Тундра
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али они нису унети у сам текст. (о уклањању шаблона обавештења) |
Тундра је биом који се простире у пределима где је раст дрвећа онемогућен нижим температурама и кратком вегетацијском сезоном. Име потиче од килдин-самске (лапонске) речи „tūndâr”, која означава „ледину без дрвећа”. Постоје два типа тундре: арктичка, распрострањена у поларним пределима Арктика и Антарктика, и алпијска, распрострањена у виду засебног појаса на високим планинама. Флора палеарктичких тундри често се назива аркто-алпијском услед постојања заједничке историје вегетације и великог броја заједничких врста биљака у арктичкој и алпијској тундри.
Садржај
Арктичка тундра[уреди]
Настанак и географско простирање[уреди]
У скоријој геолошкој прошлости (ледена доба Квартара) велике ледене масе покривале су део Северне Америке и Европе. У периоду после последње глацијације лед се повукао ка северу или се задржао на планинама (глечери). Области последње ослобођене од леда, а суседне савременим леденим покривачима припадају биому тундри. На енглеском се тундре у Америци називају „barren grounds” (у преводу: „оскудна, неплодна земља”), али о јединствености са биомом у Европи и Азији сведочи и то да 75% живог света на свим набројаним континентима чине исте врсте.
Климатски фактор[уреди]
У нивоу поларног круга у време зимске краткодневице, Сунце се уопште не издиже изнад хоризонта. Још северније, ноћ траје још дуже и већи део тундре нема сунчеву осветњеност по више месеци. То утиче на живот у тундри да своју активност усресреде на кратак период осветљености. Осим таме, значајан фактор у тундри је и хладноћа која заправо има геолошко наслеђе. Дубоки слојеви земљишта („пермафрост“) потпуно су залеђени. На Гренланду је залеђен слој дебљине 600 метара, а понегде и дубље-у Русији је залеђени слој био дубине 1.450 m. У току лета „открављује“ се тек танак слој, не већи од седам центиметара, али и то је довољно за опстанак живог света који насељава тундру. Овај слој је засићен водом јер падавине које су у њега доспеле не могу да се оцеде дубље, пошто је ту залеђено. У тундри иначе има мало падавина и то је увек снег. И кад је због наизменичног смрзавања и открављивања земљишта, настаје полигонално земљиште. Наиме, ови процеси изазивају пупчење тла и стварање шупљина у које се гомила камење.
Живи свет[уреди]
У тундри се налазе биљке малих димензија.Ретко има биљака. Дрвенастих биљака има, попут неких врста бреза и патуљастих врба, али се често не виде од зељасте вегетације. Дрвенасте биљке у тундрама припадају животној форми хамефита, а не фанерофита, којој припадају сродне врсте. Од зељастог биља бројне су маховине и пречице, а познате су и врсте пурпурна каменика и шумски геранијум.
Од животињских врста познати су мошусно говече и ирваси, које у Америци називају карибуи. Вукови, поларне лисице и ждеравци су предатори који су прилагођени животу у тундри тако што имају густо крзно и слој поткожне масти. Такође, уши, реп и њушка су јако скраћени како не би дошло до смрзавања. Хране се текуницама, волухарицама и леминзима.
У тундри је веома мали број птица које су станарице, док птице селице долазе лети у милионима. Неке од њих су пловке, гуске и зујавци. Велики број птица се тада храни инсектима и то најчешће двокрилцима који иначе зимују у стадијуму ларви под ледом који се ствара на површини бара.
Алпијска тундра[уреди]
Алпијска тундра је вегетацијски појас у којој нема дрвећа услед ниске температуре узроковане великом надморском висином. Налази се изнад горње шумске границе (границе дрвећа) на свим високим планинама, а екотон ка шумској вегетацији карактерише се Крумхолц формама дрвећа.
Литература[уреди]
- Група аутора. 1982. Илустрована енциклопедија Природа. Вук Караџић. Београд.
Спољашње везе[уреди]
| Тундра на Викимедијиној остави. |