Туризам у Уганди

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Катедрала Светог Павла у Кампали
Водопад у западном делу земље
Уметничка галерија Уганде, основана 1964. године
Касуби гробница у Кампали
Кратерско језеро
Планина Кадам, 3603 м висине

Уганда, званично Република Уганда је држава у источној Африци, без излаза на море.[1] Граничи се на северу са Јужним Суданом, на истоку са Кенијом, на југу са Танзанијом, на југозападу са Руандом и на западу са ДР Конгом. Велики део територија сачињава Језеро Викторија. Име јој долази од древног краљевства Буганда које је садржавало већи део земље у прошлости, укључујући главни град Кампалу. Туризам је једна од главних привредних грана, у чијем сектору ради велики број људи, а он донесе 4,6 билиона угандских шилинга.[2]
Запошљавањем у туристичком сектору Уганде, смањен је број сиромашних људи. Туристичке компаније запошљавају људе као секретаре, водиче у рачуновође, а и као продавце који продају традиционалну одећу, ручно рађене предмете и многе друге ствари. У Уганди је добро развијен и интернет туризам, где се могу резервисати путовања и смештај за већину природних атракција у земљи.

Туристичке атракције укључују националне паркове, природне резервате, историјске локације и природне тропске шуме.

Историја[уреди]

Крајем шездесетих година 20. века Уганду је посећивало 100.000 страних туриста годишње. Туризам је био четврти извор прихода у читавој земљи. Туристична индустија знатно је опала седамдесетих година због политичке нестабилности. До касних осамдесетих година политичка ситуација у Уганди се стабилизовала и услови за инвестиције и улагање у туризам постали су погоднији.[3] Ипак, губици великог броја животиња у раније популарним националним парковима, као што су Национални парк Мурчисон и Краљица Елитабета, спречили су ове паркове да буду конкуренција сличним туристичким атракцијама у Кенији и Танзанији. Због губитака фауне, туристичке агенција Уганде су уместо тога промовисале своје тропске пуме. Ипак, због очувања и заштите Националног парка Бвинди, који је дом за 300 планинских горила, од укупно 600 у читавом свету, туризам је почео знатно да се развија на овом подручју, а људи из читавог света долазили су да виде ове животиње.[3]
У октобру 2014. године, Министарво туризма, дивљине и историјског наслеђа Уганде објавило је план за развој туризма у периоду од 2014—2024. године, уз подршку Светске туристичке организације Уједињених нација и Програма Организације уједињених нација за развој. У састав стратегије о развоју туризма ушла је и подела државе на неколико географских подручја.[4]

Број туриста[уреди]

Тренутно, Министарство туризма, дивљине и историјског наслеђа и Туристички одбор Уганде одржавају информације и праве статистике о броју туриста на простору државе.[5] Почело је да се улаже у туризам, нарочито у туристичке смештаје, што је изузетно побољшало искусва туриста у земљи, као и њихов број.

Развијају се авантуристични, културни и екотуризам. Око три четвртине угандских туриста долазе из других афричких земаља. Становници Кеније, која се граничи са Угандом чине половину свих туриста у земљи. Број посетилаца из Танзаније, Руанде, Демократске Републике Конго и Судана је прилично низак.

Уганда је од стране сајта lonelyplanet.com проглашена међу 10 најбољих туристичких предела света, 2012. године.[6]

Државе из којих је долазило највише туриста 2013. године:[7]

Позиција Држава Number
1  Кенија 380,614
2  Руанда 280,431
3  Танзанија 74,485
4  Сједињене Државе 56,766
5 Демократска Република Конго ДР Конго 49,925
6  Уједињено Краљевство 43,009
7  Јужни Судан 38,538
8  Бурунди 34,115
9  Индија 28,647
10  Јужноафричка Република 21,184

Национални паркови[уреди]

На простору Уганде постоји 10 националних паркова и ону су главне туристичке атракције у земљи. У периоду од 2006—2013. године, најпосећенији национални паркови Уганде били су Национални парк Краљица Елизабета и Кабарега водопади. Укупно у овом периоду забележено је више од милион посета, највише 2013. године, када су страни туристи остварили 213,950 посета у 10 националних паркова земље.

