Тумба францеза

С Википедије, слободне енциклопедије
Тумба францеза
Guantánamo CF9A1071.jpg
Гуантанамо, кућа тумба францезе
Нематеријално културно наслеђе
РегионСантијаго де Куба, Гвантанамо
ЗаједницаРани 19. век, Оријенте
Датум уписа2008
Светска баштина Унеска
Унеско ознака00052
Локација уписаhttps://ich.unesco.org/en/RL/la-tumba-francesa-00052

Тумба францеза је секуларна афро-кубанска врста плеса, песме и бубњања која се појавила у Ориентеу на Куби. Увели су је робови из француске колоније Сен Доминго (која ће касније постати држава Хаити) чији су се власници преселили у источне регије Кубе након побуне робова током 1790-их. Жанр је процветао крајем 19. века успостављањем sociedades de tumba francesa (друштва тумба францеза), од којих су преживела само три.

Тумба францеза је уписана 2008. године на Репрезентативну листу нематеријалног културног светског наслеђа (првобитно проглашено 2003. године).[1]

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Тумба францеза комбинује музичке традиције порекла из западне Африке, Бантуа, Француске и Шпаније. Кубански етномузиколози се слажу да реч „тумба“ потиче од речи народа Банту и Мандинка за бубањ.[2] [3] На Куби се реч тумба користи за означавање бубњева, ансамбала и самог извођења у тумба францези.[4]

Инструментација[уреди | уреди извор]

Тумбе францезе режира господарица церемоније звана mayora de plaza. Наступи углавном започињу импровизованим соло певањем мешавином шпанског и француског хришћанског креолског језика, које се назива kreyol cubano или patuá cubano, у извођењу главног вокала (composé).[5] Након увода, свира се ката (catá) (дрвени цилиндрични идиофон који се удара са два штапа), а composé наизменично пева позиве и одговоре са групом женских вокала (tumberas).[6] Након што catá идиофон успостави ритам, свирају три тумбаса. Тумбаси су једноручни бубњеви; од највећих до најмањих називају се премијер (или манма) (premier или manma), була (bulá) и сегон (segón). Премијер се сада обично назива квинто (quinto), јер испуњава исту водећу, импровизациону улогу као и квинто међу конга бубњевима у кубанској румби. У toque masón, двоглави бас бубањ назван тамборита (или једноставно тамбора) успоставља ритам заједно са catá идиофоном. Структура тумба францеза повезана је са источном врстом кубанске румбе која се назива тахона.[7]

Toques (врсте извођења)

Постоје три главна toques-а, или врсте извођења тумбе, сваки повезан са одређеним плесом.

  • Masón (масон) - Ово је први toque. Укључује цели музички ансамбл и повезан је са плесом кадрил-стила сличним contradanza.
  • Yubá (јуба) - Овај toque прати masón и укључује catá-у и три тумбаса. Прати га главни плес тумбе, који је импровизован. Постоје две подврсте јуба: макота и кобреро.[6]
  • Frenté (or fronté); френте (или фронте) - Првобитно последњи одељак јубе, ово се сада сматра индивидуалним toque-ом. Укључује catá-у, премијера и булу. Свира се испред бубњева, па отуда и назив.

Додатни toque под називом цинта изводи се само у Сантијаго де Куба. Назван је тако јер се представа одвија око стабла дрвета са обојеним тракама (цинтас), које су црвене, беле и плаве.

Плес[уреди | уреди извор]

Плес у тумба францеза сличан је хаићанском афранчију, који укључује низ фигура француског стила праћеним афричком импровизацијом на последњем сету,[8] али тумба францеза се свира на бубњевима уместо на жичаним и дувачким инструментима.[9] Одећа плесача је живописна и раскошна.[10]

Историја[уреди | уреди извор]

Тумба францеза се може пратити од краја 18. века када је Хаићанска револуција покренула миграцију француских колониста из Сен Доминга, доводећи њихове робове у покрајину Оријенте на Куби. Крајем 19. века, након укидања ропства 1886. године, у овом региону су се успоставила друштва тумба францеза, посебно у Сантијагу де Куба и Гвантанаму. Њихово оснивање је у много чему било слично старим афричким кабилдосима.[6] Извођачи идентификују тумбу францеза као француско-хаићанску, признајући је као производ Хаитија који сада живи на Куби.[11] До друге половине 20. века, тумбе францеза су се још увек изводиле на истоку Кубе, посебно toque masón. Остали toque-и, међутим, играју се само у контексту културних удружења. Тренутно опстају три друштва тумба францеза: La Caridad de Oriente (изворно La Fayette) у Сантијаго де Куби; Bejuco у Сагуа де Танамо, Олгин; и Santa Catalina de Riccis (изворно La Pompadour) у Гвантанаму.

