Тундра

С Википедије, слободне енциклопедије

Тундра је биом који се налази у областима где је раст дрвећа онемогућен нижим температурама и недостатком влаге. Име потиче од килдин-лапонске (лапонске) речи tūndâr, која означава „ледину без дрвећа”. Постоје два типа тундре: арктичка, распрострањена у поларним областима Арктика и Антарктика, и алпијска, распрострањена на високим планинама. Флора палеарктичких тундри често се назива аркто-алпијском услед постојања заједничке историје вегетације и великог броја заједничких врста биљака у арктичкој и алпијској тундри.

Арктичка тундра[уреди | уреди извор]

Настанак и географско простирање[уреди | уреди извор]

Распрострањеност арктичке тундре на Северној полулопти

У скоријој геолошкој прошлости (ледена доба Квартара) велике ледене масе покривале су област Северне Америке и Европе. У периоду после последње глацијације лед се повукао ка северу или се задржао на планинама (глечери). На енглеском се тундре у Северној Америци називају barren grounds (у преводу „оскудна, неплодна земља”), али о јединствености са биомом у Европи и Азији сведочи и то да 75% живог света на свим набројаним континентима чине исте врсте.

Климатски фактор[уреди | уреди извор]

Тундра на Гренланду

У области Северног и Јужног поларног круга у време зимске краткодневице, Сунце се уопште не издиже изнад хоризонта. Идући даље ка половима, ноћ траје још дуже и већи део тундре нема сунчеву осветљеност по више месеци. То утиче на живот у тундри да своју активност усресреде на кратак период осветљености. Осим таме, значајан фактор у тундри је и хладноћа која заправо има геолошко наслеђе. Дубоки слојеви земљишта („пермафрост”) потпуно су залеђени. На Гренланду је залеђен слој дебљине 600 метара, а понегде и дубље-у Русији је залеђени слој био дубине 1.450 m. У току лета „открављује” се тек танак слој, не већи од седам центиметара. Овај слој је засићен водом јер падавине које су у њега доспеле не могу да се оцеде дубље, пошто је ту залеђено. У тундри иначе има мало падавина и то је увек снег. И због наизменичног смрзавања и открављивања земљишта, настаје полигонално земљиште. Наиме, ови процеси изазивају пупчење тла и стварање шупљина у које се гомила камење.

Живи свет[уреди | уреди извор]

У тундри се налазе биљке малих димензија. Дрвенастих биљака има, попут неких врста бреза и патуљастих врба, али се често не виде од зељасте вегетације. Дрвенасте биљке у тундрама припадају животној форми хамефита, а не фанерофита, којој припадају сродне врсте. Од зељастог биља бројне су маховине и пречице, а познате су и врсте пурпурна каменика и шумски геранијум.

Од животињских врста познати су мошусно говече и ирваси, које у Северној Америци називају карибуи. Вукови, поларне лисице и ждеравци су предатори који су прилагођени животу у тундри тако што имају густо крзно и слој поткожне масти. Такође, уши, реп и њушка су јако скраћени како не би дошло до смрзавања. Хране се текуницама, волухарицама и леминзима.

У тундри је веома мали број птица које су станарице, док птице селице долазе лети у милионима. Неке од њих су пловке, гуске и зујавци. Велики број птица се тада храни инсектима и то најчешће двокрилцима који иначе зимују у стадијуму ларви под ледом који се ствара на површини бара.

Алпијска тундра[уреди | уреди извор]

Алпијска тундра са Крумхолц екотоном

Алпијска тундра је област у којој нема дрвећа услед ниске температуре и недостатка влаге, на надморским висинама изнад 2000 m. У топлијим и влажнијим планинским областима налазе се Крумхолц форме дрвећа.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Група аутора. 1982. Илустрована енциклопедија Природа. Вук Караџић. Београд.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]