Трибали

Из Википедије, слободне енциклопедије
Triballi territory.jpg

Трибали су племе чија историја почиње у периоду прелаза из бронзаног у гвоздено доба, оријентационо око 1300. п. н. е. О њима се фрагментарно говори, а најранији историчари, пре свих Грци, на подручју данашње Србије, односно у Поморављу, Подунављу и Панонији говоре о Дачанима, Трибалима и Сингинима. То је период око VI вијека прије Христа.

Историјат[уреди]

Територија на којој су живјели Трибали у V вијеку пХ, према Херодоту, налази се западно од ријеке Искар у Бугарској. Између осталог забиљежио је и ово: „Из илирске земље тече према сјеверу ријека Ангро и утиче у Трибалску равницу и у ријеку Бронго, а Бронго се улива у Истар."

Очигледно је да је ријеч о Јужној Морави, односно о Великој Морави која се улива у Дунав. На тај начин се Трибалска долина везује за Поморавље и Подунавље.

Према истраживањима др Милорада Стојића, Трибали су насељавали област цијелог српског Подунавља, комплетно Поморавље, доњу Посавину, дио Колубаре, источну Србију, сјеверозападну Бугарску и на југу до Скопља у Македонији. За њих се могу везати и открића из кнежевских гробова са сребрним и златним налазима. Ријеч је о налазима, односно појасевима типа „мраморац“, па према томе континуитет Трибала на овим подручјима траје хиљаду и по година, односно од 13. вијека прије Христа, па све до 2. вијека хришћанске ере. Све то је потврђено и археолошком грађом, налазима са локалитета који припадају Трибалима.

Вијести о Трибалима биле су спорадичне све до њиховог упада у тадашњу Македонију, као и борбама које је водио краљ Филип II Македонски са њима. Било је то 344/3 године хе. Исократ у свом говору о Трибалима напомиње да је ријеч о моћном и сложном народу. Јустин је написао да су Трибали пресрели Филипа када се враћао са похода на Ските тражећи дио плијена. Како га нису добили, дошло је до сукоба у коме је Филип тешко рањен.

На моћне и многољудне Трибале, у прољеће 335. године, пошао је и Александар Велики. Он је хтио да осигура немирну границу са те стране како би касније спокојно кренуо у велики поход ка Индији. Десет дана је путовао Александар док није стигао на планину Хем (Балкан). Након побједе над Трачанима наставио је ка ријеци Искар гдје га је сачекао Трибалски краљ Сирм. Трибали су пружили жилав отпор, али су на крају морали да попусте пред надмоћнијом војском великог Александра Македонског.

Због неочекивано снажног отпора, какав није очекивао, Александар Македонски је са поносом рекао: „Покорио сам Тракију, Илирик, са господарима Трибалима и Мезима."

На Трибале подсјећају и многи хидроними и топоними.

  • Трибал, село у цриквеничком крају,
  • Трибан, село у околини Бенковца,
  • Трибија заселак у височком крају у Босни,
  • Трибинал, врх на планини Мосор,
  • Травунија (Херцеговина), дуго је у записима називана Тривалијом...

Трибали као Срби[уреди]

Појам „Трибали“ се често сусреће у радовима византијских и других европских аутора Средњег века, који се искључиво односио на Србе.[1][2][3][4][5] Неки од ових аутора сасвим јасно назначавају да је “трибалски” синоним за “српски” [6][7][8][9][10] Никита Хонијат (1155-1215) у својој историји о владавини цара Јована Комнина наводи следеће: "... Кратко након тога, водио је поход против народа Трибала (који се такође могу назвати и Србима) ..." [11] Много касније, Димитриос Халкокондилис (1423–1511), пишући о хришћанском племићу који је примио Ислам, каже: "... Тај Махмуд, син Михајла, је Трибал, што значи Србин, по својој мајци и Грк по свом оцу."[12] И Мехмед II Освајач помиње Трибалију у својим описима пљачкања Србије.[13]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. The development of the Komnenian army: 1081–1180 на сајту Гугл књиге
  2. Stuck Whilhelm (Guilielmus Stukius Tigurinus), Comments on Arriani historici et philosophi Ponti Euxini et maris Erythraei Periplus, Lugduni, 1577, p. 51
  3. John Foxe (1517–1587) Acts and Monuments, Published by R.B. Seeley & W. Burnside, London, 1837, vol. 4, p. 27
  4. „Balkan history - Thracian tribes”. eliznik.org.uk. Приступљено 2015-09-13. 
  5. The letters of Manuel II Palaeologus на сајту Гугл књиге
  6. „JSTOR: The English Historical Review, Vol. 53, No. 209 (Jan., 1938), pp. 129-131”. jstor.org. Приступљено 2015-09-13. 
  7. Mehmed II the Conqueror and the fall of the Franco-Byzantine Levant to the Ottoman Turks Page 65, 77: "Triballians = Serbs"
  8. The letters of Manuel II Palaeologus, стр. 48, на сајту Гугл књиге: "The Triballians are the Serbs"
  9. The Journal of Hellenic studies Page 48: "Byzantine historians [...] calling [...] Serbs Triballians"
  10. Studies in late Byzantine history and prosopography, стр. 228, на сајту Гугл књиге: "Serbs (were) Triballians"
  11. Historia ed J. van Dieten, Nicetae Choniatae historia ..., Berlin, DeGruyter, 1975, chapter "Reign of Lord Ioannes Komnenos", pp. 4-47 (in medieval Greek language)
  12. D. Chalkocondyles (Chalkondyles) cited in C. Paparrigopoulos History of the Greek nation, Athens, 1874, vol. 5, p. 489, in Greek language.
  13. History of Mehmed the Conqueror, стр. 115, на сајту Гугл књиге

Спољашње везе[уреди]