Трг републике (Јереван)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Трг републике
Հանրապետության Հրապարակ.jpg
Историјски музеј и Национална галерија (лево) и Владин дом (десно) на Тргу републике, 2013.
Бивша имена Лењинов трг (1940–1990)[1]
Одржава Општина Јереван
Површина 3 ha (30.000 m2)[1]
Локација Кентрон, Јереван, Јерменија
Најближа метро станица Трг републике
Конструкција
Почетак изградње 1926.[2][3][4]
Завршетак 1977.[2]
Друго
Дизајнер Александар Таманијан

Трг републике (јерменски: Հանրապետության հրապարակ, Hanrapetut′yan hraparak), локално познат и под називом Храпарак (јерменски: Hraparak — градски трг),[5][6] централни је градски трг у Јеревану, главном граду Јерменије. Састоји се од два дела: овалног кружног тока и трапезоидног дела који садржи базен са музичким фонтанама. Трг је окружен са пет великих грађевина изграђених жутом и розе седром у неокласичном стилу са екстензивним јерменским мотивима.[7][8] Овај архитектонски ансамбл укључује Владин дом, Историјски музеј и Националну галерију, хотел Armenia Marriott и министарства спољашњих послова и саобраћаја и комуникација. Трг је оригинално дизајниран од стране Александра Таманијана 1924. године,[9] а изградња већине зграда завршена је до 1950-их. Последња грађевина, Национална галерија Јерменије, завршена је 1977. године.[2]

Током совјетског периода био је познат под називом Лењинов трг, у центру трга је стајала Лењинова статуа и војне параде су ту биле одржаване двапут годишње. Након што је Јерменија стекла независност, Лењинова статуа је уклоњена и трг је добио ново име.[10] Трг републике се описује као јерменски и јеревански „најважнији градски простор”,[11] јеревански архитектонски врхунац”,[12] и „најзначајнији архитектонски ансамбл” града.[13] Путописац Дејрдр Холдинг је навео да је ово „један од најлепших централних тргова изграђених било где у свету током 20. века”.[14]

Архитектура[уреди]

Трг се састоји од два дела. Први део је овални кружни ток који је поплочан разнобојним камењем тако да из ваздуха представља традиционални јерменски ћилим. Други део је трапезоидни део на ком је смештена музичка фонтана испред Историјског музеја и Националне галерије.[3] Грађевине око трга изграђене су од розе и жуте седре у неокласичном стилу са екстензивним јерменским мотивима.[7]

Историја[уреди]

Главни трг у Јеревану, фотографија из 1916. године

Градски трг различитих пропорција постојао је на овој локацији вековима.[15] Током 2003. године трг је реновиран и извршена су велика ископавања, приликом чега је откривен старији слој из 18—19. века.[16] Предсовјетски трг је био дизајниран од стране Бориса Мерабијана (Меграбов), који је предлог изгледа трга дао у свом плану Јеревана из 1906—1911. године.[17]

Садашњи трг дизајниран је од стране Александра Таманијана у оквиру његовог плана Јеревана из 1924. године.[18] Изградња трга по Таманијановом плану почела је 1926. године, када се почело са грађењем Владиног дома.[4][3] Дом је завршен крајем 1950-их, док су остале зграде комплетиране до 1977. године, када је завршена изградња Националне галерије Јерменије. Трг је назван Лењинов трг (јерменски: Լենինի հրապարակ, Lenini hraparak; руски: площадь Ленина, ploshchad’ Lenina) по совјетском лидеру Владимиру Иличу Лењину, чија је статуа била постављена у центар трга још 1940. године, а уклоњена 1991. године, након проглашења независности Јерменије.

Знаменитости[уреди]

Грађевине[уреди]

Грађевина Историја и употреба
Владин дом #1
Plaza de la República, Ereván, Armenia, 2016-10-02, DD 111-112 HDR.jpg
Зграда представља седиште Владе Јерменије (савет владиних министара, не целе извршне власти). У згради је првобитно био смештен Народни комесаријат (извршни орган Совјетске Јерменије).[2][9]

Северозападни део, изграђен током 1926—1929, дизајниран је од стране Александра Таманијана.[3] Изградњу осталих делова зграде наставио је Геворг Таманијан, Александров син, током 1938[19] и завршио 1941. године.[2][9]

