Туризам у Црној Гори

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Туризам у Црној Гори представља најважнију привредну делатност ове медитеранске државе.

Туризам је у Црној Гори доживео експанзију почетком 21. века. Велики број инфраструктурних пројеката, насталих као последица овог процеса, представљају предуслов да ова држава постане елитна туристичка дестинација за туристе из целог света. Област туризма у Црној Гори у надлежности је Министарства одрживог развоја и туризма.[1] Претечом модерног хотелијерства на Црногорском приморју сматра се мађарски племић Антал Магјар (Antal Magyar) из Будимпеште, који је 1902. године изградио Пансион на зеленој плажи у Зеленици, касније хотел „Плажа”.[2]

Највећи туристички потенцијал Црне горе представља чињеница да се на малој површини коју ова држава заузима (13.800 км2)[1] могу наћи предели најразличитијих географских и климатских одлика: море и морска обала, језера, планине и планински венци, кањони. Осим тога, бурна историја ове мале дрзаве оставила је за собом непроцењиво благо које се огледа у бројним историјским споменицима који се могу наћи широм земље. Како би се туристи упознали са традицијом и обичајима, током туристичке сезоне организују се бројне манифестације у готово свим црногорским градовима.[2] Туристичку понуду Црне Горе употпуњује и пет националних паркова: Дурмитор, Биоградска гора, Ловћен, Скадарско језеро и Проклетије.[3]

Видови туризма у Црној Гори[уреди]

Захваљујући прије свега природним лепотама и повољним географским и климатским условима Црна Гора се у релативно кратком времену доказала у односу на конкурентске дестинације у Средоземљу и достигла међународни ниво квалитета услуга.[1] Велики број сунчаних дана у летњим месецима и велика количина снега у зимском периоду одређују два најзаступљенија облика туризма у Црној Гори:

Општина Будва са Бечићима, тренутно квалитативно и квантитативно представља најзначајнији центар приморског туризма, а следе Бар и Херцег Нови. Према пројекцијама Министарства одрживог развоја и туризма Црне Горе, Тиват и Улцињ ће се због својих потенцијала у блиској будућности наметнути као примарне дестинације.

На планинама постоје услови за све врсте зимских спортова, али и за рекреативни туризам током целе године. Најбоље услове нуде Дурмитор и Бјеласица, али и Проклетије, где постоје сигурни услови за снег 80–90 дана током зимских месеци, на висини око 1.700 м н.в.[1]

У Црној Гори све су популарнији и други видови туризма, а првенствено:

Захваљујући географским одликама и пратећи светске трендове почетком 21. века развила се и велика понуда аранжмана који обухватају бављење екстремним спортовима.[2]

Туристички региони у Црној Гори[уреди]

Иако је по површини мала земља, са свега 13.800 км2, Црну Гору карактеришу пејзажи изразите лепоте и изузетна разноликост климатских, географских и ботаничких, а у културолошком смислу, поједина подручја карактерише спој три културна насљеђа. Према географским и климатским одликама, издвајају три региона: приморски регион, односно Јадранска обала, централни и северни регион,[2] а као туристичка дестинација Црна Гора се може поделити на шест кластера, који се међусобно разликују по карактеристикама предела и култура:

Приморски регион[уреди]

Приморски регион чине четири географски и културолошки веома различите целине: обала од Луштице до Улциња, Улцињ са Адом Бојаном и Валданосом, Бококоторски залив јединствен на Медитерану по свом историјском значају и културном наслеђу и у залеђу престоница Цетиње и Скадарско језеро који имају историјски значај, али и два Национална парка која се налазе на том подручју - Национални парк Ловћен и Национални парк Скадарско језеро. Због близине се приморје и планине доживљавају као целина, што се може окарактерисати као главна предност Црногорске туристичке понуде. Клима такође чини један од главних предуслова за успешан развој туризма, а Црна Гора има пријатну летњу климу, сличну Сардинији, Азурној обали или Мајорки, и представља идеалну основу за купалишни, односно летљи.[1]

Црногорска обала протеже се у дужини од 293,5 km,[7] а највећи туристички центри на обали су градови Херцег Нови, Котор, Тиват, Будва, Бар и Улцињ. У залеђу су то Цетиње и Вирпазар .

