Тринитротолуен
- За другу употребу, погледајте чланак ТНТ.
- „Трилит” преусмерава овде. За друге употребе, погледајте Трилит (грађевина)
| |||
| Називи | |||
|---|---|---|---|
| IUPAC назив
2-метил-1,3,5-тринитробензен
| |||
| Други називи
2,4,6-Тринитротолуен,
ТНТ, Трилит, Толит, Тринол, Тротил, Тритоло, Тритолол, Тритон, Тротол, Тринитротолуол, 2,4,6-Тринитрометилбензен | |||
| Идентификација | |||
3D модел (Јмол)
|
|||
| Абревијација | TNT | ||
| ChemSpider | |||
| DrugBank | |||
| ECHA InfoCard | 100.003.900 | ||
| EC број | 204-289-6 | ||
| KEGG[1] | |||
| UNII | |||
| UN број | 0209 – Dry or wetted with < 30% water 0388, 0389 – Mixtures with trinitrobenzene, hexanitrostilbene | ||
| |||
| |||
| Својства | |||
| C7H5N3O6 | |||
| Моларна маса | 227.13 g/mol | ||
| Агрегатно стање | бледожут. | ||
| Густина | 1.654 g/cm3 | ||
| Тачка топљења | 80.35 °C | ||
| Тачка кључања | 295 °C | ||
| 0.13 g/L (20 °C) | |||
| Растворљивост у етар, ацетон, бензен, пиридин | растворан је | ||
| Explosive data | |||
| Осетљивост на шок | Неосетљив | ||
| Осетљивост на трење | Неосетљив до 353 N | ||
| РЕ фактор | 1.00 | ||
| Опасности | |||
ЕУ класификација (DSD)
|
Експлозив (E) Токсичан (T) Опасан по животну средину (N) | ||
| R-ознаке | R2, R23/24/25, R33, R51/53 | ||
| S-ознаке | (S1/2), S35, S45, S61 | ||
| NFPA 704 | |||
| Сродна једињења | |||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
 верификуј (шта је   ?)
| |||
| Референце инфокутије | |||
Тринитротолуен (ТНТ) је хемијска супстанца са формулом C6H2(NO2)3CH3.[4][5] Ово једињење је први припремио 1863. године немачки научник Јулијус Вилбранд (нем. Julius Bernhard Friedrich Adolph Wilbrand), покушавајући да добије средство за бојење, а двадесет година касније откривено је да се ради о веома јаком експлозиву.[6]
Особине[уреди | уреди извор]
Жуте је боје и позната је као експлозив. Користи се и као јединица за мерење јачине експлозија (нуклеарних, конвенционалних,...).
ТНТ је најраспрострањенији и најважнији војни експлозив због својих особина; јер је бризантни екcплозив, лако се лије, пресује и чува, стабилан је и може дуго да се складишти. Примењује се у скоро свим типовима артиљеријске муниције. Самостално у тренутним гранатама и помешан са хексогеном у односу 60:40% у противоклопним кумулативним гранатама.
Хемијска реакција[уреди | уреди извор]
Због брзог распада и егзотермијске реакције (хемијска реакција у којој се производи енергија), реакција је експлозивна, што је последица брзог пораста ваздушног притиска.
- 2 C7H5N3O6 → 3 N2 + 5 H2O + 7 CO + 7 C
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Urbanski, Tadeusz (1964). Chemistry and Technology of Explosives. 1. Pergamon Press. стр. 389—91. ISBN 978-0-08-010238-2.
- ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
- ^ Royal Society of Chemistry: Chemistry in its element: compounds - TNT Архивирано на сајту Wayback Machine (29. август 2014), приступ 10.7.2013 (језик: енглески)
Литература[уреди | уреди извор]
- Urbanski, Tadeusz (1964). Chemistry and Technology of Explosives. 1. Pergamon Press. стр. 389—91. ISBN 978-0-08-010238-2.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Тринитротолуен на Викимедијиној остави. |
 | Овај чланак везан за хемију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |