Туризам у Хрватској

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Дубровник је једна од најпопуларнијих хрватских туристичких дестинација.
Замак у старом граду Вараждина у северном делу земље.
Парк природе Копачки рит, једна од највећих и најочуванијих нетакнутих мочвара у Европи.
Мапа Хрватске

Туризам је главна индустрија у Хрватској. У 2017. години Хрватска је имала 17,4 милиона туристичких посетилаца са 86,2 милиона ноћења. Историја туризма у Хрватској датира из средине 19. века, у периоду око 1850. године. Од тада се успешно развија. Данас је Хрватска једна од најпосећенијих туристичких дестинација на Медитерану.

Туризам у Хрватској концентрисан је на подручјима дуж јадранске обале и фокусиран је на сезону, где је врхунац посета током јула и августа.[1]

Осам области у земљи су проглашене националним парковима, а пејзаж у овим областима пружа додатну заштиту од развоја. Тренутно у Хрватској постоји десет локација које се налазе на УНЕСКО-вом списку локација светске баштине и 15 локација на привременој листи.

Лонли планет је именовао Хрватску као најбољу одредницу за 2005. годину,[2] док је часопис Национална Географија Авантуре прозвао Хрватску дестинацијом године за 2006. годину.[3]

Опште информације[уреди]

Хрватска има богато историјско и културно наслеђе и природну лепоту. Њена највећа предност у погледу туризма је њена обала Јадранског мора, која је, према истраживању Европске агенције за животну средину из 2010. године, била на другом месту чистих вода у читавој Европи. Блага медитеранска клима са топлим летима и умерено хладним зимама је добра клима за туризам Хрватске. Туристичка понуда Хрватске је веома разноврсна и састоји се од наутичког, екскурзијског, ронилачког, конгресног, културног, еколошког, руралног, религиозног, авантуристичког, ловачког или риболовачког и здравственог туризма.

Хрватска је 2014. године имала 851 регистрованих туристичких објеката, од чега је 605 хотела, 84 кампова, 52 туристичких апартмана, 41 туристичка насеља, 19 апарт-хотела и 50 марина. У свим овим објектима било је више од 100.000 смештајних јединица и око 237.000 сталних лежаја. У 605 хотела било је 53.217 смештајних јединица и 102.430 кревета. Од 605 хотела, 301 има три звездице, 192 четири и 29 пет звездица.[4]

Историја[уреди]

Први туристички објекат у Хрватској, који се сматра првим хрватским хотелом, је Вила Ангиолина која је саграђена у Опатији 1844. године. 1868. године на острву Хвар, основано је једно хигијенско друштво, а та година се сматра да годином почетка организованог туризма на острву. Хотел Кварнер је отворен у Опатији 1884. године, Хотел Терапија 1894. године у Цриквеници и Хотел Империал 1896. године у Дубровнику. Већ 1914. године Опатија је забележила више од пола милиона ноћења, а туристи су у просеку провели 20 дана у граду.

Социјална корист туризма постепено је почела да се препознаје, тако да је уведен закон о туризму и угоститељству. Хотелски капацитети између два светска рата углавном су били у власништву странаца, а 80% страних гостовања су чинили туристи из Чехословачке, Мађарске, Аустрије, Немачке, Италије и Енглеске.

Године 1926, први пут је забележено преко милион ноћења, а 1929. године било је више страних гостију у Хрватској него локалних туриста (52% према 48%). Уредба о унапређивању туризма и Уредба о условима за проглашење туристичких подручја усвојена су 1936. године. Рекордна туристичка сезона у овом периоду била је 1938. године, када је 399.608 посетилаца направило 2.719.939 ноћења.

Значајан развој туризма у Хрватској почео је 1952. године, али иако је укупан број туриста растао, Хрватска је заостајала за конкурентима у погледу профита, и квалитет услуга је смањен. После Другог светског рата, Хрватска је била федерална конституација СФР Југославије, тако да је укупна туристичка понуда оцењена као неповољна према критеријуму "вредност за новац". Образовани људи су напуштали земљу за боље плаћене послове у иностранству, а под таквим условима, развили су мали приватни изнајмљивачи, а хрватска обала постала је дестинација за масовни туризам, што је посебно било очигледно у осамдесетим годинама. Проширење изградње туристичких капацитета трајало је до 1975. године, са стопом раста од 11,4% за основне капацитете и 9,7% за комплементарне капацитете. У том периоду изграђено је 69% основних и 72% комплементарних капацитета које је Хрватска понудила на туристичком тржишту 1990. године. 68,2 милиона ноћења је забележено 1986. године, док је 1987. године било 10,5 милиона посетилаца, што представља највећи број ноћења и посетилаца све до независности Хрватске од СФР Југославије 1990. године. У том периоду Хрватска је имала око 75% страних туристичких прихода Југославије.

Током Хрватског рата за независност (1991—1995. године), туризам је стагнирао у Истри, док је у већини Далмације и подручима погођених ратом драстично пао. У периоду од 1990. до 1995. године, број долазака туриста био је нижи за чак 69,3 %, а број ноћења је смањен за 75 %, тако да су бројеви били блиски онима забележеним у 1960-им.

После рата, туризам је почео да се опоравља, а 1996. године забележен је благи пораст у односу на сезону 1994. године. Поново су се вратили страни туристи. Повратом туриста, интересовање страних инвеститора у Хрватској постепено расте, уз увођење иностраног капитала повећавајући улогу управљања дестинацијама и маркетиншког напора за промоцију Хрватске у целини као јединствене дестинације. Пораст долазака и ноћења туриста је такође остварио велики приход који је повећао свој удео у БДП-у земље, тако да се повећао са 7,2 % у 1995. на 17 % у 2002. години.

Од 2000. године број ноћења туриста се континуирано повећавао (пад је забележен тек 2008. године због глобалне финансијске кризе). Рекордна туристичка сезона са најбољим резултатима у историји Хрватске забележена је 2017. године када је Хрватску посетило 17.400.000 туриста који су имали 86.200.000 ноћења. Исте године приходи од туризма у Хрватској износили су 9,5 милијарди евра.

