Тулкарм

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Тулкарм
арап. طولكرم
Tulkarm 3.jpg
Школа у Тулкарму
Административни подаци
Држава Палестина
ТериторијаПалестинске територије
Становништво
Становништво
 — 61.941 (2.007)
 — густина2.200 ст./km2
Географске карактеристике
Координате32°18′42″ СГШ; 35°01′38″ ИГД / 32.3116° СГШ; 35.0271° ИГД / 32.3116; 35.0271Координате: 32°18′42″ СГШ; 35°01′38″ ИГД / 32.3116° СГШ; 35.0271° ИГД / 32.3116; 35.0271
Површина28,8 km2
Тулкарм на мапи Палестинских територија
Тулкарм
Тулкарм
Тулкарм на мапи Палестинских територија

Тулкарм (арап. طولكرم) је град у Палестини, на Западној обали реке Јордана, административно је средиште гувернатуре Тулкарм. Недалеко од Тулкарма налазе се израелски град Нетанија на западу и палестински градови Наблус и Џенин на истоку. Према Палестинском државном заводу за статистику, 2007. године Тулкарм је имао 51.300 становника, док је његов суседни избеглички камп имао 10.641 становника..[1]

Етимологија[уреди | уреди извор]

Арапско име града преводи се као „дуго (место) винограда”.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Доба Британског мандата над Палестином[уреди | уреди извор]

Регион Тулкарма 1940-их.

Власти Британског мандата над Палестином (1920-1947) су прогласиле Тулкарм за главни град подокруга Тулкарм.[3]

Град и његова околина били су уточиште палестинских арапских побуњеника и подручје на ком су деловали током арапскр побуне у Палестини (1936–1939) против британске власти у Палестини. Генерални командант побуне Абд Ал Рахим Ал Хаџ Мухамад потекао је из Динабе, која је данас део општине Тулкарм. Он је водио многе операцијама у близини града.[4]

Пут који повезује град са Нетанијом изграђен је на обали 1920. Да би се решили проблеми повезани са значајним порастом броја становника и неорганизованим инфраструктурним развојем од почетка 20. века, направљен је урбанистички план за Тулкарм и његова сателитска села Динаба, Шувејка и Ирта 1945. У то време Тулкарм је био подељен на четири главна дела, а највећи део комерцијалне активности био је концентрисан дуж путева север-југ и исток-запад. У међувремену, град се ширио ка северу где су раније биле зелене површине.[5]

Према статистичким подацима о селима Палестине, које је прикупила влада Британског мандата над Палестином (1945), Тулкарм је имао 8.090 становника; од тога 7.790 муслимана, 280 хришћана и 20 осталих,[6] док је површина земље која је припадала селу била 1.672 дунума (урбано) и 32.610 дунама (рурално), према званичном попису земљишта и становништва.[7] Од тога, 2.399 дунама било је под цитрусима и бананама, 276 је било намењено плантажама и земљишту које је наводњавано и 28.256 дунама житарицама,[8] while 1,492 дунама дунума било грађевинско земљиште (под кућама).[9]

Демографија[уреди | уреди извор]

Средња школа Ал Адавија
Париска улица у Тулкарму, 2007.

У време пописа становништва у Палестини (1922) који су спровеле власти британског мандата, Тулкарм је имао 3.350 становника, од којих је 3.109 било муслимана, 23 Јевреја, 208 хришћана и 10 других.[10] У време следећег пописа становништва у Палестини (1931) у Тулкарму је постојало 804 домаћинства и 4.540 становника, међу којима је било и 1.555 хришћана, 300 Јевреја, 100 Самарићана и 75 Друза. Према попису у предграђима Тулкарма је живело 516 муслимана, 15 Јевреја и 10 хришћана.[11]

Популација Тулкарма, Динабе, Шувејке и Ирте постепено се повећавала у просеку за 2% годишње између 1931. и 1961, с драстичним порастом након рата 1948, јер су то подручје преплавиле палестинске избеглице. Јевреји су вероватно избегли ​​/ протерани током рата. Након рата из 1967. године, становништво је привремено смањено, јер су неки становници избегли у Јордан. На попису становништва који је спровео Државни завод за статистику Израела 1967. забележено је 10.255 становника града Тулкарма, док је камп Тулкарм имао 5.020, Динаба 1.342, Ирта 925, Шувејка 2.332 и Кирбет Јарад 128 становника, укупно 20.002.[12] Већина становника су били муслимани, иако је према попису становништва постојала мала заједница од 103 хришћана.[13]

