Тринидад и Тобаго
Република Тринидад и Тобаго Republic of Trinidad and Tobago (енглески) | |
---|---|
Крилатица: Заједно тежимо, заједно остварујемо (енгл. Together we aspire, together we achieve) | |
![]() | |
Главни град | Порт ов Спејн |
Највећи град | Чагуанас |
Службени језик | енглески[1][2] |
Владавина | |
Облик државе | Унитарна парламентарна уставна република |
— Председник | Паула-Меј Викс |
— Председник Владе | Кит Роули |
— Лидер опозиције | Камила Персад-Бисесар |
— Председник Представничког дома | Брижит Енисет-Џорџ |
— Председник Сената | Кристина Кангало |
— Председник Уставног суда | Ивор Арши |
Историја | |
Независност | Од Уједињеног Краљевства 31. августа 1962.[3][4][5] |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 5.131 km2 (165) |
— вода (%) | занемарљиво |
Становништво | |
— 2016.[6] | 1.353.895 (152) |
— густина | 263,87 ст./km2 |
Економија | |
Валута | Тринидад и Тобаго долар |
— стоти део валуте | 100 центи |
Остале информације | |
Временска зона | UTC +4 |
Интернет домен | .tt |
Позивни број | +1-868 |
Тринидад и Тобаго (енгл. Trinidad and Tobago), или званично Република Тринидад и Тобаго (енгл. Republic of Trinidad and Tobago), је острвска држава у Карибима, северно од Јужне Америке, у централној Америци.[7] Смештена је близу североисточне обале Венецуеле, јужно од Гренаде. Границу на мору дели са Барбадосом према североистоку, Гренадом према северозападу, Гвајаном према југоистоку, и Венецуелом према југу и западу.[8][9]
Тринидад и Тобаго заузима површину од 5.131 км² и обухвата два већа острва, Тринидад и Тобаго, и бројна мања. Подељен је на девет региона и смештен је ван појаса урагана.
Острво Тринидад се налазило у саставу Шпанске империје од доласка Кристифора Колумба 1498. до капитулације шпанског гувернера, Хосе Марија Чакона 18. фебруара 1797. када је Велика Британија заузела острво.[10] У овом раздобљу, острво Тобаго је било у поседу Шпанаца, Британаца, Француза, Холанђана и Војводства Курландија. Острва Тринидад и Тобаго су уступљена Великој Британији Амијенским миром 1802. године.[11] Тринидад и Тобаго је добио независност 1962. године, да би 1976. постао република. За разлику од већине држава енглеског говорног подручја на Карибима, индустрија је окосница привреде, првенствено нафтна и петрохемијска.[12]
Географија[уреди | уреди извор]
Положај[уреди | уреди извор]
Тринидад и Тобаго је острвска држава на југоистоку Антила. Налази се између 10°2' и 11°12' СГШ и 60°30' и 61°56' ЗГД. Острво Тринидад је од Венецуеле удаљено 11 км. Ова држава заузима површину од 5128 km²,[13] и састоји се од два главна острва, Тринидада и Тобага и бројних мањих острва међу којима су Чакачаре, Монос, Уевос, Гаспар Гранде, Мали Тобаго, и Сент Џајлс. Острво Тринидад заузима површину од 4768 km², што је 93 % површине државе. Острво Тобаго се простире на 300 km², или 5,8 % територије државе.
Геологија и рељеф[уреди | уреди извор]
![]() | Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |

Тринидад и Тобаго лежи на јужноамеричком континенталном гребену, те стога геолошки припада Јужној Америци.[14] Међутим, Западне Индије се углавном сматрају делом Северне Америке а с обзиром да Тринидад и Тобаго није културно и језички повезан са Јужном Америком, већ са карипским нацијама које говоре енглеским језиком, ова земља се најчешће сврстава у Северну Америку.
Рељефом острвâ доминирају планине и равнице. Највиши врх је Серо дел Арипо на Северном ланцу висине 940 m.
Воде[уреди | уреди извор]
![]() | Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Температура воде је између 25 и 28 степени C током целе године.
Клима[уреди | уреди извор]
Климатизација на острвима је тропска са мало промена у вршним температурама током године. Просјечна годишња температура је 28 степени. Током топлијих дана, током дана може да достигне температуру од око 34 °C, при чему температура током ноћи падне испод 20 °C. На Тринидаду је мало топлије него на Тобаго.