Туризам је прилично добро развијен у Хрватској, али има простора за даље развијање и усавршавање. Само 15% обале, главне туристичке атракције у Хрватској, урбанизовано је, а многи планови су у току како би се још више постепено развио хрватски туристички сектор.[5] Стратегија развоја туризма у Хрватској има за циљ да Хрватска постане светски призната туристичка дестинација за сва годишња доба и ради на том циљу тако што ће направити више луксузних смештајних капацитета, укључујући хотеле и туристичке услуге, или реновирање старијих.[5] Хрватска има и једну од Светских туристичких организација одрживих туристичких опсерваторија, која је део Међународне мреже одрживих туристичких опсерваторија. Опсерваторија се сматра посвећењем праћења и изградње одрживог туризма.[6]

Статистика туризма[уреди]

Година Укупан долазак туриста[7] Укупно туристичких ноћења[7] Промена у туристичким ноћењима Напомена
1985 10.125.000 67.665.000 Стагнација
1986 10.151.000 68.216.000 Раст 551,000
1987 10.487.000 68.160.000 Пад 58,000
1988 10.354.000 67.298.000 Пад 862,000
1989 9.670.000 61.849.000 Пад 5.449.000
1990 8.497.000 52.523.000 Пад 9.326.000 Први демократски избори
Рани догађаји везани за револуцију
1991 2.297.000 10.471.000 Пад 42.052.000 Почео је рат у Хрватској
Блокада Дубровника
1992 2.135.000 11.005.000 Раст 534,000
1993 2.514.000 13.208.000 Раст 2.203.000
1994 3.655.000 20.377.000 Раст 7.169.000
1995 2.610.000 13.151.000 Пад 7.226.000 Крај хрватског рата независности
1996 4.186.000 21.860.000 Раст 8.709.000
1997 5.585.000 30.775.000 Раст 8.915.000
1998 5.852.000 31.852.000 Пад 1.077.000
1999 5.127.000 27.126.000 Пад 4.726.000 НАТО бомбардовање СРЈ
2000 7.137.000 39.183.000 Раст 12.057.000
2001 7.860.000 43.404.000 Раст 4.221.000
2002 8.320.000 44.692.000 Раст 1.288.000
2003 8.878.000 46.635.000 Раст 1.943.000
2004 9.412.000 47.797.000 Раст 1.162.000
2005 9.995.000 51.421.000 Раст 3.624.000
2006 10.385.000 53.007.000 Раст 1.586.000
2007 11.162.000 56.005.000 Раст 2.998.000
2008 11.261.000 57.103.000 Раст 1.098.000
2009 10.935.000 56.301.000 Пад 802,000 Светска финансијска криза 2007—2008. године
2010 10.604.116 56.416.379 Раст 115,379
2011[8] 11.455.677 60.354.275 Раст 3.937.896
2012[8] 11,835,160 62,743,463 Раст 2.389.188
2013[9] 12,433,727 64,818,115 Раст 2.074.652
2014[9] 13,128,416 66,483,948 Раст 1.665.833
2015[10] 14,343,323 71,605,315 Раст 5.121.367
2016[11] 15,594,157 78,049,852 Раст 6.444.537
2017[12] 17,430,580 86,200,261 Раст 8.150.409

Доласци по земљама[уреди]

Већина посетилаца који долазе у Хрватску на краткорочној основи су из следећих земаља:[13][11]

Ранг Земља 2015 2016[11] 2017[12]
1  Немачка 2.124.149 2.277.378 2.615.900
2  Аустрија 1.119.709 1.237.969 1.331.215
3  Словенија 1.191.998 1.298.501 1.297.681
4  Италија 1.111.428 1.119.932 1.110.219
5  Пољска 674,779 757,523 934,336
6  Велика Британија 490,510 596,444 750,675
7  Чешка 696,151 688,953 741,757
8  Мађарска 435,990 486,448 545,789
9  Француска 466,045 494,698 536,072
10  Сједињене Државе 317,400 337,464 451,947
11  Јужна Кореја 344,300 377,779 448,636
12  Холандија 357,545 389,510 442,692
13  Словачка 380,942 389,806 425,173
14  Босна и Херцеговина 280,240 333,039 354,018
15  Шведска 204,124 256,612 294,281
16  Швајцарска 219,124 235,037 250,601
17  Шпанија 214,124 222,523 250,387
18  Белгија 164,200 182,556 202,796
19  Аустралија 133,400 149,829 186,323
20  Јапан 177,100 120,971 142,043
Укупно 12.683.179 13.808.532 15.592.899

Туристичке регије[уреди]

Хрватска туристичка заједница поделила је Хрватску на шест различитих туристичких регија.

Истра[уреди]

Амфитеатар у Пули

Западна обала полуотока Истре има неколико историјских градова из римских времена, као што је град Умаг, у којем се одржава годишњи АТП тениски турнир отвореног првенства Хрватске у тенису на глиненим теренима.[14]

Град Пореч је познат по Еуфразијевој Базилиици заштићеној од стране УНЕСКО-а, који укључује мозаике из 6. века који приказују византијску уметност.[15] Градски план још увек приказује структуру старог римског Каструма са главним улицама Декуманус и Кардо Максимус који су и даље очувани у изворним облицима. Марафор је римски трг са два храма. Један од њих, подигнут у 1. веку, посвећен је римском богу Нептуну.[16] Првобитна готичка Фрањевачка црква изграђена је у 13. веку, сала "Диета Истриана" преуређена је у барокном стилу у 18. веку.

Највећи град у региону, Пула има један од најбоље очуваних амфитеатара на свету, који се и даље користи за фестивале и догађаје. Окружен је хотелским комплексима, одмаралиштима, камповима и спортским садржајима. У близини је Национални парк Бриони, раније летња резиденција покојног југословенског председника Јосипа Броза Тита.[17] Римске виле и храмови се и даље налазе међу пољима фарме и дуж обале околних риболовних и пољопривредних села. Приобалне воде нуде имају лепе плаже, нуде риболов, роњење међу олупинама древних римских галија и ратних бродова Првог светског рата, скакање са литица и једрење.[18] Пула је крајња тачка пута ЕуроВело 9 бичиклистичке руте који почиње од Гдањска на Балтичком мору и иде кроз Пољску, Чешку, Аустрију, Словенију и Хрватску.

Приобални поглед на Ровињ.

Град Ровињ садржи добро разграђене обалне области са великим бројем малих залива скривених у густој вегетацији, отвореним за нудисте. Иако плаже нису означене као нудистичке, нудисти их често користе.[19]

Ентеријер је зелен и шумовит, са малим каменим градовима на брдима, као што је Мотовун. Река Мирна тече испод брда. Са друге стране реке налази се Мотовунска шума, површине око 10 km² у долини реке Мирне, од чега је 280 хектара посебно заштићено. Ова област се разликује не само од оближњих шума, већ и од оних из читавог окружења крашког подручја због дивљине, влажног земљишта и тартуфа који ту расте. Од 1999. године Мотовун је домаћин међународног филмског фестивала Мотовун за независне филмове из Сједињених Америчких Држава и Европе.[20] Грожњан, други град на брду, домаћин је тродневног џез фестивала сваког јула.