Херцегновска ривијера[уреди]

Први туристички објекти јављају се у Херцег Новом још у 19. веку и означавају почетак модерног хотелијерства како на херцегновској ривијери, тако и на целом Црногорском приморју. Првим модерним хотелом сматра се Пансион на зеленој плажи у Зеленици, који је 1902. године отворио мађарски племић Антал Магјар (Antal Magyar) из Будимпеште.[8] Овај хотел постоји и данас, под именом „Плажа”. Организовани и интензивнији развој туризма на подручју Херцегновске ривијере везује се за 60-те године 20. века, када су и подигнути готово сви данас постојећи модерни и велики хотели у Херцег Новом. Хотел „Плажа” у Зеленици сматра се и претечом развоја здравственог туризма, по коме је Херцег Нови такође познат, а осим њега данас у граду постоји низ објеката намењених здравственој рехабилитацији и опоравку. Најпознатији здравствени комплекс је Институт „Др Симо Милошевић“ у Игалу.[4]

Херцегновска ривијера пружа се у дужини од 25 км, од Њивица до рта Мачак на полуострву Луштица, где се налазе се 62 регистроване, уређене плаже,[8] а од Мељина до Игала, пружа се 6 км дугачко шеталиште Пет Даница.

Осим плажа Херцегновска ривијера пружа и низ културно-историјских споменика, природних атракција и могућности за забаву и рекреацију. Старо градско језгро датира из касног средњег века, а садржи фортификационе, сакралне, стамбене и јавне објекте. Испреплетани стилови изградње сведоче о турској и млетачкој владавини. Архитектура градског језгра препознатљива је по сплету стрмих улица и степеништа која прате каскаде терена.[9] Унутар зидина старог града могу се видети бројне куле, капије и цркве, а у околини града може се посетити неколико манастирских комплекса који потичу из 15. века.[9]

Једно од најатрактивнијих места у околини Херцег Новог је пећина Плава шпиља на полуострву Луштица,[10] затим острво Мамула, на самом улазу у Бококоторски залив,[11] а за љубитеље пешачења у околини Херцег Новог постоји неколико пешачких стаза. У подножју планине Орјен налази се излетиште Врбањ, од кога се може уређеном планинском стазом стићи и на највиши врх - Велики или Зубачки кабао (1.894 мнв).[12] [a]

У Херцег Новом се одрзава велики број манифестација, а неке од најпознатијих су: Празник мимозе, Херцегновски зимски салон, ХАПС (Херцегновске априлске позоришне свечаности), сајам књига Отворена књига, Херцегновски филмски фестивал, Меморијални пливачки маратон „Марио Дидо Марић”, једриличарска регата Куп Херцег Новог,[14] а до 2015. године у овом граду се одржававао и популарни забавно – музичкки фестивал Сунчане скале, који је 2016. године укинут због финансијских разлога.

Которска ривијера[уреди]

Котор се налази у једном од најлепших залива света, а у једно и град богате културно-историјске прошлости. Стари град Котор сврстава се међу најбоље сачуване средњовековне урбане средине типичне за градове настале у периоду од 12. до 14. века, што је овај град уврстило на УНЕСКО-ву листу Светске баштине. У околини Котора драгоцене културно-историјске споменике, неизоставне дестинације током посете Котору, свакако представљају и градићи Рисан и Пераст.[15] Последњих година управо у Боки је почео да се развија и црногорски крузинг туризам, а Котор се годинама налази међу пет најпопуларнијих крузинг лука у источном Медитерану, заједно са Дубровником, Венецијом, Санторинијем и Родосом.[5]

Котор се одликује топлим и сувим летима и благим и влажним зимама. Просечна годишња температура не прелази 15,2°C. Купалишна сезона траје 144 дана у години, а 213 дана годишње је без ветра.[16]

Број пешчаних, уз неколико каменитих плажа на которској ривијери сведен је на минимум.[16] Најближе уређене плаже налазе се у Тивту, Будванска ривијера удаљена је од Котора 20-ак, а Херцегновска око 35 километара.[17] Насупрот томе, стари град Котор свакако је једна од највећих туристичких атракција у Црној Гори.

