Тробојна плочарица
| Тробојна плочарица | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | P. phyllogena
|
| Биномно име | |
| Peziza phyllogena Cooke (1877)
| |
| Синоними[1] | |
|
Aleuria olivacea Boud.(1897) | |
Тробојна плочарица (лат. Peziza badio confusa) је јестива гљива која се може наћи у нижим крајевима, на пјеску, првенствено грађевинском, често и на смећу гдје има папира, а подлога је пјешчаноглинена, те га можемо наћи по стазама.
.jpg)
Апотециј[уреди | уреди извор]
Апотециј код ове гљиве је величине од 5 до 11 центиметара, без стручка, једино што је мицелијем стручколико продуљен, инкорпорирајући супстрат. Млађи су доста правилног кружног облика дубље шољице, с понешто унутра заврнутим голрњим крајем. Уз њега понекад је и мало ребрасто усјечен. С временом се све више шири и спушта, све више коврча, мрешка и пресавија: од средине почињу се разграњивати у вене, а од краја распуцавати на лапове. У почетку му је површина влажна, глатка, па понешто и сјајна. Касџије се доима готово баршунасто-желатинозно. Лијепе је лисичје, до риђе боје, спримјесом, или у омањим партијама маслинасте, жућкасте или смеђе боје.
Ексципулум[уреди | уреди извор]
Ексципулум је врло ситно паперјаст, готово пјешчано. Углавном је истобојан с хименијем, горњој површини, само што је маслинаста компонента израженија, мјешајући се с бијелом, сивом, риђом или жућкастом већ према нивоу влажности и старости. Сушити се почиње одоздо, те заједно с врхом мицелија постаје бијел, а нагоре свјетлији.
Месо[уреди | уреди извор]
Месо код ове гљиве је дебело, величине од 2 до 4 милиметра. Свјеже је, истобојно с објема површинама. Брзо се суши и постаје бијело. Тек убрана гљива мирише неугодно, готово на канализацију, усто на земљу и плијесан.
Микроскопија[уреди | уреди извор]
Споре правилно елиптичне или помало нагињу вретенастом облику, већином с двије насупротне капље, али зреле и без њих, тада крупно и упадљиво брадавичасте: 17.5-19.25/(7)-8.5-9.75-(10.5). Асци су унисериатни, али споре у равнини или укосо дјелимично једна преко друге; на јод у врху, али не и даље, јако поплаве: 240-300/12.5-17. Парафизе су у врху вретенасте, понеке мало ушиљене. На најширем мјесту подно врха највише 8.5, при самом врху 3-4. Субхимениј се састоји од texturae angularis, измјешане с црволиким, разгранатим али и ситним хифама.
Доба[уреди | уреди извор]
(IV) V (VI)
Јестивост[уреди | уреди извор]
Ова гљива је изванредно укусна, њежно-миришљава кад се пржи у властитом соку, с укусом на кестене и вргање - гљива која на љествици по укусу спада међу првих десет. Њен оштри мирис смјеста ишчезне на ватри и опојно испарава.
Сличне врсте[уреди | уреди извор]
Из конфузије око смеђе плочарице, Peziza badia, родила се badioconfusa. Оне су поприлично сличне, али у више момената могу се ипак лаго разликовати. Разлике:
| Смеђа плочарица | Тробојна плочарица |
|---|---|
| Химениј свјетлије смеђ, без црвенкасте примјесе | Хименије загаситосмеђ, с црвенкастом примјесом |
| Мирис блажи, на земљу | Мирис оштро одбојан |
| Расте у шуми | Расте на рудералним мјестима |
| Месо бијеле боје | Месопурпурносмеђе боје |
| На јод реагује цио асцус | На јод реагује само врх |
| Парафизе у врху су батинасте | Парафизе у врху вретенасте |
| Споре су мрежасто брадавичасте | Споре само брадавичасте |
И смеђа плочарица је јестива, поприлично укусна иако заостаје за тробојном.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Peziza phyllogena Cooke”. Index Fungorum. CAB International. Приступљено 2012-05-10.
Литература[уреди | уреди извор]
- Ključ za gljive; Ivan Focht; Itro "NAPRIJED"; Zagreb 1986.
