Тунис (град)

Координате: 36° 48′ 03″ СГШ; 10° 10′ 48″ ИГД / 36.800833° СГШ; 10.18° ИГД / 36.800833; 10.18
С Википедије, слободне енциклопедије
Тунис
تونس
Montage ville de tunis.png
Колаж градских знаменитости Туниса
Административни подаци
Држава Тунис
ПокрајинаВилајет Тунис
Становништво
Становништво
 — 2013.651.183 [1]
 — густина3.062,52 ст./km2
Географске карактеристике
Координате36° 48′ 03″ СГШ; 10° 10′ 48″ ИГД / 36.800833° СГШ; 10.18° ИГД / 36.800833; 10.18
Апс. висина4 m
Површина212,63 km2
Тунис на мапи Туниса
Тунис
Тунис
Тунис на мапи Туниса
Остали подаци
ГрадоначелникСеифалах Ласрам
Поштански број1000
Позивни број71
Веб-сајт
commune-tunis.gov.tn

Тунис (арап. تونس [О овој звучној датотеци Tūnis], франц. Tunis) је главни и највећи град државе Тунис. По резултатима пописа из 2004. има 728.453 становника. У ширем градском подручју живи 2.412.500 становника, што је око 20% становништва земље.

Географија[уреди | уреди извор]

Град се налази на језеру Тунис, а новим делом града излази на залив Тунис, у Медитерану. Налази се на 36°50' север, 10°9' исток (36.8333, 10.15). Град је у облику потковице око језера.

Клима[уреди | уреди извор]

Тунис доживљава влажне и благе зиме и врућа и сува лета. Снег и мраз су изузетно ретки, али средином лета доноси непријатно високе температуре. Тунис има медитеранску климу врућу, летњу која се карактерише топлим и сувим периодом и благим зимама са умереним падавинама. На локалну климу донекле утиче и географска ширина града, умерени утицај Медитеранског мора и терен брда.

Клима Туниса (Тунис-Картагина међународни аеродром) 1981–2010, екстреми 1943–садашњост
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 25,1
(77,2)
28,5
(83,3)
36,5
(97,7)
33,1
(91,6)
41,4
(106,5)
47,0
(116,6)
47,4
(117,3)
46,6
(115,9)
44,4
(111,9)
40,0
(104)
30,5
(86,9)
29,6
(85,3)
47,4
(117,3)
Максимум, °C (°F) 16,1
(61)
16,8
(62,2)
19,0
(66,2)
21,7
(71,1)
26,1
(79)
30,6
(87,1)
33,8
(92,8)
34,1
(93,4)
30,4
(86,7)
26,5
(79,7)
21,2
(70,2)
17,3
(63,1)
24,47
(76,04)
Просек, °C (°F) 11,6
(52,9)
11,9
(53,4)
13,8
(56,8)
16,2
(61,2)
20,2
(68,4)
24,3
(75,7)
27,2
(81)
27,7
(81,9)
24,7
(76,5)
21,1
(70)
16,3
(61,3)
12,8
(55)
18,98
(66,18)
Минимум, °C (°F) 7,6
(45,7)
7,7
(45,9)
9,2
(48,6)
11,4
(52,5)
14,8
(58,6)
18,6
(65,5)
21,3
(70,3)
22,2
(72)
20,1
(68,2)
16,8
(62,2)
12,2
(54)
8,9
(48)
14,23
(57,63)
Апсолутни минимум, °C (°F) −2,0
(28,4)
−1,1
(30)
1,0
(33,8)
1,7
(35,1)
6,0
(42,8)
10,0
(50)
13,0
(55,4)
11,7
(53,1)
12,0
(53,6)
6,0
(42,8)
0,8
(33,4)
0,0
(32)
−2,0
(28,4)
Количина падавина, mm (in) 63,1
(2,484)
49,2
(1,937)
39,2
(1,543)
38,5
(1,516)
23,6
(0,929)
12,9
(0,508)
4,0
(0,157)
7,1
(0,28)
56,3
(2,217)
47,7
(1,878)
54,8
(2,157)
75,2
(2,961)
471,6
(18,567)
Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) 8,6 8,1 8,0 5,5 3,1 1,7 0,6 1,3 3,5 6,1 5,9 8,1 60,5
Релативна влажност, % 76 74 73 71 68 64 62 64 68 72 74 77 70
Сунчани сати — месечни просек 145,7 159,6 198,4 225,0 282,1 309,0 356,5 328,6 258,0 217,0 174,0 148,8 2.802,7
Сунчани сати — дневни просек 4,7 5,7 6,4 7,5 9,1 10,3 11,5 10,6 8,6 7,0 5,8 4,8 7,7
Извор #1: Institut National de la Météorologie (precipitation days/humidity/sun 1961–1990)[2][3][4][note 1]
Извор #2: NOAA (precipitation days/humidity/sun 1961–1990),[6] Meteo Climat (record highs and lows)[7]

