Тријалетски масив

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Тријалетски масив
груз. თრიალეთის ქედი
Trialeti Range at khashuri district.jpg
Поглед на Тријалетски масив
Географске карактеристике
Највиша тачкаШави-Клде
Ндм. висина2.850 m
Координате41°41′10″ СГШ; 43°30′50″ ИГД / 41.686° СГШ; 43.513833° ИГД / 41.686; 43.513833 Координате: 41°41′10″ СГШ; 43°30′50″ ИГД / 41.686° СГШ; 43.513833° ИГД / 41.686; 43.513833
Географија
Тријалетски масив на мапи Грузије
Тријалетски масив
Тријалетски масив
Државе Грузија
Геологија
Старост стенапалеоген
Врста планиневулкански ланац

Тријалетски масив (груз. თრიალეთის ქედი) се налази у Грузији и део је планинског венца Мали Кавказ. Простире се од Тбилисија до Боржомија, уз десну обалу реке Куре и чини вододелницу међу басенима њених притока Храми и Гуджаретисцкали.[1][2]

Локација[уреди]

Тријалетски масив одваја средњи ток реке Куре од басена горњег тока реке Храми, у том делу се уздижу врхови Каракар и Арджевани и постепенно се снижавају ка истоку. Последње узвишење се пружа у близини Тбилисија.[3] Од запада ка истоку пружа се дуж реке Куре, од села Минадзе на западу до ушћа реке Арагви у Куру код Мцхете на истоку.[1]

Дужина планинског венца износи око 150 – 200 km, а просечна ширина је износи око 30 km.[2][4] Највиши врх је Шави-Клде (Црна стена) висине 2850 m.[1][4][4] Други врхови овог планинског масива су Саквелосмта (2803 m), Арджевани (2757 m), Ортатави (2513 m), Кенчакаро (2320 m), Кваджвари (2280 m).[1]

Манастир Кватахеви
Тријалетски масив у јесен

Православни манастир Кватахеви је изграђен на ободу Тријалетског масива, у региону Унутрашњи Картли. Манастир се налази у клисури реке Кавтура, близу до села Кавтишеви и носи назив Успење Богородице. Недалеко од њега се налази град Каспи.[5]

Геологија[уреди]

Масив се састоји од седиментних и еруптивних стена.[4] У неким местима постоји локална магнетска аномалија. У западном делу масива магнетна деклинација је од -16 до + 40 степени. У истом делу има доста термалних извора, посебно на северној падини.[1]

Вегетација[уреди]

На југу, централни део Тријалетског масива граничи се са Џавахетским планинама, које због сурове климе називају „Грузински Сибир“. Ово суседство утиче на климу масива, па тако и на разноликост вегетације у различитим деловима масива. На западном делу масива, горња граница шума достиже до 2000 м надморске висине, а на источном - до 1600 м.[1] У неким деловима, климатски и геолошки састав планине доприноси развоју ксерофитних биљака, прилагођених животу на сушним местима.[3] Густе листопадне, четинарске и мешовите шуме расту само на северним падинама. Најчешће врсте дрвећа које се срећу су: храст, бука, граб, јела, бор и смрча.[1][2][5] На јужним падинама нема шума. Ту су заступљене субалпске и алпске ливаде[1]

Референце[уреди]