Национални парк Кабарега водопади[уреди]

Кабарега водопади налазе се у оквиру истоименог националног парка, а са њим управља Управа за дивљи свет Уганде. Налази се на северозападу земље, а протеже све до Албертовог језера, односно до реке Бели Нил.[8][9]
Површина националног парка је 3,893 km², а он је основан 1952. године, законом британске администрације о националнм парковим у Уганди.[10] Парк се протеже се кроз рејона Булиса, Ноја, Кириандонго и Масинди.[11][12][13] Ово је уједно и највећи национални парк Уганде, а на простору њега пописано је 76 врста сисара и 450 врста птица.[14][15][16]

Национални парк Краљица Елизабета[уреди]

Национални парк Краљица Елизабета је најпосећенији национални парк Уганде.[17] Стациониран је у Западној регији, а његова површина је 1,978 km².[18] Североисточно границу парка чини град Касесе, док се са југоисточне стране налази град Рубирзи. У оквиру парка налази се Марагамамбо шума, а граничи се са резерватима природе Кигези и Камбура, као и Националним парком Кибале, док се са источне стране граничи са Националним парком Вирунга, који је стациониран у Демократској Републици Конго.[19]
У парку се налази Џорџово и Едвардово језеро. Парк је основан 1952. године као Казинга Национални парк, а име је добио по краљици Елизабети, након што га је она посетила. У парку је пописано 95 врста сисара и преко 500 врста птица.[20][21][22]

Национални парк Кидепо долина[уреди]

Национални парк Кидепо долина стациониран је у Карамоџи, у североистичном делу Уганде. Парк је основан као природни резерват 1958. године, а као национални парк 1962. године.[23] У парку постоји велики број жирафа, а његово разгледање могуће је возилима која превозе туристе кроз западне и јужне делове парка. Кидепо долина налази се на надморској висини између 900 и 1200 м. Парк води угандска Управа за дивљи свет Уганде.[24][тражи се извор]
Парк је 2010. године посетило 3208 посетилаца, док је 2013. године у парку боравило 2890 туриста.[25]

Национални парк Језеро Мбуро[уреди]

Национални парк Језеро Мбуро стациониран је у западном делу Уганде у Кирухура рејону.[26] Површина парка је 260 km², а у њему су пописани сисари као што су зебра, нилски коњ, импала, афрички леопард, афрички биво, шакал и многи други.[27]
На простору парк асе налазе кампови и шатори за туристе. Године 2009. Управа за дивљи свет Уганде, која руководима парко, објавила је планове за уврођење балона у парку, како би туристи могли из висина да посматрају парк. Статус националног парка добио је 1983. године.[15][28]

Национални парк Планине Рувензори[уреди]

Споменик напретку
Карабега водопади у истоименом националном парку
Предео Националног парка Краљице Елизабете
Рувензори планине, под окриљем Унеска
Национални парк Кибал

Национални парк Планине Рувензори једно је од подручја Уганде која се налазе на Унеско листи Светске баштине. Простире се на површини од 1000 km², а добио је име по истоименој планини Рувензори која се налази у оквиру парка. На простору парка налази се велики број слапова и језера, а познат је по великом броју биљних врста.[29]
Парк је онован 1991. године, а под заштиту Унеска доспео је 1994. године због његових природних лепота.[30][31] Парк настањује велики број ендемичних биљних врста, а пописан је 89 врста птица, 15 врста лептира и четири врста примата.[32] У оквиру националног парка постоји неколико хотела и места за преноћиште, као и кампова.[33]

Национални парк Бвинди[уреди]

Национални парк Бвинди је парк у југозападном делу Уганде. Парк је део шуме Бвинди и стациониран је на граници са Демократском Републиком Конго, а у његовој неспоредној близини налази се и Национални парк Вирунга. Простире се на површини од 331 km², а у њему се налазе монтанске и ниске шуме, које су изузетно неприступачне. Парк је део Унеска Светске баштине.[34][35]
Разноликост врста карактеристике су овог парка. Станиште је за 120 врста сисара, 348 врста птица, 200 врста лептира, 27 врста жаба, а настањују га и камелеони, гекони и многе друге угрожене врсте.[36]
Парк има једне највећи број врста шуам од свих осталих у источној Африци, са више од 1000 цветних биљних врста, 163 врста стабала и 104 врста папрати. На простору нижих надморских висина налазе се две угрожене врсте биљака — Lovoa swynnertonii и Brazzeia longipedicellata.[37]