Историја[уреди | уреди извор]

Град Тунис се налази недалеко од феничанске престонице Картагина.

У доба династије Хафсида (12.-16. век) Тунис је био један од највећих и најразвијенијих градова исламског света.

Турци су освојили град 1534.

Кип Ибн Халдуна на Тргу независности у Тунису

Французи су освојили град 1881. и били у њему до независности Туниса 1956. Током Другог светског рата, Тунис су држали Немци од новембра 1942, до маја 1943, и тај град је био њихова последња база у Африци. После Проглашења независности Туниса Тунис постаје главни град.

Становништво[уреди | уреди извор]

Популација (ист.): Тунис (град)
Година
Становништво

Друштво[уреди | уреди извор]

Авенија Хабиба Бургибе у граду Тунису

Помоћ удружењима[уреди | уреди извор]

Неколико удружења у културном или друштвеном предмету стога су профитирале из јавних простора, од којих су посебно старе стамбене зграде и зграде са високом историјском вриједношћу, имовином градске вијећнице или државе након рада на рестаурацији. Као пример можете цитирати:

Инсталација Удружења заштитника Медине (АСМ) са Дар Ласрамом и клубом Тахар Хададом са додатном зградом.

Стварање куће за верске организације у Медерса Ел Ачориа.

Стварање куће за медицинска удружења у Медерса Ел Селиманиа

Куповина Дар Бен Ачура и инсталација јавне библиотеке, локалне канцеларије пензионера и удружења музике за младе у својим крилима.

Постављање других простора на профит клубова младих људи, седишта удружења у друштвеним стварима.

Ова оријентација је ојачана у одговору на позив председника републике у време прославе националног дана удружења 23. априла 1998. године подстичу општине да креирају куће за удружења и да допринесу промоцији живота заједнице.

Сходно томе, Градска већница Туниса направила је став стављања на располагање одређеним удружењима и неким активним клубовима неколико зграда како би им омогућили рад под најбољим условима је суштинска основа опћинске акције у погледу живота заједнице.

Помоћ младим људима[уреди | уреди извор]

Интервенције кроз удруживање продуктивне породичне и друштвене акције:

Поред давања школских помоћи и претплате школског превоза (скоро 70 примаоца) на почетку школске године, удружење наставља своје акције у корист младих током целе године. Осигурава курсеве подршке ученицима у колеџима или преко студената које подржава удружење (скоро 50 примаоца). Паралелно, Клуб младих из града Ел Мехтел у Ел Агби осигурава курсеве подршке профиту ученика у сарадњи са студентима и дипломцима који

подржава удружење. Ученици који су престали студије профитирали су од интервенције удружења како би им се обезбедила формација прилагођена њиховим капацитетима и потребама. Од ове помоћи је 22 ученика користило око 2.500 динара.

Глобално коверто од око 70000 динара годишње нуди се у време повратка на универзитет на 70 ученика, чиме се уклања.

Привреда[уреди | уреди извор]

Чистоћа је главни приоритет општинске акције. То је од великог значаја у приступу управљања дневним новинама становништва.

Место које је датоовом сектору подстакло је општину Тунис да му посвети обим инвестиција од најважнијих у циљу јачања својих материјалних капацитета и његове специфичне опреме.

Саобраћај[уреди | уреди извор]

Аеродром Картага-Тунис

Повећање становништва Туниса, проширење урбанизованог простора, повећање становништва запошљавања, раст возног парка и административна концентрација компликована су тиража унутар града.

