Туризам у Либији

С Википедије, слободне енциклопедије
Туристи у посети амфитеатру Сабрата
Малоузеј у Сабрати
'Агора у Кирени
'Оаза у либијском делу Сахаре

Туризам у Либији био је у развитку од почетка 21. века, све до Рата у Либији 2011. године, када је ова индустрија потпуно уништена. Пре рата Либију је посећивало 149.000 туриста 2004. године, 180.000 године 2007, а наредних година је број туриста такође растао, али опет чинио је тек 1% бруто друштвеног производа земље.[1][2] Земља је најпознатија по остацима грчких и римских објекта, ако и по пределима пустиње Сахаре.
Данас Либија не издаје туристичке визе, а њене границе са Чадом, Суданом и Алжиром су затворене.[3][4][5]

Од 2017. године, Влада Сједињених држава[6], Новог Зеланда[7], Аустралије[8][9][10], Канаде, Републике Ирске[11], Уједињеног Краљевства, Шпаније[12][13], Француске, Мађарске[14], Летоније[15], Немачке, Словачке, Естоније[16][17][18], Италије,[19][20]Пољске[21], Бугарске[22], Норвешке, Хрватдске, Румуније, Словеније[23], Чешке[24], Русије[25], Јужне Кореје[26], Кине и Јапана саветују своје држављане да не путују у Либију, осим у неопходним случајевима.[27][28][29][30][31][32]

Најчешће коришћен превоз између градова у Либији је аутобус, у држави нема железница.[33][33]

Знаменита места[уреди | уреди извор]

Културни туризам био је успостављен у Либији. У земљи постоји пет локација које су под окриљем Унеска, на листи Светске баштине, а њих три су археолошка налазишта. Римски градови Сабрата и Лептис Магна у западном делу земље, као и остаци грчког града Кирена, биле су најпосећеније су туристичке атракције. Такође једна од атракција либијског археолоског налазита је стари град Гадамес, који ипак није толико посећен од стране туриста, као локације у северној Африци и јужној Европи.

Римска утврђења[уреди | уреди извор]

Стари римски град Сабрата, налази се 80 км западно од Триполија. Лука у граду је основана за време Феникије због трговине, око 500. п. н. е.[34] Касније је била део краљевства Масиниса, да би се у у 2. и 3. веку романизовао.[35] Град је претрпео велику штету током 4. века, а рестауриран је скромно од стране визанијских гувернера. Осим добро очуваног позоришта из 3. века, у Сабрати се налазе три храма. На простору града постје остаци и хришћанске базилике из времена Јустинијана I, као и музеј који садржи неке ископане предмете, док се већина других ствари чува у Народном музеју Триполија.[36]

Лептис Магна такође познат као Лектис Магна (или Лепкис Магна у неким изворима) или Неаполис, био је знаменити град у Римском царству. Његове рушевине се налазе у Ел Хумсу у данашњој Либији, 130 км источно од Триполија, на обали где се Лебда улива у море. Локалитет представља неке од најбоље очуваних римских рушевина на подручју Медитерана.[37][38]

Грчка утврђења[уреди | уреди извор]

Кирена је припојена Римском царству, а основана 630 године п. н. е. Кирена била је древна грчка колонија у данашњој Либији, најважнији и најстарији од пет грчких градова у тој регији.[39] По њој је источна Либија добила свој класични назив Киренаика који се одржао до данашњих дана.[40]

Кирена се налази у плодној долини у висоравни Ел Џабал ел Ахдар. Названа је по извору Кире, којег су Грци посветили Аполону.[41] Град је најпознатији као седиште познате филозофске школе коју је у 3. веку п. н. е. основао Аристип, следбеник Сократа.[42]

Триполи је главни град Либије. Град се налази на северозападу земље, на ивици пустиње и на обали Средоземног мора. Град су основали Феничани у седмом веку пре нове ере.[43] У античко доба је био познат као Оеа, и тада је био један од три града регије Триполитанија. Од првог века пре нове ере налазио се под влашћу Римљана, а касније Византије.[44] Арапи су га зауезели 645. године.[45]
Турска колонијална престоница је постао 1551. године када је пао под власт Османлија. Италијани су град држали под својом влашћу од 1911. до 1943. када су га заузели Британци. Град је био под влашћу Британије све до 1953. када је Либија стекла независност.[46][47]

Сахара[уреди | уреди извор]

