Три мускетара (играни филм из 1973)
| Три мускетара | |
|---|---|
| Изворни наслов | The Three Musketeers |
| Жанр | акциони филм, авантура |
| Режија | Ричард Лестер |
| Сценарио | Џорџ МекДоналд Фрејзер |
| Продуцент | Alexander Salkind Ilya Salkind |
| Темељи се на | Три мускетара од Александра Диме |
| Главне улоге | Оливер Рид Чарлтон Хестон Ракел Велч Феј Данавеј Ричард Чејмберлен Френк Финлеј Мајкл Јорк Кристофер Ли Жан-Пјер Касел Спајк Милиган |
| Музика | Michel Legrand |
| Сценографија | David Watkin |
| Монтажа | Џон Виктор Смит |
| Дистрибутер | Твентит сенчури Фокс |
| Година | 1973. |
| Трајање | 106 минута |
| Земља |   |
| Језик | енглески |
| Буџет | 4.5 милиона долара |
| Зарада | 10.1 милиона долара |
| Следећи | Четири мускетара (1974) |
| IMDb веза | |
Три мускетара (1973) је британско-америчко-шпанско-панамски историјско-авантуристички филм. Снимљен је у режији Ричарда Лестера и сматра се за једну од најпознатијих екранизација истоименог романа Александра Диме. Филм је након премијере побрао позитивне критике како код публике тако и код критике.
Радња[уреди | уреди извор]
Млади и неискусни Д’Артањан, дечак из провенције који долази у Париз како би постао мускетар од самог старта уз помоћ свог пргавог карактера упада у разне невоље. Кроз неочекивани сплет околности, млади Д’Артања успева да се завади са сва три позната мускетара који су лишени својих дужности и пуштени да тумарају улицама Париза као пијанице. Договорени окршај убрзо прераста у сукоб са восјком краља, где се њих четворица боре са четрдесет војника. Савладавши краљеву војску, дружина бива позвана код истог, и на негодовање Кардинала Ришељеа бива враћена на стари ранк. Убрзо се сазнаје за подли план Кардинала да завади краљицу и краља, прилепивши јој лажни сценарио прељубе са лордом Банкингемом, тако да је на нашим јунацима да исправе неправду и очисте краљичино име пре него што краљ стигне да посумња у њену лојалност.
Улоге[уреди | уреди извор]
- Оливер Рид (Атос)
- Ракел Велч (Констанс де Бонансјукс)
- Ричард Чејмберлен (Арамис)
- Мајкл Јорк (Д`Артањан)
- Френк Финли (Портос)
- Кристофер Ли (Рошфорт)
- Џералдин Чаплин (Ана)
- Чарлтон Хестон (Кардинал Ришеље)
- Феј Данавеј (милејди де Винтер)
- Жан-Пјер Касел (краљ Луј XIII.)
- Рој Кинер (Плачет)
- Џос Окланд (отац Д`Артањана)
- Сибил Денинг (Јуџин)
Награде[уреди | уреди извор]
Филм је освојио бројне награде:
- Награда Златни глобус за најбољу главну глумицу у играном филму (мјузикл или комедија) (1975): – Ракел Велч
- Награда БАФТА (1975) – Најбољи сниматељ, номинација: David Watkin
- Награда БАФТА (1975) – Најбољи костимографски пројекат, номинација: Yvonne Blake
- Награда БАФТА (1975) – Најбољи визуелни пројекат, номинација: Brian Eatwell
- Награда БАФТА (1975) – Најбоља монтажа, номинација:Џон Виктор Смит
- Награда БАФТА (1975) – Најбоља филмска музика, номинација: Michel Legrand
- Награда Златни глобус (1975): Најбољи филм – музички филм и комедија, номинација
