Тувалу

Тувалу
*Tuvalu* (енглески)
Тувалу; Tuvalu (енглески)
	Застава Грб
	Крилатица: Свемогући Тувалу; (тув. Tuvalu mo te Atua); (енгл. Tuvalu for the Almighty)
	Химна: Свемогући Тувалу; (тув. Tuvalu mo te Atua); (енгл. Tuvalu for the Almighty)Боже, чувај краљицу!1; (енгл. God, Save the Queen!)
Главни град	Фунафути
Службени језик	тувалуански; енглески;
Владавина
Облик државе	Унитарна непартијска парламентарна уставна монархија
— Краљица	Елизабета II
— Генерални гувернер	Јакоба Италели
— Премијер	Енеле Сопоага
Историја
Независност	Од Уједињеног Краљевства; 1. октобра 1978.
Географија
Површина	‍
— укупно	26 km2 (192)
— вода (%)	занемарљиво
Становништво	‍
— 2017.	11.192 (229)
— густина	430,46 ст./km2
Економија
Валута	Тувалуански долар,; Аустралијски долар (AUD)
Остале информације
Временска зона	UTC +12
Интернет домен	‍.tv‍
Позивни број	+688
	1 Званична химна Боже, чувај краљицу! (енгл. God, Save the Queen), се користи само приликом монархијских прилика.

Тувалу (енгл. Tuvalu), познат и по бившем имену Острва Елис, је острвска држава у појасу Полинезије, у Океанији.^[2] Са површином од 26 км², Тувалу је четврта најмања држава на свету, а мање становника од ње имају само Ватикан, Монако и Науру.

Тувалу се одвојио референдумом 1975. године од Гилбертових Острва, и стекаи независност од Уједињеног Краљевства. Превод имена државе би значио Осам који се држе заједно. Осам острва, од севера према југу: Нанумеа, Ниутао, Нанумага, Нуи, Ваитупу, Нукуфетау, Фунафути и Нукулаелау. Од педесетих година двадесетог века, насељено је и девето острво, Ниулакита, услед чега застава Тувалуа има девет звезда.

Географија

Положај

Државе са којима се Тувалу граничи су. Површина државе износи 26 km².

Геологија и рељеф

Воде

Клима

Клима је топла, тропска, са мало временских промена у току године; просечна температура је око 30 °C; велика количина падавина са просеком око 350 cm/m² и честе појаве урагана. Снажни циклони су погодили острва 1894, 1972. и 1990. Највише падавина има у новембру и фебруару.

Флора и фауна

Историја

Острва Елис открили су Британци 1765. Од 1890. су британски протекторат. Заједно са Гилбертовим острвима су колонија од 1915. Из колоније се издвајају 1975. под именом Тувалу, а независност проглашавају 1978.

Становништво

Становници Тувалуа су Полинежани који чине 94% становништва, док на острвима Нуи живе Микронежани. Већина становника су припадници Хришћанске цркве Тувалуа (Ekalesia Kelisiano o Tuvalu). Живот, посебно на удаљеним острвима, концентрисан је на поштовање религије.

Језици који се користе су тувалуански (полинезијски дијалекат), и-кирибати и енглески језик.

Привреда

Воћарство и рибарство су главни економски ресурси на острвима. Око 1.000 туриста годишње посети Тувалу. Државни приходи највише долазе од филателије и давања у закуп интернет домена .tv. 1.000 радника ради на суседном острву Науру. БДП по становнику износи око 1.100$.

Тувалу у свету

Тувалу је чланица неколико светских организација: AsDB, Комонвелт, Уједињене нације, ESCAP, Intelsat, ITU, Sparteca, УНЕСКО, СТО, и друге.

Међународни односи

Тувалу одржава блиске односе са Фиџијем и Аустралијом. Такође одржава дипломатске односе са Републиком Кином (Тајван), која је и једина држава која има сталну амбасаду на острву Тувалу и један је од највећих донатора финансијске помоћи. Ниједна друга амбасада не постоји на острвима. Амбасадор САД на острву Фиџи је акредитован за дипломатске односе и са Тувалуом.

Године 2000. Тувалу је постао пуноправни члан Уједињених нација и има своју мисију у Њујорку, САД. Један од главних приоритета Тувалуа је глобално загревање и могућ раст нивоа мора. Тувалу је један од главних покретача Кјото протокола и тражи његово пуно примењивање. Такође је пуноправни члан Азијске банке за развој.

Тувалу одржава добре односе са микродржавом Науру у којој је око триста држављана Тувалуа на привременом раду.

Административна подела

Малобројно становништво Тувалуа је раштркано на 9 острва, од којих су 5 атоли. Најмање острво Ниулакита је било ненасељено све до 1949. године када су се доселили људи са суседног острва Ниутао.

Локалне области које се састоје од више од једног острва:

Фунафути
Нанумеа
Нуи
Нукуфетау
Никулеле
Ваитупу

Локалне области које се састоје од само једног острва:

Нанумага
Ниулакита
Ниутао


Атол/Острво	Главно насеље	Земљишна површина (km²)	Укупна површина (km²)	Популација. (c. 2002)	Број острва и острваца	Број насеља
Атоли
Фунафути	Вајаку	2,40	277	4 492	30	9
Нанумеа	Лолуа	3,87	22	664	6	5
Нуји	Танраке	2,83	17	548	21	4
Нукуфетау	Сававе	2,99	145	586	33	2
Нукулеле	Фангауа	1,82	43	393	15	2
Вајтапу	Асау	5,60	10	1 591	9	7
Острва
Нануманга	Тонга	3,00	3,00	589	5¹⁾	2
Ниулакита	Ниулакита	0,40	0,40	35	1	1
Ниутао	Кулија	2,53	2,53	663	4¹⁾	2
Тувалу	Ваиаку	25,44	520	9 561	124	34
¹⁾ Главно острво плус споредна острвца и атоли у лагуни

Референце

^ Национална агенција за статистику [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (13. новембар 2014)
^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications

Спољашње везе

[1] Национална агенција за статистику [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (13. новембар 2014)

[2] United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications

[1]

[2]