Година Тип Становништво
1548 попис 1.040[14]
1596 попис 968[14]
1860−их процена 1.000[15]
1922 попис 3,.350[10]
1931 попис 4.540[11]
1945 попис 8.090[6][16]
1961 попис 11.401[17]
1967 попис 20.002[12]
1997 попис 39.805
(са избегличким кампом)[18]
2007 попис 61.941[1]

На првом попису становништва који је спровео Државни завод за статистику Палестине 1997, Тулкарм је имао 33.921 становника, а Тулкармски избеглички логор имао је 5.884 становника. Палестинске избеглицае чине 31,4% становника града и 94% становника кампа (логора).[18] Однос полова у граду био је 50,7% мушкараца и 49,3% жена. Преко половине (52,2%) становника града било је млађе од 20 година, 44,5% је било старости између 20 и 64 године, а 4,1% је било старије од 64 године.[19] Пописом 2007. утврђено је да је становништво Тулкарма порасло на 51.300, док се становништво кампа повећало на 10.641. Однос полова у граду био је 50,3% мушкараца и 49,7% жена.[1]

Данас је становништво скоро у потпуности муслиманско. Пре израелске окупације града 1967. године, у Тулкарму је живело око 1.000 хришћана, али отприлике половина заједнице је емигрирала након рата, док је већина преосталих хришћана постепено емигрирала након тога.[20] Постоје две хришћанске породице које и даље живе у Тулкарму,[20] које су део исте проширене породице.[21] У граду постоји православна црква посвећена Светом Ђорђу,[20] изграђена почетком 19. века.[21][22] Због недостатка свештеника и све мањег броја локалних верника, црква је неактивна и отвара се за само посетиоце.[20]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 „Table 26 (Cont.): Localities in the West Bank by Selected Indicators, 2007” (PDF). Palestinian Central Bureau of Statistics. 2007. стр. 108. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 10. 12. 2010. 
  2. ^ Palmer, 1881, p. 194
  3. ^ Mattar, p. 494.
  4. ^ LeVine, Mark Andrew; Nimr, Sonia (2012). Struggle and Survival in Palestine/Israel. University of California Press. стр. 144—149. 
  5. ^ Thawaba, 2009, p. 36.
  6. 6,0 6,1 Department of Statistics, 1945, p. 22
  7. ^ Government of Palestine, Department of Statistics. Village Statistics, April, 1945. Quoted in Hadawi, 1970, p. 77
  8. ^ Government of Palestine, Department of Statistics. Village Statistics, April, 1945. Quoted in Hadawi, 1970, p. 128
  9. ^ Government of Palestine, Department of Statistics. Village Statistics, April, 1945. Quoted in Hadawi, 1970, p. 178
  10. 10,0 10,1 Barron, 1923, p. 6
  11. 11,0 11,1 Mills, 1932, p. 58
  12. 12,0 12,1 „Households and Persons, By Residence, Sex, Age And Origin From Israel Territory and Locality” (PDF). Israel Central Bureau of Statistics (CBS). 1967. 
  13. ^ „The Christians, By Sex and Locality (Only Localities With At Least 20 Christians) Locality” (PDF). Israel Central Bureau of Statistics (CBS). 1967. 
  14. 14,0 14,1 al-Salim, Farid (јесен 2011). „Landed Property and Elite Conflict in Ottoman Tulkarm” (PDF). Jerusalem Quarterly. 47. Архивирано из оригинала на датум 26. 1. 2012. 
  15. ^ Guérin, 1875, pp. 353-354
  16. ^ Government of Palestine, Department of Statistics. Village Statistics, April, 1945. Quoted in Hadawi, 1970, p. 77
  17. ^ Government of Jordan, 1964, p. 13
  18. 18,0 18,1 „Palestinian Population by Locality and Refugee Status”. Архивирано из оригинала на датум 7. фебруар 2012. Приступљено 28. 5. 2008. . 1997 Census. Palestinian Central Bureau of Statistics (PCBS). 1999.
  19. ^ „Palestinian Population by Locality, Sex and Age Groups in Years”. Архивирано из оригинала на датум 12. фебруар 2012. Приступљено 28. 5. 2008. . 1997 Census. Palestinian Central Bureau of Statistics (PCBS). 1999.
  20. 20,0 20,1 20,2 20,3 „Two Christian families in Tulkarem”. Christian Media Center - Custodia Terra Sanctae. 31. 8. 2015. 
  21. 21,0 21,1 West Bank Churches Burned in Light of Muslim Anger Over Papal Comments. FOX News, Originally published by Associated Press. 18. 9. 2006.
  22. ^ PCHR Condemns Attacks on Palestinian Churches. Palestinian Center for Human Rights. Electronic Intifada. 17. 9. 2006.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]