Тумба је на крајњем северу Пољанице, типично планинско село, смештено у изворишном делу Студенске реке и Лалинске реке (која се у изворишном делу назива Тубанска река), око 6 км југозападно од Влајне (1442 м), највишег врха Кукавице, и око 8 км од Власа. Тешко је приступачно из свих праваца. Најлакше је доћи из Власа преко Студене, до које води асфалтни пут, а знатно теже из Вучја долином Вучјанке и гребеном Кукавице или из Владичиног Хана преко села Кукавица. Село је разбијеног типа. Изражене су махале Куси Рид, са леве стране Слепе долине, Присађе, са леве стране Тубанског потока, Село или Голема Ливада, између Шуманског и Гаринског потока, Големе Орнице, на десној страни Зарбинске долине и Сушевље на крајњем северу села.
Име Тумба је романо-влашког порекла. Трагови старих насеља налажени су на местима Церемошница, Пећ, око Зарбинске долине и по коси између Гаринског и Шуманског потока, а остаци старе цркве код садашњег гробља. Најстарије су породице Костадиновци (њихов предак Искрит доселио се из Грделичке клисуре), Шарковци (Илијинци), Симоновци, Младеновци и Новоселци, сви досељени из околних крајева.
Тумба је право планинско село са мало ораница и доста шума и пашњака. Зато се становништво бавило претежно сточарством и горосечом а ратарством у мањој мери. Има доста извора здраве пијаће воде, од којих су најпознатији Гарина, Јанково кладанче и онај под Орловом чуком. Због тешких услова живота, село је сада углавном напуштено исељавањем у ниже пределе Пољанице, Врање, Лесковац и друге градове Србије.
Сеоска слава (литије, крсте) је Свети Цар Константин и Царица Јелена.
У насељу Тумба живи 42 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 54,2 година (55,5 код мушкараца и 52,8 код жена). У насељу има 20 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,20.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).