Околина[уреди | уреди извор]

Хидро-борба против загађења[уреди | уреди извор]

Захваљујући главној линији чишћења доступног граду Тунису, стопа прикључења станова на јавну мрежу чишћења достигла је 100% за мали појас Туниса. Само са периферијом Туниса, постоје одређени окружници основног станишта који су лишени мрежа чишћења и који евакуишу своје одбацивања на отворено небо.

У оквиру нове политике индустријских односа интеграције популарних четврти у урбану динамику капитала, како би се својим становницима осигурали бољи квалитет живота и окружења и висока оштрина узастопних проблема до подручја несаности, рођених из округа спонтаног станишта, град Тунис ангажован је на акцији рехабилитације ових округа, која је профитирала из нове инфраструктуре чишћења отпадних вода и одводње кишне воде.

Ове акције су омогућиле потпуну комуналну периметар урбанизирану од Туниса јавне мреже чишћења прије 2004. године и третирати целу отпадну воду сакупљену прије 2006. године и то захваљујући инсталацији последњег постројења за пречишћавање са југоисточним делом, западно од Туниса (округа Сиди Хасине есијоуми).

Поред тога, покренута су две операцијске скале: једна за чишћење и обнову обала јужног језера Туниса, док се друга односи на инсталацију старе луке Тунис на савременом месту ужитка.

Штавише, град Тунис врши контролу над загађивачким одбацивањем водоника у пријемном медију (канали), који произилазе из производних објеката који су лишени станице префере и нису повезани са јавном мрежом чишћења.

Неопходно је напоменути да се, према директивама општинског већа града Туниса, индустријска борба против загађења врши и узводно. Тада се даје приоритет издатим индустријама и високим технологијама у којима Тунис жели да се специјализује.

Партнерски градови[уреди | уреди извор]

Знаменитости[уреди | уреди извор]

  • Рушевине Картагине се налазе у непосредној близини Туниса
  • Медина у Тунису је под заштитом УНЕСКОа од 1979. године
  • У центру града се налази католичка катедрала направљена у византијском стилу, као и руска православна црква
  • У самом центру града, паралелно са главном градском улицом (улицом Хабиба Бургибе) се налази улица Југославије

Галерија[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ The Station ID for Tunis Carthage is 11515111.[5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Tunisia: Governorates, Major Cities, Communes & Urban Agglomerations”. Population Statistics, Maps, Charts, Weather and Web Information. 30. 3. 1984. 
  2. ^ „Les normales climatiques en Tunisie entre 1981 2010” (на језику: француски). Ministère du Transport. Архивирано из оригинала на датум 19. 12. 2019. Приступљено 3. 2. 2020. 
  3. ^ „Données normales climatiques 1961-1990” (на језику: француски). Ministère du Transport. Архивирано из оригинала на датум 21. 12. 2019. Приступљено 3. 2. 2020. 
  4. ^ „Les extrêmes climatiques en Tunisie” (на језику: француски). Ministère du Transport. Архивирано из оригинала на датум 21. 12. 2019. Приступљено 3. 2. 2020. 
  5. ^ „Réseau des stations météorologiques synoptiques de la Tunisie” (на језику: француски). Ministère du Transport. Приступљено 19. 12. 2019. 
  6. ^ „Tunis-Carthage Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 18. 12. 2018. 
  7. ^ „Station Tunis” (на језику: француски). Météo Climat. Приступљено 18. 12. 2018. 
  8. ^ а б Coopération internationale (Municipalité de Tunis)
  9. ^ „Lisboa – Geminações de Cidades e Vilas” [Lisbon – Twinning of Cities and Towns]. Associação Nacional de Municípios Portugueses [National Association of Portuguese Municipalities] (на језику: португалски). Приступљено 2013-08-23. 
  10. ^ „Acordos de Geminação, de Cooperação e/ou Amizade da Cidade de Lisboa” [Lisbon – Twinning Agreements, Cooperation and Friendship]. Camara Municipal de Lisboa (на језику: португалски). Архивирано из оригинала на датум 2013-10-31. Приступљено 2013-08-23. 
  11. ^ а б „بوابة مدينة تونس”. Commune-tunis.gov.tn. Приступљено 2020-05-29. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]