Пустиња Сахара заузима више од 92% либијске територије и представља важну туристичку локацију Либије, са многим атракцијама, које укључују историјске, природне и културне атракције.[48] Постоји велики број оаза које су окружене песком, а понекад и језерима, а због њихове лепоте често су посећена. Поред богатства оаза, постоји неколико древних градова на простору либијског дела Сахаре.[49][50]

Либијска кухиња[уреди | уреди извор]

Либијска кухиња је углавном једноставна и веома слична са сахарском кухињом, а утицај на њу имале су османска и италијанска кухиња.[51] У многим неразвијеним подручјима и малим градовима ресторана нема или има мало, а продавнице хране су једини извор за добивање прехрамбених производа.[51] Нека од традиционалних либијских јела су кус-кус, базин, слана торта и чорба.[51] Либијски ресторани послужују и међународну кухињу, а на менију је јагњетина, пилетина, поврће, кромпир и макарони.[51] Конзумирање алкохола је забрањено у целој земљи.[52]
Постоје четири главна састојка традиционалне либијске хране: маслина и маслиново уље, датула, жито и млеко.[53][53]

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Морски предео
    Морски предео
  • Језеро у пустињи Убари
    Језеро у пустињи Убари
  • Мартинов трг у Триполију
    Мартинов трг у Триполију
  • Амфитеатар у Лептис Манги
    Амфитеатар у Лептис Манги
  • Храм посвећен Зевсу у Кирени
    Храм посвећен Зевсу у Кирени
  • Цртежи на стенама
    Цртежи на стенама
  • Музеј у Триполију
    Музеј у Триполију
  • Морски предео
    Морски предео