Кварнер[уреди]

Приморски град Опатија.

Један од најразличитијих региона, читав Кварнерски залив пружа изузетне пејзаже, са високим планинама с погледом на велика острва у мору. Опатија је најстарије туристичко насеље у Хрватској, њена традиција туризма почела је од 19. века.[21]

Бивши венецијански градови на обали, Раб и Лошињ су популарне туристичке дестинације. Острво Раб је богато културним и културно-историјским споменицима. Раб је познат и као пионир нудизма након посете краља Едвард VIII и Волис Симпсон, војвоткиње од Виндзора.[22] Острво има прелепу природу, плаже, културно наслеђе и догађаје као што је Раб арбалест турнир и Раб Средњовековни фестивал - Рапска Фјера. Са око 2600 сати сунца годишње, оток Лошињ је туристичка дестинација за Словенце, Италијане и Немце у летњим месецима. Просечна влажност ваздуха је 70%, а просечна летња температура је током зиме 24 °C и 7 °C.[23]

Обични рис може се наћи у планинским пределима.

Унутрашњост региона Горски котар, Велебит и Лика поседује планинске врхове, шуме и поља, многе животињске врсте, међу којима су медведи, и национални паркови Рисњак и Плитвичка језера. Национални парк Плитвичка језера налази се на Плитвичком платоу, окруженом са три планинска дела Динарских Алпа: Планина Пљешевица (врх Горња Пљешевица 1.640 м), Мала Капела (врх Пешице Селишки Врх на 1.280 м) и Медвеђак (884 м).[24]

Национални парк Плитвичка језера су најпопуларнији парк у Хрватској.

Језера заједно покривају површину од око два квадратна километра, а вода излази из најнижег језера и формира реку Корану. Језера су подељена на 12 горњих језера и четири доња језера:[25]

Подручје је такође дом за изузетно широк спектар врста животиња и птица. Ту се може наћи ретка фауна као што су европски мрки медвед, вук, орао, сова, рис, дивља мачка и велики тетреб, заједно са многим честим врстама. Овде је забележено најмање 126 врста птица, од којих је 70 регисгтровано за узгој.

Далмација[уреди]

Задар[уреди]

Предњи детаљи Задарске катедрале у Задру.

Овај регион пружа услуге за јахте и слободно путовање. Национални парк Корнати има на стотине углавном ненасељених острва. Корнат, највеће острво са укупном површином од 32.525.315 м2, састоји се од две трећине површине парка. Иако је острво дужине 25,2 km, није шире од 2,5 km.[26] Парком управља град Муртер, на острву Муртер, а повезан је са копном преко моста.

Задар, највећи град у региону, добио је урбану структуру током римског доба; током времена Јулија Цезара и цара Августа, град је био утврђен и зидани су градски бедеми са кулама и капијама. На западној страни града били су форум, базилика и храм, док су изван града били амфитеатар и гробља. Аквадукт који је град снабдевао водом је делимично очуван. Унутар древног града, средњовековни град је развијен градњом низом цркава и манастира.[27]

Пловидба чамцем око острва Паг.
Велика Пакленица је популарна дестинација за пењање.

Унутрашњост има мешовите равнице и планине, с кањоном Пакленице као главном атракцијом. Национални парк Пакленица је најпосећенија локација за пењање у Хрватској, а највећа је у југоисточној Европи. Близина морске воде омогућава туристима да комбинују пењање, планинарење и водене спортове. Постоји преко 360 опремљених и побољшаних рута разних нивоа и дужина у оквиру Пакленичке планинарске локације.[28] Главна сезона пењања почиње у пролеће и завршава се крајем јесени. Подручје парка садржи стазу дужине 150-200 km намењене туристима или планинарима. Стазе у парку обележене су плочама и планинарским знаковима.

Острво Паг има једну од највећих забавних зона у Европи у градовима Новаља и Зрће. Ове плаже имају целовечерње дискотеке и барове на плажама које раде током летњих месеци.[29]

Задар је повезан компом са два излаза на главни ауто-пут, а преко мора са редовним линијама са Анконом у Италији и ваздухом углавном са Рајанером, Џерманвингсом и Кроација ерлајнсом. Многе туристичке агенције и пружаоци туристичких услуга као што је Кроатика.еуСroatica нуде групне туре. Већину тура нуде локални приватни власници и мале локалне компаније.

Шибеник[уреди]

Катедрала Светог Јакова у Шибенику позната по својој архитектури.

Ово је још једна јахтинг регија, окружена острвима, и центрирана је на Шибенику и има катедралу св. Јакова, која је означена као светска баштина УНЕСКО-а.[30] Неколико тврђава, остаци ренесансне ере (која укључује тврђаву Св. Николе) окружују град.

Поседује Национални парк Крка са водопадима и верским манастирима.[31] Скрадински Бук располаже атракцијама и садржајима између различитих пешачких тура, разгледања знаменитости и презентација, бродских излета, ресторана и музеја. Рошки Слап, налази се код Миљеваца, друга је најпопуларнија атракција Националног парка Крка у смислу броја посетилаца и чије се каскаде могу посетити током целе године. До Рошког Слапа се може доћи излетни чамцем којим управља Национални парк Крка, иако се падинама може доћи и путем јавног пута. Унутар парка налази се острво Висовац, који је основан за време владавине Лајоша I Анжујског, који је дом католичког манастира Висовац, који су Фрањевци основали 1445. године у близини села Миљевци.[32] Острво се може посетити бродом из Скрадинског Бука. У парку се налази и српски православни манастир Крка основан 1345. године.

Простор око града Книна има средњевековне тврђаве и археолошке остатке. Недавно откривени римски град Бурнум удаљен је 18 km од Книна у правцу Кистање, који има рушевине највећег амфитеатра у Далмацији саграђеног 77. године, који је држао 8.000 људи током владавине Веспазијана.[33] Оближња села Бискупија и Капитул су археолошка налазишта из 10. века где се налазе остаци средњевековне хрватске културе, укључујући цркве, гробља, украсе и епиграфе.[34]

Сплит[уреди]

Приморски град Сплит је такође други по величини град у Хрватској и познат је по јединственој римској баштини која укључује УНЕСКОву заштићену Диоклецијанову палату.[35] Град је саграђен око добро очуваног двора, која је једна од најкомплетнијих архитектонских и културних садржаја на хрватској јадранској обали. Сплитска катедрала је смештена у комплексу Диоклецијанове палате.

