Триглав (врх)

С Википедије, слободне енциклопедије
Триглав
Triglav.jpg
Поглед на Триглав
Ндм. висина2.864 метара m
Географија
Локација Словенија
МасивЈулијски Алпи
Први успон1778.

Триглав је највиши врх Јулијских Алпа, висок 2.864 m, а уједно и највиши врх Словеније, и највиши врх на просторима некадашње Југославије. Име Триглав се односи на облик планине, као и на бога или групу богова из словенске митологије (види: Триглав).

Триглав важи као симбол Словеније, јер се налази на словеначком грбу и застави. Први успон на Триглав се десио 26. августа 1778, а остварио га је Жига Зоис. С Триглавом је такође тесно повезана легенда о козорогу с именом Златорог. Триглав је средњи део Триглавског националног парка.

Након погибије краља Александра, алпиниста Јожа Чоп је на врху истакао црну заставу.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Први забележени успон на Триглав изведен је 1778. године, на иницијативу индустријалца и полимата Сигмунда Зоиса.[2] Према најчешће цитираном извештају, објављеном у новинама „Illyrisches Blatt” 1821. године, чији је аутор историчар и географ Јохан Рихтер, учесници овог успона били су хирург Lovrenc Willomitzer, ловац на дивокозе Штефан Рожич и рудари Лука Корошец и Матевж Кос. Према извештају Белсазара Хакета (Belsazar Hacquet) у његовој „Oryctographia Carniolica”, први забележни успон изведен је пред крај 1778. године, а њега су извела двојица ловаца на дивокозе, од којих је један Лука Корошец, док име другог није поменуто.[3]

Висину Триглава први је измерио Валентин Станич 23. септембра 1808.[3] Име овог врха први пут се јавља на карти „Ducatus Carniolae Tabula Chorographica” 1744. године. На њој је Триглав забележен као „Mons Terglou”.[4] Прва карта на којој се јавља садашњи назив је „Zemljovid Slovenske dežele in pokrajin” (Карта словенских земаља и покрајина) Петра Кослера, комплетирана од 1848. до 1852. и објављена 1861. године у Бечу.[5]

Током Другог светског рата, Триглав је био симбол словеначког отпора фашистичкој и нацистичкој војсци.[6] Словеначки партизани носили су од 1942. до после 1944. капe које су одражавале облик врха.[7]

Триглав је био највиши врх Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, а заједно са реком Вардар на југу био је симбол југословенског „братства и јединства“.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Политика", 17. окт. 1934
  2. ^ Gabrovec, Matej; et al. (2014). „Najstarejši kartografski prikazi, pisne omembe in likovne upodobitve” [The Oldest Cartographic Depictions, Written Mentions and Visual Depictions]. Triglavski ledenik [Triglav Glacier]. Založba ZRC. стр. 26—27. ISBN 9789612547318. 
  3. ^ а б Mikša, Peter (2014). „Exploring the Mountains – Triglav at the End of the 18th Century”. Ур.: Štih, Peter; Zwitter, Žiga. Man, Nature and Environment between the Northern Adriatic and the Eastern Alps in Premodern Times. Znanstvena založba Filozofske fakultete Univerze v Ljubljani [Ljubljana University Press, Faculty of Arts: Historical Association of Slovenia]. стр. 202—215. ISBN 978-961-237-723-6. 
  4. ^ Drago, Perko (2001). Analiza površja Slovenije s stometrskim Digitalnim modelom reliefa [Analysis of the Surface of Slovenia with a 100-meter Digital Model of the Relief]. Ljubljana: Založba ZRC. стр. 41. 
  5. ^ Fridl, Jerneja; Renata, Šolar (2011). „Vpliv razvoja kartografskih tehnik na podobe zemljevidov slovenskega ozemlja od 16. do 19. stoletja” [The Influence of the Development of Cartographic Techniques on the Appearances of the Maps of the Slovene Territory from the 16th Until the 19th Century]. Knjižnica (на језику: словеначки). Zveza bibliotekarskih društev Slovenije. 55 (4). 
  6. ^ Debeljak, Aleš; Snel, Guido (2004). „Dreaming of Friends, Living with Foes”. Alter Ego: Twenty Confronting Views on the European Experience. Amsterdam University Press. стр. 57. ISBN 978-90-5356-688-6. 
  7. ^ Luštek, Miroslav. „Nekaj zunanjih znakov partizanstva” [Some External Signs of the Partisan Movement]. Ур.: Bevc, Milan.; et al. Letopis muzeja narodne osvoboditve 1958 [The Yearbook of the Museum of the National Liberation 1958] (на језику: словеначки и француски). II. Museum of the National Liberation of the People's Republic of Slovenia. COBISS.SR 172143. Архивирано из оригинала на датум 15. 5. 2013. Приступљено 22. 2. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]