Пређи на садржај

Тренчин

Координате: 48° 53′ 39″ С; 18° 02′ 25″ И / 48.894167° С; 18.040166° И / 48.894167; 18.040166
С Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте страницу Тренчин (вишезначна одредница).
Тренчин
Trenčín
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Словачка
КрајТренчински
ОкругТренчин
РегијаПоважје
Основан1111[1]
Становништво
Становништво‍
 — 2025.54 104[2]
 — густина659,80 ст./km2
Географске карактеристике
Координате48° 53′ 39″ С; 18° 02′ 25″ И / 48.894167° С; 18.040166° И / 48.894167; 18.040166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина217[1] m
Површина81,99[3] km2
Тренчин на карти Словачке
Тренчин
Тренчин
Тренчин на карти Словачке
Остали подаци
ГрадоначелникРихард Рибничек
Поштански број911 01[1]
Позивни број0 32[1]
Регистарска ознакаTN
Веб-сајт
trencin.sk

Тренчин (слч. Trenčín, нем. Trentschin, лат. Laugaricio, мађ. Trencsén) је девети по величини град у Словачкој и управно средиште истоименог Тренчинског краја.

Тренчин је познат по две ствари. Над градом доминира средњовековна тврђава тзв. Тренчински град, а сам град води порекло још од Римљана о чему сведочи уклесани натпис „Laugaricio“ из 179. године.

Географија

[уреди | уреди извор]

Тренчин је смештен у западном део државе, недалеко од границе са Чешком (12 км). Престоница државе, Братислава, налази се 120 км јужно.

Рељеф: Тренчин се развио у истоименој Тренчинској котлини, коју прави река Вах. Надморска висина града је око 217 m. Оближње планине припадају планинском венцу Карпата. Западно од града је издижу се Бијели Карпати, док се источно издижу Стражовске врхи.

Клима: Клима у Тренчину је умерено континентална.

Воде: Кроз град протиче највећа река у Словачкој, Вах, у средишњем делу свог тока. Она дели град на западни и источни део.

Историја

[уреди | уреди извор]

Људска насеља на овом простору датирају још из праисторије. У време старог Рима овде је била граница царства, увек нестабилна и са сукобима. Насеље под данашњим именом први пут се спомиње у 7. веку, а статус слободног града добија крајем 11. века. Током следећих векова град је био у саставу Угарске. У другој половини 19. века град је доживео нагли развој и бројчано нарастао.

За време Првог светског рата помрло је много интернираних Срба, широм Аустроугарске монархије. У Тренчину су 1924. године постојала два српска гробља, и то у лошем стању. Ту је због тога грађена од стране Краљевине СХС велика спомен-костурница, у коју су положене кости српских мученика. Тренчинани су током тог рата такође страдали, и то у Србији, у Крагујевцу где су се нашли као српски заробљеници. Срби су им подигли достојни споменик, а и Чеси су намеравали да код костурнице, подигну споменик Србима јер су се жртвовали за слободу свих Словена.[4]

Крајем 1918. г. град је постао део новоосноване Чехословачке. У време комунизма град је нагло индустријализован, па је дошло до наглог повећања становништва. После осамостаљења Словачке град је постао њено значајно средиште, али је дошло и до проблема везаних за преструктурирање привреде. Старо градско језгро је обновљено последњих година.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Статистика становништва (10 Година)[2]
Година:1995.2005.2015.2025.
Број људи:58 87256 75055 69854 104
Разлика: -3,60 % -1,85 % -2,86 %
Статистика становништва[2]
Година:2024.2025.
Број људи:54 13054 104
Разлика:-0,04 %

Према подацима о броју становника из 2025. године насеље је имало 54 104 становника.[5]

Етничка припадност

[уреди | уреди извор]
Попис становништва 2021. (1+ %)[6][7]
Етничка припадностБројРазломак
Словаци50 78292,76 %
непознато30805,62 %
Чеси10591,93 %
Укупно54 740

Према попису из 2021. у насељу је живело 54 740 људи, од чега су по етничкој припадности изјаснили: 50 782 као Словац, 3080 као непознато, 1059 као Чех, 221 као различите, 137 као Мађар, 91 као Рус, 72 као Русин, 67 као Украјинац, 67 као Морављан, 65 као Нијемац, 45 као Ром, 40 као Пољак, 38 као Италијан, 17 као Јеврејин, 17 као Ирциац, 17 као Енглезaи, 16 као Срб, 16 као Француз, 13 као Хрват, 12 као Вијетнамац, 11 као Аустријан, 11 као канађанaи, 11 као Бугар, 8 као Румун, 7 као Грк, 5 као Шлезијац, 4 као Кинез, 4 као Албанац, 2 као Турчин, 2 као Корејaц и 2 као Иранац.

Религија

[уреди | уреди извор]
Попис становништва 2021. (1+ %)[8]
РелигијаБројРазломак
Латинска црква27 00849,34 %
Без верске припадности19 45435,54 %
Неоткривено37146,78 %
Словачка евангеличка црква аугзбуршке вероисповести26724,88 %
Укупно54 740

У години 2021. је било 54 740 људи по вероисповести: 27 008 Латинска црква, 19 454 Без верске припадности, 3714 Неоткривено, 2672 Словачка евангеличка црква аугзбуршке вероисповести, 409 Гркокатолицизам, 268 Ад хок покрети, 200 Друго, 161 Хришћанске цркве у Словачкој, 133 Будизам, 131 Православна црква, 112 Друге и неодређене хришћанске цркве, 67 Хришћанска адвентистичка црква, 65 Ислам, 55 Јеховини сведоци, 52 Апостолска црква, 48 Паганизам и духовност природе, 45 Калвинизам, 43 Црква браће, 26 Јевреји, 19 Уједињена методистичка црква, 14 Старокатоличка црква, 13 Чехословачка хуситска црква, 11 Бахаи вера, 10 Хиндуизам, 5 Црква Исуса Христа светаца последњих дана, 4 Баптисти и 1 Новоапостолска црква.

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Тренчински град
    Тренчински град
  • Главни трг
    Главни трг
  • Поглед на стари део града са Тренчинског града
    Поглед на стари део града са Тренчинског града
  • Градска катедрала
    Градска катедрала
  • Тренчинска синагога
    Тренчинска синагога

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г „Základná charakteristika”. www.statistics.sk (на језику: словачки). Статистички завод Републике Словачке. 2015-04-17. Приступљено 2024-12-06. 
  2. ^ а б в „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne) [om7101rr_obce=AREAS_SK]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2026-03-31. Приступљено 2026-03-31. 
  3. ^ „Hustota obyvateľstva - obce [om7014rr_obc=AREAS_SK, v_om7014rr_ukaz=Rozloha (Štvorcový meter)]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2026-03-31. Приступљено 2026-03-31. 
  4. ^ "Политика", Београд 1924. године
  5. ^ „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne) [om7101rr_obce=AREAS_SK]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2026-03-31. Приступљено 2026-03-31. 
  6. ^ „Population - Basic results”. www.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 2025-11-03. 
  7. ^ „Population - Basic results”. www.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 2025-11-03. 
  8. ^ „Population - Basic results”. www.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 2025-11-03. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тренчин&oldid=30616552”