Макарска Ривијера

Макарска Ривијера је део обале који има плаже, клубове, кафане, услуге кајака, једрење и планинарење дуж опсега Биоково. Макарска, Брела, Омиш и Башка Вода су најпопуларније дестинације.

Историјски стари град Трогир.

Велика острва ове регије, укључујући град Хвар, позната су по рибарској и туристичкој индустрији. Хвар има благу средоземну климу и медитеранску вегетацију. Острво промовише себе као "најсунчаније место у Европи", са преко 2715 сати сунчеве светлости током просечне године.[36] Културни и уметнички догађаји на Хварском летњем фестивалу одржавају се током лета, од краја јуна до краја септембра. Ови догађаји укључују концерте класичне музике од стране домаћих и међународних уметника, и наступи аматерских група из Хвара.[37] Галерија модерне уметности у Хвару смештена је у згради Арсенала у пределу историјског позоришта у Хвару. Стална поставка садржи слике, скулптуре и отиске из колекције, а привремене изложбе се организују у оквиру пројекта Летњи музеј ликовних уметности у Хвару.[38]

Катедрала Светог Стефана и Епископска палата имају ренесансно-барокни стил, ренесансни звоник у римском стилу из 16. века, коју су креирали венецијански уметници.[39]

Остала острва у региону су Брач, Чиово, Шолта и Вис.

Острво Мљет
Најпопуларнији поглед на стари град Дубровника.
Звоник и Спонзаова палата.

Стари град Трогир је УНЕСКОва светска баштина и садржи мешавину утицаја из хеленистичког периода, Римљана и Венецијанаца са својом грчком архитектуром, романским црквама, ренесансним и барокним зградама.[40] Трогир је најбоље очуван романско-готски комплекс у средњој Европи. Трогирско средњевековно језгро, окружено зидовима, састоји се од очуваног дворца и торња и многих станова и палата из романичког, готичког, ренесансног и барокног периода. Трогирова највећа зграда је катедрала св. Ловре, чији главни западни портал је ремек дело Радована, и најзначајнији рад романско-готског стила у Хрватској. Још једна атрактивна атракција је тврђава Камерленго.

Дубровник[уреди]

Једно од најпознатијих хрватских туристичких локација је утврђени град Дубровник са ренесансном културом. Најпознатија грађевина је Палата Спонза која датира из 16. века и тренутно се користи за услуге Националног архива.[41] Кнежев двор је готска-ренесансна структура која се користи сада за услуге музеја.[42][43] Његова фасада је приказана на полеђини хрватске новчанице од 50 куна, издате 1993. и 2002. године.[44]

Црква Светог Спаса је још један остатак ренесансног периода, поред фрањевачког манастира.[45][46][47] Библиотека фрањевачког самостана поседује 30.000 књига, 22 инкунабула, 1.500 вредних рукописних докумената. Изложбе укључују посребрни крст из 15. века и посребрену кадионицу, крст из Јерусалима из 18. века, мартирологију (1541) Бернардина Гучетића и осветљеног Псалтира.[45] Најпознатија црква Дубровника је црква Светог Влаха, саграђена у 18. веку у част дубровачког заштитника. Дубровачка барокна катедрала поседује реликвије Светог Влаха. Градски Доминикански самостан споља подсећа на тврђаву, али унутра се налази музеј умјетности и готско-романска црква.[48][49] Специјално благо Доминиканског манастира је његова библиотека са преко 220 инкунабула, бројним илустрованим рукописима, богатом архивом са драгоценим рукописима и документима и богатом збирком уметности.[50][51][52] Главна карактеристика Дубровника су њени зидови који воде око 2 km око града. Зидови се крећу од четири до шест метара дебљине према копну, али су тањи на страни мора. Систем купола и кула је имао за циљ заштиту града.[53]

Поглед на Корчулу.

Недалеко од обале Дубровника је шумовито острво Локрум. Мало острво има замак, Бенедиктински манастир стар хиљаду година и ботаничку башту коју је иницијално покренуо цар Максимилијан у 19. веку. Пауни и паунице још увек шетају по острву, потичу од првобитних пахуљица које је донео Максимилијан. Оближња острва укључују и историјско острво Корчула. Католички становници Корчуле одржавају свечане старе народне црквене свечаности и плес мачевима, Морешку, која датира из средњег века.[54] Првенствено се плесало само у посебним приликама, у модерним временима постоје представе два пута недељно за туристе.[55] Главна историјска места града укључују централну романско-готичку катедралу Св. Марка (саграђена од 1301. до 1806. године), фрањевачки манастир из 15. века са венецијанским готским манастиром, дом грађанског већа, палата бивших венецијанских гувернера, велике палате из 15. и 16. века локалних трговачких племићких и градских утврђења.

Даље дуж Јадрана су шуме на острву Мљету. Преко 72% острва од 98,01 km² је покривено шумом. Његова геолошка структура састоји се од кречњака и доломита који обликују гребене и падине. Неколико депресија на острву Мљету су испод нивоа мора и познате су као блатине ("блато-језера") или слатине ("слане језера").

Централна и Северна Хрватска[уреди]

Минерални извор и бање у Вучковецу
Дворац Тракошћан у северозападној Хрватској

У северном делу, уз брдовито подручје Загорја и Међимурја, налазе се дворци и бање, а стари град Вараждина. У Међимурју постоје бање и објекти за рекреацију у Вучковцу и у околини Светог Мартина на Мури, како у северном делу жупаније тако и у близини Муре. Такође има више од 200 клубова за разне спортске и рекреативне активности као што су планинарење, риболов, куглање, ЦБ радио, падобранство и летење малим авионима, укључујући и безмоторне једрилице. Лов такође привлачи бројне ловце на мале дивљачи и птице.

У замку Чаковец налази се музеј Међимурске жупаније и уметничка галерија. У Шенковцу, у капели Свете Јелене и у цркви Свети Јероним у Штригову налазе се барокне фреске Ивана Рангера које датирају између 1776. и 1786. године. Прелог је дом прелепој цркви Св. Јакоба, саграђена 1761. године.

Вараждин, са својим споменицима и уметничким наслеђем, представља најбоље очуван и најбогатији урбани комплекс у континенталној Хрватској. Стари град Вараждин (тврђава) је средњевековна одбрамбена зграда. Изградња је почела у 14. веку, а у наредном веку додате су заобљене куле, типичне за готску архитектуру у Хрватској. Вараждинска катедрала, бивша језуитска црква, саграђена је 1647. године, има барокни улаз, олтар из 18. века и слике.[56] Међу фестивалима, годишњи Шпанцир фестивал почиње крајем августа и завршава се у септембру (траје 10 дана).[57] У ово доба град гости уметнике, уличне извођаче, музичаре и продавце за оно што се зове "Фестивал пешачког ходања". Вараждин је такође домаћин "Радарског фестивала", који одржава концерте крајем лета.[58] Већ је било домаћин музичких звезда као што су Боб Дилан, Карлос Сантана, Соломон Берк и друге.

