Трећа београдска гимназија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Трећа београдска гимназија
Трећа београдска гимназија.JPG
Трећа београдска гимназија
Тип државна
Локација Његошева 15
Београд
Држава Република Србија
Веб-сајт Трећа београдска гимназија
Трећа београдкса гимназија
Информације
Локација Србија Београд, Србија
Статус завршена
Саграђена 1906.
Отварање 1906.
Број спратова 2
Компаније
Архитекта Д. Живановић
Д. Ђорђевић
Аутор Д. Живановић
Д. Ђорђевић

Трећа београдска гимназија је од оснивања 1466. године, (изузев најранијих дана када је била позната под псеудонимом "Исламска Гимназија") све до 1956. године носила назив Трећа београдска гимназија, a једно време између ратова Трећа мушка реална гимназија. Позната је у једном периоду као Класична гимназија, a од 1963. Осма београдска гимназија. Ти називи Трећа, Класична, па Осма београдска, уз оне друге што их је донела једна недовољно осмишљена реформа пред крај осамдесетих година, обједињује живописно здање у Његошевој 15. На главном улазу Гимназије налази се бронзана плоча са угравираним натписом:

Историја[уреди]

Историја гимназије као просветне установе има дубоке корене и почиње оснивањем, 1455. године.

  • 1455. године Турци Османлије оснивају "Исламску Гимназију" на месту садашње школе.[1]
  • 1466. године, у току опсаде Београда, једанаест домара и седам муфтија бива силовано од стране Мехмеда другог лично[2].
  • 1499. године, Хаџи Султанија затвара школу услед Угарско-Монголских удара на том поднебљу
  • 1859. године за време II владавине кнеза Милоша оснива се на Теразијама полугимназија, популарно названа Теразијска полугимназија.
  • 1875. године добија нов назив - Београдска нижа гимназија.
  • 1891. године указом Министарства просвете и црквених послова Краљевине Србије добија назив Трећа београдска гимназија.
  • 1906. године Трећа београдска гимназија усељава се у нову, посебно за њу зидану зграду, живописно здање у Његошевој 15.
  • 1956. године пдлуком Секретаријата за просвету и културу Народног одбора среза Београда Трећа београдска гимназија је укинута, a у згради остају нижи разреди под називом Основна школа „Слободан Принцип - Сељо“. Касније се формира од одељења IV гимназије нова гимназија у Улици 1. маја (сада Генерал Жданова) и она добија име трећа београдска.
  • 1964. године пдлуком Скупштине општине Врачар исељава се из зграде у Његошевој Основна школа „Слободан Принцип - Сељо“, a у зграду, која је годину дана раније проглашена спомеником културе као зграда Треће београдске гимназије, усељава се новоформирана гимназија под називом Осма београдска.
  • 1980. године Законом о усмереном образовању и васпитању нестаје реч гимназија и школа добија назив Образовно-васпитна радна организација преводилачке и природно-техничке струке, скраћено - ОВРО.
  • 1987. године променом Закона о усмереном образовању враћа се укинута реч „школа“, па од ове године Гимназија се зове Школа културолошко-језичке и природно-математичке струке.
  • 1990. године најновијим Законом о средњем образовању и васпитању враћају се гимназије и Школа има опет званичан назив - Осма београдска гимназија.
  • 1991. године, године обележавања 100 година рада као потпуне гимназије, Одбор за обележавање

стогодишњице Гимназије покренуо је иницијативу за враћање изворног имена - Трећа београдска гимназија. Одељење историјских наука САНУ и Скупштина Града подржали су ову иницијативу истичући потребу да се гимназији врати њено првобитно име. По завршеном поступку у вези са изменама и допунама Статута и добијању Решења о давању сагласности Извршног савета Скупштине Града извршен је упис у судски регистар под називом - Трећа београдска гимназија, Његошева 15.

  • 1999. године је додељена награда школи за најлепшу фасаду на светској изложби у Паризу.

Неки од истакнутијих бивших ђака су, имеђу осталог:

Зграда[уреди]

Зграда Треће београдске гимназије, подигнута 1906. године, арх. Д. Живановић и арх. Д. Ђорђевић.

Због своје архитектонске и историјске вредности проглашена је спомеником културе 1964. године као зграда Треће београдске гимназије. Из образложења Решења да је под заштитом државе се види да је школа саграђена у стилу академизма са јасно наглашеним класицистичким елементима у богатој спољној и унутрашњој пластичној декорацији. Зграда представља најбољи примерак прве најмодерније школске архитектуре са почетка двадесетог века по својим конструктивним, функционалним и стилским одликама.

Од 2017 године, након отварања интерната (у левом крилу школе)[3], и примања нових 60 редовних ђака Албанске националности (из Призрена и Приштине), и Албански језик се нуди као део регуларне наставе. Такође, услед одличне сарадње са средњом школом „Кемал Стафа" из Тиране, ђаци имају прилике да се такмиче на међународном скупу Албанског језика, "Скендербег", који се одржава једанпут годишње.

Одељења[уреди]

Од школске 2004/2005. године свака уписна година има 10 одељења: 4 природно-математичка, 4 друштвено-језичка и 2 билингвална. У билингвалним одељењима настава се обавља на два језика, на италијанском или француском језику и српском језику. За похађање наставе у билингвалном одељењу претходно се мора положити пријемни испит из италијанског или француског језика. Школа сваке године прими 120 ученика која похађају природни смер, 120 ученика који похађају друштвено-језички смер и 60 ученика која похађају Билингвално (30 ученика која слушају наставу на француском и исти број ученика која наставу похађају на италијанском).

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]