Туризам у Јужноафричкој Републици
Јужноафричка Република је туристичка дестинација, а туризам ствара значајне приходе. Према Савету за путовања и туризам, туристичка индустрија је директно допринела 102 милијарде БДП 2012. године и 10,3% радних места у земљи.[1]
Јужна Африка нуди и домаћим и страним туристима широк спектар могућности, између осталог и сликовитог природног пејзажа и резервата дивљачи, разноликог културног наслеђа и високо цењених вина. Неке од најпопуларнијих дестинација обухватају неколико националних паркова, попут експанзивног Националног парка Кругер на северу земље, обале и плажа провинција Квазулу-Натал и Западни Кејп и градова попут Кејптауна, Јоханезбурга и Дурбана.
Према најновијој анкети о туризму и миграцији у Јужној Африци, скоро 3,5 милиона путника прошло је кроз улазне луке у августу 2017. године.[2]
Првих пет земаља у са највећим бројем туриста у Јужној Африци биле су Сједињене Државе, Уједињено Краљевство, Немачка, Холандија и Француска. Зимбабве се налази на листи са 31% туриста, а следе Лесото, Мозамбик, Есватини и Боцвана. Поред тога, Нигерија је земља са скоро 30% туриста који долазе у Јужну Африку.[3]
Туристичке атракције[уреди | уреди извор]
Биодиверзитет и екотуризам[уреди | уреди извор]
Јужноафричка Република налази се на шестом од седамнаест места мегадиверских земаља света. На простору државе налази се велики број биљних и животињских врста. Међу великима сисарима у земљи у северним деловима пописани су лавови, леопарди, гепарди, бели носорози, обични гну, куду, импале, хијене, нилски коњи и жирафе.[4]
Значајан део регије Бушвелд налази се на североистику, укључујући Национални парк Кругер, један од највећиј резерви дивљачи у Африци и Саби Санд резерват. Национални парк Круге роснован је 1926. године и један је од најпосећенијих националних паркова у земљи, са укупно 1.659.793 посетилаца у периоду између 2014—2015. године.[5]
Земља је такође нарочито богата биљном разноликошћу, са широким спектром биома широм земље. Ово укључује травњаке у Хајвелду у централном делу Јужноафричке Републике. Ова ретка венетација заштићена је као део Националног парка Стона планина, који укључује читав предео Стоне планине, а тај парк био је најпосећенију у Јужноафричкој Републици са укупно 2.677.767 посетицала у периоду од 2014—2015. године.[5]
Екотуризам[уреди | уреди извор]
Тешко је знати да ли постоји регулација термина 'екотуризам' као основе за еко-путовања. Међутим, постоји непрофитно удружење које представља приватни сектор Јужноафричке асоцијације за туристичке услуге (САТСА), који се назива "посвећена туристичка индустрија у Јужној Африци. САТСА је фокусирана на одговорност, интегритет и контролу квалитета туристичке индустрије у Јужној Африци. Поред САТСА, веб-сајт responsibletravel.com је заједно са компанијама Метро, Светско путовање Путовање магазином успоставио награде Светског одговорног туризма. Циљ награде је препознати појединце, организације и организације у туристичкој индустрији који се значајно посвећују култури и економији локалних заједница и пружају позитиван допринос очувању биодиверзитета.[6]
Национални паркови[уреди | уреди извор]
Јужноафрички национални паркови (САНПаркс) је тело одговорно за управљање националним парковима Јужне Африке.[7] САНПаркс је основан 1926. године, а тренутно у држави постоји 21 парк, а они заузимају површину од 40.000 km², што је око 3% укупне површине Јужне Африке.[8][9]
.jpg)
Културне атракције[уреди | уреди извор]
Поред својих бројних природних атракција, Јужноафричка Република се такође може похвалити бројним атракцијама од културног значаја. Ово укључује фосилне пећине које чине део Колевке човечанства у Гаутенгу, остаци предколонијалног краљества Мапунгубве у северном делу покрајине Лимпопо, винске регионе у Западном Кејпу и велики број других историјских знаменитости у Кејптауну и Јоханезбургу, као што је острво Робен, замак Добре Наде и Совето.
Предели под Унеско баштином[уреди | уреди извор]
Осам јужноафричких локација уписано је на листу Унеско Светске баштине, укључујући и Исиманглалисо и Укаламба подручја у Квазулу-Натал покрајини.
Виза[уреди | уреди извор]
Посетиоци Јужноафричке Републике морају добити визе из једне од дипломатских мисија у Јужној Африци, осим ако не долазе из земаља које су изузете за визу. Посетиоци којима је потреба виза морајус е пријавити лично и оставити биометријске податке.[16]
Статистике[уреди | уреди извор]
Године 2014. Јужноафричку Републику посетило је 9.549.236 туриста, што указује на повећање од 0,1% од 9.536.568 туриста забележених 2013. године. Највећи број забележених доласка је у био у јануару 2013. године, док је најмање туриста у држави било у јуну. Већина односно 76,2% туриста који су долазили у земљу били су држављани Сједињених Држава, 1,9% су из других афричких земаља, 23,6% су били прекоморски туристи.