Олтар базилике Марија Бистрица

Богородичино светилиште Марије Бистрице је највеће место за ходочашће у земљи. Стотине хиљада ходочасника посећује локацију сваке године на којој је стајала црква из 14. века. Црква је позната по кипу познатом под називом "Црна Богородица са дететом" која датира из турске инвазије у 16. веку, када је статуа сакривена у цркви и потом изгубљена деценијама до њеног открића. Иза цркве је процес "Пут крста", у коме ходочасници започињу сеобу који води до Брда Калвари. Папа Јован Павле II посетио је локацију 1998. године током своје друге посете Хрватској.[59]

Централна Хрватска има неке природне предности, као што је Парк природе Лоњско поље. Југозападно подручје познато је по шумама и дивљини. Барокне цркве се налазе на целој територији, заједно са осталом културном архитектуром.

Славонија[уреди]

Туризам у овом региону се управо развија, углавном са бањама. Област Барања има национални парк Копачки рит, који је велика мочвара са разним фаунама и птицама. То је једно од највећих и најатрактивнијих очуваних нетакнутих мочвара у Европи, у којем је смештено око 260 различитих врста птица, као што су дивље гуске и патке, велика бела чапља, бела рода, црна рода, белорепан, галебови, вране, чигре, водомари и зелене жуне. На располагању су туристичке посете панорамским бродовима, чамцима, коњима или пешице, уз неке пакете који нуде могућност фотографисања или видео снимака животиња и птица.[60]

Културни центар је историјски град Осијек са својим барокним зградама, попут Осјечке конкреетрале Св. Петра и Павла, нео-готичке структуре са другом највишим кулом у Хрватској након Загребачке катедрале.

Катедрала св. Петра и Павла у Ђакову представља град Ђаково и од примарног обележја је и то је сакрални објекат широм регије Славоније.

У Славонији и Барањи су дешавају три главна годишња догађаја: Ђаковачки везови, Винковачке јесени и Бродско коло.[61]

Представљају традиционалне народне ношње, фолклорне плесне и певачке групе, обичаје, са парадом коња и кола за венчање као посебни део програма. Током Ђаковачких везова, у Ђаковачкој катедрали се организују хорови, опере и уметничке изложбе, а током спортског програма могу се видети чистокрвни бели липицанери на тркалишту. Илок и ратом разорени град Вуковар такође су интересантна подручје за посетити.

Загреб[уреди]

Поглед на Хрватско народно позориште у Загребу.

Као у Прагу или у Будимпешти, Загреб има средњеоевропски утицај, са великим и очуваним старим градом на брду и градским центром из 19. века. Главни град Хрватске је и највећи културни центар у земљи, са бројним музејима и галеријама.

Историјски део града северно од Трга Бана Јелачића састоји се од Горњег Града и Каптола, средњевековног урбаног комплекса цркава, палата, музеја, галерија и владиних зграда које су популарне међу туристима на туристичким излетима. До историјске четврти се може стићи пешице, почев од Јелачићевог трга, центра Загреба или преко жичаре у оближњој Томићевој улици.

Око тридесет колекција у музејима и галеријама обухвата више од 3,6 милиона различитих експоната, искључујући црквене и приватне колекције. Археолошки музеј састоји се од скоро 400.000 различитих артифаката и споменика, који су се током година сакупљали из различитих извора.[62] Најпознатија је египатска колекција, загребачка мумија и завоји са најстаријим етруским натписом у свету (Либер Линтеус Заграбиенсис), као и нумизматичка колекција. Хрватски природно-историјски музеј држи једну од најзначајнијих збирки неандерталних остатака на свету на једном месту.[63] То су остаци, камено оружје и алати праисторијског човека Крапина. У поседу Хрватског природно-историјски музеја налази се више од 250.000 примерака дистрибуираних међу различитим колекцијама.

Постоји око 20 сталних или сезонских позоришта и позоришних позорница. Хрватско народно позориште у Загребу изграђено је 1895. године, а отворио га је цар Аустрије Франц Јозеф. Најславнија концертна дворана названа је "Ватрослав Лисински", по композитору прве хрватске опере изграђене 1973. године. Анимафест, Светски фестивал анимираних филмова, одржава се сваке парне године и Музички биенале, међународни фестивал авантгардне музике, сваке непарне године.

Такође је домаћин годишњег фестивала документарног филма ЗагребДокс, потом фестивал загребачке филхармоније и изложба цвећа Флораарт (крајем маја или почетком јуна) и рели олдајмера. У лето, позоришне представе и концерти, углавном у Горњем граду, организују се у затвореном или на отвореном. На позорници на Опатовини одржавају се Загребачки Хистрионски летњи театар догађаји. Загреб је такође домаћин Загребфеста, најстаријег хрватског поп-музичког фестивала, као и неколико традиционалних међународних спортских догађаја и турнира. Дан града Загреба, 16. новембра, се сваке године обележава посебним прославама, посебно на Јарунском језеру у близини југозападног дела града.

Атракције[уреди]

У Хрватској се налазе бројне атракције, од локација од историјског архитектонског и верског значаја до познатих еколошких и различитих музеја. Следећа места су само пример многих туристичких локација посећених у Хрватској.[64]

Примарне атракције[уреди]

Северна Хрватска[уреди]
Централна Хрватска[уреди]
  • Национални парк Плитвичка језера
    Национални парк Плитвичка језера је шумски резерват познат по својим терасастим језерима повезаним водопадим.[66]
Јужна Хрватска[уреди]

Секундарне атракције[уреди]

Северна Хрватска[уреди]
  • Црква Светог Марка је црква у Загребу из 13. века, позната по својој средњовековној архитектури.[70]
  • Музеј прекинутих веза у Загребу је изложба која се налази у барокној палати у Загребу која приказује предмете бивших парова са кратким описима и њиховим причама.[71]
  • Музеј Мимара је уметнички музеј у Загребу који је познат по поседовању многих ремек-дела, али сада постоји сумња да су углавном лажни.[72]
  • Хрватски музеј наивне уметности је уметнички музеј у Загребу који приказује дела наивне уметности.[73]
Централна Хрватска[уреди]
Јужна Хрватска[уреди]

УНЕСКОве светске баштине[уреди]

Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО) укључила је следеће хрватске локације на својој листи светске баштине:

Место Слика Локација УНЕСКО податак Опис Дели са Реф.
Плитвичка језера Plitvice-2003.JPG Општина Плитвичка Језера 98; 1979; VII, VIII, IX (природа) Временом је вода текла преко природног кречњака и креде, стварајући природне бране, које су заузврат створиле низ повезујућих језера, водопада и пећина. У оближњим шумама живе медведи, вукови и многе врсте ретких птица. Н/Д [89]
Историјски комплекс Сплита са Диоклецијановом палатом Peristyle of Diocletian's Palace, Split (11908116224).jpg Сплит 97; 1979; II, III, IV (култура) Палату је саградио римски цар Диоклецијан на прелазу четвртог века нове ере, а касније је служила као основа града Сплита. Катедрала је изграђена у средњем веку унутар древног маузолеја, заједно са црквама, утврђењима, готским и ренесансним палатама. Барокни стил чини остатак подручја. Н/Д [90]
Стари град Дубровника Dubra.JPG Дубровник 95; 1979; I, III, IV (култура) Дубровник је у средњем веку постао просперитетна поморска република, постао је једина источна јадранска градска држава која се супротставила Венецији. Подршком његовог богатства и стручне дипломатије, град је остварио изузетан ниво развоја, нарочито током 15. и 16. века. Н/Д [91]
Епископски комплекс Еуфразијеве базилике у историјском центру Пореча Croatia Porec Euphrasius Basilika BW 2014-10-08 10-44-45.jpg Пореч 809; 1997; II, IV (култура) Епископски комплекс, са својим импресивним мозаицима из 6. века, један је од најбољих примера рановизантијске уметности и архитектуре у медитеранском региону и свету. Укључује саму базилику, сакристију, крстионицу и звоник ближње архиепископске палате. Н/Д [92]
Историјски део града Трогир Trogir Skyline.JPG Трогир 810; 1997; II, IV (култура) Богата култура Трогира створена је под утицајем старих Грка, Римљана и Венецијанаца. То је најбоље очуван романско-готски комплекс не само на Јадрану, већ и у целој средњој Европи. Трогирско средњевековно језгро, окружено зидовима, састоји се од очуваног дворца и торња и низа станова и палата из романичког, готичког, ренесансног и барокног периода. Н/Д [93]
Катедрала Светог Јакова у Шибенику Šibenik, Katedrala sv. Jakova - sjeveroistok.jpg Шибеник 963; 2000; I, II, IV (култура) Катедрала је тространа базилика са три апсиде и куполом (изнад 32 м) и један је од најважнијих ренесансних архитектонских споменика у источном Јадрану. Н/Д [94]
Стариградско поље Starigradsko polje hvar.jpg Хвар 1240; 2008; II, III, V (култура) Стариградско поље је пољопривредни пејзаж који су у четвртом веку пре нове ере установили древни грчки колонисти и дан данас је у употреби. Равница је генерално и даље у оригиналном облику. Древни изглед је очуван пажљивим одржавањем камених зидова преко 24 века. Н/Д [95]
Стећци Mramorje 2.JPG Дубравка, Циста Прово 1504; 2016; III, IV (култура) Стећак или средњовековни надгробни споменици су монолитни камени споменици пронађени у регијама садашње Босне и Херцеговине, деловима Хрватске, Србије и Црне Горе. Елементарне надгробне групе су положене и камени монолити су усправљени. Босна и Херцеговина, Црна Гора, Србија [96]
Млетачке тврђаве из периода између 15. и 17. века Zadar fortification.jpg Задар, Шибеник 1533; 2017; III, IV (култура) Овај посед се састоји од 15 делова одбрамбених тврђава који се налазе у Италији, Хрватској и Црној Гори, који се протежу преко 1.000 km између Ломбарда у Италији и источне обале Јадрана. Увођење барута довело је до значајних помака у војним техникама и архитектури. Италија, Црна Гора [97]
Букове прашуме Paklenica Buljma.jpg Пакленица, Северни Велебит 1133; 2017; IХ (природа) Ово прекогранично проширење светске баштине букових шума Карпата и древних букових шума Немачке (Немачка, Словачка, Украјина) простире се преко 12 земаља. Ово успешно проширење је повезано са флексибилношћу и толеранцијом дрвећа различитих климатских, географских и физичких услова. Албанија, Аустрија, Белгија, Бугарска, Немачка, Италија, Румунија, Словачка, Словенија, Шпанија, Украјина [98]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Tourism statistics for Croatia”. ec.europa.eu. European Commission. 2014. Архивирано из оригинала на датум 27. 8. 2016. Приступљено 10. 9. 2016. 
  2. ^ Planet, Lonely. „Press releases – Press – Lonely Planet”. Архивирано из оригинала на датум 21. 5. 2010. Приступљено 9. 6. 2015. 
  3. ^ Jon Bowermaster, Destination of the Year: Exploring the New Croatia
  4. ^ Komunikacije, Neomedia. „Kategoriziran 851 turistički objekt, najviše je hotela / Novi list”. www.novilist.hr. 
  5. 5,0 5,1 „Croatia - Travel and Tourism | export.gov”. www.export.gov (на језику: енглески). Приступљено 8. 4. 2018. 
  6. ^ „2016 Annual Report” (PDF). UNWTO. 
  7. 7,0 7,1 „Wayback Machine” (PDF). 7. 7. 2011. 
  8. 8,0 8,1 TURIZAM – KUMULATIVNI PODACI Razdoblje od јануара do децембра 2012./TOURISM – CUMULATIVE DATA January – December 2012
  9. 9,0 9,1 „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 12. 7. 2015. Приступљено 29. 5. 2018. 
  10. ^ DOLASCI I NOĆENJA TURISTA U 2015./TOURIST ARRIVALS AND NIGHTS IN 2015
  11. 11,0 11,1 11,2 DOLASCI I NOĆENJA TURISTA U 2016./TOURIST ARRIVALS AND NIGHTS IN 2016
  12. 12,0 12,1 http://www.mint.hr/UserDocsImages/AA_2018_c-dokumenti/180213_DZS_2017.pdf
