Тринитротолуен
| Тринитротолуен | |
|---|---|
 |
 |
| IUPAC име |
|
| Други називи | 2,4,6-Тринитротолуен, ТНТ, Трилит, Толит, Тринол, Тротил, Тритоло, Тритолол, Тритон, Тротол, Тринитротолуол, 2,4,6-Тринитрометилбензен |
| Идентификација | |
| Абревијација | TNT |
| CAS регистарски број | 118-96-7  |
| PubChem[1][2] | 11763 |
| ChemSpider[3] | 8073  |
| EINECS број | |
| DrugBank | DB01676 |
| КЕГГ[4] | |
| СМИЛЕС |
|
| Својства | |
| Молекулска формула | C7H5N3O6 |
| Моларна маса | 227.13 g/mol |
| Агрегатно стање | бледо жут. |
| Густина | 1.654 g/cm3 |
| Тачка топљења |
80.35 °C |
| Тачка кључања |
295 °C (разлаже се) |
| Растворљивост у води | 0.13 g/L (20 °C) |
| Растворљивост у етар, ацетон, бензен, пиридин | растворан је |
| Подаци о експлозивности | |
| Осетљивост на шок | Неосетљив |
| Осетљивост на трење | Неосетљив до 353 N |
| Експлозивнa брзина | 6900 m/s |
| РЕ фактор | 1.00 |
| Опасност | |
| Подаци о безбедности приликом руковања (MSDS) | ICSC 0967 |
| ЕУ-класификација | Експлозив (E) Токсичан (T) Опасан по животну средину (N) |
| EU-индекс | 609-008-00-4 |
| NFPA 704 |
 4
2
4
|
| Р-ознаке | R2, R23/24/25, R33, R51/53 |
| С-ознаке | (S1/2), S35, S45, S61 |
| Сродна једињења | |
| Сродна једињења | пикринска киселина хексанитробензен 2,4-динитротолуен |
|
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала |
|
| Infobox references | |
Тринитротолуен (ТНТ) је хемијска супстанца са формулом C6H2(NO2)3CH3.[5][6] Ово једињење је први припремио 1863. године немачки научник Џулиус Вилбранд, покушавајући да добије средство за бојење, а двадесет година касније откривено је да се ради о веома јаком експлозиву.[7]
Особине[уреди]
Жуте је боје и позната је као експлозив. Користи се и као јединица за мерење јачине експлозија (нуклеарних, конвенционалних,...).
ТНТ је најраспрострањенији и најважнији војни експлозив због својих особина а то су да се бризантни екcплозив, лако се лије и чува, стабилан је, може дуго да се складишти. Примењује се у скоро свим типовима артиљеријске муниције. Самостално у тренутним гранатама и помешан са хексогеном у односу 60%:40% у против-оклопним кумулативним гранатама.
Хемијска реакција[уреди]
Због брзог распада и егзотермијске реакције (хемијска реакција у којој се производи енергија), реакција је експлозивна, што је последица брзог пораста ваздушног притиска.
- 2 C7H5N3O6 → 3 N2 + 5 H2O + 7 CO + 7 C
Извори[уреди]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.
- ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.
- ^ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG“. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ Urbanski, Tadeusz (1964). Chemistry and Technology of Explosives. 1. Pergamon Press. стр. 389–91. ISBN 0-0801-0238-7.
- ^ Susan Budavari, ed. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th ed.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
- ^ Royal Society of Chemistry: Chemistry in its element: compounds - TNT, приступ 10.7.2013 ((en))
Литература[уреди]
- Urbanski, Tadeusz (1964). Chemistry and Technology of Explosives. 1. Pergamon Press. стр. 389–91. ISBN 0-0801-0238-7.
Спољашње везе[уреди]
