Пређи на садржај

Трбушна марамица

С Википедије, слободне енциклопедије
Трбушна марамица
Трбушна марамица (перитонеум), обојена у плаво
Епиплоични форамен, већа врећа или општа шупљина (црвена) и мала врећа, или оментална бурза
Детаљи
Називи и ознаке
Латински називperitoneum
MeSHD010537
TA98A10.1.02.002
A10.1.02.005
A10.1.02.006
TA23729
THТХ {{{2}}}.html HH3.04.08.0.00001 .{{{2}}}.{{{3}}}
FMA9584
Анатомска терминологија

Трбушна марамица или перитонеум је серозна мембрана која са унутрашње стране облаже трбушну дупљу и у њој прекрива већину унутартрбушних органа. Састоји се од слоја мезотела подржаног танким слојем везивног ткива. Она не само да облаже трбушну шупљину већ и подржава многе трбушне (абдоминалне) органе и служи као канал за њихове крвне и лимфне судове и нерве.

Перитонеум је серозна мембрана која облаже трбушну дупљу. Састоји се од мезотелних ћелија које су подржане танким слојем влакнастог ткива и ембриолошки су изведене из мезодерма. Перитонеум служи за подршку органа абдомена и служи као канал за пролаз нерава, крвних судова и лимфних путева. Структуре везане перитонеалном шупљином могу бити интраперитонеалне или ретроперитонеалне.[1]

Анатомија

[уреди | уреди извор]

Трбушна дупља (као анатомски простор) омеђена је:

  • позади, пршљеновима кичменог стуба,
  • спреда, трбушним мишићима,
  • горе, пречагом или дијафрагмом,
  • доле, карличним дном

У трбушној дупљи простор омотан трбушном марамицом или перитонеумом означава се као интраперитонеални простор. Структуре унутар интраперитонеалног простора називају се „интраперитонеални органи“ (нпр. желудац и црева).[2]

Структуре у трбушној дупљи које се налазе иза интраперитонеалног простора називају „ретроперитонеални органи“ (нпр. бубрези), док се структуре испод интраперитонеалног простор називају „субперитонеални органи" или "инфраперитонеални органи" (нпр. мокраћна бешика).[2]

Иако је перитонеум танак, направљен је од два слоја са простором између њих, који садржи око 50 до 100 мл серозне течности која спречава трење и омогућава слојевима и органима да слободно клизе. Спољни слој је паријетални перитонеум, који се везује за трбушне зидове и карлицу. Унутрашњи висцерални слој обавија унутрашње органе који се налазе унутар интраперитонеалног простора. [2]

  1. ^ Kalra, Arjun; Wehrle, Chase J.; Tuma, Faiz (2024), Anatomy, Abdomen and Pelvis, Peritoneum, StatPearls Publishing, PMID 30521209, Приступљено 2024-12-29 
  2. ^ а б в Tirkes, Temel; Sandrasegaran, Kumaresan; Patel, Aashish A.; Hollar, Margaret A.; Tejada, Juan G.; Tann, Mark; Akisik, Fatih M.; Lappas, John C. (2012). „Peritoneal and Retroperitoneal Anatomy and Its Relevance for Cross-Sectional Imaging”. RadioGraphics. 32 (2): 437—451. ISSN 0271-5333. doi:10.1148/rg.322115032. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).