Трећа београдска гимназија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Трећа београдска гимназија
Трећа београдска гимназија.JPG
Трећа београдска гимназија
Тип државна
Локација Његошева 15
Београд
Држава Република Србија
Веб-сајт Трећа београдска гимназија
Трећа београдкса гимназија
Информације
Локација Србија Београд, Србија
Статус завршена
Саграђена 1906.
Отварање 1906.
Број спратова 2
Компаније
Архитекта Д. Живановић
Д. Ђорђевић
Аутор Д. Живановић
Д. Ђорђевић

Трећа београдска гимназија је од оснивања 1859. године, све до 1956. године носила назив Трећа београдска гимназија, a једно време између ратова Трећа мушка реална гимназија. Позната је у једном периоду као Класична гимназија, a од 1963. Осма београдска гимназија. Ти називи Трећа, Класична, па Осма београдска, уз оне друге што их је донела једна недовољно осмишљена реформа пред крај осамдесетих година, обједињује живописно здање у Његошевој 15. На главном улазу Гимназије налази се бронзана плоча са угравираним натписом:

Историја[уреди]

Историја гимназије као просветне установе има дубоке корене и почиње оснивањем, 1859. године.

  • 1859. године за време II владавине кнеза Милоша оснива се на Теразијама полугимназија, популарно названа Теразијска полугимназија.
  • 1875. године добија нов назив - Београдска нижа гимназија.
  • 1891. године указом Министарства просвете и црквених послова Краљевине Србије добија назив Трећа београдска гимназија.
  • 1906. године Трећа београдска гимназија усељава се у нову, посебно за њу зидану зграду, живописно здање у Његошевој 15.
  • 1956. године пдлуком Секретаријата за просвету и културу Народног одбора среза Београда Трећа београдска гимназија је укинута, a у згради остају нижи разреди под називом Основна школа „Слободан Принцип - Сељо“. Касније се формира од одељења IV гимназије нова гимназија у Улици 1. маја (сада Генерал Жданова) и она добија име трећа београдска.
  • 1964. године пдлуком Скупштине општине Врачар исељава се из зграде у Његошевој Основна школа „Слободан Принцип - Сељо“, a у зграду, која је годину дана раније проглашена спомеником културе као зграда Треће београдске гимназије, усељава се новоформирана гимназија под називом Осма београдска.
  • 1980. године Законом о усмереном образовању и васпитању нестаје реч гимназија и школа добија назив Образовно-васпитна радна организација преводилачке и природно-техничке струке, скраћено - ОВРО.
  • 1987. године променом Закона о усмереном образовању враћа се укинута реч „школа“, па од ове године Гимназија се зове Школа културолошко-језичке и природно-математичке струке.
  • 1990. године најновијим Законом о средњем образовању и васпитању враћају се гимназије и Школа има опет званичан назив - Осма београдска гимназија.
  • 1991. године, године обележавања 100 година рада као потпуне гимназије, Одбор за обележавање

стогодишњице Гимназије покренуо је иницијативу за враћање изворног имена - Трећа београдска гимназија. Одељење историјских наука САНУ и Скупштина Града подржали су ову иницијативу истичући потребу да се гимназији врати њено првобитно име. По завршеном поступку у вези са изменама и допунама Статута и добијању Решења о давању сагласности Извршног савета Скупштине Града извршен је упис у судски регистар под називом - Трећа београдска гимназија, Његошева 15.

  • 1999. године је додељена награда школи за најлепшу фасаду на светској изложби у Паризу.

Зграда[уреди]

Зграда Треће београдске гимназије, подигнута 1906. године, арх. Д. Живановић и арх. Д. Ђорђевић.

Због своје архитектонске и историјске вредности проглашена је спомеником културе 1964. године као зграда Треће београдске гимназије. Из образложења Решења да је под заштитом државе се види да је школа саграђена у стилу академизма са јасно наглашеним класицистичким елементима у богатој спољној и унутрашњој пластичној декорацији. Зграда представља најбољи примерак прве најмодерније школске архитектуре са почетка двадесетог века по својим конструктивним, функционалним и стилским одликама.

Одељења[уреди]

Од школске 2004/2005. године свака уписна година има 10 одељења: 4 природно-математичка, 4 друштвено-језичка и 2 билингвална. У билингвалним одељењима настава се обавља на два језика, на италијанском или француском језику и српском језику. За похађање наставе у билингвалном одељењу претходно се мора положити пријемни испит из италијанског или француског језика. Школа сваке године прими 120 ученика која похађају природни смер, 120 ученика који похађају друштвено-језички смер и 60 ученика која похађају Билингвално (30 ученика која слушају наставу на француском и исти број ученика која наставу похађају на италијанском).

Галерија[уреди]

Спољашње везе[уреди]