Доласи по години[уреди | уреди извор]
| Foreign traveller arrivals (2000-2015)[17] | |||
|---|---|---|---|
| Година | Страни туристи
(у хиљадама) |
Година | Страни туристи
(у хиљадама) |
| 2000 | 6 001 000 | 2008 | 9 729 000 |
| 2001 | 5 908 000 | 2009 | 10 098 000 |
| 2002 | 6 550 000 | 2010 | 11 575 000 |
| 2003 | 6 640 000 | 2011 | 12 496 000 |
| 2004 | 6 815 000 | 2012 | 13 796 000 |
| 2005 | 7 518 000 | 2013 | 15 155 000 |
| 2006 | 8 509 000 | 2014 | 15 092 000 |
| 2007 | 9 208 000 | 2015 | 15 052 000 |
Туристи по државама[уреди | уреди извор]
| Државе из којих туристи највише долазе[18] | Државе из којих туристи највише долазе[18] | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Ранг | Држава | Број посетилаца
2015 |
% Процентуално | Ранг | Држава | Број посетилаца
2015 |
% Процентуално |
| 1 |  Зимбабве
|
1 900 791 | 28.9 | 1 |  Уједињено Краљевство
|
407 486 | 19.0 |
| 2 |  Лесото
|
1 394 913 | 21.2 | 2 |  САД
|
297 226 | 13.9 |
| 3 |  Мозамбик
|
1 200 335 | 18.3 | 3 |  Немачка
|
256 646 | 12.0 |
| 4 |  Свазиленд
|
838 006 | 12.7 | 4 |  Француска
|
128 438 | 6.0 |
| 5 |  Боцвана
|
593 514 | 9.0 | 5 |  Холандија
|
121 883 | 5.7 |
| 6 |  Намибија
|
212 514 | 3.2 | 6 |  Аустралија
|
99 205 | 4.6 |
| 7 |  Замбија
|
161 259 | 2.5 | 7 |  Кина
|
84 691 | 3.9 |
| 8 |  Малави
|
135 260 | 2.1 | 8 |  Индија
|
78 385 | 3.7 |
| 9 |  Ангола
|
48 416 | 0.7 | 9 |  Канада
|
56 224 | 2.6 |
| 10 |  Танзанија
|
35 817 | 0.5 | 10 |  Италија
|
52 377 | 2.4 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Travel & Tourism Economic Impact 2013 South Africa” (PDF). WTTC. март 2013. Архивирано из оригинала (PDF) 9. 3. 2014. г. Приступљено 20. 11. 2013.
- ^ „Tourism and Migration, August 2017”. Statistics South Africa. 25. 10. 2017. Приступљено 24. 11. 2017.
- ^ „3,5 million travellers to South Africa”. Statistics South Africa. 25. 10. 2017. Приступљено 24. 11. 2017.
- ^ „Biodiversity of the world by countries”. Institutoaqualung.com.br. Архивирано из оригинала 1. 11. 2010. г. Приступљено 30. 5. 2010.
- ^ а б „SANParks Annual Report - 2014/15” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 11. 08. 2017. г.
- ^ „South African National Parks Annual Report 2015/16” (PDF). South African National Parks. стр. 125. ISBN 978-0-621-44439-1. Приступљено 23. 8. 2017.
- ^ а б в „About Us: Nature's Best!”. South African National Parks. Приступљено 22. 8. 2017.
- ^ „South African National Parks Annual Report 2015/16” (PDF). South African National Parks. стр. 6. ISBN 978-0-621-44439-1. Приступљено 26. 8. 2017.
- ^ „South African National Parks Annual Report 2015/16” (PDF). South African National Parks. стр. 140. ISBN 978-0-621-44439-1. Приступљено 23. 8. 2017.
- ^ „/Ai /Ais-Richtersveld Transfrontier Park”. Peace Parks Foundation. 21. 4. 2017. Архивирано из оригинала 26. 08. 2017. г. Приступљено 22. 8. 2017.
- ^ „/Ai-/Ais Hot Springs Game Park”. Ministry of Environment and Tourism Namibia. Архивирано из оригинала 26. 08. 2017. г. Приступљено 25. 8. 2017.
- ^ „Kgalagadi Transfrontier Park”. Peace Parks Foundation. 10. 7. 2017. Архивирано из оригинала 26. 08. 2017. г. Приступљено 25. 8. 2017.
- ^ House of Assembly Debates, cols 4366-81, 31 May 1926.
- ^ Stevenson-Hamilton, James (1993). South African Eden: The Kruger National Park 1902-1946. Struik Publishers. ISBN 978-1-86825-343-2.
- ^ „South Africa - Properties inscribed on the World Heritage List”. UNESCO. Приступљено 2. 6. 2011.
- ^ New visa rules will hurt tourism: DA
- ^ Tourism 2015. statssa.gov.za (4 April 2016)
- ^ а б „Statistics SA: Tourism 2015” (PDF).
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Званични веб-сајт
- Јужноафрички Национални одсек за туризам Архивирано на сајту Wayback Machine (5. фебруар 2021)