  13. ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 2. 6. 2016. Приступљено 29. 5. 2018. 
  14. ^ „Konzum Croatia Open Umag”. ATP World Tour. Приступљено 9. 6. 2015. 
  15. ^ UNESCO World Heritage Centre. „Episcopal Complex of the Euphrasian Basilica in the Historic Centre of Poreč”. Приступљено 9. 6. 2015. 
  16. ^ Frommer's Eastern Europe, by Ryan James, Hana Mastrini, Mark Baker, 2009.
  17. ^ „BBC News - Inside Tito's luxury playground”. Приступљено 9. 6. 2015. 
  18. ^ „Croatian coast: A great place to learn to dive”. Архивирано из оригинала на датум 22. 6. 2011. Приступљено 30. 5. 2018. 
  19. ^ „Beaches in Rovinj”. Приступљено 9. 6. 2015. 
  20. ^ „About festival”. Архивирано из оригинала на датум 12. 7. 2009. Приступљено 30. 5. 2018. 
  21. ^ „19th century - beginning of modern tourism and villas in Croatia”. 
  22. ^ „Andrew Earnes goes island-hopping on the Croatian coast - on the cheap”. the Guardian. Приступљено 9. 6. 2015. 
  23. ^ „About the island - Climate”. Приступљено 9. 6. 2015. [мртва веза]
  24. ^ „Plitvice Lakes National Park–Basic Information” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 3. 3. 2016. Приступљено 30. 5. 2018. 
  25. ^ „Plitvička Jezera.hr”. Архивирано из оригинала на датум 28. 12. 2010. Приступљено 30. 5. 2018. 
  26. ^ Oliver, Jeanne (2005). Croatia. Lonely Planet. стр. 187. ISBN 978-1-74059-487-5. 
  27. ^ Paris, Natalie. „Zadar, Croatia: The perfect break”. Telegraph.co.uk. Приступљено 9. 6. 2015. 
  28. ^ „Paklenica National Park: climbing”. Архивирано из оригинала на датум 1. 9. 2010. Приступљено 31. 5. 2018. 
  29. ^ „Island-hopping in Croatia”. the Guardian. Приступљено 9. 6. 2015. 
  30. ^ UNESCO World Heritage Centre. „The Cathedral of St James in Šibenik”. Приступљено 9. 6. 2015. 
  31. ^ [Bradt Croatia: The Bradt Travel Guide, by Piers Letcher, Robin McKelvie, Jenny McKelvie. 2007]
  32. ^ Naklada Naprijed, The Croatian Adriatic Tourist Guide. pp. 208, Zagreb (1999)]
  33. ^ Devlahović, Andrea. „.:: fragmenti ONLINE :::::::: f 1/I 2003. Burnum”. Приступљено 9. 6. 2015. 
  34. ^ „Sv. Ante Knin”. Архивирано из оригинала на датум 10. 6. 2007. Приступљено 31. 5. 2018. 
  35. ^ UNESCO World Heritage Centre. „Historical Complex of Split with the Palace of Diocletian”. Приступљено 9. 6. 2015. 
  36. ^ „Croatia, Island Hvar-Climate”. Архивирано из оригинала на датум 19. 8. 2010. Приступљено 31. 5. 2018. 
  37. ^ Tourist Board of City of Hvar, Архивирано из оригинала на датум 26. 6. 2009, Приступљено 14. 7. 2009 
  38. ^ The Hvar Heritage Museum, Приступљено 14. 7. 2009 
  39. ^ Novak, Grga (1960) [1924], Hvar Kroz Stoljeća (Hvar Through the Centuries), Historijski Arhiv - Hvar (Historical Archives of Hvar) (на језику: Croatian), I (2nd изд.), Narodni Odbor Općine Hvar (National Council of Hvar Municipality) 
  40. ^ UNESCO World Heritage Centre. „Historic City of Trogir”. Приступљено 9. 6. 2015. 
  41. ^ „Sponza Palace”. DubrovnikCity.com. Архивирано из оригинала на датум 16. 2. 2010. Приступљено 16. 2. 2010. 
  42. ^ „The Rector's Palace”. DubrovnikCity.com. Архивирано из оригинала на датум 16. 2. 2010. Приступљено 16. 2. 2010. 
  43. ^ „The Rector's Palace”. Dubrovnik Guide. Архивирано из оригинала на датум 16. 2. 2010. Приступљено 16. 2. 2010. 
  44. ^ Croatian National Bank. Features of Kuna Banknotes Архивирано на сајту Wayback Machine (мај 6, 2009) (на језику: енглески): 50 kuna Архивирано на сајту Wayback Machine (јун 4, 2011) (на језику: енглески) (1993 issue) & 50 kuna Архивирано на сајту Wayback Machine (јун 4, 2011) (на језику: енглески) (2002 issue). – Приступљено 30 March 2009.
  45. 45,0 45,1 „Monuments (1 to 5)”. Dubrovnik Online. Архивирано из оригинала на датум 16. 2. 2010. Приступљено 16. 2. 2010. 
  46. ^ „Franciscan monastery”. Dubrovnik Guide. Архивирано из оригинала на датум 16. 2. 2010. Приступљено 16. 2. 2010. 
  47. ^ „Franciscan Friary, Dubrovnik”. Sacred Destinations. Архивирано из оригинала на датум 16. 2. 2010. Приступљено 16. 2. 2010. 
  48. ^ „Church of St. Blaise, Dubrovnik”. Sacred Destinations. Архивирано из оригинала на датум 16. 2. 2010. Приступљено 16. 2. 2010. 
  49. ^ „Monuments (16 to 20)”. Dubrovnik Online. Архивирано из оригинала на датум 16. 2. 2010. Приступљено 16. 2. 2010. 
  50. ^ „Dominican Friary, Dubrovnik”. Sacred Destinations. Архивирано из оригинала на датум 16. 2. 2010. Приступљено 16. 2. 2010. 
  51. ^ Oliver, Jeanne. „Dominican Monastery”. Croatia Traveller. Архивирано из оригинала на датум 16. 2. 2010. Приступљено 16. 2. 2010. 
  52. ^ „Monuments (21 To 22)”. Dubrovnik Online. Архивирано из оригинала на датум 16. 2. 2010. Приступљено 16. 2. 2010. 
  53. ^ Oliver, Jeanne. „Dubrovnik's Walls”. Croatia Traveler. Архивирано из оригинала на датум 16. 2. 2010. Приступљено 16. 2. 2010. 
  54. ^ „"Blackened Faces and a Veiled Woman: The Early Korcula Moreska" by Harris, Max; Feldman, Lada Cale - Comparative Drama, Vol. 37, Issue 3-4, Fall-Winter 2003 - Online Research Library: Questia”. Приступљено 9. 6. 2015. 
  55. ^ Dunin, Elsie Ivancich, ур. (2006). Korčulanska Moreska (на језику: Croatian). ISBN 9789539547101. 
