Трговинска баријера

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Трговинске баријере су ограничења међународне трговине прописана од стране владе.[1] Препреке могу имати многе облике, укључујући следеће:

Већина трговинских баријера функционише по истом принципу: наметање неке врсте трговинских трошкова који подижу цену робе којом се тргује. Уколико две или више нација, у више наврата, користе трговинске баријере једне против других, то доводи до трговинског рата.

Економисти се генерално слажу да су трговинске баријере штетне и да смањују укупну економску ефикасност; ово се може објаснити теоријом компаративне предности. У теорији, слободна трговина подразумева уклањање свих таквих баријера, изузев можда оних које се сматрају потребним за здравље или националну сигурност. Међутим, у пракси, чак и оне земље које промовишу слободну трговину у великој мери субвенционишу одређене индустрије, попут пољопривредне и металне индустрије.

Преглед[уреди]

Земље са високим дохотком обично имају мање трговинских баријера од земаља са средњим дохотком, које заузврат обично имају мање трговинских баријера од земаља са ниским дохотком.[3] Мале државе обично имају ниже трговинске баријере од великих држава.[4][5][6] Најчешће трговинске баријере се односе на пољопривредна добра.[3] Текстил, одећа и обућа су роба која је најчешће заштићена трговинским баријерама.[3] Царине опадају у претходних двадесет година, али државе повећавају своје нецаринске баријере.[3]

Према Чеду Брауну and Мередит Кроли, светска трговина је „вероватно“ знатно либералнија данас него што је то био случај историјски гледано.[3] Према речима Роналда Финдлија и Кевина Х. Рокеа, "током деветнаестог и двадесетог века трговинске баријере и трошкови транспорта били су најважније препреке у трговини".[7] Они такође пишу следеће: "током периода меркантилиста вероватније је да су ценовни јазови последица трговинских монопола, пирата и ратова него транспортних трошкова и тарифа, који су лакше мерљиви".[7]

Професор Универзитета Џорџтаун Марк Л. Буш и професор Универзитета Макгил Кристоф Ј. Пелц примећују да су савремени трговински договори дуги и сложени, јер се поред царина често боре и против нецаринских баријера у трговини, као што су различити стандарди и прописи. Због сталног смањења царинских баријера од Другог светског рата, све су веће шансе да земље уведу трговинске баријере у облику нецаринских баријера. Националне фирме често лобирају своје владе да доносе прописе који су осмишљени да не дозволе улаз страним компанијама на домаће тржиште, а савремени трговински договори су један од начина да се избегну такви прописи.[8]

Утицаји трговинских баријера на пословање[уреди]

Трговинске баријере се често критикују због ефеката који имају на земље у развоју. Будући да играчи из богатих земаља користе већину прилика и постављају трговинске политике, добра као што су усеви које земље у развоју најбоље производе и даље наилазе на високе баријере. Трговинске баријере, као што су порези на увоз хране или субвенције за пољопривреднике у развијеним економијама, доводе до прекомерне производње и дампинга на светским тржиштима, чиме се смањују цене и повређују сиромашни пољопривредници. Царине oбично имају тенденцију да доприносе смањењу сиромаштва, са ниским стопама сирових производа и високим стопама за радно интензивну обрађену робу. Посвећеност индексу развоја мери утицај који трговинска политика богатих земаља заправо има на земље у развоју.

Трговинске баријере су углавном комбинација конформизма и захтева за испоруком у иностранству и слабих поступака инспекције или сертификације код куће. Утицај трговинских баријера на компаније и земље је веома неуједначен. Једна студија је показала да су мала предузећа највише погођена (преко 50%). [9]

Још један негативан аспект трговинских баријера је то што доводе до ограниченог избора производа и стога присиљавају купце да плаћају вишу цену и прихвате лош квалитет. [10]

Трговинске баријере ометају слободну трговину. Пре извоза или увоза у друге земље, прво, морају бити упознати са ограничењима која влада поставља на трговину. Након тога, они морају осигурати да они не крше ограничења проверавајући одговарајуће прописе о порезу или царини, и на крају, вероватно им је потребна лиценца како би се осигурала несметана извозна или увозна делатност и смањио ризик од казни или кршења прописа. Понекад ситуација постаје још компликованија с променом политике и ограничења једне земље.

Примери области слободне трговине[уреди]

Види још[уреди]

Корисне базе података о трговинским баријерама[уреди]

  • Market Access Map, онлине база података о царинским тарифама и захтевима тржишта
  • Non-Tariff Measures Business Survey база података о нетарифним мерама пословног истраживања, укључујући регулаторне и процедуралне препреке са којим се трговачке компаније суочавају како код куће тако и у иностранству

Референце[уреди]

  1. ^ „What is trade barrier? definition and meaning”. BusinessDictionary.com. Приступљено 22. 5. 2011. 
  2. ^ The Wall Street Journal of Europe, October. 11, 2011 pp. 6.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Bown & Crowley 2016, стр. 3–108
  4. ^ Easterly, William; Kraay, Aart (1. 11. 2000). „Small States, Small Problems? Income, Growth, and Volatility in Small States”. World Development. 28 (11): 2013—27. doi:10.1016/S0305-750X(00)00068-1. 
  5. ^ Rodrik, Dani (1. 10. 1998). „Why Do More Open Economies Have Bigger Governments?”. Journal of Political Economy. 106 (5): 997—1032. ISSN 0022-3808. doi:10.1086/250038. 
  6. ^ „The Size of Nations”. MIT Press (на језику: енглески). Приступљено 13. 3. 2017. 
  7. 7,0 7,1 „Commodity Market Integration, 1500–2000” (PDF). 
  8. ^ „Yes, the TPP agreement is over 5,000 pages long. Here’s why that’s a good thing”. Washington Post. Приступљено 2. 8. 2016. 
  9. ^ The Invisible Barriers to Traded. Geneva, Switzerland: International Trade Center. 2015. 
  10. ^ Hans, Bleacher; Dahringer, Lee; Leis, Helmet (1999). International Marketing: A Global Perspective. стр. 7. 

Литература[уреди]

  • Hans, Bleacher; Dahringer, Lee; Leis, Helmet (1999). International Marketing: A Global Perspective. стр. 7. 
  • Bown, C. P.; Crowley, M. A. (2016). Staiger, Kyle Bagwell and Robert W., ур. Handbook of Commercial Policy. 1, Part A. North-Holland. стр. 3—108. 
  • The Invisible Barriers to Traded. Geneva, Switzerland: International Trade Center. 2015.