Тропрсти детлић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Тропрсти детлић
Three-toed Woodpecker - Finlandia 0005 (3).jpg
Мужјак тропрстог детлића
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
P. tridactylus
Биномијално име
Picoides tridactylus
Синоними
  • Picus tridactylus Linnaeus,1758
  • Dendrocopos tridactylus (Linnaeus,1758)[2]

Тропрсти детлић (лат. Picoides tridactylus) врста је птице из породице детлића. Научни назив ове врсте је састављен из двеју старогрчких речи. Име рода Picoides је комбинација речи Picus што значи детлић (данас је то назив рода жуне) и суфикса oides што значи налик, личи. Придев tridactylus значи тропрсти.[3]

Опис[уреди]

Женка тропрстог детлића

Дужина тела од врха кљуна до врха репа је од 20 до 24 центиметара у Европи и од 21 до 23 центиметара у Северној Америци. Маса птице варира од 54 до 66 грама (женке) и од 65 до 74 грама (мужјаци).[4] Од детлића рода (Dendrocopos) се разликује по недостатку црвене боје перја на телу. Такође, има врло мало белих пега, па изгледа готово потпуно тамно. Приближне је величине као велики детлић. Са потиљка му се низ леђа спушта вертикална широка бела линија (подврста P. t. tridactylus ) или су леђа нежно испругана танким хоризонталним белим пругама (подврста P. t. alpinus ). Полни диморфизам је присутан. Теме мужјака је бледо жуто обојено, док је код женке прошарано ситним црним пегама без жуте пребојености.[5]

Распрострањеност и станиште[уреди]

Ареал распрострањења

Ареал распрострањења обухвата бореални део Европе, Азије и Северне Америке. Изоловане популације као глацијални реликти могу се пронаћи и јужно, на простору Алпа, Балкана, Алтаја, Тјен Шана и у неколико других мањих подручја. Насељава махом зреле смрчеве шуме на висинама већим од 1000 метара надморске висине. Доста ређе настањује мешовите шуме, као и оне уништене непогодама попут олуја са јаким ветром или пожарима иза којих остају мртва и натрула стабла. [6]

Подврсте[уреди]

На свету постоји 7 подврста тропрстог детлића и свака има другачије распрострањење[7]:

Евроазијске подврсте[уреди]

Северноамеричке подврсте[уреди]

Биологија[уреди]

Мужјак испред гнездеће дупље

Детлић средње величине, становник бореалних и (високо) планинских четинарсих шума, по начину живота, исхрани и станишту упућен на прашумске делове са значајним уделом мртве дрвне масе или погођене невременом или пожарима. За гнездо дуби стојећа мртва стабла. гнежђење почиње у априлу и мају, инкубација траје између 11 и 13 дана, а младунци се осамостаљују са око 24 дана. Храни се инсектима, махом из реда Coleoptera и породице Scolytidae, избор врста зависи од годишњег доба: зими се искључиво храни поткорњацима из родова Ips spp. и Polygraphus spp., лети ларвама инсеката из породице Cerambycidae и пауцима. Станарица је.[8] Орнитолози процењују да европска популација броји између 598 000 и 1 450 000 гнездећих парова, а тренд популације је до 2000. године оцењен као стабилан, док је новији тренд непознат.[9]

Угроженост[уреди]

Интензивно шумарство и прекомерна експлоатација шума, као и сеча зрелих и уклањање умирућих и палих стабала доводи до фрагментације и уништавања станишта које узрокују пад бројности. Санитарна сеча и употреба инсектицида у шумарству такође представљају угрожавајуће факторе. Мале и локализоване популације су посебно угрожене.[10]

Тропрсти детлић у Србији[уреди]

Најређа врста детлића и у прошлости и у данашње време. Насељава само високопланинске четинарске шуме. Први пут је пронађен на масиву Копаоника. До средине 20. века, врста је евидентирана и на Голији, Златару, Тари и Проклетијама, док податак са Старе планине није довољно поуздан. Након 1950. врста је и даље ретка, а нови налази су уследили тек крајем 20. и почетком 21. века, када је поново забележен на свим некадашњим локалитетима изузев Голије, а новопронађена станишта су на Каменој гори и на обронцима Јадовника.[11] Иако је најновија процена популације знатно већа од претходне, популација се у савременом периоду сматра стабилном због боље истражености високопланинских четинарских шума југозападне Србије. Сматра се да популација броји између 50 и 90 гнездећих парова.[12]Према Црвеној књизи фауне Србије III - Птице, гнездећа популација тропрстог детлића је оцењена као угрожена (EN)[13]

Фактори угрожавања у Србији:[14]

  • сеча зрелих шума са значајним уделом суве и мртве дрвне масе, санитарна сеча и повећање десетогодишњег етата
  • промена праксе у шумарству
  • шумски пожари
  • изградња и ширење путне мреже, туристичких центара и друге инфраструктуре

Референце[уреди]

