Пређи на садржај

Тул Хостилије

С Википедије, слободне енциклопедије
Тул Хостилије
Тул Хостилије
Лични подаци
Датум рођења710. п. н. е.
Датум смрти642. п. н. е.
ДинастијаЛатини
Период673. п. н. е. – 642. п. н. е.
ПретходникНума Помпилије
НаследникАнко Марције

Тул Хостилије (лат. Tullus Hostilius) је био трећи легендарни римски краљ, који је владао од ; 673. п. н. е. до 642. п. н. е.. Наследио је на престолу Нуму Помпилија, а после њега је на престо дошао Анко Марције.

Тул је био ратоборни краљ. Водио је успешни рат против племена Алба, Фидена и Веја и први је проширио римску територију иза зидина града Рима. Био је представник народа Луцера који су заједно са Тицијима и Рамнима чинини римско стоновништво (популус Романус). Тул је поразио Албе и брдо Алба Лонга припојио граду Риму.

Тул Хостилије побеђује армију Веја и Фидена, модерна фреска

Легенда каже да је Тул био толико заокупљен вођењем ратова да је потпуно занемарио божју службу, али се верује да је веровао у бога Јупитера, коме се и молио за снагу и помоћ.

У Тулово време у Риму је изграђена и Курија Хостилија, зграда римског Сената.[1][2][3][4][5][6][7]

За разлику од свог претходника, Тул Хостилије био је познат као ратнички краљ који је, према римском историчару Ливију, сматрао да је мирољубива природа његовог претходника ослабила Рим. Потврђено је да је тежио рату и у римским изворима описан је као још ратоборнији од легендарног оснивача Ромула.[8] Приповести о смрти Тул Хостилија варирају. У митолошкој верзији коју описује Ливије, он је разгневио Јупитера, који га је потом погодио громом.[9] Са друге стране, немитолошки извори наводе да је умро од куге[10] након 32 године владавине.[11]

Тул Хостилије био је унук Хоста Хостилија, који се борио уз Ромула и погинуо током сабињанске инвазије на Рим.[12] Према Плутарху, након што је Нума Помпилије умро после четрдесет три године владавине, његов понтифекс максимус, Нума Марције, ступио је у борбу са Тулом Хостилијем за престо. Пошто је у том сукобу поражен, Марције се изгладњивао до смрти. Његов син, такође по имену Нума Марције, обављао је дужност praefectus urbi за време Тулове владавине и био је отац Анка Марција, Туловог наследника.[13]

Главно обележје Тулове владавине било је пораз Албе Лонге. Након што је Алба Лонга поражена — победом тројице римских првака над тројицом Албанаца — она је постала римска вазална држава.

Током своје владавине, Хостилије је основао колегијум фецијала, који је у име Рима склапао све међудржавне уговоре.

Историјски догађаји

[уреди | уреди извор]

Два посебна догађаја традиционално се приписују Туловој владавини. Историчари сматрају да су се ти догађаји одиграли у раном краљевском периоду, али је спорно да ли их треба непосредно повезивати са самим Тулом.

Први догађај јесте разарање Албе Лонге. Историјски извори указују на то да су Албанска брда била место великог насеља и да је то насеље током краљевског периода дошло под римску власт. Међутим, остаје неизвесно када је и од кога Алба Лонга заиста уништена. Сасвим је извесно да је била потчињена у каснијем раздобљу него што наводи Ливије, а могуће је и да су је разрушили Латини, а не Римљани — што, по мишљењу појединих научника, не би било сматрано безбожним, с обзиром на статус Албе Лонге као традиционалног прародитељског града.

Ратови са Алба Лонгом

[уреди | уреди извор]
Скулптура Тула Хостилија

Сукоб између Рима и Албе Лонге решен је борбом паром тројице браћа — једне рођене у Алба Лонги и друге у Риму — који су се бориле у име својих градова. Последњи преживели борац требало је да однесе победу, а његов град да добије рат, без сукоба читавих војски. Предање наводи да су ова три брата била изабрана као прваци оба града.[14] Према Ливију, браћа су се звала Хорацији и Куриацији, при чему је већинско мишљење било да су Хорацији припадали Риму, а Куриацији Алба Лонги, иако то није сасвим извесно.[15] После дуготрајне борбе, један од римске браће однео је победу и, према легенди, Рим је под влашћу Тула Хостилија изашао као победник.[16]

Албански диктатор Метије Фуфетије издао је Рим током рата против Етрураца. Рим је затражио војну помоћ од Албана, на шта је Метије пристао, али је такође имао тајни споразум са Етрурцима да у најкритичнијем тренутку битке изда Рим и остави Тула да се сам бори. Метије је истовремено издао и Етрурце, јер уопште није учествовао у борби.[17] Упркос издаји, Тул је победио у бици. Тул је заробио Метија.[18]

