Трг Бориса Кидрича, парк, Улица Маршала Тита и Трг Младена Милорадовића у Великом Градишту
| Трг Бориса Кидрича, парк, Улица Маршала Тита и Трг Младена Милорадовића у Великом Градишту | |
|---|---|
| Опште информације | |
| Место | Велико Градиште |
| Општина | Велико Градиште |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | споменик културе |
| Време настанка | средина 19. века |
| Тип културног добра | Непокретно културно добро од изузетног значаја |
Трг Бориса Кидрича, парк, Улица Маршала Тита и Трг Младена Милорадовића у Великом Градишту су саграђени средином 19. века.[1] С обзиром да представљају значајну историјску грађевину, проглашени су непокретним културним добром од изузетног значаја Републике Србије.[2] Налазе се у Великом Градишту, под заштитом су Регионалног завода за заштиту споменика културе Смедерево.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Данашња Улица Кнеза Лазара је од изузетног значаја јер се пружа правцем југозапад-североисток и повезује два, за економију некадашњег Великог Градишта, кључна пункта.[1] На североистоку, у непосредној близини Дунава и пристаништа на њему, се налазио Житни трг на коме се трговало житарицама, а на југозападу Марвени трг, данас Трг Младена Милорадовића, на коме се одвијала трговина сточним фондом.[1] Крајем прве половине 19. века, услед наглог економског развоја до кога је дошло захваљујући повољном геостратешком положају, Велико Градиште добија улогу значајног пословног центра и велике извозне луке.[1] Године 1841. Франц Јанке израђује први урбанистички план Великог Градишта „План старе и нове чаршије”.[1] Крајем друге половине 19. века на простору који се налазио између две пијаце у данашњој Улици Кнеза Лазара је завршен процес формирања тадашње „Старе Чаршије” као трговачко-пословног средишта вароши.[1] Са обе стране улице су подигнути улични низови пословних и стамбено-пословних објеката. За разлику од Старе Чаршије која је кроз време задржала своју просторну структуру и намену, услед убрзаног развоја и изградње нових објеката, Марвени и Житни трг пролазе кроз процес урбане трансформације.[1] Тако некадашње пијаце постају сложене урбане структуре стамбено-пословног карактера на Марвеном тргу и управно-административног на Житном тргу где се отварају и објекти капиталних вредности за Велико Градиште тога времена.[1] На месту на коме се некада налазила Стара црква 1852. године се гради нова Светих арханђела Михаила и Гаврила.[1] У другој половини 19. и почетком 20. века се подиже објекти Среског начелства, основне школе, гимназије, „Стари биоскоп”, апотеке, кућа породице Стојадиновић и недалеко од трга, скоро на самој обали Дунава, зграда Царинарнице.[1] Ове три међусобно различите урбане структуре, Трг Младена Милорадовића, Улица Кнеза Лазара и Житни трг, у просторном смислу и данас стоје у односу истог реда, при чему је истовремено остварена и равнотежа између урбаних структура различитих садржаја и архитектонских вредности, као односа вишег реда.[1] У централни регистар су уписани 11. августа 2016. под бројем ПКИЦ 76, а у регистар Регионалног завода за заштиту споменика културе Смедерево 13. јуна 2016. под бројем ПКИЦ 2.[1]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л „Трг Бориса Кидрича, парк, Улица Маршала Тита и Трг Младена Милорадовића у Великом Градишту”. nasledje.gov.rs. Приступљено 2022-09-15.
- ^ „Spomenici kulture | ТРГ БОРИСА КИДРИЧА, ПАРК, УЛИЦА МАРШАЛА ТИТА И ТРГ МЛАДЕНА МИЛОРАДОВИЋА У ВЕЛИКОМ ГРАДИШТУ” (на језику: српски). Приступљено 2022-09-15.
