Трећи конгрес КПЈ
Трећи конгрес Комунистичке партије Југославије (мкд. Трето конгрес на Комунистичката партија на Југославија; словен. Tretji kongres Komunistične partije Jugoslavije) одржан је од 14. до 22. маја 1926. године у Бечу. Ово је био први Конгрес партије откако је била забрањена и прешла у илегалу, због чега је и одржан у Бечу.
Конгресу је присуствовало 48 делегата — 36 са решавајућим и 12 са саветодавним правом гласа. Конгрес је осудио грешке деснице на основу одлука Извршног комитета Комунистичке инернационале од априла 1925. године и даље инсистирао „на власти радника и сељака, комуниста и угњетених нација“. на Конгресу је изабран нови Статут са новом структуром партије, према коме су партијске ћелије у предузећима основа, а партијске ћелије у насељима се везују уз фабричке.
Да би се отклонио проблем фракционаштва одлучено је да се у нови Централни комитет изаберу представници обе фракције и неколико млађих чланова, који нису припадали ни једној фракцији.
Чланови Централног комитета[уреди | уреди извор]
На Трећем конгресу изабран је нови Централни комитет, који је имао 16 чланова. За политичког секретара изабран је Сима Марковић, а за организационог секретара Радомир Вујовић.
Чланови Политичког бироа Централног комитета, изабрани на Трећем конгресу КПЈ:
Литература[уреди | уреди извор]
- Преглед Историје Савеза комунста Југославије. „Институт за изучавање радничког покрета“, Београд 1963. година.
- Хронологија Радничког покрета и СКЈ 1919-1979. „Институт за савремену историју“ Београд и „Народна књига“ Београд, 1980. година.
- Историја Савеза комуниста Југославије. Истраживачки центар „Комунист“ Београд, „Народна књига“ Београд и „Рад“ Београд, 1985. година.