Традиција каже да је Тул Хостилије наредио уништење Алба Лонге и присилио грађане Албе да се преселе у Рим, где су интегрисани и постали римски грађани. Према Ливију, Тул је наредио да Метије Фуфетије буде погубљен тако што ће га развући између двоје кола, што је метод описан као без преседана и који никада више није примењиван у римској пракси.[17] Према Ливију, ово је био први и последњи пут да су Римљани користили овај начин погубљења.[17]

Изградња Курије Хостилије

[уреди | уреди извор]

Друго наводно историјско достигнуће Тула Хостилија било је изградња оригиналне римске Сенатске куће, Курија Хостилија. Након укључивања вођа из Алба Лонге у сенат, постало је неопходно саградити нову зграду која би примила сада знатно већи римски сенат. Тако је изграђена Курија Хостилија.[19] Традиција једногласно тврди да ју је изградио и по њему назвао Тул, а остаци зграде на северозападној ивици Форума датирани су око 600. године п. н. е.[20] Иако овај датум пада далеко изван традиционално приписаног периода владавине Тула Хостилија, историчари сумњају у приче о претерано дугим владавинама римских краљева — са просечним периодом владавине од 34 године по краљу, традиционална хронологија би била без историјских паралела (упоредиво са енглеском монархијом, где монарси владају у просеку 21 годину). Недавна археолошка истраживања подржавају предлог историчара Тима Корнела о вероватнијој хронологији која скраћује период краљевине са 240 на око 120 година. Ово поставља историјска достигнућа краљева између 625. године п. н. е. — када археолошки налази показују прве знакове урбанизације и уједињења Рима — и 500. године п. н. е.[20] У оквиру овог временског оквира, изградња Курије Хостилије је могућа током владавине Тула Хостилија. Ово такође објашњава ствари које би иначе биле необјашњиве: зашто је Тулово име повезано са зградом и како је, према римским традицијама, Тул могао водити Рим у успешним ратовима против Фидената, Веја и Сабињана.

Мит

[уреди | уреди извор]

Као и за све ране римске краљеве, догађаји који се приписују владавини Тула Хостилија код савремених историчара изазивају скепсу. То је делом последица очигледних недостатака у књижевној традицији о краљевима: слично као што су старини били збуњени приписивањем истих дела Тарквинију Приску и Тарквинију Супербу, многа достигнућа Тула Хостилија многи стручњаци сматрају реторичким дупликатом Ромулових дела. Оба краља су васпитавана међу пастирима, водила су ратове против Фидената и Веја, удвостручила број грађана и организовала војску. Поред тога, ратоборни и жестоки карактер Тула Хостилија изгледа као контрастни стереотип у односу на мирољубивог и побожног Нуму Помпилија; први римски аналисти вероватно су једноставно приписали агресивне особине Хостилију наивним тумачењем његовог родовског имена (Hostilius, што на латинском значи „врастан“ или „непријатељски“).

Хостилије је вероватно био историјска личност, у смислу да је човек који се звао Тул Хостилије вероватно владао као краљ у Риму. Најубедљивији доказ за то је његово име: „Тулус“ је необично претиме у римској култури, а његово племенско име било је сувише небитно у каснијим временима да би било додато с циљем да се велича једна од великих породица Римске Републике.

Доминик Брикел предложио је да је Ливије настојао да историзује древни образац индоевропске легенде, у којој једну насилну личност наслеђује једна мирљубива, у овом случају Анко Марције. Више митолошких примера овог обрасца укључује Јупитера и Марса, Одина и Тира, као и Индру и Митру.

Смрт

[уреди | уреди извор]

Према Ливију, Тул је током владавине мало обраћао пажњу на верске обреде, сматрајући их недостојним краљеве пажње. Међутим, на крају његове владавине, Рим је био погођен низом предзнака: на Албанској гори је пала киша камења (на шта је организован јавни верски обред у трајању од девет дана – новендијал), с врха горе се чуо глас који се жалио да Албанци нису показали оданост својим старим боговима, и у Рим је погодила пошаст. Краљ Тул се разболео и био испуњен сујеверјем. Прегледао је коментаре Нуме Помпилија и покушао да обави жртвовања која је он препоручио. Међутим, Тул није исправно извео обред Јупитеру Елицију, и као последица Јупитеровог гнева и он и његова кућа били су погођени громом и претворени у пепео.