  56. ^ UNESCO World Heritage Centre. „Varazdin - Historic Nucleus and Old Town (the Castle)”. Приступљено 9. 6. 2015. 
  57. ^ „HRS street handball - USUSRET EURU 2018”. Архивирано из оригинала на датум 27. 3. 2012. Приступљено 1. 6. 2018. 
  58. ^ „Početna - Varaždinske barokne večeri”. Приступљено 9. 6. 2015. 
  59. ^ Croatia by Vesna Marić, (2009)
  60. ^ „Kopački Rit”. Приступљено 9. 6. 2015. 
  61. ^ Hadžihusejnović-Valašek, Miroslava (март 1993). „Baranja je "tvrd orah". Analiza istraživanja i popularizacije tradicijske baranjske folklorne glazbe” [Baranja is "tough nut". Records and popularisation analysis of traditional Baranja folk music] (PDF). Studia ethnologica Croatica (на језику: Croatian). Department of Ethnology and Cultural Anthropology, Faculty of Humanities and Social Sciences, University of Zagreb. 4 (1): 194. ISSN 1330-3627. Приступљено 12. 2. 2012. 
  62. ^ „The History and Activities of the Archeological Museum”. Архивирано из оригинала на датум 18. 5. 2006. Приступљено 2. 7. 2006. 
  63. ^ „Croatian Natural History Museum”. Приступљено 2. 7. 2006. 
  64. ^ „Things to do in Croatia”. 
  65. ^ www.icreativesite.com. „Castle Trakoscan - Welcome”. www.trakoscan.hr (на језику: енглески). Приступљено 8. 4. 2018. 
  66. ^ „Home page - Nacionalni park "Plitvička jezera". np-plitvicka-jezera.hr (на језику: енглески). Приступљено 8. 4. 2018. 
  67. ^ „Paklenica | Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr. Приступљено 8. 4. 2018. 
  68. ^ „Walls of Dubrovnik • Dubrovnik city walls • Dubrovnik Old Town Walls”. Walls of Dubrovnik (на језику: енглески). Приступљено 8. 4. 2018. 
  69. ^ „Discover Baroque Art - Virtual Museum - monument_BAR_hr_Mon11_7_en”. www.discoverbaroqueart.org. Приступљено 8. 4. 2018. 
  70. ^ Planet, Lonely. „St Mark’s Church in Zagreb, Croatia”. Lonely Planet (на језику: енглески). Приступљено 8. 4. 2018. 
  71. ^ „MDC - Hrvatski Virtualni Muzeji • Muzeji”. hvm.mdc.hr. Приступљено 8. 4. 2018. 
  72. ^ „artnet.com Magazine Features - Super Art Gems of New York City”. www.artnet.com. Приступљено 8. 4. 2018. 
  73. ^ www.CDKWeb.com, Otvorena mreza -. „The Croatian Museum of Naive Art”. www.hmnu.org. Приступљено 8. 4. 2018. 
  74. ^ dhwty. „Pula Arena: Exceptional Roman Amphitheater in Croatia Still Alive and Kicking”. Ancient Origins (на језику: енглески). Приступљено 8. 4. 2018. 
  75. ^ Centre, UNESCO World Heritage. „Episcopal Complex of the Euphrasian Basilica in the Historic Centre of Poreč”. whc.unesco.org (на језику: енглески). Приступљено 8. 4. 2018. 
  76. ^ Administrator. „Krka National Park”. www.np-krka.hr. Приступљено 8. 4. 2018. 
  77. ^ Planet, Lonely. „Meštrović Gallery in Split, Croatia”. Lonely Planet (на језику: енглески). Приступљено 8. 4. 2018. 
  78. ^ „Diocletian’s Palace”. www.diocletianspalace.org. Приступљено 8. 4. 2018. 
  79. ^ Cheney, David M. „Split-Makarska (Archdiocese) [Catholic-Hierarchy]”. www.catholic-hierarchy.org. Приступљено 8. 4. 2018. 
  80. ^ „Walls of Dubrovnik architecture • Dubrovnik fortress • Lovrijenac • Revelin Dubrovnik”. Walls of Dubrovnik (на језику: енглески). Приступљено 8. 4. 2018. 
  81. ^ Katarina, Horvat-Levaj; Relja, Seferović (23. 5. 2006). „BAROQUE RECONSTRUCTION OF THE RECTOR’S PALACE IN DUBROVNIK”. Dubrovnik annals (на језику: енглески) (10). ISSN 1331-3878. 
  82. ^ „Biskupija Dubrovačka”. 14. 10. 2007. Приступљено 8. 4. 2018. 
  83. ^ „Dominican Monastery Museum”. www.tzdubrovnik.hr (на језику: енглески). Приступљено 8. 4. 2018. 
  84. ^ Planet, Lonely. „Trsteno Arboretum in Southern Dalmatia”. Lonely Planet (на језику: енглески). Приступљено 8. 4. 2018. 
  85. ^ Oliver, Jeanne (2007). Croatia (на језику: енглески). Lonely Planet. ISBN 9781741044751. 
  86. ^ „Park prirode Telašćica”. www.telascica.hr (на језику: хрватски). Приступљено 8. 4. 2018. 
  87. ^ „12 Top Tourist Attractions in Zadar & Easy Day Trips | PlanetWare” (на језику: енглески). Приступљено 8. 4. 2018. 
  88. ^ Bousfield, Jonathan (2003). Croatia (на језику: енглески). Rough Guides. ISBN 9781843530848. 
  89. ^ Centre, UNESCO World Heritage. „Plitvice Lakes National Park”. whc.unesco.org. 
  90. ^ Centre, UNESCO World Heritage. „Historical Complex of Split with the Palace of Diocletian”. whc.unesco.org. 
  91. ^ Centre, UNESCO World Heritage. „Old City of Dubrovnik”. whc.unesco.org. 
  92. ^ Centre, UNESCO World Heritage. „Episcopal Complex of the Euphrasian Basilica in the Historic Centre of Poreč”. whc.unesco.org. 
  93. ^ Centre, UNESCO World Heritage. „Historic City of Trogir”. whc.unesco.org. 
  94. ^ Centre, UNESCO World Heritage. „The Cathedral of St James in Šibenik”. whc.unesco.org. 
  95. ^ Centre, UNESCO World Heritage. „Stari Grad Plain”. whc.unesco.org. 
  96. ^ Centre, UNESCO World Heritage. „Stećci Medieval Tombstone Graveyards”. whc.unesco.org. 
  97. ^ Centre, UNESCO World Heritage. „Venetian Works of Defence between the 16th and 17th Centuries: Stato da Terra – Western Stato da Mar”. whc.unesco.org. 
  98. ^ Centre, UNESCO World Heritage. „Ancient and Primeval Beech Forests of the Carpathians and Other Regions of Europe”. whc.unesco.org. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]