Трнов венац
Христов трнов венац је хришћанска реликвија која представља венац у облику круне исплетен од биљних грана са трњем (трн), који су, према Јеванђељу, римски војници поставили на главу Исуса Христа приликом његовог страдања.
Јеванђелски наратив
[уреди | уреди извор]Три јеванђелиста пишу о стављању трнове круне на Исуса Христа:
...и саткавши венац од трња, метну му је на главу и дадоше Му трску у десну руку; и, клечећи пред Њим, ругаху Му се говорећи: Здраво, Царе Јудејски! (Мт. 27:29)
...и обукоше Га у скерлет, и саткаше венац од трња, и положише га на Њега (Мк. 15:17)
И војници плету вијенац од трња, метну му је на главу, и обукоше Га у скерлетну хаљину (Јн. 19,2)
У канонским Јеванђељима не пише о томе када је скинут трнов венац. Неки уметници сликају Исуса Христа на крсту трновом круном.
У средњем веку
[уреди | уреди извор]У почетку се трнова круна чувала у Јерусалиму, али је 1060-их пренета у Цариград[1]. Никола Месарит, митрополит Ефески (12. – почетак 13. века) – теолог, црквени и државник извештава да је 1201. године у Цариграду, у храму Богородице – у цркви, намењеној за свакодневну литургију у присуству цара и његове породице, као и за свечана богослужења 1. дана у години, 1. маја, на дан сећања на пророка Илију, на Велики четвртак. а на Велику суботу износиле су се следеће мошти: круна Христова, туника Христова, штап Христов, бич Његовог бичевања, свети ексер, Лонгиново копље, делови обуће Христове (донео је цар Јован Цимискије из Палестине 975. године)[2].
Током Четвртог крсташког рата, Цариград је опљачкан 1204. године. Реликвије које су се налазиле у њему крсташи су однели, укључујући и Трнову круну. Луј IX Свети је 1239. године купио круну, према неким изворима, за огромну суму од 135 хиљада ливра у то време од латинског цара Балдуина II. Тачније, Балдуин II је заложио трнову круну Млечанима, од којих ју је откупио Луј. Године 1239, током процесије у Сенсу, Луј Свети и његов брат Роберт д'Артоа, боси и у једноставним кошуљама, носили су светилиште са трновом круном[3]. Тада је Трнова круна допремљена у Париз, где су касније донете честице Часног крста, Лонгиново копље и други предмети који су сведочили о Старом и Новом завету. За чување светих моштију Луј Свети је наредио изградњу посебне цркве, Саинт-Капелле, у Паризу (капела краљевске палате, темељ је постављен 1242. године) и исте 1239. године привремено је поставио круну од трња у градску катедралу[4]. Године 1246. Трнова круна је премештена у капелу Саинте-Цхапелле[5].
У делу „Трактат о реликвијама“, који је 1543. године написао протестант Жан Калвин и који је касније објављен више пута, пише да је било толико делова трнове круне да бисте, ако би се сакупили, добили више од четири круне. То су били: трећи део круне у Саинте-Цхапелле у Паризу; три трна у римској цркви Светог крста; много трња у римској цркви Светог Евстахија; много трња у Сијени; један трн у Вићенци; пет трна - у Буржеу; у Безансону, у цркви Светог Јована - три; Мон-Ројал (франц. Монт-Роиал (Сарреинсберг)) - три; у катедрали Овиедо у Шпанији; до катедрале Светог Јакова у Галицији – два; у Албију - три; у Тулузу; Маконе; Шару (Вијен) у Поату; у базилици Нотр-Даме де Клери-Саинт-Андре; Саинт-Флоур (Кантал); Саинт-Макимин-ла-Саинте-Бауме у Прованси; у фр. л'аббаие де ла Салле; у парохијској цркви Светог Мартина у Нојону[6].
У савремено доба
[уреди | уреди извор]Током Француске револуције 18. века, након пожара у капели Саинте-Цхапелле, круна од трња је премештена у Националну библиотеку Француске. Враћена је у цркву од стране Наполеона. Године 1806. круна је постављена у сакристију катедрале Нотр Дам.
Реликвија, поштована као Трнова круна Господња, која представља читаву круну, стално се налази у Паризу, у катедрали Нотр Дам. Реликвија се износе на поклоњење сваког првог петка у месецу, сваког петка током Великог поста и на Велики петак[7].
Током пожара у Саборном храму 15. априла 2019. године, Трнова круна је изнета из катедрале и премештена у париску градску кућу[8].
- ^ „ТЕРНОВЫЙ ВЕНЕЦ • Большая российская энциклопедия - электронная версия”. old.bigenc.ru. Приступљено 2024-09-06.
- ^ Aleksiĭ, ур. (2001). Pravoslavnai︠a︡ ėnt︠s︡iklopedii︠a︡. Moskva: T︠S︡erkovno-nauchnyĭ t︠s︡entr "Pravoslavnai︠a︡ ėnt︠s︡iklopedii︠a︡". ISBN 978-5-89572-006-6. OCLC ocm46632361.
- ^ Bradbury, Jim (2007-02-27). The Capetians: Kings of France 987-1328 (на језику: енглески). Bloomsbury Publishing. ISBN 978-0-8264-3514-9.
- ^ Moureau, François (2008-09-17). „Jean Vittet , Tapis de la Savonnerie pour la chapelle royale de Versailles , Paris, Éditions de la Réunion des Musées nationaux, 2006, 63 p. + ill.”. Dix-huitième siècle. n° 40 (1): CLXIX—CLXIX. ISSN 0070-6760. doi:10.3917/dhs.040.0703fm.
- ^ „Терновый венец Спасителя”. hrono.ru. Приступљено 2024-09-06.
- ^ „Jean Calvin: Le traité des reliques (de saint Pierre, Paul, Jean, Michel,..)”. www.info-bible.org. Приступљено 2024-09-06.
- ^ „Reliques de la passion et Saint Louis - Cathédrale Notre-Dame de Paris”. Notre-Dame de Paris (на језику: француски). Приступљено 2024-09-06.
- ^ „Notre Dame Cathedral fire cause: "Computer glitch" may be behind Notre Dame Cathedral fire, rector says today - live updates”. www.cbsnews.com (на језику: енглески). 2019-04-19. Приступљено 2024-09-06.