Зграда Историјског музеја и Националне галерије
Plaza de la República, Ereván, Armenia, 2016-10-02, DD 113-114 HDR.jpg
Историјски музеј Јерменије, Национална галерија Јерменије

Изградња је започета током 1950-их, а Национална галерија је као последња завршена 1977. године.[2][20] Грађевина је дизајнирана од стране Марка Григоријана и Едуарда Сарапијана.[2] Мали део грађевине, концертна хала Арно Бабајанијан, датира из 1916. године.[2]

Хотел Armenia Marriott
Plaza de la República, Ereván, Armenia, 2016-10-03, DD 10.jpg
Хотел је завршен 1958. године према дизајну Марка Григоријана и Едуарда Сарапијана.[2][21] Хотел је, током совјетског периода, носио име Јерменија. Овај луксузни хотел се данас сматра једним од водећих хотела у Јерменији[22][23] и има 380 соба.[24]
Зграда је дизајнирана од стране Самвела Сафаријана, Рафаела Израелијана и Вараздата Аревшатијана[2][25] и завршена 1955. године.[2][26] The friezes above first-floor windows are incomplete.[27] Била је седиште Министарства спољашњих послова Јерменије између 1996. и 2016. године.[26]
Министарство саобраћаја и комуникација
Yerevan Square of Republic.jpg
Изграђена 1933—1956. године,[19] ова зграда је такође дизајнерско дело Марка Григоријана и Едуарда Сарапијана.[2] Била је седиште Министарства саобраћаја и комуникација до 2016. године.[27]

Статуа Лењина[уреди]

Статуа Лењина и Владин дом одштампани на совјетској поштанској марки из 1978. године

Седам метара висока статуа совјетског лидера Владимира Илича Лењина, на 11 метара високом постољу, свечано је откривена на тргу 24. новембра 1940. године.[28][29] Статуа је дело дизајнера Сергеја Меркурова и била је постављена тако да гледа на будућу зграду Националне галерије и у то време је била „поздрављана као једно од великих дела монументалне уметности”.[30] Уклоњена је с постоља 13. априла 1991. године, након што је Јерменија прогласила независност, а пре распада Совјетског Савеза. Била је „постављена у камион и, као тело преминуле особе, и вожена у круг на тргу као тело у отвореном ковчегу” док су људи клицали.[31] Данас се налази у дворишту Националне галерије. Постоље је преживело до лета 1996. године, када је срушено.[28]

Замена[уреди]

Након што је Лењинова биста склоњена, трг је, према речима Тер-Газаријане, остао без равнотеже, а празни простор који је остао је био предмет различитих дизајнерских предлога, али ниједан од њих није прихваћен.[30]

Дана 31. децембра 2000. године, 24 метара високи крст осветљен сијалицама никао је на месту где је раније стајала Лењинова статуа. Постављање крста завршено је 2001. године, што је била година када су јерменска држава и јерменска апостолска црква прослављале 1700. годишњицу хришћанске нације. Крст је био симболично осветљен са 1.700 лампи и наставио да буде у средишту прослава које су биле одржаване током целе године комеморације. Међутим, крајем 2001. године, период прослава је завршен и крст је тихо уклоњен. С обзиром да је био привремени део већег славља, било је мало дискусије како током његовог постављања, тако и приликом његовог уклањања.[11]

Године 2004. се на место Лењинове статуе појавио екран величине билборда који је приказивао огласе и рекламе разних организација и производа,[32] међутим, и он је уклоњен 2006. године.[11]

Предлози[уреди]

У Јерменији је било одржано више различитих такмичења како би се изабрала адекватна замена за статуу Лењина. Један од најчешћих предлога био је споменик Давиду од Сасуна, националном хероју Јерменије. Велика аполитичност овог јерменског националног хероја била би добар избор за трг, али је, према речима Тер-Газаријане, мало вероватно да ће његова статуа бити премештена са тренутног места — испред железничке станице.[33]

Фонтане[уреди]

Након вишегодишње неоперативности, музичка фонтана је реновирана од стране француске компаније Aquatique Show International,[34] а обнова је коштала око 1,4 милиона евра.[35] Музичка фонтана је званично пуштена у рад у септембру 2007. године.[36]

Божићно дрво[уреди]

Божићно дрво, односно јелка, поставља се на трг сваког децембра још од 1950. године.[37]

