Тринитротолуен

Из Википедије, слободне енциклопедије
„Trilit“ preusmerava ovde, za drugo značenje pogledajte Трилит (грађевина)
Тринитротолуен
Trinitrotoluene.svg
TNT-from-xtal-1982-3D-balls.png
Називи
IUPAC назив
2-метил-1,3,5-тринитробензен
Други називи
2,4,6-Тринитротолуен,
ТНТ, Трилит, Толит, Тринол, Тротил, Тритоло, Тритолол, Тритон, Тротол, Тринитротолуол,
2,4,6-Тринитрометилбензен
Идентификација
3D модел (Јмол)
Абревијација TNT
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.003.900
EC број 204-289-6
KEGG[1]
UNII
UN број 0209Dry or wetted with < 30% water
0388, 0389Mixtures with trinitrobenzene, hexanitrostilbene
Својства
C7H5N3O6
Моларна маса 227.13 g/mol
Агрегатно стање бледо жут.
Густина 1.654 g/cm3
Тачка топљења 80.35 °C
Тачка кључања 295 °C
0.13 g/L (20 °C)
Растворљивост у етар, ацетон, бензен, пиридин растворан је
Explosive data
Осетљивост на шок Неосетљив
Осетљивост на трење Неосетљив до 353 N
РЕ фактор 1.00
Опасности
Експлозив (E)
Токсичан (T)
Опасан по животну средину (N)
Р-ознаке R2, R23/24/25, R33, R51/53
С-ознаке (S1/2), S35, S45, S61
Сродна једињења
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Тринитротолуен (ТНТ) је хемијска супстанца са формулом C6H2(NO2)3CH3.[4][5] Ово једињење је први припремио 1863. године немачки научник Јулијус Вилбранд (нем. Julius Bernhard Friedrich Adolph Wilbrand), покушавајући да добије средство за бојење, а двадесет година касније откривено је да се ради о веома јаком експлозиву.[6]

Особине[уреди]

Жуте је боје и позната је као експлозив. Користи се и као јединица за мерење јачине експлозија (нуклеарних, конвенционалних,...).

ТНТ је најраспрострањенији и најважнији војни експлозив због својих особина; јер је бризантни екcплозив, лако се лије, пресује и чува, стабилан је и може дуго да се складишти. Примењује се у скоро свим типовима артиљеријске муниције. Самостално у тренутним гранатама и помешан са хексогеном у односу 60:40% у противоклопним кумулативним гранатама.

Хемијска реакција[уреди]

Због брзог распада и егзотермијске реакције (хемијска реакција у којој се производи енергија), реакција је експлозивна, што је последица брзог пораста ваздушног притиска.

2 C7H5N3O6 → 3 N2 + 5 H2O + 7 CO + 7 C

Извори[уреди]

  1. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  3. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. Urbanski, Tadeusz (1964). Chemistry and Technology of Explosives. 1. Pergamon Press. стр. 389—91. ISBN 0-08-010238-7. 
  5. Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 
  6. Royal Society of Chemistry: Chemistry in its element: compounds - TNT, приступ 10.7.2013 (енглески)

Литература[уреди]

  • Urbanski, Tadeusz (1964). Chemistry and Technology of Explosives. 1. Pergamon Press. стр. 389—91. ISBN 0-08-010238-7. 

Спољашње везе[уреди]