Тринидад и Тобаго
Координате: 11° 00' СГШ, 61° 00' ЗГД
| Република Тринидад и Тобаго Republic of Trinidad and Tobago |
||
|---|---|---|
| крилатица: Together we aspire, together we achieve | ||
| Химна Forged From The Love of Liberty |
||
.svg) |
||
| Главни град | Порт ов Спејн | |
| Службени језик | енглески | |
| Председник: | Ентони Кармона | |
| Премијер: | Камла Персад-Бисесар | |
| Независност: | 31. август 1962. од ВБ | |
| Површина | ||
| — укупно | 5.128 km² (172) | |
| — вода (%) | незнатно | |
| Становништво | ||
| — 2011. | 1.346.350 (152) | |
| — густина | 254,4/km² | |
| Валута | Тринидад и Тобаго долар (100 центи) |
|
| Временска зона | UTC 4 | |
| Интернет домен | .tt | |
| Позивни број | +1-868 |
|
Тринидад и Тобаго (енгл. Trinidad and Tobago) острвска је држава у северно од Јужне Америке. Смештена је близу североисточне обале Венецуеле, јужно од Гренаде. Границу на мору дели са Барбадосом према североистоку, Гренадом према северозападу, Гвајаном према југоистоку, и Венецуелом према југу и западу.[1][2]
Триидад и Тобаго заузима површину од 5128 km² и обухвата два већа острва, Тринидад и Тобаго, и бројна мања острва. Подељен је на девет региона и смештен је ван појаса урагана.
Острво Тринидад се налазило у саставу Шпанске империје од доласка Кристифора Колумба 1498. до капитулације шпанског гувернера, Хосе Марија Чакона 18. фебруара 1797. када је Велика Британија заузела острво.[3] Током истог раздобља, острво Тобаго је било у поседу Шпанаца, Британаца, Француза, Холанђана и Војводства Курландија. Острва Тринидад и Тобаго су уступљена Великој Британији Амијенским миром 1802. године.[4] Тринидад и Тобаго је добио независност 1962, да би 1976. постао република. За разлику од већине држава енглеског говорног подручја на Карибима, индустрија је окосница привреде,[5] првенствено нафтна и петрохемијска.
Географија[уреди]
Тринидад и Тобаго је острвска држава на југоистоку Антила. Налази се између 10°2' и 11°12' СГШ и 60°30' и 61°56' ЗГД. Острво Тринидад је од Венецуеле удаљено 11 км. Ова држава заузима површину од 5128 km²,[6] и састоји се од два главна острва, Тринидада и Тобага и бројних мањих острва међу којима су Чакачаре, Монос, Уевос, Гаспар Гранде, Мали Тобаго, и Сент Џајлс. Острво Тринидад заузима површину од 4768 km², што је 93 % површине државе. Острво Тобаго се простире на 300 km², или 5,8 % територије државе.
Тринидад и Тобаго лежи на јужноамеричком континенталном гребену, те стога геолошки припада Јужној Америци.[7] Међутим, Западне Индије се углавном сматрају делом Северне Америке а с обзиром да Тринидад и Тобаго није културно и језички повезан са Јужном Америком, већ са карипским нацијама које говоре енглеским језиком, ова земља се најчешће сврстава у Северну Америку.
Рељефом острвâ доминирају планине и равнице. Највиши врх је Серо дел Арипо на Северном ланцу висине 940 метара.
С обзиром да већина становништва живи на острву Тринидад тамо се налазе и најважнији градови. На острву Тринидад најважнији градови су: главни град Порт ов Спејн; Сан Фернандо, и Чагванас. Највећи град на острву Тобаго је Скарборо.
Историја[уреди]
Острво Тринидад открио је Кристифор Колумбо 31. јула 1498. Назвао га је Тринидад према Светом тројству. Староседеоци на острву су била индијанска племена Аравак и Кариби. Од 1532. шпанци су почели заробљавати индијанце, претварати их у робове и одводити на рад на друга острва у Карипском мору. Од 1592. Шпанци су трајно присутни на острву. Антонио де Берио је исте године острво Тринидад службено прогласио шпанским поседом. Већину становника острва су чинили домаћи и црни робови из Африке. На острву Тринидад развиле су се велике плантаже шећерне трске. Након победе Британаца над удруженом француско-шпанском флотом, 14. фебруара 1797. (Битка код Сао Висентеа), Британци су окупирали Тринидад. Французи су се одрекли Тринидада 1802. (Амијенски мир). Након укидања ропства на острву 1843, дошло је до увоза јефтине радне снаге из Индије.
Тобаго је открио Колумбо 1498. У почетку се звао „Бела форма“, а касније је преименован у Тобаго. За разлику од Тринидада, Тобаго је константно мењао власника у ратовима између Француске, Холандија и Енглеске. Париским миром из 1763, Тобаго је Француска уступила Великој Британији. Од 1814. Тобаго је у сталном британском поседу.
Од 1889. Тринидад и Тобаго је заједничко име колоније у поседу Велике Британије. Године 1958. Тринидад и Тобаго постаје члан Западноиндијске Федерације, а 1962. је прогласио самосталност. Странка Народни национални покрет је победила на изборима, а њен лидер Ерик Еустас Вилијамс је постао први премијер 1962-1981. Тринидад и Тобаго је 1962. приступио Комонвелту.
Становништво[уреди]
Старосна структура:
- 0-14 година: 25% (мушки 151,736; жене 146,135)
- 15-64 година: 68% (мушки 410,668; жене 389,303)
- 65 година и више: 7% (мушки 34,559; жене 43,122) (2000, процена)
- Природни прираштај: -0,49 % (2000, процена)
- Етничке групе: Индијци (емигранти из источне Индије) 40,3%, потомци афричких црнаца-робова 39,5%, мешанци 18,5%, белци 0,6%, остали 1,2% (то су кинези и потомци староседеоца - Кариби)
- Религије: римокатоличанство 29,4%, хиндуизам 23,8%, англиканство 10,9%, ислам 5,8%, презбитеријанци 3,4%, остали 26,7%
Уз службени енглески, говоре се и хинди, шпански, француски и кинески језик.
Референце[уреди]
- ^ „Treaty between the Republic of Trinidad and Tobago and the Republic of Venezuela on the delimitation of marine and submarine areas, 18 April 1990“. The United Nations Приступљено 13. 4. 2009..
- ^ „The 1990 Accord Replaces the 1942 Paris Treaty“. Trinidad and Tobago News Приступљено 13. 4. 2009..
- ^ Carmichael (1961), pp. 40-42.
- ^ Carmichael (1961), стр. 52.
- ^ „Trinidad and Tobago Country brief“. The World Bank Приступљено September 2008.
- ^ „Background note Trinidad and Tobago“. US Department of State. 16. 12. 2011. Приступљено August 2009.
- ^ Encyclopedia Britannica Trinidad and Tobago
Спољашње везе[уреди]
|
||||||||
|
|||||
