Пређи на садржај

Тренделаг

С Википедије, слободне енциклопедије
Округ Тренделаг
Trøndelag
Положај
Држава Норвешка
ПокрајинаСредња Норвешка
Админ. центарСтејнћер
Површина39.494 km2
Становништво2025.
 — број ст.486.815
 — густина ст.12,33 ст./km2
Број општина38
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима
Поглед на административни центар Стејнћер

Тренделаг (норв. Trøndelag) је округ у средишњем делу Норвешке. Административни центар округа је Стејнћер, док је Трондхејм највећи град и главно урбано средиште региона.[1][2] Према званичној статистици, округ је 2025. имао око 486.815 становника, уз копнену површину од око 39.494 km².[3] Савремени округ Тренделаг успостављен је 1. јануара 2018. године спајањем дотадашњих округа Северни Тренделаг и Јужни Тренделаг, у оквиру норвешких административних промена које су подстакле стварање већих регионалних целина.[4] У управној пракси, поједине кључне функције организоване су у више локација Стејнћер и Трондхејм, при чему је Стејнћер наведен као административни центар округа, а Трондхејм као највећи политички, привредни и образовни центар округа.[2]

Простор Тренделага обухвата разноврсне природно-географске целине — од приобаља и острва ка Атлантику, преко низија и долина уз Трондхејмсфјорд, до унутрашњих висоравни и планинских подручја на југу и истоку, укључујући и пограничне пределе према Шведској. Трондхејмсфјорд, дугачак око 130 km, представља једну од кључних тачака насељавања и саобраћајних веза у округу, а значајан део становништва концентрисан је управо у његовом ширем приобаљу.[5] Највиша тачка округа је планина Сторскримтен (1985 m).[1]

Тренделаг је значајан и по заштићеним природним целинама и културно историјском наслеђу. У округу се налази више националних паркова, међу којима је и Блофјела–Шјекерфјела, један од већих планинско-шумских заштићених простора у Норвешкој.[6] Посебно место има Рерос, очувани рударски град са дрвеном архитектуром, уписан на УНЕСКО листу светске баштине 1980. године, док је подручје светске баштине проширено 2010. године.[7]

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Назив Тренделаг потиче од старонорвешког облика Þrǿndalǫg. Први део речи þrǿndr (Тренд), односно становник Тренделага односи се на становнике и племенску заједницу у региону, док се други део lǫg у старонорвешком употребљавао у значењу закон(и), односно подручје под истим законима, што се доводи у везу са раним правним и скупштинским традицијама у региону.[1][8]

У старијој норвешкој управној терминологији, име се јавља и у облицима који одражавају административне јединице 19. века Трондхејмс амт и касније Јужни Тренделаг и Северни Тренделаг, да би се након спајања округа 2018. године поново усталио облик Тренделаг као назив јединственог округа.[9][10][4]

Историја

[уреди | уреди извор]

Тренделаг је једно од историјских језгара норвешке државности, са раним средиштем моћи и насељавања око Трондхејмсфјорда. У доба раног средњег века, значајан утицај у ширем подручју имали су локални великани, међу којима се издвајају ладејарлови, чије је средиште било на Ладеу крај фјорда.[1][11] Истовремено, у области данашњег Трондхејма одржавало се и еретинг (Øreting), зборно место које је, према предању, имало важну улогу у конституисању и потврђивању краљевске власти.[12] Посебно место у историји региона имају норвешке правне и скупштинске традиције. Фростатинг био је у средњем веку једно од четири велика норвешка лагтинга (регионална законодавна и судска скупштина), са седиштем у области Фросте.[13] Место окупљања традиционално се везује за Логтун, где је у каснијим епохама очувано и меморијално обележје које подсећа на значај Фростатинга у правној историји Тренделага и Норвешке.[14]

Катедрала Нидарос у Трондхејму

Тренделаг је био и поприште једног од најпознатијих догађаја раносредњовековне Норвешке — битке на Стиклестаду 1030. године, у којој је погинуо краљ Олав Харалдсон.[15] У широј историјској традицији, овај догађај повезује се са процесом учвршћивања хришћанства и краљевске власти у Норвешкој, док је култ Светог Олава допринео да Нидарос (данашњи Трондхејм) постане једно од кључних ходочасничких средишта северне Европе, са Нидароском катедралом као симболом тог развоја.[16] Током позног средњег века, значај Тренделага је додатно појачан црквеном организацијом. Нидарошка бискупија основана је око 1075. године, а од 1153. до увођења лутеранске реформације 1537. Нидарос је био и седиште норвешке надбискупије, што је региону давало изузетну верску и политичку тежину унутар краљевине.[17]

