иконе са територије Виминацијума. ВЕСТИГАТП ВЕТВСТАТИС, 20: 165.
  • Цермановић А. Срејовић Д. 1996. Лексикон религија и митова древне Европе (ур. В. Бурсачевић). Београд: Савремена Администрација.
  • Марић Р. 2003. Антички кутови у нашој земљи. Београд: Чигоја Штампа.
  • Петровић П. 1976. Ниш у античко доба. Београд: Просвета.
  • Срејовић Д. 2002. Илири и Трачани, о старобалканским племенима. Београд: Српска Књижевна Задруга.
  • Dimitrova N. 2002. Inscriptions and Iconography in the Monuments of the Thracian Rider. Hesperia: The Journal of the American School of Classical Studies at Athens (ed. S. Lupack). Hesperia pp. 209-229.

Спољашње везе[уреди]