Чесма[уреди]

Чесма на Тргу републике у Јеревану

Чесма (такође позната и под називом пулпулак), смештена је поред музејских зграда и састоји се од седам фонтана па стога носи и назив Јот агбијур (јерменски: Yot aghbyur — „Седам извора”). Првобитно је постављена 1965. године, а реновирана је 2010. године.[34]

Догађаји и инциденти[уреди]

Параде[уреди]

Током совјетског периода биле су одржаване војне параде сваког 1. маја (Међународни празник рада), 9. маја (Дан победе, до 1969. године)[28] и 7. новембра (Октобарска револуција).[38][28] Руководство Совјетске Јерменије стајало би на подијуму, испод Лењинове статуе. Последња од ове три параде одржана је 1988. године.[28]

Војне параде које су прослављале независност Јерменије одржане су 21. септембра 1996. године (5. рођендан),[39] 1999. (8. рођендан),[40] 2006. (15. рођендан),[41][42] 2011. (20. рођендан)[43] и 2016. године (25. рођендан).[44]

Концерти[уреди]

Дана 30. септембра 2006. године, француско-јерменски певач Чарлс Азнавур одржао је концерт на Тргу републике.[45]

Свој први концерт у Јерменији одржала је америчко-јерменска група System of a down 23. априла 2015. године управо на овом тргу. Бесплатан концерт био је посвећен стогодишњици геноцида над Јерменима и концерту је присуствовало више хиљада људи.[46][47][48]

Дана 8. јуна 2017. године, руски хип-хоп уметник Тимати одржао је бесплатан концерт на Тргу републике коме је присуствовало више од 40.000 људи.[49]

Политичке демонстрације[уреди]

Совјетски период[уреди]

Дана 24. априла 1965. године одржане су демонстрације на тргу и другде широм Јеревана у знак обележавања 50. годишњице геноцида над Јерменима.[50][51][52]

Током јануара 1974. године Размик Зорапијан, члан илегалне партије Националног уједињења, јавно је спалио портрет Лењина на тргу у знак протеста против совјетског тоталитаристичког режима.[53]

Независна Јерменија[уреди]

Након председничких избора 2008. године, новоизабрани председник Серж Саргсјан одржао је митинг коме је присуствовало између 60.000 и 70.000 „тобожњих присталица” који су аутобусима доведени из различитих делова Јерменије. Многи од њих упутили су се ка Тргу слободе, где је Левон Тер-Петросијан држао контрамитинг.[54] Током марта, након строгог кажњавања демонстраната који су подржавали супарника Тер-Петросијана, трг је једно време био окупиран јерменским оружаним снагама.[55]

Дана 4. маја 2012. године, током митинга републиканске странке и концерта на Тргу републике у склопу парламентарне изборне кампање, десетине балона пуњених водоником је експлодирало, што је резултовало са бар 144 повређених.[56][57]

Демонстрације на Тргу републике 20. априла 2018. године

Од 17. до 23. априла 2018. године одржане су велике демонстрације на Тргу републике на челу са Николом Пашињаном, а против владе новоизабраног премијера Сержа Саргасијана. Дана 22. априла, када је опозициони лидер Пашинијан ухапшен, полицијске снаге су биле распоређене по тргу. Десетине демонстраната било је ухапшено и удаљено с трга.[58][59] До вечери, око 115.000 демонстаната испунило је читав трг и оближње улице. Следећег дана, 23. априла, након што је Саргасијан поднео оставку, трг је постао центар масовних прослава.[60] Идућег дана, који је Дан сећања на геноцид у Јерменији, на десетине демонстраната дошло је опет на трг како би почистиле исти и оближње улице.[61][62] On April 24, the Armenian Genocide Remembrance Day, dozens of protests came together to clean the square and its adjacent street.[63]

Други догађаји[уреди]

Године 1968. на тргу је одржана прослава 2750. рођендана Јерменије.[38]