Постоје две приче о смрти Тула Хостилија и његове породице. Прва каже да је његова кућа погођена громом и сагорела до темеља, без преживелих. Друга тврди да су Анко Марције и неки од његових следбеника дошли до куће Тула Хостилија са мачевима сакривеним под хаљинама. Када су ушли у кућу, убили су Тула, његову породицу и њихове слуге, а имање су спалили како би били сигурни да неће остати наследник престола.[21][17]

У фикцији

[уреди | уреди извор]

Инциденти из легенди о Тулу Хостилију коришћени су као основа за либрета опера током барокног периода у музици, почев од опере Туло Остилио изведене у Риму 1694. године, са музиком Ђованија Бононћинија. Оперске пастичо верзије под називом Туло Остилио, изведене у Прагу 1727. и у Брну 1735, укључивале су музику Антонија Вивалдија. У складу са тадашњим конвенцијама, приче су се концентрисале на измишљене љубавне заплете који су укључивали чланове породице главног лика.

Тула Хостилија је у филму Дуел шампиона из 1961. године, који се фокусирао на Хорације, играо Роберт Кит.

Тул Хостилије је кратко поменут два пута у Енејиди. Први пут га помиње Анхис кад набраја потомке Ромула, наводећи да је он подстицао поражене људе да постигну велики успех. Други пут се појављује у опису штита Енеја, где је приказан како износи остатке лажова Метија кроз шибље.

Он је лик у роману Филипа Жозеа Фармера Идите својим расутим телима (To Your Scattered Bodies Go), првом делу серијала Риверворлд. Након васкрсења, удружио се са Херманом Герингом како би управљао робовском државом.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Gill, N.S.. „Tullus Hostilius the 3rd King of Rome”. thoughtco.com. Приступљено 24. 1. 2021. 
  2. ^ „Tullus Hostilius”. the-romans.eu. Архивирано из оригинала 30. 12. 2020. г. Приступљено 24. 1. 2021. 
  3. ^ „TULLUS HOSTILIUS”. peoplepill.com. Приступљено 24. 1. 2021. 
  4. ^ „Tullus Hostilius”. pantheon.org. Приступљено 24. 1. 2021. 
  5. ^ „Tullus Hostilius”. britannica.com. Приступљено 24. 1. 2021. 
  6. ^ „Tullus Hostilius”. dante.udallas.edu. Архивирано из оригинала 28. 09. 2018. г. Приступљено 24. 1. 2021. 
  7. ^ „Тул Хостилије”. znanje.org. Приступљено 24. 1. 2021. 
  8. ^ Тит Ливије (Livy), Историја Рима, Књига 1, Глава 22. www.perseus.tufts.edu . Преузето 12. децембра 2020.
  9. ^ Тит Ливије (Livy), Историја Рима, 1.31. www.perseus.tufts.edu . Преузето 12. децембра 2020. Плиније, Природна историја (HN) 1.54.140. Плутарх, Нума, 22.7. Еутропије, 1.4. Пор. Дионисије Халикарнаски, 3.35.1–6. Сенека, О кротости (De Clementia), 1.7.1.
  10. ^ Penella, Robert J. (1990). . „Vires/Robur/Opes and Ferocia in Livy's Account of Romulus and Tullus Hostilius”. The Classical Quarterly. 40 (1): 207—213. doi:10.1017/S0009838800026902. 
  11. ^ Ливије, Историја Рима, Књига I.
  12. ^ Ливије, Од оснивања града (Ab urbe condita), I, 22.
  13. ^ Плутарх, Живот Нуме, стр. 21.
  14. ^ Тит Ливије (Livy), Историја Рима, Књига 1, Глава 24. www.perseus.tufts.edu . Преузето 8. децембра 2020.
  15. ^ Тит Ливије (Livy), Историја Рима, Књига 1, Глава 24. www.perseus.tufts.edu . Преузето 12. децембра 2020.
  16. ^ ит Ливије (Livy), Историја Рима, Књига 1, Глава 25. www.perseus.tufts.edu . Преузето 12. децембра 2020.
  17. ^ а б в г Neel, Jaclyn (2015). „Alba Longa”. The Encyclopedia of Ancient History. стр. 1—2. ISBN 978-1-4443-3838-6. doi:10.1002/9781444338386.wbeah25024.  Непознати параметар |DUPLICATE_isbn= игнорисан (помоћ).
  18. ^ Ливије, Од оснивања града (Ab urbe condita), Књига 1, Глава 22.
  19. ^ Тит Ливије (Ливије), „Историја Рима“, Књига 1, глава 30“. www.perseus.tufts.edu. Преузето 12. децембра 2020.
  20. ^ а б Корнел, Т. Џ. (1995). „Почеци Рима: Италија и Рим од бронзаног доба до Пунских ратова (око 1000–264 п. н. е.)“. Лондон и New York: Routledge. стр. 71.
  21. ^ Дионисије из Халикарнаса, III, 35, стр. 3–4

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Тул Хостилије на Викимедијиној остави.
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тул_Хостилије&oldid=30942980”