Пређи на садржај

Тржишна привреда

С Википедије, слободне енциклопедије
Пајк-плејс маркет, 1968.

Тржишна привреда је привредни систем у коме се одлуке о улагању, производњи и дистрибуцији потрошачима руководе сигналима које стварају силе понуде и тражње. Главна карактеристика тржишне привреде је постојање тржишта фактора који играју доминантну улогу у алокацији капитала и фактора производње.[1][2]

Тржишне економије се крећу од минимално регулисаног слободног тржишта и система лаис-фаире где је активност државе ограничена на обезбеђивање јавних добара и услуга и очување приватног власништва, до интервенционистичких облика где влада игра активну улогу у исправљању тржишних неуспеха и промовисању друштвеног благостања. Економије вођене државом или дириговане економије су оне у којима држава игра директивну улогу у вођењу укупног развоја тржишта кроз индустријске политике или индикативно планирање—које усмерава, али не замењује тржиште за економско планирање—форма која се понекад назива мешовита економија[3].

Тржишна економија је у супротности са планском привредом у којој су одлуке о инвестицијама и производњи отелотворене у интегрисаном економском плану за целу привреду. У централно планираној економији, економско планирање је главни механизам расподеле између фирми, а не тржиште, при чему су средства за производњу привреде у власништву и којима управља једно организационо тело.

Карактеристике

[уреди | уреди извор]

Права својине

[уреди | уреди извор]

Да би тржишне економије ефикасно функционисале, владе морају успоставити јасно дефинисана и извршива имовинска права на имовини и капиталним добрима. Међутим, својинска права не подразумевају посебно право приватне својине и тржишне економије не претпостављају логично постојање приватног власништва над средствима за производњу. Тржишна економија може и често укључује различите врсте задруга или аутономних државних предузећа која набављају капитална добра и сировине на тржиштима капитала. Ова предузећа користе тржишно одређен систем слободних цена за алокацију капиталних добара и радне снаге[4].

Понуда и потражња

[уреди | уреди извор]

Понуда и потражња раде у тандему. Економска теорија је да понуда расте како људи купују више, а потражња опада како цене расту, а људи купују мање[5].

Тржишне економије се ослањају на систем цена које сигнализирају тржишним актерима да прилагоде производњу и инвестиције. Формирање цене се ослања на интеракцију понуде и тражње да би се постигла или апроксимирала равнотежа у којој је јединична цена за одређено добро или услугу у тачки у којој је тражена количина једнака количини која се нуди.

Тачка података о цени где се линије понуде и тражње секу назива се цена клиринга на тржишту[6].

Понуда и потражња тржишне економије

Владе могу да интервенишу успостављањем горње границе цена или доњег прага цена на одређеним тржиштима (као што су закони о минималној плати на тржишту рада), или да користе фискалну политику да обесхрабре одређено понашање потрошача или да се позабаве тржишним екстерним ефектима који су генерисани одређеним трансакцијама. Постоје различите перспективе о улози владе у регулисању и вођењу тржишних економија и у решавању друштвених неједнакости које производе тржишта. У основи, тржишна економија захтева да систем цена на који утичу понуда и потражња постоји као примарни механизам за алокацију ресурса без обзира на ниво регулације.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Gregory and Stuart, Paul & Robert (2004). Comparing Economic Systems in the Twenty-First Century (7th изд.). George Hoffman. стр. 538. ISBN 0618261818. „Market Economy: Economy in which fundamentals of supply and demand provide signals regarding resource utilization. 
  2. ^ Altvater, E. (1993). The Future of the Market: An Essay on the Regulation of Money and Nature After the Collapse of "Actually Existing SocialismНеопходна слободна регистрација. Verso. стр. 57. 
  3. ^ „The Future of the Market: An essay on the Regulation of Money and Nature after the Collapse of ‘Actually Existing Socialism. Capital & Class. 19 (1): 167—169. 1995-03-03. ISSN 0309-8168. doi:10.1177/030981689505500113. 
  4. ^ Culley, Jennifer R. (2013-06-07). „A Glossary of Political Economy Terms2013176Paul M. Johnson. A Glossary of Political Economy Terms. Auburn, AL: Auburn University Last visited February 2013. Gratis URL: www.auburn.edu/∼johnspm/gloss/”. Reference Reviews. 27 (5): 22—23. ISSN 0950-4125. doi:10.1108/rr-02-2013-0039. 
  5. ^ Turvey, Ralph (2022-02-11), Demand and Supply in Labour Markets, Routledge, стр. 92—104, ISBN 978-1-003-28322-5, Приступљено 2025-03-12 
  6. ^ „Individualist anarchism in late Victorian Britain”. Making Another World Possible: 87—116. 2013. doi:10.5040/9781501306754.ch-004. 

Додатна литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]