Дана 25. јуна 2016. године, папа Фрања и Карекин II одржали су екуменску молитву на Тргу републике,[64][65] којој је присуствовало око 50.000 људи.[66]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Հանրապետության հրապարակ [Republic Square] (на језику: јерменски). Հայկական Համառոտ Հանրագիտարան (Concise Armenian Encyclopedia). 1999. стр. 296. 
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 Government of the Republic of Armenia (2. 11. 2004). „Հայաստանի Հանրապետության Երևան քաղաքի պատմության և մշակույթի անշարժ հուշարձանների պետակական ցուցակ [List of historical and cultural monuments of Yerevan]”. arlis.am (на језику: јерменски). Armenian Legal Information System. Архивирано из оригинала на датум 5. 8. 2016. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Tigranian 1985, стр. 25.
  4. 4,0 4,1 Avetisyan 1979, стр. 80.
  5. ^ Pechakjian, Pauline (28. 4. 2016). „The 10 Best Hotels & Inns in Yerevan, Armenia”. theculturetrip.com. »...Republic Square, referred to by locals as the Hraparak...« 
  6. ^ „De-Sovietized Streets”. Armenian International Magazine: 17. 1. 9. 2001. »The street just off Hraparak...« 
  7. 7,0 7,1 Louis 1987, стр. 517
  8. ^ Gregorian, Vartan (2008). The Road to Home: My Life and Times. Simon and Schuster. стр. 178. ISBN 9781439129111. »Buildings around the square were designed to reflect some features of ancient Armenian architecture.« 
  9. 9,0 9,1 9,2 „Government Building History”. Government of the Republic of Armenia. Архивирано из оригинала на датум 4. 8. 2016. 
  10. ^ Schmemann, Serge (8. 7. 1992). „In the Caucasus, Ancient Blood Feuds Threaten to Engulf 2 New Republics”. The New York Times. »On the former Lenin Square, now Republic Square, the statue of Lenin is gone and his pedestal is being prepared for demolition.« 
  11. 11,0 11,1 11,2 Ter-Ghazaryan 2013, стр. 584.
  12. ^ „Travel to the USSR” (92-103). 1983: iii. »The city's architectural highlight is Lenin Square, with its statue of Lenin, Government House, the Armenia Hotel, the picture gallery and other buildings. The main streets branch out from Lenin Square.« 
  13. ^ Gross, Eugenie Harris; Gross, Jeffrey (1977). The Soviet Union: a guide for travellers. J. Murray. стр. 255. »Lenin Square, at the center of the city, contains the most outstanding architectural ensemble in Yerevan. The buildings surrounding the square express a single architectural concept.« 
  14. ^ Holding, Deirdre (2014). Armenia: with Nagorno Karabagh. Bradt Travel Guides. стр. 128. ISBN 9781841625553. 
  15. ^ Brookes, Richard (1820). The General Gazetteer; or Compendious Geographical Dictionary (17th изд.). London. стр. ERN-ERZ. »Erivan ... The Meidan is and open square, 400 paces over, in which are very fine trees.« 
  16. ^ „Yerevan Walking Tour: Republic Square Excavations”. armenianheritage.org. Armenian Monuments Awareness Project. 
  17. ^ „Հանրապետության հրապարակ”. yerevan.am (на језику: јерменски). 
  18. ^ Ter-Ghazaryan 2013, стр. 579.
  19. 19,0 19,1 Tigranian 1985, стр. 27.
  20. ^ „1947-1991 Հայաստանի պետական պատկերասրահ [1947-1991 The State Gallery of Armenia]”. gallery.am (на језику: јерменски). National Gallery of Armenia. 
  21. ^ Gevorgian, A. O. (1979). „Yerevan”. The Great Soviet Encyclopedia. »The main architectural ensemble of the city is Lenin Square, at which several streets converge. On the square are a monument to V. I. Lenin (cast bronze, 1940, sculptor S. D. Merkurov), the Government House of the Armenian SSR (1926-41, A. I. and G. A. Tamanian), the second Government House (1955, S. A. Safarian, V. A. Arevshatian, and R. S. Israelian), the Armenian Historical Museum (1975), the Hotel Armenia (1958), and the building of the Communications Ministry and the Trade Union Council (1956-58); the last three were designed by M. V. Grigorian and E. A. Sarapian.«  view article online