Због тога се годишња доба одликује температурним разликама него различитим падавинама.
Кишна сезона је од јуна до децембра, од јануара до маја траје сува сезона. У сухим месецима око 70 милиметара кише пада месечно, док у влажној сезони може бити око 200 милиметара. У кишној сезони очекују се тешке тропске туре, посебно поподне. Свеукупно, просечне годишње падавине су најмање 2.500 милиметара. Најтежи месеци су јуна и јула, најсушнији месеци су у фебруару и марту. Тада је влажност око 77% у подношљивим условима. Може се повећати у кишној сезони до 87%..[15]
Флора и фауна[уреди | уреди извор]
![]() | Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Историја[уреди | уреди извор]
Острво Тринидад открио је Кристифор Колумбо 31. јула 1498. Назвао га је Тринидад према Светом тројству. Староседеоци на острву су била индијанска племена Аравак и Кариби. Од 1532. шпанци су почели заробљавати индијанце, претварати их у робове и одводити на рад на друга острва у Карипском мору. Од 1592. Шпанци су трајно присутни на острву. Антонио де Берио је исте године острво Тринидад службено прогласио шпанским поседом. Већину становника острва су чинили домаћи и црни робови из Африке. На острву Тринидад развиле су се велике плантаже шећерне трске. Након победе Британаца над удруженом француско-шпанском флотом у бици код рта Свети Винсент 14. фебруара 1797, Британци су окупирали Тринидад. Французи су се одрекли Тринидада 1802. (Амијенски мир). Након укидања ропства на острву 1843, дошло је до увоза јефтине радне снаге из Индије.
Тобаго је открио Колумбо 1498. У почетку се звао „Бела форма“, а касније је преименован у Тобаго. За разлику од Тринидада, Тобаго је константно мењао власника у ратовима између Француске, Холандија и Енглеске. Париским миром из 1763, Тобаго је Француска уступила Великој Британији. Од 1814. Тобаго је у сталном британском поседу.
Од 1889. Тринидад и Тобаго је заједничко име колоније у поседу Велике Британије. Године 1958. Тринидад и Тобаго постаје члан Западноиндијске Федерације, а 1962. је прогласио самосталност. Странка Народни национални покрет је победила на изборима, а њен лидер Ерик Еустас Вилијамс је постао први премијер 1962—1981. Тринидад и Тобаго је 1962. приступио Комонвелту.
Становништво[уреди | уреди извор]
С обзиром да већина становништва живи на острву Тринидад тамо се налазе и најважнији градови.[16] На острву Тринидад најважнији градови су: главни град Порт ов Спејн; Сан Фернандо, и Чагванас. Највећи град на острву Тобаго је Скарборо.
Старосна структура:
- 0-14 година: 25% (мушки 151,736; жене 146,135)
- 15-64 година: 68% (мушки 410,668; жене 389,303)
- 65 година и више: 7% (мушки 34,559; жене 43,122) (2000, процена)
- Природни прираштај: -0,49 % (2000, процена)
- Етничке групе: Индијци (емигранти из источне Индије) 40,3%, потомци афричких црнаца-робова 39,5%, мешанци 18,5%, белци 0,6%, остали 1,2% (то су кинези и потомци староседеоца - Кариби)
- Религије: римокатоличанство 29,4%, хиндуизам 23,8%, англиканство 10,9%, ислам 5,8%, презбитеријанци 3,4%, остали 26,7%
Уз службени енглески, говоре се и хинди, шпански, француски и кинески језик.
Административна подела[уреди | уреди извор]
![]() | Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Привреда[уреди | уреди извор]
![]() | Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Саобраћај[уреди | уреди извор]
![]() | Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Government of the Republic of Trinidad and Tobago. „Home”. Ttconnect.gov.tt. Архивирано из оригинала на датум 15. 06. 2018. Приступљено 16. 3. 2019.
- ^ „Trinidad and Tobago – Languages”. Ethnologue.com. Приступљено 20. 5. 2018.
- ^ „Trinidad and Tobago : History”. The Commonwealth. Приступљено 16. 3. 2019.
- ^ „T&T history & society – Discover Trinidad & Tobago”. 22. 10. 2013. Архивирано из оригинала на датум 06. 04. 2020. Приступљено 08. 03. 2020.