У раном новом веку и модерном добу, историјски развој Тренделага у великој мери је био повезан са улогом Трондхејма као регионалног центра. Град је основан 997. године, а његов демографски и урбани раст био је најизраженији од 19. века, након периода дужег стагнирања условљеног епидемијама и другим кризама ширење града западно од Ниделве посебно се бележи после средине 17. века.[18] Југоисточни део региона обележен је развојем рударства и настанком посебне индустријске културе око Рероса. Рероски рудник бакра основан је 1644. и радио је до 1977. године, оставивши трајан утицај на насељавање, привреду и пејзаж која је снабдевала рудник ресурсима.[19] Рерос и његово рударско окружење уписани су на УНЕСКО листу светске баштине, што додатно наглашава њихов историјски значај у историји норвешке.[20]

У административном смислу, подручје је 1804. подељено на Нордре Трондхјемс амт и Сондре Трондхјемс амт, који су касније еволуирали у округе Северни Тренделаг и Јужни Тренделаг.[9][10] Током немачке окупације Норвешке од 1940. до 1945, у Тренделагу је деловао и логор Фалстад код Левангера, основан 1941. као значајно затвореничко и транзитно место за северни део земље.[21][22] Савремени округ Тренделаг поново је оформљен 1. јануара 2018. године спајањем дотадашњих округа Северни и Јужни Тренделаг.[4]

Географија

[уреди | уреди извор]

Тренделаг се налази у средишњем делу Норвешке и обухвата приобаље према Норвешком мору, као и унутрашњост која се постепено уздиже ка планинским пределима на југу и истоку. Према географском опису округа, највећи део становништва концентрисан је уз приобаље и нарочито уз Трондхејмсфјорд, који представља главну осу насељавања и саобраћајних веза у региону.[23] У оквиру округа могу се издвојити више изражених природно-географских целина: низије и насеља око Трондхејмсфјорда са долинама које у њега утичу, приобална подручја и острва, долински простор Намдалена дуж реке Намсен, као и унутрашње планинске области.[1] Трондхејмсфјорд дугачак је око 130 km и један је од најважнијих фјордских система у Норвешкој, са више унутрашњих кракова и локалних залива који додатно структуирају приобаље.[5]

Приказ Трондхејмсфјорда

Рељеф Тренделага је изразито разноврстан, крајњи југ и источна погранична подручја чине висоравни и планински венци, док се ка фјорду и обали терен снижава у шире долине и низије. Највиша тачка округа је планина Сторскримтен са висином 1985 m, која лежи у области Доврефјела и представља граничну планину према суседним окрузима.[24] Унутрашњи делови округа исечени су великим долинама и речним токовима (Оркла, Гаула и Неа), који су истовремено и важни коридори за насељавање и привредне активности. Геолошку грађу региона чини сложена структура стена различитог порекла и старости, снажно условљен каледонском тектонском еволуцијом, што се одражава на распоред рељефних целина и долина. Општи преглед литологије и структурних односа у округу обухваћен је и специјализованим картографским издањем Норвешког геолошког завода, које приказује главне типове стена и важне раседе и зоне смицања.[25][26] На низијама уз фјорд и у доњим деловима главних долина честа су морска седиментна наслагања попут морска глине и песка у виду тераса, што је уједно повезано и са појавама клизишта и одрона у појединим областима.[1]

