Три лица страха
| Три лица страха | |
|---|---|
 Постер филма | |
| Изворни наслов | I tre volti della paura ИМДБ  7/10 (12 134 гласова) |
| Жанр | хорор |
| Режија | Марио Бава |
| Сценарио | Марчело Фондато Алберто Бевилаква Марио Бава |
| Продуцент | Линело Санти Алберто Барсанти[1] |
| Главне улоге | Борис Карлоф Марк Дејмон Мишел Мерсје Сузи Андерсен Лидија Алфонси Жаклина Пјеру |
| Наратор | Борис Карлоф |
| Музика | Роберто Николоси |
| Директор фотографије | Убалдо Терцано Марио Бава |
| Монтажа | Марио Серандреи |
| Продуцентска кућа | Galatea Film Emmepi Cinematografica Lyre Film[2] |
| Дистрибутер | Warner Bros. The Rank Organisation |
| Година | 1963. |
| Трајање | 93 минута |
| Земља |  Италија Француска[2][3] |
| Језик | италијански |
| Буџет | 205 милион £[4] |
| Зарада | 103,5 милион £ 419.000 долара |
| Награде | Награда Сатурн за најбољу ДВД колекцију |
| IMDb веза | |
Три лица страха (итал. I tre volti della paura), позната и под међународним насловом Црна субота (енгл. Black Sabbath), италијанско-француска је хорор филмска антологија из 1963. године, редитеља и сценаристе Марија Баве. Сачињена је из три одвојене приче у којима главне улоге тумаче Борис Карлоф, Марк Дејмон, Мишел Мерсје и Жаклина Пјеру. Карлоф је такође и наратор који најављује приче.
Филм је сниман фебруара и марта 1963, а премијерно је приказан 17. августа исте године, у дистрибуцији продукцијске куће Ворнер брос.[5][6] Упркос ниском буџету, добио је веома позитивне оцене критичара и имао утицаја на бројне хорор филмове који су снимани у предстојећим деценијама.[7][8] Квентин Тарантино је у интервјуу из 2013. изјавио да је био инспирисан Бавиним филмом и да је хтео да са Петпарачким причама (1994) направи у криминалистичком жанру исто што је Бава са Три лица страха направио у хорору.[9][10] Такође, позната хеви метал група Black Sabbath дала је себи име по овом филмском остварењу.[11]
Године 2008. филм је добио Награду Сатурн у оквиру ДВД колекције Марија Баве.
Радња[уреди | уреди извор]
Филм је приказан кроз три приче које најављује Борис Карлоф. Прва носи наслов Телефон и прати девојку по имену Роси, коју прогони њен бивши љубавник, бегунац из затвора у који га је она сместила. Наслов друге приче је Вурдлак и она је смештена у руралном руском насељу из 19. века, које прогоне вампири. Последња прича је Кап воде и она приказује болничарку Хелен Честер, која у мртвачници користи прилику да украде прстен са руке леша умрле жене.
Улоге[уреди | уреди извор]
| Глумац | Улога |
|---|---|
| Борис Карлоф | Горча |
| Мишел Мерсје | Роси |
| Марк Дејмон | гроф Владимир Д'Урфе |
| Жаклина Пјеру | Хелен Честер |
| Сузи Андерсен | Зденка |
| Лидија Алфонски | Мери |
| Мило Кесада | Френк Рајнер |
| Масимо Риђи | Пјетро |
| Мили Монти | служавка |
| Рика Дијалина | Марија |
| Харијет Медин | комшиница |
| Глауко Онорато | Ђорђо |
| Густаво де Нардо | полицијски инспектор |
| Алесандро Тедески | мртвозорник |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Black Sabbath (The Three Faces of Fear) (1965)”. UniFrance. Приступљено 22. 10. 2018.
- ^ а б Curti, 2015. p. 79
- ^ „I Tre volti della paura” (на језику: French). Bifi.fr. Приступљено 29. 3. 2014.
- ^ Curti 2019, стр. 12.
- ^ Smith, 2009. p 25
- ^ Lucas, Tim (2013). Commentary by Tim Lucas (DVD (Disc 2)). Arrow Films. Корисна информација се налази на: 00:02:15. FCD778.
- ^ DP. „Black Sabbath”. Time Out. Архивирано из оригинала 12. 07. 2020. г. Приступљено 29. 3. 2014.
- ^ Newman, Kim (1986). „Black Sabbath”. Monthly Film Bulletin. London. 53 (624): 24—25. ISSN 0027-0407.
- ^ Smith, 2013. p. 71
- ^ Bailey, 2012. p. 32
- ^ Froese, 2012. p. 30
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Три лица страха на сајту IMDb (језик: енглески)
- Три лица страха на сајту Rotten Tomatoes (језик: енглески)
- Три лица страха на сајту AllMovie (језик: енглески)
- Три лица страха на сајту Turner Classic Movies (језик: енглески)
