Туретов синдром
| Туретов синдром | |
|---|---|
| Синоними | Туретов поремећај |
 | |
| Жорж Жил де ла Турет (1857—1904), француски неуролог по коме је назван Туретов синдром | |
| Специјалности | Педијатрија, неурологија |
| Симптоми | Тикови[1] |
| Време појаве | Обично у дјетињству[1] |
| Трајање | Дугорочно[2] |
| Узроци | Генетика са утицајем средине[2] |
| Дијагностички метод | Заснована на историји и симптомима[1] |
| Лекови | Углавном не постоје, повремено антипсихотици и норадеренергици[1] |
| Фреквенција | Око 1%[1] |
Туретов синдром је чест неуроразвојни поремећај који настаје у дјетињству,[3] којег карактеришу вишеструки моторни тикови и најмање један вокални тик. Ти тикови могу се привремено сузбити и обично им претходи нежељени порив или осјећај у погођеним мишићима. Неки уобичајени тикови су трептање, кашаљ, чишћење грла, њушкање и покрети лица. Туретов синдром не утиче негативно на интелигенцију или животни вијек.
Иако је тачан узрок непознат, вјерује се да укључује комбинацију генетских и фактора околине. Не постоје одређени тестови за дијагнозу Туретовог синдрома; није увијек тачно идентификован јер је већина случајева блага и озбиљност тикова смањује се код већине дјеце током проласка кроз адолесценцију. Екстремни Туретови синдроми у одраслој доби, иако сензационализовани у медијима, су ријеткост.
У већини случајева лијекови за тикове нису потребни. Едукација је важан дио било којег плана лијечења, а само објашњење и увјеравање су довољан третман. Многи појединци с Туретовим синдромом нису дијагностификовани или никада не траже медицинску помоћ. Међу онима који су виђени у специјалним клиникама, хиперкинетички поремећај и опсесивно-компулзивни поремећај присутни су у већој стопи. Ове дијагнозе које се јављају често узрокују више оштећења појединца него тикови; стога је важно правилно идентификовати придружена стања и лијечити их.[4]
Око 1% дјеце и адолесцената у школском узрасту има Туретов синдром. Некада се сматрао ријетким и бизарним синдромом, најчешће повезаним с копролалијом, али овај симптом је присутан у само малој мањини људи са Туретовим синдромом.[5] Овом стању име је дао Жан-Мартен Шарко (1825—1893) у по француском љекару и неурологу Жоржу Жилу де ла Турету, који је објавио извјештај о девет пацијената са Туретовим синдромом 1885. године.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д Stern JS. "Tourette's syndrome and its borderland" (PDF). Архивирано децембар 1, 2018 на сајту Wayback Machine Pract Neurol. 2018 Aug;18(4):262–70. doi:10.1136/practneurol-2017-001755 PMID 29636375.
- ^ а б Tourette syndrome fact sheet. Архивирано децембар 1, 2018 на сајту Wayback Machine National Institute of Neurological Disorders and Stroke. July 6, 2018. Retrieved on November 30, 2018.
- ^ Jankovic J. Movement Disorders, An Issue of Neurologic Clinics. The Clinics: Radiology: Elsevier, 2014, p. viii
- ^ Du JC, Chiu TF, Lee KM, et al. "Tourette syndrome in children: an updated review". Pediatr Neonatol. 2010 Oct;51(5):255–64. doi:10.1016/S1875-9572(10)60050-2 PMID 20951354
- ^ Singer HS. "Tourette syndrome and other tic disorders". Handb Clin Neurol. 2011;100:641–57. doi:10.1016/B978-0-444-52014-2.00046-X PMID 21496613. Also see Singer HS. "Tourette's syndrome: from behaviour to biology". Lancet Neurol. 2005 Mar;4(3):149–59. doi:10.1016/S1474-4422(05)01012-4 PMID 15721825.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Туретов синдром на сајту DMOZ (језик: енглески)
| Класификација | |
|---|---|
| Спољашњи ресурси |