Пређи на садржај

Трихотиломанија

С Википедије, слободне енциклопедије
Трихотиломанија
СинонимиТрихотилоза, поремећај чупања длака, поремећај чупања длака,[1] компулзивно чупање косе
Образац непотпуног губитка косе на кожи главе особе са трихотиломанијом.
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностДерматологија, психијатрија

Трихотиломанија (ТТМ), позната и као поремећај чупања косе или компулзивно чупање косе, је ментални поремећај који карактерише дуготрајна потреба која резултира чупањем сопствене косе.[2][4] Може се јавити краткотрајан позитиван осећај док се коса уклања.[5] Напори да се престане са чупањем косе обично не успевају. Уклањање длака може се десити било где; међутим, глава и око очију су најчешћи. Чупање длака је у таквом степену да доводи до патње и може изазвати видљив губитак косе.[1][2]

Од 2023. године, специфичан узрок или узроци трихотиломаније нису јасни. Трихотиломанија је вероватно последица комбинације генетских и фактора околине.[6] Поремећај се може јављати у породицама.[7] Чешће се јавља код особа са опсесивно-компулзивним поремећајем (ОКП). Епизоде ​​чупања могу бити изазване анксиозношћу. Људи обично признају да чупају косу, а поломљене длаке се могу видети при прегледу. Друга стања која се могу слично манифестовати укључују поремећај телесне дисморфије; међутим, у том стању људи уклањају длаке како би покушали да побољшају оно што виде као проблем у свом изгледу.[1]

Поремећај се обично лечи когнитивно-бихејвиоралном терапијом. Процењује се да трихотиломанија погађа један до четири процента људи.[2] Трихотиломанија најчешће почиње у детињству или адолесценцији.[2] Жене су погођене око 10 пута чешће него мушкарци.[1] Име је створио Франсоа Анри Алопе 1889. године, од грчке речи θρίξ, thrix (што значи „коса“), заједно са речима τίλλειν, tíllein (што значи „чупати“) и μανία, mania (што значи „лудило“).[8]

Лијечење

[уреди | уреди извор]

Одређени видови психотерапије могу бити корисни као додатно средство поред коришћења медикамената.[9] На примјер, у једном виду психотерапије пацијент се учи да на вријеме препозна импулс који га тјера на чупање косе и да га преусмјери на неки други импулс. Пацијент се усмјерава да води дневник кад је чупао косу, на који датум и у које вријеме, колико длака је ишчупао, као и о чему је размишљао у том тренутку. На тај начин пацијент се учи да препозна уобичајене ситуације у којима чупа косу и развије стратегију за избјегавање истих.

Лијечење употребом клорипрамина, трицикличног антидепресива, у једној студији се показало као прилично успјешно.[10]

Медикаменти попут прозака и других антидепресива заснованих на селективној инхибицији серотонина помоћу понављаног узимања[11] имају ограничен успјех у третирању овог обољења и обично имају значајне контра-индикације.[12] У својој књизи „Проблем чупања косе: Комплетан водич за трихотиломанију“,[13] амерички аутор Фред Пензел тврди да антидепресиви могу и да погоршају стање обољелог од трихотиломаније.

Насљедност

[уреди | уреди извор]

Истраживања Марија Р. Капечија (итал. Mario R. Capecchi) са медицинског института „Хауард Хјуз“ дала су повода за сумњу да је чупање косе, односно трихотиломанија, насљедна. У експериментима циљаних прекида експресије хомеотичког гена Hoxb8 у мишевима, хомозиготни носиоци ових прекида су се након отприлике 3,5 седмице старости претјерано тимарили,, са 100% пенетрабилности ове особине. Мишеви су тимарећи се стварали „флеке“ на неким дијеловима крзна, чак и са озљедама коже.[14]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е ж American Psychiatric Association (2013), Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders (5th изд.), Arlington: American Psychiatric Publishing, стр. 217–221, 938, ISBN 978-0-89042-555-8 
  2. ^ а б в г д ђ е Franklin ME, Zagrabbe K, Benavides KL (август 2011). „Trichotillomania and its treatment: a review and recommendations”. Expert Review of Neurotherapeutics. 11 (8): 1165—1174. PMC 3190970 Слободан приступ. PMID 21797657. doi:10.1586/ern.11.93. 
  3. ^ а б Huynh M, Gavino AC, Magid M (јун 2013). „Trichotillomania”. Seminars in Cutaneous Medicine and Surgery. 32 (2): 88—94. PMID 24049966. doi:10.12788/j.sder.0007 (неактивно 31. 10. 2025). 
  4. ^ Pittenger C (2017). Obsessive-compulsive Disorder: Phenomenology, Pathophysiology, and Treatment. Oxford University Press. стр. 541. ISBN 978-0-19-022816-3. 
  5. ^ Woods D, Miltenberger R (2007). Tic Disorders, Trichotillomania, and Other Repetitive Behavior Disorders: Behavioral Approaches to Analysis and Treatment. Springer Science & Business Media. стр. 134. ISBN 978-0-387-45944-8. 
  6. ^ „Trichotillomania (hair-pulling disorder) - Symptoms and causes”. Mayo Clinic (на језику: енглески). Приступљено 2023-03-24. 
  7. ^ Ramot, Yuval; Maly, Alexander; Horev, Liran; Zlotogorski, Abraham (2013). „Familial Trichotillomania in Three Generations”. International Journal of Trichology. 5 (2): 86—87. ISSN 0974-7753. PMC 3877480 Слободан приступ. PMID 24403772. doi:10.4103/0974-7753.122968 Слободан приступ. 
  8. ^ Aboujaoude E (2008). Compulsive Acts: A Psychiatrist's Tales of Ritual and ObsessionНеопходна слободна регистрација. University of California Press. стр. 42. ISBN 978-0-520-25567-8. 
  9. ^ Woods DW, Wetterneck CT, Flessner CA (2006). „A controlled evaluation of acceptance and commitment therapy plus habit reversal for trichotillomania”. Behaviour research and therapy. 44 (5): 639—56. PMID 16039603. doi:10.1016/j.brat.2005.05.006. 
  10. ^ Swedo SE, Leonard HL, Rapoport JL, Lenane MC, Goldberger EL, Cheslow DL (1989). „A double-blind comparison of clomipramine and desipramine in the treatment of trichotillomania (hair pulling)”. N. Engl. J. Med.. 321 (8): 497—501. PMID 2761586. doi:10.1056/NEJM198908243210803. 
  11. ^ енгл. Selective serotonin reuptake inhibitor, скраћено SSRI, у америчкој стручној литератури представља посебан термин за цијелу категорију антидепресива чији је опис овдје дат буквалним преводом ради лакшег разумијевања. Погледати дефиницију ове категорије на сајту Америчког националног института менталног здравља, у рјечнику појмова Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (2. фебруар 2009), под ставком „selective serotonin reuptake inhibitors“
  12. ^ Christenson GA, Mackenzie TB, Mitchell JE, Callies AL (1991). „A placebo-controlled, double-blind crossover study of fluoxetine in trichotillomania”. The American Journal of Psychiatry. 148 (11): 1566—71. PMID 1928474. doi:10.1176/ajp.148.11.1566. 
  13. ^ Penzel, Fred (2003). The Hair-pulling Problem: A Complete Guide to Trichotillomania. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-514942-5. 
  14. ^ Медицински институт „Хауард Хјуз“: Gene Targeting, Homeobox Genes, Development, and Behavior Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (28. јун 2013), Приступљено 25. 4. 2013.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Трихотиломанија&oldid=30620776”