Трећи горњи кутњак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Стални зуби човјека
Трећи горњи кутњак
Трећи горњи кутњак
Трећи горњи кутњак сталне дентиције (лево) маркиран црвено. У млечној дентицији (десно) не постоји умњак.
Зуби горње вилице
Зуби доње вилице

Трећи горњи кутњак (лат. dens molaris tercius superior s. sapientiae) је осми и последњи зуб од медијалне линије у оба горња квадранта сталне дентиције. То значи да само мезијално контактира са другим горњим моларом, а оклудира са трећим кутњаком из доње вилице. Познат је и под именом горњи умњак или зуб мудрости. Ово је најваријабилнији зуб у горњој вилици и најчешће се јавља као варијанта другог горњег кутњака са три квржице и мало мањом круном. Углавном је мањи од свог мандибуларног парњака, а и корени су му краћи у односу на остале горње кутњаке и често спојени у једну формацију. Основна функција овог зуба је гњечење и млевење хране.

У горњем денталном луку постоје два умњака, која се обележавају на следећи начин:

  • стални горњи десни трећи кутњак – 18;
  • стални горњи леви трећи кутњак – 28.

Умњак показује правилан знак угла и лука и дистални нагиб корена, под условом да има „типичан“ облик круне. Често може бити конгенитално одсутан у вилици или импактиран, а и време ницања је потпуно варијабилно.

Круна[уреди]

Круна горњег умњака је мања у односу на остале горње моларе. Показује честе варијације у облику и величини и може бити сасвим једноставна и минијатурна или пак изразито велика. Круна се описује из пет апеката: букалног, палатиналног, два проксимална и оклузалног.

Букална површина има облик трапеза и у целости је конвексна са максимумом конвекситета у цервикалној и мезијалној трећини. Ова површина прелази у мезијалну у оштријем луку него у дисталну, односно показује правилан знак лука.

Палатинална страна је мања и заобљенија, што је условљено присуством само једне палатиналне квржице. Максимум конвекситета ове површине се налази у оклузалној трећини. Прелаз у проксималне стране (мезијалну и дисталну) је заобљен.

Проксималне површине су облика правоугаоника и мезијална страна је је виша, шира и равнија од дисталне.

Гризна површина је удубљена и има најчешће срцолик или троугласт облик спољашњег и унутрашњег оклузалног поља. Главна одлика ове површине су три квржице: мезиобукална, дистобукална и палатинална.

Мезиобукална квржица је оштра и има четири гребена, која су добила имена према правцу пружања: букални квржични гребен (који се пружа на букалну површину), лингвални квржични или триангуларни гребен (који се спушта у унутрашње оклузално поље), мезијални и дистални квржични гребен (који се простиру ка одговарајућим проксималним странама). Квржица има и четири косе равни: мезио- и дистолингвалну (функционалне површине) и мезио- и дистобукалну.

Дистобукална и палатинална квржица имају сличне детаље као и претходна, а називи су им у складу са правцем пружања. Палатинална квржица је најпространија и благо је заобљена.

Фисурни комплекс умњака је екстремно варијабилан и састављен од бројних ирегуларних бразди.

Врат[уреди]

Врат зуба (лат. collum dentis) се налази у пределу глеђно-цементног споја и показује сасвим благе криве пружања.

Корен[уреди]

Корен (лат. radix dentis) обично има три гране: палатиналну, мезиобукалну и дистобукалну. Они су често спојени (парцијално или комплетно) у један монолитни конични блок и нагнути су дистално. Понекад је присутан и већи број коренова.

Димензије[уреди]

Трећи горњи кутњак (умњак)
Мезио-дистална ширина Вестибуло-орална ширина Висина круне Дужина корена Укупна дужина зуба
8,5 mm 10,0 mm 6,5 mm 11,0 mm 17,5 mm

Развој зуба[уреди]

Почетак калцификације Комплетно формирана круна Ницање (ерупција) Завршен раст корена
7 - 9 година 12 - 16 година 17 – 21 година 18 - 25 година

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  • Жељко Мартиновић: Основи денталне морфологије, II издање („Службени гласник“ Београд, 2000.) ISBN 86-7549-175-1;
  • Олга Јанковић, Верица Вуњак: Морфологија зуба, VII издање („Завод за уџбенике и наставна средства“ Београд, 2001.) ISBN 86-17-08912-1;
  • Даринка Станишић-Синобад : Основи гнатологије, I издање („БМГ“ Београд, 2001.) ISBN 86-7330-139-4, COBISS-ID 94080780;