- ^ „History of Tobago: a myTobago visitor guide article”. mytobago.info. Архивирано из оригинала на датум 28. 01. 2020. Приступљено 08. 03. 2020.
- ^ (CSO), Central Statistical Office. „Home”.
- ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
- ^ „Treaty between the Republic of Trinidad and Tobago and the Republic of Venezuela on the delimitation of marine and submarine areas, 18 April 1990” (PDF). The United Nations. Приступљено 13. 4. 2009.
- ^ „The 1990 Accord Replaces the 1942 Paris Treaty”. Trinidad and Tobago News. Приступљено 13. 4. 2009.
- ^ Carmichael 1961, стр. 40-42.
- ^ Carmichael 1961, стр. 52.
- ^ „Trinidad and Tobago Country brief”. The World Bank. Приступљено 20. 9. 2008.
- ^ „Background note Trinidad and Tobago”. US Department of State. 16. 12. 2011. Приступљено 20. 9. 2009.
- ^ Encyclopedia Britannica Trinidad and Tobago
- ^ Trinidad und Tobago Wetter & Klima: Klimatabelle, Temperaturen und beste Reisezeit
- ^ Trinidad and Tobago 2011 Population and Housing Census Demographic Report (PDF) (Извештај). Trinidad and Tobago Central Statistical Office. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 05. 03. 2016. Приступљено 20. 8. 2019.
Литература[уреди | уреди извор]
- Carmichael, Gertrude (1961). The History of the West Indian Islands of Trinidad and Tobago, 1498–1900. London: Alvin Redman.
- Kiely, Ray (1996). The Politics of Labour and Development in Trinidad. Press University of the West Indies. ISBN 9789766400170. - Total pages: 218
- Williams, Eric (1964). History of the People of Trinidad and Tobago. New York: Frederick A. Praeger. LCCN 64-13390.
- Ramkissoon, Harold; Kahwa, Ishenkumba A. (2015). „Caricom” (PDF). UNESCO Science Report: towards 2030. Paris: UNESCO. стр. 156—173. ISBN 978-92-3-100129-1.
- Rough Guides (2018). The Rough Guide to Trinidad and Tobago.
This article incorporates text from a free content work. UNESCO Science Report: towards 2030, 156–173, Harold Ramkissoon & Ishenkumba A. Kahwa, UNESCO Publishing. To learn how to add open license text to Wikipedia articles, please see this how-to page. For information on reusing text from Wikipedia, please see the terms of use.
- Besson, Gérard & Brereton, Bridget. The Book of Trinidad (2nd edition), Port of Spain: Paria Publishing Co. Ltd, 1992. ISBN 976-8054-36-0
- Julian Kenny. Views from the Ridge, Port of Spain: Prospect Press, Media and Editorial Projects Limited, 2000/2007. ISBN 976-95057-0-6
- Lans, Cheryl. Creole Remedies of Trinidad and Tobago. C. Lans, 2001.
- Mendes, John. Côté ci Côté là: Trinidad & Tobago Dictionary. Arima, Trinidad, 1986.
- Saith, Radhica and Lyndersay, Mark. Why Not a Woman? Port of Spain: Paria Publishing Co. Ltd, 1993. ISBN 976-8054-42-5
- Jeremy Taylor. Visitor's Guide to Trinidad & Tobago, London: Macmillan, 1986, ISBN 978-0-333-41985-4). 2nd edition as Trinidad and Tobago: An Introduction and Guide, London: Macmillan, 1991. ISBN 978-0-333-55607-8).
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Национални амблеми Тринидада и Тобага
- Government of the Republic of Trinidad and Tobago
- Official Trinidad and Tobago Tourism Company Website
- Trinidad and Tobago на сајту The World Factbook (језик: енглески)
- Trinidad and Tobago from UCB Libraries GovPubs
- and Tobago/ Тринидад и Тобаго на сајту DMOZ (језик: енглески)
- Trinidad and Tobago profile from the BBC News
- World Bank Summary Trade Statistics Trinidad and Tobago
Тринидад и Тобаго (Викиатлас)
Географски подаци везани за чланак Тринидад и Тобаго на сајту OpenStreetMap
- Key Development Forecasts for Trinidad and Tobago from International Futures
- Guanaguanare – the Laughing Gull. Carib Indians in Trinidad – includes 2 videos