  22. ^ „Armenia Marriott Hotel Yerevan”. marriott.com. 
  23. ^ Karanian, Matthew; Kurkjian, Robert (2002). Edge of Time: Traveling in Armenia and Karabagh. Stone Garden Productions. стр. 78. ISBN 9780967212029. »The country's flagship hotel is still the massive Hotel Armenia, which faces Republic Square in the heart of the city. In 2003 the hotel will be renamed the Armenia Marriott Hotel Yerevan to reflect its new ownership.« 
  24. ^ „Marriott”. Asian Hotel & Catering Times. 26: 7. 2001. »...the 380-room Armenia Marriott Hotel Yerevan.« 
  25. ^ „Սամվել Սաֆարյան վաստակավոր ճարտարապետ [Samvel Safaryan]”. archmuseum.am (на језику: јерменски). National Museum-Institute of Architecture of Armenia. »...Կառավարական 2-րդ շենքը Երևանի Հանրապետության հրապարակում (համահեղինակներ՝ Ռ.Իսրաելյան, Վ.Արևշատյան)...« 
  26. 26,0 26,1 „History”. mfa.am. Ministry of Foreign Affairs of the Republic of Armenia. Архивирано из оригинала на датум 4. 8. 2016. 
  27. 27,0 27,1 „Շրջայց Երևանով. Հանրապետության հրապարակ [Yerevan Walking Tour: Republic Square]”. armenianheritage.org (на језику: јерменски). Armenian Monuments Awareness Project. 
  28. 28,0 28,1 28,2 28,3 28,4 „Լենինի արձան` (ան)կենդանի պատմություն”. mediamax.am (на језику: јерменски). 27. 11. 2012. Архивирано из оригинала на датум 4. 8. 2016. 
  29. ^ „Խոսող կոթողներ. Լենինի արձան”. 1tv.am (на језику: јерменски). Public Television of Armenia. 10. 7. 2015. Архивирано из оригинала на датум 8. 8. 2016. 
  30. 30,0 30,1 Ter-Ghazaryan 2013, стр. 583.
  31. ^ Verdery, Katherine (1996). What Was Socialism, and What Comes Next?. Princeton University Press. стр. 232. ISBN 9781400821990. 
  32. ^ Tuayeva, Salima (6. 2. 2004). „From Vladimir to Video: Action movies replace a stoic dictator in Republic Square”. ArmeniaNow. 
  33. ^ Ter-Ghazaryan 2013, стр. 585.
  34. 34,0 34,1 „Հրապարակի շատրվաններն ու ցայտաղբյուրը` կենդանի պատմություն”. mediamax.am (на језику: јерменски). Mediamax. 3. 4. 2013. 
  35. ^ „Հրապարակում ջրային հրավառություն է լինելու”. Aravot (на језику: јерменски). 25. 6. 2007. 
  36. ^ „Երևանի Հանրապետության հրապարակի շատրվանները կգործարկվեն մինչև նոյեմբերի 1֊ը” (на језику: јерменски). Armenpress. 27. 9. 2007. 
  37. ^ „Ամանորը եւ տոնածառը Երեւանում` կենդանի պատմություն”. mediamax.am (на језику: јерменски). Mediamax. 26. 12. 2012. 
  38. 38,0 38,1 Ter-Ghazaryan 2013, стр. 582.
  39. ^ „Զորահանդես. 7 տարվա ընթացքում ոչ մի նոր տեխնիկա” (на језику: јерменски). A1plus. 21. 9. 2006. Архивирано из оригинала на датум 9. 8. 2016. »...1996 եւ 1999 թվականների զորահանդեսների...« 
  40. ^ „Armenia Marks Independence Anniversary With Military Parade”. Asbarez. 21. 9. 1999. 
  41. ^ „Հանրապետության հրապարակում անցկացվեց զորահանդես` նվիրված ՀՀ անկախության 15րդ տարեդարձին” (на језику: јерменски). Armenpress. 21. 9. 2006. Архивирано из оригинала на датум 9. 8. 2016. 
  42. ^ „Military parade is over in Yerevan: Armenian tricolor in the sky and 15 artillery salvos (photo report)”. REGNUM News Agency. 21. 9. 2006. Архивирано из оригинала на датум 25. 5. 2009. 
  43. ^ Danielyan, Emil (21. 9. 2011). „Armenia Parades Military Might On Independence Day”. azatutyun.am. Radio Free Europe/Radio Liberty Armenian Service. 
  44. ^ „Military Parade Highlights Independence Day Celebrations in Armenia”. Asbarez. 21. 9. 2016. 