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Annual Review of Developments in Globalization and Regional Integration in the Arab Countries, 2007. UN. стр. 21. ISBN 9789210557740. doi:10.18356/b9466ffc-en. Приступљено 11. 3. 2018. 
  2. ^ „Tripoli, Libya – A Prosperous Prospect. - Tuesday, 23rd September 2008 at 4Hoteliers”. 4hoteliers.com. Приступљено 11. 3. 2012. 
  3. ^ „Libyan Visa Centre”. Приступљено 9. 6. 2015. 
  4. ^ „Libya seals its southern border”. Приступљено 9. 6. 2015. 
  5. ^ Southern borders wide open
  6. ^ „Pages - Recomendaciones de viaje”. Архивирано из оригинала 17. 02. 2017. г. Приступљено 9. 6. 2015. 
  7. ^ „Odporúčania pre slovenských občanov cestujúcich do Líbye - Aktuality - Aktuálne - Ministerstvo zahraničných vecí a európskych záležitostí Slovenskej republiky”. Архивирано из оригинала 10. 12. 2013. г. Приступљено 9. 6. 2015. 
  8. ^ „Konzuli Szolgálat”. Приступљено 9. 6. 2015. 
  9. ^ „mfa.gov.lv”. Архивирано из оригинала 18. 11. 2014. г. Приступљено 9. 6. 2015. 
  10. ^ „Auswärtiges Amt - Reise- und Sicherheitshinweise”. Auswärtiges Amt. Приступљено 9. 6. 2015. 
  11. ^ Ministère des Affaires étrangères et du Développement international. „Libye”. France Diplomatie :: Ministère des Affaires étrangères et du Développement international. Приступљено 9. 6. 2015. 
  12. ^ „Liibüa reisiinfo”. Архивирано из оригинала 5. 12. 2013. г. Приступљено 17. 10. 2018. 
  13. ^ „Viaggiare Sicuri - Libia”. Архивирано из оригинала 14. 5. 2015. г. Приступљено 9. 6. 2015. 
  14. ^ „Libia – ostrzeżenie dla podróżujących”. Приступљено 9. 6. 2015. 
  15. ^ Außenministerium der Republik Österreich. „Land – BMEIA, Außenministerium Österreich – BMEIA, Außenministerium Österreich”. Архивирано из оригинала 07. 07. 2014. г. Приступљено 9. 6. 2015. 
  16. ^ S. Korea imposes travel ban on violence-ravaged Libya, Yonhap News, July 30, 2014
  17. ^ http://focustaiwan.tw/news/aipl/201102210017.aspx
  18. ^ http://www.ly.emb-japan.go.jp/consular_en.html
  19. ^ „landsider.no :  : Libya”. Архивирано из оригинала 19. 3. 2015. г. Приступљено 9. 6. 2015. 
  20. ^ „MVEP • Opće informacije”. Приступљено 9. 6. 2015. 
  21. ^ „Libyen”. Архивирано из оригинала 5. 9. 2016. г. Приступљено 9. 6. 2015. 
  22. ^ „Alerte de călătorie - Ministry of Foreign Affairs”. Приступљено 9. 6. 2015. 
  23. ^ „Libija - Ministrstvo za zunanje zadeve”. Приступљено 9. 6. 2015. 
  24. ^ „Libye: Varovní pro cesty”. Приступљено 9. 6. 2015. 
  25. ^ „МИД рекомендовал россиянам отказаться от путешествия в Ливию”. Приступљено 9. 6. 2015. 
  26. ^ „СТЕПЕНИ НА СИГУРНОСТ ПРЕПОРЪКИ И ПРЕДУПРЕЖДЕНИЯ ЗА ПЪТУВАНЕ” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 04. 03. 2016. г. Приступљено 16. 09. 2018. 
  27. ^ „Alerts and Warnings”. Архивирано из оригинала 14. 12. 2013. г. Приступљено 9. 6. 2015. 
  28. ^ „Libya”. Приступљено 9. 6. 2015. 
  29. ^ „Libya”. Архивирано из оригинала 22. 6. 2013. г. Приступљено 9. 6. 2015. 
  30. ^ „Travel advice and advisories for Libya”. Travel.gc.ca. Приступљено 9. 6. 2015. 
  31. ^ Department of Foreign Affairs. „Libya”. Приступљено 9. 6. 2015. 
  32. ^ „Libya travel advice - GOV.UK”. Приступљено 9. 6. 2015. 
  33. ^ а б Looklex.com. Libya - Getting there Архивирано на сајту Wayback Machine (5. фебруар 2013). Приступљено 26 August 2008.
  34. ^ Janet Morgan (1984) Agatha Christie: a Biography
  35. ^ Francois Decret, Early Christianity in North Africa(James Clarke & Co, 2011) p83
  36. ^ Septimus Severus page 2
  37. ^ Edward Lipiński, Itineraria Phoenicia (2004), p. 345 Архивирано на сајту Wayback Machine (27. март 2018).
  38. ^ Brogan, Wilson, "Lepcis" in: The Oxford Classical Dictionary (4th ed. 2012), p. 821 Архивирано на сајту Wayback Machine (17. септембар 2018).
  39. ^ „Internet History Sourcebooks”. sourcebooks.fordham.edu. Приступљено 3. 12. 2016. 
  40. ^ „Platæa”. Get A Map. Приступљено 23. 11. 2017. 
  41. ^ Osborne, Robin (2009). Greece in the Making: 1200–479 BC. London: Routledge. стр. 8. 
  42. ^ Thucydides, The Peloponnesian War (The Landmark Thucydides edition, Robt. B. Strassler, editor), Touchstone, New York, 1998, sec.7.50
  43. ^ Berionne, Michele. „Targhe a Roma”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 30. 04. 2021. 
  44. ^ „MUSULMANI - 1937 - L'ITALIA IN MEDIO ORIENTE”. Архивирано из оригинала 25. 09. 2013. г. Приступљено 17. 09. 2018. 
  45. ^ Charles Wellington Furlong (децембар 1911). „The Taking Of Tripoli: What Italy Is Acquiring”. The World's Work: A History of Our Time. XXIII: 165—176. Приступљено 10. 7. 2009. 
  46. ^ Anthony R. Birley, Septimus Severus Routledge 2002 ISBN 978-1-134-70746-1), p. 2
  47. ^ „Tif History”. gbf.com.ly. 2008. Архивирано из оригинала 30. 3. 2009. г. Приступљено 6. 3. 2009. 
  48. ^ „North Saharan steppe and woodlands”. Terrestrial Ecoregions. World Wildlife Fund. Приступљено 29. 12. 2007. 
  49. ^ Burroughs, William J. (2007) "Climate Change in Prehistory: the end of the reign of chaos" (Cambridge University Press)
  50. ^ „Saharan halophytics”. Terrestrial Ecoregions. World Wildlife Fund. Приступљено 29. 12. 2007. 
  51. ^ а б в г Looklex.com. "Libya - Eat and Sleep" Архивирано на сајту Wayback Machine (5. фебруар 2013) Retrieved on 26 August 2008.
  52. ^ Looklex.com. "Libya Facts" Retrieved on 26 August 2008. Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јул 2012)
  53. ^ а б Temehu.com. "Libyan Food" Архивирано на сајту Wayback Machine (6. август 2011)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Туризам у Либији на Википутовању.
Туризам у Либији на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Туризам_у_Либији&oldid=27027989”