Тригеминални ганглион

Из Википедије, слободне енциклопедије
Тригеминални живац

Тригеминални, Гасеров или полумесечасти ганглион (лат. ganglion trigeminale - Gasseri) је ганглион придодат сензитивном корену трограног кранијалног живца. Смештен је у тригеминалној дупљи (у дупликатури твре мождане опне) и има облик полумесеца чија је конкавна страна окренута нагоре и уназад. Са ове стране у ганглион улази сензитивни корен тригеминуса, док са његове конвексне стране полазе завршне гране нерва: офталмични, горњовилични и доњовилични живац.[1][2][3]

Гасеров ганглион сачињавају тзв. псеудоуниполарне ћелије од којих полазе сензитивна влакна трограног живца која се завршавају у сензитивним једрима можданог стабла.

Назив ганлиона потиче од имена аустријског анатома Јохана Лоренца Гасера (нем. Johann Laurentz Gasser; 1723-1765).

Извори[уреди]

  1. Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0604-9. 
  2. Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  3. Susan Standring, ed. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 ed.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 

Литература[уреди]

  • Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  • Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0604-9.