Трњане (Неготин)

Трњане
Трњане;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Борски
Општина	Неготин
Становништво
— 2022.	233
Географске карактеристике
Координате	44° 13′ 08″ С; 22° 21′ 16″ И / 44.219° С; 22.3545° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	271 m
	Трњане Трњане на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	19306
Позивни број	019
Регистарска ознака	NG

Трњане је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2022. у насељу је било 233 становника (према попису из 2011. било је 362 становника, према попису из 2002. било је 479 становника а према попису из 1991. било је 667 становника).

Историја

Сматра се да је Трњане старијег постанка. На Лангеровој и карти „Темишварски Банат“ забележено је под именима Tergniana, Tirnana; али је у манастиру Букову 1836. године постојао запис: „кир кнез ктитор Симеун из Трњана”, а 1736. године село је забележено под именом Трнава а 1784. године Ternianu. У 1807. години помиње се „Стојан Тержански кнез“ а 1811. село Трнине. Године 1846. село је имало 135 кућа, 1866. 187, а 1924. године 225 кућа.^[1]

Његови оснивачи су преци садашњих родова, који су пре тога живели у неготинској равници, негде у околини Радујевца. Село је више пута мењало место. Засновано је на месту Јерачки Биљуви (Ливаде) у чијој близини је једно непознато гробље, које су назвали Јерачко Гробље. Касније је премештено у Селиште, које је на месту Малог Трњана код Црног Потока, па на друго селиште на путу за Сиколе. На садашње место дошло је због „великог пожара“, који је уништио цело село. Већина родова у Трњану су потомци оснивача села, који су и најстарији родови у Крајини и Кључу.^[2]

Село је збијеног типа. Име је добило по трњу кога је много било на овом месту. Иначе највећим процентом становници су стариници Срби, досељени из неготинске равнице, негде где је данас Радујевац. Подаци из 16. века указују на пољопривредно занимање становника, што значи да су у то време били у равници. Касније се становништво услед учесталих миграција преоријентисало на сточарство.^[3]

Демографија

Према последњем попису из 2022. године у насељу је живело 233 становника што је за 129 мање у односу на 2011. када је на попису било 362 становника. У насељу живи 205 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 51,86 година (50,04 код мушкараца и 53,89 код жена).^[4]

Према подацима пописа из 2022. у насељу има 102 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,28 а према истом попису у насељу има 209 стамбених јединица од којих је 103 насељених.^[5]

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[6]
Година	Становника
1948.	1.004
1953.	1.008
1961.	969
1971.	940
1981.	813
1991.	667	622
2002.	479	537
2011.	362
2022.	233

Етнички састав према попису из 2002.‍^[7]

Срби	473	98,74%
Хрвати	2	0,41%
Југословени	2	0,41%
Украјинци	1	0,20%
непознато	1	0,20%

Становништво према полу и старости^[8]


	м	ж
?	0	4
80+	13	19
75—79	16	24
70—74	22	23
65—69	22	28
60—64	17	22
55—59	22	15
50—54	10	18
45—49	17	12
40—44	14	11
35—39	15	6
30—34	12	12
25—29	12	10
20—24	11	11
15—19	10	6
10—14	12	6
5—9	7	6
0—4	8	6
Просек :	48,4	53,7

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	232	226	222	218	209	192	165

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	41	50	21	20	14	9	9	1	0	0	2,90

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	213	43	132	20	17	1
Женски	221	14	137	55	14	1
УКУПНО	434	57	269	75	31	2

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	108	65	0	0	16
Женски	83	65	0	0	4
Укупно	191	130	0	0	20

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	3	2	5	1	5
Женски	1	1	3	2	0
Укупно	4	3	8	3	5

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	2	2	0	1
Женски	0	0	0	2	0
Укупно	0	2	2	2	1

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	4
Женски	4	0	0	1
Укупно	6	0	0	5

Референце

^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55.. Београд: Српска краљевска академија. стр. 217..
^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55.. Београд: Српска краљевска академија. стр. 217, 218..
^ „Трњане”. Општина Неготин. Архивирано из оригинала 14. 08. 2019. г. Приступљено 14. 08. 2019.
^ Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године (PDF), Приступљено 28.7.2023.. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 466. ISBN 978-86-6161-230-5.
^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, август 2023.. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 122. ISBN 978-86-6161-232-9.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55.. Београд: Српска краљевска академија. стр. 217..

[2] Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55.. Београд: Српска краљевска академија. стр. 217, 218..

[3] „Трњане”. Општина Неготин. Архивирано из оригинала 14. 08. 2019. г. Приступљено 14. 08. 2019.

[4] Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године (PDF), Приступљено 28.7.2023.. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 466. ISBN 978-86-6161-230-5.

[5] Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, август 2023.. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 122. ISBN 978-86-6161-232-9.

[6] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[7] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[8] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

п р у Општина Неготин
Насељена места општине Неготин	Александровац • Браћевац • Брестовац • Буковче • Вељково • Видровац • Вратна • Дупљане • Душановац • Јабуковац • Јасеница • Карбулово • Кобишница • Ковилово • Мала Каменица • Малајница • Милошево • Михајловац • Мокрање • Неготин • Плавна • Поповица • Прахово • Радујевац • Рајац • Речка • Рогљево • Самариновац • Сиколе • Слатина • Смедовац • Србово • Тамнич • Трњане • Уровица • Црномасница • Чубра • Шаркамен • Штубик
Знаменитости и споменици културе	Водопад на Мокрањској стени Зграда Дома ЈНА Зграда Музеја Крајине Зграда Педагошке академије Кућа Стевана Мокрањца Неготинске пивнице Споменик хајдук Вељку Петровићу Хајдук Вељкова барутана Царска палата Шаркамен
Верски објекти у општини Неготин	Манастир Короглаш Манастир Буково Манастир Вратна Саборна црква Свете Тројице Стара црква Свете Богородице