Парк је станиште за врсту Colobus, шимпанзе и велики број птица као што су кљунорози и туракои. Настањује га 400 бвинди горила, што је половина светске популације угрожених врста планинских горила. Постоји 14 група горила које туристи могу видети, у секторима Бухома, Рухија, Рушага и Никито, а сви су под управом Угандске управе за дивље животиње.[36]

Национални парк Мгахинга[уреди]

Национални парк Мгахинга стацониран је у Кисоро рејону, југозападу Уганде. Површина парка је 33,7 km². Овај парк, заједно са Националним парком Бвинди, једино је место где су планинске гориле заштићене.[38] Парк је основан 1991. године.[39]
Велики број туристичких агенција сарађује са Управом за дивљину Уганде, која руководи парком. Посетиоци парка су највише заинтересовани да виде планинске гориле, вулкане, а у понуди постоји и туристичко разгледање мајмуна.[40]

Национални парк Семлики[уреди]

Национални парк Семлики је један од националних паркова Уганде у Бундибугјо дистрикту на западу земље. Статус националног парка добио је у октобру 1993. године и један је од новијих паркова Уганде.[41] У оквиру парка налазе се тропске кишне шуме, једине у источној Африци.[42] Ова област једна је од најбогатијих у Африци по цвећу и разликама у фауни, а постоји и велики број врста птица.[41] Парком управља Угандска управа за дивље животиње.

Семлики се налази на Угандској граници са Демократском Републиком Конго. Планински венац Рувензори налази се на југоистоку парка, а Албертово језеро на западном делу парка.[41] Парк лежи унутар Албертовог рифта и западног дела Источноафричког рифта.[43] Парк се налази на надморској висини од 660 до 760 м.[41] Границе парка чине истоимена река Семлики и река Ламија, које су дом и место за храњење многих животиња.[43][44] У оквиру парка налазе се два топла извора воде, а један од њих зове се Мумбуга и подсећа на гејзир, јер избацује воду 0.5 м у висину.[41] Ови врели извори привлаче велики број птица и они су извор соли за многе животиње.[44] Статус националног парка добио је у октобру 1993. године.[43]

Национални парк Кибале[уреди]

Национални парк Кибале налази се у јужном делу Уганде, а у њему се налазе зимзелене кишне шуме које су заштићене. Површине је 776 km², а његова надморска висина креће се од 1100 до 1600 метара. Иако се на простору парка налази првенствено зимзелене кишна шума, парк је богат разноврсним пејзажима.[45] Кибале је један од последњих преосталих подручје који садржи ниске и планинске шуме на малом простору. У источној Африци парк је једини предео који садржи предпланинске шуме.[46]

Парк је отворен 1932. године, а формално успостављен 1993. године, како би се заштитило велико подручје шума, којима су претходно управљали надређени за шумске резервате. Парк формира континуирану шуму заједно са Националним парком Краљица Елизабета, а они су повезани коридором дуже 180 km. Кибале је важан простор где је развијен еко-туризам, сафари дестинација, а настањују га шимпанзе и 12 других врста примата. На простору парка налази се постројење Биолошког Универзитета Макерере.[47]
На простору Националног парка Кибале налази се 13 врста примата, највише се проучава обична шимпанза, као и неколико врста мајмуна. Пописане звери у парку укључују врсте као што су афрички леопард, афричка златна мачка, сервал, неколико врста мунгоса и две врсте видре.[48] На простору парка постоји 325 врста птица.[48]

Национални парк Планина Елгон[уреди]

Национални парк Планина Елгон налази се северозападно од Викторијиног језера. Парк покрива површину од 1279 km², а налази се на самој граници Уганде и Кеније, протеже се кроз обе земље. Статус националног парка у Кенији добио је 1968. године, а у Уганди 1992. године.[49][50] Назван је по истоименој планини Елгон, а њиме управљају кенијска и угандска управа за дивљи свет.

На простору парка пописано је 144 врсте птица, велики број сисара као што су антилопа, дујкер и многи други.[51] Један је од најмање посећених паркова Уганде.[52]

Статистике[уреди]

Табела приказује број посетилаца у сваком националном парку, у периоду од 2006—2013. године.