  1. ^ BirdLife International (2012). Picoides tridactylus. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26. 11. 2013. 
  2. ^ Vasić, V., Rajković, D. 2018. Picoides tridactylus. In: Radišić, D., Vasić, V., Puzović, S., Ružić, M., Šćiban, M., Grubač, B., Vujić, A. eds. 2018. Crvena knjiga faune Srbije III — Ptice. Beograd: Zavod za zaštitu prirode Srbije, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Departman za biologiju i ekologiju i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. pp 282—284.
  3. ^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  4. ^ https://www.hbw.com/species/three-toed-woodpecker-picoides-tridactylus
  5. ^ Svensson, Lars (2010). Collins Bird Guide: The Most Complete Guide to the Birds of Britain and Europe (2 изд.). Harper Collins. ISBN 978-0-00-726814-6. 
  6. ^ Vasić, V., Rajković, D. 2018. Picoides tridactylus. In: Radišić, D., Vasić, V., Puzović, S., Ružić, M., Šćiban, M., Grubač, B., Vujić, A. eds. 2018. Crvena knjiga faune Srbije III — Ptice. Beograd: Zavod za zaštitu prirode Srbije, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Departman za biologiju i ekologiju i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. pp 282—284.}}
  7. ^ https://www.hbw.com/species/three-toed-woodpecker-picoides-tridactylus
  8. ^ Vasić, V., Rajković, D. 2018. Picoides tridactylus. In: Radišić, D., Vasić, V., Puzović, S., Ružić, M., Šćiban, M., Grubač, B., Vujić, A. eds. 2018. Crvena knjiga faune Srbije III — Ptice. Beograd: Zavod za zaštitu prirode Srbije, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Departman za biologiju i ekologiju i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. pp 282—284.}}
  9. ^ http://datazone.birdlife.org/species/factsheet/three-toed-woodpecker-picoides-tridactylus/text
  10. ^ http://datazone.birdlife.org/species/factsheet/three-toed-woodpecker-picoides-tridactylus/text
  11. ^ Шћибан, М., Рајковић, Д., Радишић, Д., Васић, В. и Пантовић, У. (2015):Птице Србије — критички списак врста. Покрајински завод за заштиту природе и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, Нови Сад.
  12. ^ Пузовић, С., Радишић, Д., Ружић, М., Рајковић, Д., Радаковић, М., Пантовић, У., Јанковић, М., Стојнић, Н., Шћибан, М., Туцаков, М., Гергељ, Ј., Секулић, Г., Агоштон, А., & Раковић, М. 2015. Птице Србије: процена величина популација и трендова гнездарица 2008-2013. Друштво за заштиту и проучавање птица Србије и Природно-математички факултет, Департман за биологију и екологију, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад.
  13. ^ Vasić, V., Rajković, D. 2018. Picoides tridactylus. In: Radišić, D., Vasić, V., Puzović, S., Ružić, M., Šćiban, M., Grubač, B., Vujić, A. eds. 2018. Crvena knjiga faune Srbije III — Ptice. Beograd: Zavod za zaštitu prirode Srbije, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Departman za biologiju i ekologiju i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. pp 282—284.}}
  14. ^ Vasić, V., Rajković, D. 2018. Picoides tridactylus. In: Radišić, D., Vasić, V., Puzović, S., Ružić, M., Šćiban, M., Grubač, B., Vujić, A. eds. 2018. Crvena knjiga faune Srbije III — Ptice. Beograd: Zavod za zaštitu prirode Srbije, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Departman za biologiju i ekologiju i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. pp 282—284.

Литература[уреди]

  • Svensson, Lars (2010). Collins Bird Guide: The Most Complete Guide to the Birds of Britain and Europe (2 изд.). Harper Collins. ISBN 978-0-00-726814-6. 
  • Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 108, 170. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  • Шћибан, Марко; Рајковић, Драженко; Радишић, Димитрије; Васић, Воислав; Пантовић, Урош (2015). Птице Србије - критички списак врста (прво изд.). Нови Сад: Покрајински завод за заштиту природе и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије. стр. 106. 
  • Radišić, Dimitrije; Vasić, Voislav; Puzović, Slobodan; Ružić, Milan; Šćiban, Marko; Grubač, Bratislav; Vujić, Ante (2018). Crvena knjiga faune Srbije III – Ptice. Beograd: Zavod za zaštitu prirode Srbije, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Departman za biologiju i ekologiju i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. 
  • Пузовић, Слободан; Радишић, Димитрије; Ружић, Милан; Рајковић, Драженко; Радаковић, Милош; Пантовић, Урош; Јанковић, Марко; Стојнић, Никола; Шћибан, Марко; Туцаков, Марко; Гергељ, Јожеф; Секулић, Горан; Агоштон, Атила; Раковић, Марко (2015). Птице Србије: процена величина популација и трендова гнездарица 2008-2013 (прво изд.). Нови Сад: Друштво за заштиту и проучавање птица Србије и Природно-математички факултет, Департман за биологију и екологију, Универзитет у Новом Саду. ISBN 978-86-80728-00-1. 

Спољашње везе[уреди]