Снимци[уреди | уреди извор]

За разлику од других афро-кубанских жанрова, тумба францеза је слабо документована у погледу снимака. ЛП Antología de la música afrocubana VII из 1976. године, у продукцији Данила Орозка, а у издању Ареитоа, представља разне toques.[12]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „La Tumba Francesa”. ich.unesco.org. Приступљено 31. 5. 2021. 
  2. ^ Ortiz, Fernando (1954). Los instrumentos de la música afrocubana, Vol. IV. Havana, Cuba: Cárdenas y cía. стр. 114. 
  3. ^ Alén, Olavo (1986). La música en las sociedades de tumba francesa. Havana, Cuba: Casa de las Américas. стр. 45. 
  4. ^ Ramos Venereo, Zobeyda (2007). „Haitian Traditions in Cuba”. Ур.: Kuss, Malena. Music in Latin America and the Caribbean: An Encyclopedic History, Vol. 2. Austin, TX: University of Texas Press. стр. 265—280. ISBN 9780292784987. 
  5. ^ Figueroa Arencibia, Vicente Jesús; Ourdy, Pierre Jean (2004). „Contacto lingüístico español-kreyol en una comunidad cubano-haitiana de Santiago de Cuba”. Revista Internacional de Lingüística Iberoamericana. 2 (2): 41—55. JSTOR 41678051. 
  6. ^ а б в Ramos Venereo, Zobeyda (2007). „Haitian Traditions in Cuba”. Ур.: Kuss, Malena. Music in Latin America and the Caribbean: An Encyclopedic History, Vol. 2. Austin, TX: University of Texas Press. стр. 265—280. ISBN 9780292784987. Ramos Venereo, Zobeyda (2007). "Haitian Traditions in Cuba". In Kuss, Malena (ed.). Music in Latin America and the Caribbean: An Encyclopedic History, Vol. 2. Austin, TX: University of Texas Press. pp. 265–280. ISBN 9780292784987.
  7. ^ Orovio, Helio (2004). Cuban Music from A to Z. Bath, UK: Tumi. стр. 208. ISBN 0822332124. 
  8. ^ Daniel, Yvonne (15. 12. 2011). Caribbean and Atlantic Diaspora Dance: Igniting Citizenship. ISBN 9780252036538. Приступљено 18. 3. 2014. 
  9. ^ Daniel, Yvonne (2005). Dancing Wisdom: Embodied Knowledge in Haitian Vodou, Cuban Yoruba, and Bahian Candombié. стр. 122. ISBN 9780252029660. Приступљено 8. 12. 2014. 
  10. ^ „La Tumba Francesa”. UNESCO.org. Приступљено 16. 1. 2014. 
  11. ^ Daniel, Yvonne (2005). Dancing Wisdom: Embodied Knowledge in Haitian Vodou, Cuban Yoruba, and Bahian Candombié. стр. 122. ISBN 9780252029660. Приступљено 8. 12. 2014. Daniel, Yvonne (2005). Dancing Wisdom: Embodied Knowledge in Haitian Vodou, Cuban Yoruba, and Bahian Candombié. p. 122. ISBN 9780252029660. Retrieved 8 December 2014.
  12. ^ Alén, Olavo (1976). Liner notes of Antología de la música afrocubana VII. Havana, Cuba: Areito. 

 

Додатна литература[уреди | уреди извор]

  • Estéban Pichardo y Tapia (1836). „Tumba”. Diccionario provincial de voces cubanas (на језику: шпански). Matanzas: Imprenta de la Real Marina — преко Internet Archive. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]