Национални паркови 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013
Национални парк Кабарега водопади 26,256 32,049 35,316 39,237 53,460 56,799 60,803 70,799
Национални парк Краљица Елизабета 43,885 51,749 53,921 62,513 76,037 88,407 58,172 69,193
Национални парк Кидепо долина 959 795 1,633 2,924 3,208 2452 2300 2890
Национални парк Језеро Мбуро 12,508 14,264 16,539 17,521 20,966 20,864 22,927 14,068
Национални парк Планине Рувензори 948 1,583 2,020 1,281 1,529 1,798 1,663 2,724
Национални парк Бвинди 10,176 9,585 10,362 11,806 15,108 16,997 18,259 21,695
Национални парк Мгахинга 2,071 2,676 3,303 1,886 3,328 7,661 2,497 8,951
Национални парк Семлики 1,942 1,342 1,732 2,701 3,393 3,152 3,591 5,752
Национални парк Кибале 6,969 7,651 7,383 7,799 9,482 7,530 10,372 15,782
Национални парк Планина Елгон 2,964 3,472 3,708 2,943 2,660 2,334 1,565 2,096
Укупно 108,678 125,166 135,917 150,611 189,171 207,994 182,149 213,950















Резервати природе и посматрање птица[уреди]

Посматрање птица и других животињских врста, једна је од најпопуларнијих туристичких активности у Уганди. Животиње попут лавова, бивола, жирафа, антилопа и слонова су уобичајене у свих десет националних паркова Уганде.[53] Уједно, Уганда је једна од само десет земаља где је могуће видети угрожену врсту планинских горила.[3]
Планинске гориле могуће је видети у Бвинди и Магахинга националним парковима. У Бвиндију, посетиоцима је дозвољено да посматрају гориле од априла 1993. године.[54][55][56][54]

Вожња чамцем и водени спортови[уреди]

Уз своју главну атракцију у Африци као што су Велика језера, Уганда има велики број језера и река која су популарна туристичка места. Сплаварење, вожња кајаком и рафтинг популарне су активности у Уганди, нарочито у брзацима близу извора реке Нил.

Вожња чамцима могућа је на великом броју језера и река укључујући језера Мбуро, Викторијино језеро, Буњони, канал Казинга и реку Нил, где је могуће видети велики број биљака, крокодиле, разве врсте птица које насељавају обале водених подручја.

Спортски риболов је једна од омиљених туристичких активности. Рибе попут нилског гргеча и тилапије могу се ловити у језеру Мбуро и реци Нил, само са дозволом.

Планинарење[уреди]

