Трчање

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Тркачи на маратону у Карлсбаду, 2013
Видео о трчању

Трчање је метод земаљског покретања, које омогућава људима и животињама да се крећу јако брзо. Трчање је тип хода који карактерише ваздушна фаза, приликом које су стопала изнад земље, иако има изузетака.[1] То је у супротности са ходањем, код којег је једна нога увијек у контакту са земљом, ноге се углавном држе право, док је центар за гравитацију изнад свода стопала у стилу обрнутог клатна.[2] Карактеристична одлика тијела приликом трчања са тачке гледишта је промјена у кинетичкој и потенцијалној енергији у кораку, која се јавља истовремено, док се чување енергије испуњава помоћу гипких тетива и еластичности неактивних мишића.[3] Појам трчање може да се односи на било коју варијанту брзинског кретања, од џогинга до спринта.

Процијењено је да су преци модерних људи развили способност трчања прије око 2,6 милиона година, вјероватно са циљем да лове животиње.[4] Трчање у такмичарском смислу развило се на бројним религиозним фестивалима. Први запис о такмичењу у трчању датира са Талтанских игара у Ирској 1829 године прије нове ере,[5] док се трчање на Олимпијским играма нашло први пут 776 године прије нове ере. Трчање је описано као најдоступнији спорт.[6]

Историја[уреди]

Сцена трчања, са Панатенејских игара из Античке Грчке, 333 године прије нове ере.

Сматра се да се људско трчање развило прије најмање четири и по милиона година након еволуције из мајмуна, као Аустралопитекус, рани предак људи, који је развио способност ходања исправно на двије ноге.[7]

Предложена теорија сматра да се еволуција трчања код првих људи развила кроз вјежбање лова на животиње, активног праћења и гоњења док плијен не постане превише изморен да би побјегао, подлегавши "гоњењу миопатије"; на тај начин су људи развили нухални лигамент, знојну жлијезду, ахилову тетиву, зглоб кољена и највећи стражњи мишић, на којима су промјене настале оваквим активностима.[8][9][10] Теорија која је прво предложена користила је компаративне физиолошке доказе и природне навике животиња док трче, указујући вјероватноћу ове активности као успјешног метода лова. Будући докази са посматрања са посматрања модерних вјежби лова такође указују на ову вјероватноћу.[10][11] Судећи по Серсу (страна12) научна истраживања скелета обезбиједили су будуће доказе за ту теорију.[12]

Такмичарско трчање развило се на религиозним фестивалима у неколико области, као што су Грчка, Египат, Азија и Источноафричком рифту у Африци. Талтанске игре, ирски спортски фестивал, у част бога Талтјуа, датирају од 1829 године прије нове ере и оне су једне од најранијих такмичења на којима се појавило трчање.[5] Поријекло трчања на античким олимпијским играма и маратона умотано је у митове и легенде, а прво забиљежено такмичење у трчању на античким играма датира из 776 године прије нове ере.[13]

... Претпостављам да су сунце, мјесец, земља, звијезде и небо, које су и даље богови многих варвара, једини богови познати по домороцима Хеленима. Гледајући то да су се они увијек кретали и трчали, због њихове тркачке природе, звали су их боговима или тркачима.

— Сократ у платоу Цратилус [14]

Референце[уреди]

  1. ^ short „Gait selection in the ostrich: mechanical and metabolic characteristics of walking and running with and without an aerial phase” Проверите вредност параметра |url= (помоћ). rspb.royalsocietypublishing.org. 22. 5. 2004. Приступљено 22. 1. 2018. 
  2. ^ Biewener, A. A. 2003. Animal Locomotion. Oxford University Press, US. 1091. ISBN 978-0-19-850022-3. books.google.com
  3. ^ Cavagna, G. A.; Saibene, F. P.; Margaria, R. (1964). „Mechanical Work in Running”. Journal of Applied Physiology. 19: 249—256. PMID 14155290. 
  4. ^ Magazine, Discover (2006). „Born To Run – Humans can outrun nearly every other animal on the planet over long distances”. стр. 3. 
  5. 5,0 5,1 Alpha, Rob (2015). What Is Sport: A Controversial Essay About Why Humans Play Sports. BookBaby. ISBN 9781483555232. 
  6. ^ Soviet Sport: The Success Story. стр. 49, V. Gerlitsyn, 1987
  7. ^ „The Evolution of Human Running: Training & Racing”. runtheplanet.com. Приступљено 23. 1. 2018. 
  8. ^ Chen, Ingfei (05. 2006). „Born To Run:”. Discover. Приступљено 23. 1. 2018. 
  9. ^ Liebenberg, Louis (децембар 2006). „Persistence Hunting by Modern Hunter‐Gatherers”. Current Anthropology & The University of Chicago Press. JSTOR 10.1086/508695. 
  10. 10,0 10,1 Sears, Edward Seldon. Running Through the Ages. McFarland, 2001. Приступљено 23. 1. 2018. 
  11. ^ Carrier, David R., A. K. Kapoor, Tasuku Kimura, Martin K. Nickels, Satwanti, Eugenie C. Scott, Joseph K. So and Erik Trinkaus. „The Energetic Paradox of Human Running and Hominid Evolution and Comments and Reply”. The University of Chicago Press. doi:10.2307/2742907. Приступљено 23. 1. 2018. 
  12. ^ Walker, Alan; Leakey, Richard. The Nariokotome Homo Erectus Skeleton. Springer, 1993. стр. 414. Приступљено 23. 1. 2018. 
  13. ^ Spivey, Nigel (8. 6. 2006). The Ancient Olympics – Google Books. ISBN 978-0-19-280604-8. Приступљено 23. 1. 2018.  line feed character у |title= на позицији 31 (помоћ)
  14. ^ „Cratylus”. classics.mit.edu. Приступљено 23. 1. 2018. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]