Тринитротолуен

Тринитротолуен
Називи
	IUPAC назив 2-метил-1,3,5-тринитробензен
	Други називи 2,4,6-Тринитротолуен,; ТНТ, Трилит, Толит, Тринол, Тротил, Тритоло, Тритолол, Тритон, Тротол, Тринитротолуол,; 2,4,6-Тринитрометилбензен
Идентификација
CAS број	118-96-7 ;
3D модел (Јмол)	Interactive image;
Абревијација	TNT
ChemSpider	8073 ;
DrugBank	DB01676 ;
ECHA InfoCard	100.003.900
EC број	204-289-6
KEGG	C16391 ;
PubChem CID	11763;
UNII	H43RF5TRM5 ;
UN број	0209 – Dry or wetted with < 30% water; 0388, 0389 – Mixtures with trinitrobenzene, hexanitrostilbene
	InChI InChI=1S/C7H5N3O6/c1-4-2-3-5(8(11)12)7(10(15)16)6(4)9(13)14/h2-3H,1H3 Кључ: FPKOPBFLPLFWAD-UHFFFAOYSA-N ; InChI=1/C7H5N3O6/c1-4-2-3-5(8(11)12)7(10(15)16)6(4)9(13)14/h2-3H,1H3 Кључ: FPKOPBFLPLFWAD-UHFFFAOYAR;
	SMILES O=[N+]([O-])c1c(c(ccc1C)[N+]([O-])=O)[N+]([O-])=O;
Својства
Хемијска формула	C7H5N3O6
Моларна маса	227.13 g/mol
Агрегатно стање	бледожут.
Густина	1.654 g/cm3
Тачка топљења	80.35°C
Тачка кључања	295°C
Растворљивост у води	0.13 g/L (20°C)
Растворљивост у етар, ацетон, бензен, пиридин	растворан је
Explosive data
Осетљивост на шок	Неосетљив
Осетљивост на трење	Неосетљив до 353 N
РЕ фактор	1.00
Опасности
ЕУ класификација (DSD)	Експлозив (E); Токсичан (T); Опасан по животну средину (N)
R-ознаке	R2, R23/24/25, R33, R51/53
S-ознаке	(S1/2), S35, S45, S61
NFPA 704	4 2 4
Сродна једињења
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
	верификуј (шта је ?)
	Референце инфокутије

За другу употребу, погледајте чланак ТНТ.

„Трилит” преусмерава овде. За друге употребе, погледајте Трилит (грађевина)

Тринитротолуен (ТНТ) је хемијска супстанца са формулом C₆H₂(NO₂)₃CH₃.^[4]^[5] Ово једињење је први припремио 1863. године немачки научник Јулијус Вилбранд (нем. Julius Bernhard Friedrich Adolph Wilbrand), покушавајући да добије средство за бојење, а двадесет година касније откривено је да се ради о веома јаком експлозиву.^[6]

Особине[уреди | уреди извор]

Жуте је боје и позната је као експлозив. Користи се и као јединица за мерење јачине експлозија (нуклеарних, конвенционалних,...).

ТНТ је најраспрострањенији и најважнији војни експлозив због својих особина; јер је бризантни екcплозив, лако се лије, пресује и чува, стабилан је и може дуго да се складишти. Примењује се у скоро свим типовима артиљеријске муниције. Самостално у тренутним гранатама и помешан са хексогеном у односу 60:40% у противоклопним кумулативним гранатама.

Хемијска реакција[уреди | уреди извор]

Због брзог распада и егзотермијске реакције (хемијска реакција у којој се производи енергија), реакција је експлозивна, што је последица брзог пораста ваздушног притиска.

2 C₇H₅N₃O₆ → 3 N₂ + 5 H₂O + 7 CO + 7 C

Извори[уреди | уреди извор]

^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Urbanski, Tadeusz (1964). Chemistry and Technology of Explosives. 1. Pergamon Press. стр. 389—91. ISBN 978-0-08-010238-2.
^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
^ Royal Society of Chemistry: Chemistry in its element: compounds - TNT Архивирано на сајту Wayback Machine (29. август 2014), приступ 10.7.2013 (језик: енглески)

Литература[уреди | уреди извор]

Urbanski, Tadeusz (1964). Chemistry and Technology of Explosives. 1. Pergamon Press. стр. 389—91. ISBN 978-0-08-010238-2.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Овај чланак везан за хемију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[1] Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[2] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[3] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[4] Urbanski, Tadeusz (1964). Chemistry and Technology of Explosives. 1. Pergamon Press. стр. 389—91. ISBN 978-0-08-010238-2.

[Merck13th-5] Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.

[6] Royal Society of Chemistry: Chemistry in its element: compounds - TNT Архивирано на сајту Wayback Machine (29. август 2014), приступ 10.7.2013 (језик: енглески)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]