Трубачи

С Википедије, слободне енциклопедије

Трубачи
Сивокрили трубач (Psophia crepitans)
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Gruiformes
Породица: Psophiidae
Bonaparte, 1831
Род: Psophia
Linnaeus, 1758
Врсте

3–8, види текст

Приближна распрострањеност врста (границе ареала су велике реке):
  сивокрили трубач
  белокрили трубач
  зеленокрили трубач

Трубачи (лат. Psophiidae) су мала моногенерична породица птица из реда ждралова (лат. Gruiformes), насељена у кишним шумама Амазоније и Гвајанске висоравни у Јужној Америци. Једини род ове породице је Psophia. Народни назив, трубачи, потиче од оглашавања мужјака које подсећа на трубљење.[1]

Опис[уреди | уреди извор]

Све три врсте по величини подсећају на домаћу кокошку; достижу дужину од 45 до 52 cm и тежину од 1 до 15 kg.[1] Тело трубача је обло, кљун закривљен, вратови и ноге су дуги,[2] а држање тела погрбљено.[3] Главе су им мале, али су им очи релативно велике, због чега делују „добродушно”. Перје је мекано, на глави и врату подсећа на крзно или сомот. Углавном је црне боје, са љубичастим, зеленим или бронзаним преливом, нарочито на крилима и доњем делу врата. Секундарно и терцијарно летно перје је бело, сиво или зеленкасто до црно, попут косе, пада преко доњег дела леђа, које је исте боје. Од ових боја потичу називи три општеприхваћене врсте.[1]

Таксономија и систематика[уреди | уреди извор]

Према традиционалној калсификацији признате су само три врсте трубача.[4] Након што је 2008. спроведена морфолошка анализа зеленокрилог трубача, препоручена је подела на три врсте.[5] Убрзо се дошло до нових закључака, јер је 2010. након преиспитивања филогеније и биогеографије свих чланова породице, закључено да постоји укупно 8 врста, укључујући две у комплексу сивокрилих трубача, две у комплексу белокрилих трубача и четири у комплексу зеленокрилих трубача.[6]

  • Сивокрили трубач (Psophia crepitans)
    • Сивокрили трубач (Psophia (crepitans) crepitans)
    • Напски трубач (Psophia (crepitans) napensis)
    • Окрокрили трубач (Psophia (crepitans) ochroptera)
  • Белокрили трубач (Psophia leucoptera)
    • Белокрили трубач (Psophia (leucoptera) leucoptera)
  • Зеленокрили трубач (Psophia viridis)
    • Зеленокрили трубач (Psophia (viridis) viridis)
    • Смеђокрили трубач (Psophia (viridis) dextralis)
    • Тамнокрили трубач (Psophia (viridis) obscura)
    • Psophia (viridis) interjecta – могуће млађи синоним dextralis.[5]

Понашање[уреди | уреди извор]

Трубачи су лоши летачи, али трче брзо; брже од паса.[1] Такође су способни да препливају реку.[3] Већину дана проводе на шумском тлу, у бучним јатима са понекад и више од 100 јединки.[1] Хране се отпалим воћем (нарочито воћем које су на тло бацили мајмуни). У мањој мери се такође се хране зглавкарима, укључујући мраве и муве,[1] па чак и неким гмизавцима и водоземцима.[3] Увече с муком лете до крошњи дрвећа, на висини од 6 до 9 m изнад земље, где проводе ноћ у јатима.[1]

Трубачи се гнезде у рупама у стаблима или у крошњама палме. Женка у гнездо полаже од 2 до 5 јаја грубих, белих љуски, која су у просеку тешка око 76 g.[1] Код белокрилих и сивокрилих трубача, о једном леглу брине више од две одрасле птице (нпр. два мужјака и једна женка).[1][7]

Односи са људима[уреди | уреди извор]

Трубаче људи често користе као „псе чуваре”, јер се гласно оглашавају када су узнемирени,[1] лако се припитомљавају и верује се да су вешти у убијању змија. Један извор наводи њихову вештину у лову на змије као чињеницу,[3] а ботаничар из деветнаестог века Ричард Спрус известио је о постојању питомог сивокрилог трубача, који је био веома пријатељски расположен према људима, али и одважан и веома вешт у убијању змија. Из ових разлога, Спрус је препоручио да Енглеска у Индију увезе трубаче.[8] Међутим, према другом извору, вештина трубача у убијању змија је поменута као наводна вештина.[9]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и Holyoak, David; Colston, P. R. (2003). „Trumpeters”. Ур.: Perrins, Christopher. The Firefly Encyclopedia of Birds. Firefly Books. стр. 213. ISBN 1-55297-777-3. 
  2. ^ Archibald, George W. (1991). Forshaw, Joseph, ур. Encyclopaedia of Animals: Birds. London: Merehurst Press. стр. 98. ISBN 1-85391-186-0. 
  3. ^ а б в г Hilty, Steven L.; Brown, William L. (1986). A Guide to the Birds of Colombia. Princeton University Press. стр. 134. ISBN 0-691-08371-1. Приступљено 19. 9. 2008. 
  4. ^ Remsen, J. V., Jr., C. D. Cadena, A. Jaramillo, M. Nores, J. F. Pacheco, J. Pérez-Emán, M. B. Robbins, F. G. Stiles, D. F. Stotz, and K. J. Zimmer. 8 November 2011. A classification of the bird species of South America. Архивирано 2009-03-02 на сајту Wayback Machine South American Classification Committee
  5. ^ а б Oppenheimer and Silveira. 2009. A taxonomic review of the Dark-winged Trumpeter Psophia viridis (Aves: Gruiformes: Psophiidae). Papéis Avulsos de Zoologia 49(41): 547‑55
  6. ^ Ribas, Aleixo, Nogueira, Miyaki and Cracraft. 2012. A palaeobiogeographic model for biotic diversification within Amazonia over the past three million years. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences 279: 681-689
  7. ^ Hilty, Steven L. (2003). Birds of Venezuela. Princeton University Press. стр. 279—280. ISBN 0-691-09250-8. 
  8. ^ Spruce, Richard (1908). Alfred Russel Wallace, ур. Notes of a Botanist on the Amazon & Andes. vol. i. Macmillan. стр. 340. Приступљено 15. 9. 2008. 
  9. ^ Meyer de Schauensee, Rodolphe (1970). A Guide to the Birds of South America. Livingston Publishing Co. ISBN 0-87098-027-0. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]