Уганда има велики број планина и развијени планински туризам, који омогућава планинарење у готово свим пределима, као и шетње у природи до многих планинских врхова. Планине Рувензори које се налазе на угандској граници са Демократском Републиком Конго укључују планину Маргхерита висине 5109 м која је навећа планина у Африци. Национални парк Мгахинга такође обухвата три планинска врха: Гахинга, Сабино и Мухавра, највиши врх у Националном парку Планина Елгон, где је посебно развијен планински туризам и могуће планинарење и пењање на стене.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  2. ^ Mutagamba, Moses (25. 8. 2013). „Uganda Wildlife Authority staff under probe”. New Vision. Приступљено 25. 8. 2013. 
  3. 3,0 3,1 3,2 Lepp, Andrew (2002). „Uganda's Bwindi Impenetrable National Park: meeting the challenges of conservation and community development through sustainable tourism”. Ур.: Rob Harris; Tony Griffin; Peter Williams. Sustainable Tourism: A Global Perspective. Butterworth-Heinemann. стр. 212—213. ISBN 978-0-7506-8946-5. 
  4. ^ Musasizi, Simon (4. 11. 2014). „Critics punch holes in tourism master plan”. The Observer. Приступљено 7. 11. 2014. 
  5. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала на датум 02. 11. 2016. Приступљено 15. 09. 2018. 
  6. ^ http://www.ubos.org/onlinefiles/uploads/ubos/pdf%20documents/Mig_T1_2011.pdf
  7. ^ „MINISTRY OF TOURISM, WILDLIFE AND ANTIQUITIES SECTOR STATISTICAL ABSTRACT,2014”. Архивирано из оригинала на датум 7. 5. 2016. Приступљено 15. 9. 2018. 
  8. ^ Globefeed.com (3. 11. 2016). „Distance between Masindi Hotel, Masindi, Western Region, Uganda and Murchison Falls National Park, Kibanda, Western Region, Uganda”. Globefeed.com. Приступљено 3. 11. 2016. 
  9. ^ UWA (3. 11. 2016). „About Murchison Falls National Park”. Kampala: Uganda Wildlife Authority (UWA). Приступљено 3. 11. 2016. 
  10. ^ Ofcansky, Thomas Paul (2004). Baker, Sir Samuel White (1821–1893). Oxford Dictionary of National Biography, Oxford University Press. Приступљено 3. 11. 2016. 
  11. ^ Google (3. 11. 2016). „Map Showing The Location And Boundaries of Murchison Falls National Park” (Мапа). Google Maps. Google. Приступљено 3. 11. 2016. 
  12. ^ Google (3. 11. 2016). %22N+31%C2%B046'53,0 %22E/@2.2152776,31.5909514,9.97z/data=!4m5!3m4!1s0x0:0x0!8m2!3d2.187499!4d31.7814 „The Geographical Coordinates of Murchison Falls National Park” Проверите вредност параметра |mapurl= (помоћ) (Мапа). Google Maps. Google. Приступљено 3. 11. 2016. 
  13. ^ Globefeed.com (2016). „Distance between Kampala Road, Kampala, Uganda and Murchison Falls National Park, Kibanda, Western Region, Uganda”. Globefeed.com. Приступљено 3. 11. 2016. 
  14. ^ Nakkazi, Esther (17. 8. 2009). „Karuma Heralds Ea of Abundant Power”. The EastAfrican. Nairobi. Приступљено 3. 11. 2016. 
  15. 15,0 15,1 IUCN Cat Specialist Group (2006). Conservation Strategy for the Lion Panthera leo in Eastern and Southern Africa. IUCN, Pretoria, South Africa.
  16. ^ „Murchison Falls National Park: Biodiversity”. 3. 11. 2016. Приступљено 3. 11. 2016. 
  17. ^ Musoke, Ronald (11. 1. 2016). „Uganda: Queen Elizabeth Park Elephant Deaths”. The Independent (Uganda) via AllAfrica.com. Kampala. Приступљено 29. 10. 2016. 
  18. ^ QENP (29. 10. 2016). „Queen Elizabeth National Park: Ishasha Sector”. Mweya: Queen Elizabeth National Park (QENP). Приступљено 29. 10. 2016. 
  19. ^ Globefeed.com (29. 10. 2016). „Distance between Kampala Road, Kampala, Uganda and Mweya, Western Region, Uganda”. Globefeed.com. Приступљено 29. 10. 2016. 
  20. ^ UWA (29. 10. 2016). „Queen Elizabeth National Park: Geography and Climate”. Kampala: Uganda Wildlife Authority (UWA). Приступљено 29. 10. 2016. 
  21. ^ Google (29. 10. 2016). „Map of Queen Elizabeth National Park” (Мапа). Google Maps. Google. Приступљено 29. 10. 2016. 
  22. ^ UWA (29. 10. 2016). „Queen Elizabeth National Park: History”. Kampala: Uganda Wildlife Authority (UWA). Приступљено 29. 10. 2016. 
  23. ^ Road Distance Between Kampala and Kidepo with Map
  24. ^ Spinage, Clive Alfred (2012). African Ecology: Benchmarks and Historical Perspectives (1st изд.). Berlin: Springer. стр. 710. ISBN 978-3-642-22871-1. 