Климатске одлике су прелазне између изражено океанске климе дуж обале и фјордског приобаља и континенталнијих услова у унутрашњости и на висоравнима. Званични климатски нормали у Норвешкој заснивају се на периоду између 1991. и 2020. и израђују се применом стандардизованих метода за мрежу метеоролошких станица, што омогућава упоредивост климатских показатеља између различитих делова земље, укључујући и Тренделаг.[27] У погледу коришћења простора, најзначајније пољопривредне површине налазе се у низијама и долинама, посебно око Трондхејмсфјорда, док су у већем делу унутрашњости доминантни шумски и планински предели. У округу се налазе значајна заштићена подручја, међу којима је и национални парк Блофјела–Шјекерфјела, као и више заштићених речних система у оквиру норвешког плана заштите водотокова.[28][29]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ „Trøndelag”. Store norske leksikon (на језику: норвешки). 2025-09-11. Приступљено 2026-01-01. 
  2. ^ а б „Fakta om Trøndelag”. Trøndelag fylkeskommune (на језику: норвешки). Приступљено 2026-01-01. 
  3. ^ „Areal og befolkning i kommuner, fylker og hele landet (K) 2007–2025 (Tabell 11342)”. Statistisk sentralbyrå (SSB) (на језику: норвешки). 2025-02-26. Приступљено 2026-01-01. 
  4. ^ а б в „Prop. 130 LS (2015–2016): Forslag til vedtak om sammenslåing av Nord-Trøndelag og Sør-Trøndelag fylker til Trøndelag fylke”. Regjeringen.no (на језику: норвешки). Приступљено 2026-01-01. 
  5. ^ а б „Trondheimsfjorden”. Store norske leksikon (на језику: норвешки). 2025-12-02. Приступљено 2026-01-01. 
  6. ^ „Blåfjella–Skjækerfjella nasjonalpark”. Norges nasjonalparker (на језику: норвешки). Приступљено 2026-01-01. 
  7. ^ „Røros bergstad og Circumferensen”. Riksantikvaren (на језику: норвешки). 2020-02-12. Приступљено 2026-01-01. 
  8. ^ „trønder”. Store norske leksikon (на језику: норвешки). Приступљено 2026-01-01. 
  9. ^ а б „Nordre Trondhjems Amt”. Store norske leksikon (на језику: норвешки). Приступљено 2026-01-01. 
  10. ^ а б „Søndre Trondhjems Amt”. Store norske leksikon (на језику: норвешки). 2024-11-26. Приступљено 2026-01-01. 
  11. ^ „Ladejarler”. Store norske leksikon (на језику: норвешки). 2024-11-26. Приступљено 2026-01-01. 
  12. ^ „Øreting”. Store norske leksikon (на језику: норвешки). Приступљено 2026-01-01. 
  13. ^ „Frostating”. Store norske leksikon (на језику: норвешки нинорск). 2024-11-01. Приступљено 2026-01-01. 
  14. ^ „Logtun”. Store norske leksikon (на језику: норвешки). Приступљено 2026-01-01. 
  15. ^ „Slaget på Stiklestad”. Store norske leksikon (на језику: норвешки). Приступљено 2026-01-01. 
  16. ^ „Nidarosdomen”. Store norske leksikon (на језику: норвешки). 2025-08-06. Приступљено 2026-01-01. 
  17. ^ „Nidaros bispedømme”. Store norske leksikon (на језику: норвешки). 2025-12-07. Приступљено 2026-01-01. 
  18. ^ „Trondheim”. Store norske leksikon (на језику: норвешки). 2025-09-28. Приступљено 2026-01-01. 
  19. ^ „Røros Kobberverk”. Store norske leksikon (на језику: норвешки). 2024-11-25. Приступљено 2026-01-01. 
  20. ^ „Røros Mining Town and the Circumference”. UNESCO World Heritage Centre (на језику: енглески). Приступљено 2026-01-01. 
  21. ^ „okkupasjonen”. Store norske leksikon (на језику: норвешки). 2025-12-16. Приступљено 2026-01-01. 
  22. ^ „Falstad fangeleir”. Store norske leksikon (на језику: норвешки). 2025-07-04. Приступљено 2026-01-01. 
  23. ^ „Kommunegrenser og andre grensedata”. Kartverket (на језику: норвешки). 2021-09-16. Приступљено 2026-01-01. 
  24. ^ „Storskrymten”. Store norske leksikon (на језику: норвешки). Приступљено 2026-01-01. 
  25. ^ „Berggrunnskart over Trøndelag : målestokk 1 : 400 000”. Norges geologiske undersøkelse (NGU) (на језику: норвешки). Приступљено 2026-01-01. 
  26. ^ Berggrunnskart over Trøndelag 1:400 000 (PDF) (Извештај) (на језику: норвешки). Norges geologiske undersøkelse (NGU). Приступљено 2026-01-01. 
  27. ^ New Norwegian standard climate normals 1991–2020 (PDF) (Извештај) (на језику: енглески). Norwegian Meteorological Institute (MET Norway). 2021. Приступљено 2026-01-01. 
  28. ^ „Blåfjella–Skjækerfjella nasjonalpark”. Norges nasjonalparker (на језику: норвешки). Приступљено 2026-01-01. 
  29. ^ „Trøndelag (Verneplan for vassdrag)”. Norges vassdrags- og energidirektorat (NVE) (на језику: норвешки). Приступљено 2026-01-01. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тренделаг&oldid=30630044”