  45. ^ „Charles Aznavour’s concert in Armenia”. repatarmenia.org. Repat Armenia Foundation. Архивирано из оригинала на датум 02. 10. 2016. Приступљено 16. 06. 2018. 
  46. ^ Westcott, Lucy (23. 4. 2015). „System of a Down's Pilgrimage to Commemorate the Armenian Genocide”. Newsweek. 
  47. ^ „Watch System of a Down's First Ever Armenian Show”. Rolling Stone. 23. 4. 2015. 
  48. ^ „Tankian’s Message: SOAD vocalist speaks to crowd on Genocide during concert in Yerevan”. ArmeniaNow. 24. 4. 2015. 
  49. ^ „Տիմատիի բացօթյա համերգին Երևանում ավելի քան 40.000 հանդիսատես էր հավաքվել” (на језику: јерменски). PanARMENIAN.Net. 9. 6. 2017. 
  50. ^ Malkasian, Mark (1996). Gha-ra-bagh!: The Emergence of the National Democratic Movement in Armenia. Wayne State University Press. стр. 76. ISBN 9780814326046. »They were also among the university students who skipped classes on 24 April 1965, marching instead toward Yerevan's Lenin Square...« 
  51. ^ Petrone, Karen (2011). The Great War in Russian Memory. Indiana University Press. стр. 288. ISBN 9780253001443. 
  52. ^ Lieberman, Benjamin (2013). The Holocaust and Genocides in Europe. A&C Black. стр. 213. ISBN 9781441194787. »On the fiftieth anniversary of the Armenian Genocide thousands gathered in Lenin Square in the Yerevan...« 
  53. ^ Payaslian, Simon (2011). The Political Economy of Human Rights in Armenia: Authoritarianism and Democracy in a Former Soviet Republic. I.B. Tauris. стр. 87. ISBN 9780857731692. »In January 1974, Razmik Zohrapyan, a member of the NUP, burned Lenin‖s picture in Lenin Square (now Republic Square) in protest of Soviet totalitarian rule.« 
  54. ^ Pennington, Joseph (28. 2. 2008). „LTP AND SARGSIAN HOLD DUELING RALLIES; LTP WINS HANDS DOWN”. WikiLeaks. Embassy of the United States, Yerevan. 
  55. ^ Tavernise, Sabrina (3. 3. 2008). „Emergency Order Empties Armenian Capital’s Streets”. The New York Times. »By Sunday night, military units moved in, taking up position at places like the government buildings at Republic Square.« 
  56. ^ „Vote 2012: Accident at RPA rally causes 144 injuries”. ArmeniaNow. 4. 5. 2012. 
  57. ^ Stepanian, Ruzanna; Shoghikian, Hovannes (4. 5. 2012). „Scores Injured As Balloon Blasts Spark Chaos At Armenian Election Rally”. azatutyun.am. Radio Free Europe/Radio Liberty Armenian Service. 
  58. ^ „Armenian Protesters Detained At Yerevan's Central Square”. Radio Free Europe/Radio Liberty. 22. 4. 2018. 
  59. ^ „Police forces deployed to Republic Square, protesters being detained (VIDEO)”. news.am. 22. 4. 2018. 
  60. ^ Kucera, Joshua (22. 4. 2018). „Armenian opposition leader arrested, but protesters rally”. eEurasianet. 
  61. ^ Navasardian, Boris (23. 4. 2018). „Armenia looks to the future as protesters celebrate resignation of Prime Minister Serzh Sargsyan”. The Independent. 
  62. ^ „Thousands Celebrate As Armenia's Longtime Ruler Sarkisian Steps Down”. RFE/RL. 23. 4. 2018. 
  63. ^ Ghazaryan, Diana (24. 4. 2018). „Yerevan's Republic Square: Protest Epicenter Gets Citizen Clean-Up”. Hetq Online. 
  64. ^ „Ecumenical Prayer Vigil for Peace: Address of the Holy Father”. vatican.va. Yerevan, Republic Square: Holy See. 25. 6. 2016. 
  65. ^ „Pope Francis Holds Ecumenical Service at Yerevan’s Republic Square”. Armenian Weekly. 26. 6. 2016. 
  66. ^ Povoledo, Elisabetta (25. 6. 2016). „Pope Francis to Armenians: Seek Peace, but Never Forget Genocide”. The New York Times. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Координате: 40°10′40″N 44°30′46″E / 40.17778° СГШ; 44.51278° ИГД / 40.17778; 44.51278