  25. ^ Ssebuyira, Martin. „Kidepo national park posts growth in visitor numbers”. Daily Monitor. Приступљено 14. 8. 2013. 
  26. ^ Location of Mburo National Park at Google Maps
  27. ^ Lake Mburo National Park To Introduce Balloon Tourism
  28. ^ Mallarach, Josep-Maria (2008). Protected landscapes and cultural amb [i.e. and] spiritual values. Heidelberg: World Conservation Union. стр. 132—134. ISBN 978-3-925064-60-9. 
  29. ^ Hodd, Michael (2002). East Africa Handbook: The Travel Guide. Footprint Travel Guides. стр. 702. ISBN 978-1-900949-65-1. 
  30. ^ „Rwenzori Mountains National Park, Uganda”. United Nations Environment Programme. 2003. Архивирано из оригинала на датум 10. 5. 2008. Приступљено 3. 6. 2008. 
  31. ^ Williams, Lizzie (2005). Africa Overland. Struik. стр. 93. ISBN 978-1-77007-187-2. 
  32. ^ „World Heritage Nomination Rwenzori Mountains National Park (Uganda)” (PDF). UNESCO. Приступљено 3. 6. 2008. 
  33. ^ Riley, Laura; William Riley (2005). Nature's Strongholds: The World's Great Wildlife Reserves. Princeton University Press. стр. 151. ISBN 978-0-691-12219-9. 
  34. ^ Bwindi Impenetrable National Park profile on UNESCO's World Heritage website
  35. ^ Bwindi Impenetrable National Park, UNESCO World Heritage Site listing
  36. 36,0 36,1 „Bwindi Impenetrable National Park, Uganda”. Protected Areas and World Heritage. United Nations Environment Programme, World Conservation Monitoring Centre. септембар 2003. Архивирано из оригинала на датум 10. 5. 2008. Приступљено 8. 7. 2008. 
  37. ^ Gurrieri, Joe; Chaveas, Mike; Jason Gritzner (2005). Virunga – Bwindi Region: Republic of Rwanda, Republic of Uganda, Democratic Republic of Congo. USDA Forest Service. стр. 9. 
  38. ^ „About Mgahinga Gorilla National Park”. Архивирано из оригинала на датум 16. 12. 2009. Приступљено 15. 9. 2018. 
  39. ^ Uganda Wildlife Authority
  40. ^ Bamboo Ecotours in Kisoro Uganda
  41. 41,0 41,1 41,2 41,3 41,4 Uganda Wildlife Authority. „Semeliki National Park”. Архивирано из оригинала на датум 30. 12. 2006. Приступљено 10. 10. 2006. 
  42. ^ Riley, Laura; Riley, William (2005). Nature's Strongholds. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-12219-9. 
  43. 43,0 43,1 43,2 Chege, Florence (6. 9. 2002). „Kibale and Semuliki Conservation and Development Project” (PDF). IUCN. Приступљено 18. 1. 2013. 
  44. 44,0 44,1 National Commissions for UNESCO Annual Reports. „Uganda, the pearl of Africa”. Архивирано из оригинала на датум 8. 10. 2007. Приступљено 10. 10. 2006. 
  45. ^ McGrew, William, et al. Great Ape Societies. Cambridge University Press, 1996. Print.
  46. ^ Moukaddem, Karimeh. "National Parks do not Contribute to Poverty, finds decade long study." Mongobay.com 24 August 2011. n. pag. Web. 5 Oct. 2011.
  47. ^ „About Kibale National Park”. Архивирано из оригинала|archive-url= захтева |url= (помоћ) на датум 3. 8. 2009.  Недостаје или је празан параметар |url= (помоћ);
  48. 48,0 48,1 Lilieholm, R. J.; et al. (1997). „Research opportunities at the Makerere University Biological Field Station, Uganda”. Bulletin of the Ecological Society of America. 78 (1): 80—84. 
  49. ^ „Uganda–Mount Elgon”. World Database on Protected Areas.  Недостаје или је празан параметар |url= (помоћ);
  50. ^ „Kenya–Mount Elgon”. World Database on Protected Areas. Приступљено 10. 10. 2008. 
  51. ^ Scott 1998.
  52. ^ Scott, Penny (1998). From conflict to collaboration : people and forests at Mount Elgon, Uganda. Nairobi: IUCN Eastern Africa Regional Office. ISBN 978-2831703855. 
  53. ^ Adams, William Mark (2004). Against Extinction: The Story of Conservation. Earthscan. стр. 8. ISBN 978-1-84407-055-8. 
  54. 54,0 54,1 Hodd, Mike (2002). East Africa handbook: The Travel Guide. Footprint Travel Guides. стр. 743. ISBN 978-1-900949-65-1. 
  55. ^ Woodroffe, Rosie; Thirgood, Simon; Alan Rabinowitz (2005). People and Wildlife: Conflict Or Coexistence?. Cambridge University Press. стр. 150. ISBN 978-0-521-82505-4. 
  56. ^ „Gorillas and primates”. Uganda Tourist Board. Архивирано из оригинала на датум 19. 5. 2008. Приступљено 11. 6. 2008. 

Спољашње везе[уреди]