Читав град унутар зидина испресецан је уским улицицама и трговима на којима се налазе чувене грађевине.[15] Одбрамбени зид око града грађен је од 9. до 18. века. Његова укупна дужина износи око 4.5 км, ширина је од 2 до 15 метара, а на неким местима бедеми достижу висину и до 20 метара. Главни улаз у град представљају Врата од Мора, а поред њих у град се може ући и кроз северни и јужни улаз Највиши врх зидина налази се на 260 м изнад града и до њега води 1350 степеника.[18] Кроз врата од Мора улази се на Трг од оружја, највећи которски трг и једна од омиљених туристичких локација, јер се на њему налазе многи културно-историјски споменици. Најпознатији храм у Котору, уједно и симбол града, свакако је катедрала Светог Трипуна, , а поред њега ту су још и црква Светог Николе, црква Светог Луке, црква Свете Марије Колеђате, у Котору познатија као црква Свете Озане и многе друге.[19][20] Неизоставна атракција коју треба видети свакако је и градски торањ на Тргу од оружја, изграђен почетком 17. века, са стубом срама испред њега и сатни механизмом у оквиру грађевине. Унутар зидина налазе се многобројне палате које караткетрише романичка и барокна орнаментика, зидне декорације и на којима се могу видети грбови породица по којима су добиле име или којима су припадале.[20] Осим по црквама и палатама тргови старог града Котора познати су и по многобројним кафићима и ресторанима. Од свих градова на Црногорском приморју Котор је по броју кафића на првом месту.[21]

На Которској ривијери свакако су вредни пажње и градићи Прчањ, Столив, Пераст и Рисан, сви удаљени неколико километара од котора, према југу старим путем према Тивту, и на север, Јадранском магистралом према Херцег Новом.[17]

  • Рисан је најстарији град Боке которске. Остаци најстраријих грађевина потичу из 3. века п. н. е. Сачуване су и палате из периода Старог Рима, са скулптурама и мозаицима који су се задржали и до данас и представљају културно благо непроцењиве вредности.[15]
  • Пераст је сигурно, један од најатрактивнијих дестинација у Бокоторском заливу и једна од најлуксузних дестинација у Црној Гори. Главну атракцију представљају два острвца недалеко од обале Пераста. Једно је природно острво Свети Ђорђе, на коме се налази Бенедиктински манастир из 12. века, а друго Госпа од Шкрпјела, несвакидашње вештачко острво које су, према легенди, створили морнари тако што су вековима бацали камење у море,[22] након што је 22. јула 1452. године на хриди (шкрпјелу) пронађена икона Богородице са дететом. Као спомен на тај дан до данас се задржао обичај ритуалног бацања камења око острва — Фашинада.

У Котору постоји лепо уређен градски парк поред мора, према месту Доброта, уз саму обалу, води уски стари пут дужине око 7 км, деалан за пешачење, рекреативну вожњу бициклом, па и за џогинг. Смештен у самом подножју планинског ланца, Котор је занимљиво место и за љубитеље пешачења и планинарења. Уређена планинарска стаза води према врху Свети Иван, који се налази изнад града и даље ка превоју Крстац (965 м) на планини Ловћен. У граду се налазе и два базена: затворени, олимпијски и отворени базен у мору, на самом почетку старог пута ка Доброти. У граду постоји и фудбалски стадион, тениски терени и терени за мале спортове, а последњих година оживљава се неоправдано запостављено једриличарство, а у постоји и ронилачки клуб у ком се може изнајмити ронилачка опрема.[17]

Котор током године обилује манифестацијама, како традиционалним какве су карневали, маскенбали, рибарске или верске феште, тако и оним скорашњим, установљеним у циљу привлачења што већег броја туриста и гостију. Најпознатије и најстарије су свакако Которски карневал чија традиција траје од прве половине 16. века[b][23] и перашка Фашинада, традиционална ритуална процесија чамаца током које се насипа камење око острва Госпа од Шкршјела. Осим њих у Которуи се одржавају и Дани Светог Трипуна, Дани камелије, Фестивал подводног филма, Которске летње феште, Фестивал дјетета, Интернационални фестивал моде, СиРок фестивал, Интернационални летњи карневал, Бокељска ноћ, Међународни сусрети клапа и традиционална прослава Нове године у старом граду.[21]

Тиват и околина[уреди]

Тиват као туристичка дестинација деценијама привлачи туристе из целог света. Налази се у средишњем делу Бококоторског залива и одликује се типично медитеранском климом, са благим али кишовитим зимама и ведрим и топлим летима. Средња годишња температура ваздуха је 15°C, а број дана када је виша од 30°C је у просеку 115 годишње. Тиватски залив сматра се најсунчанијим делом Боке Котрске, са 240 сунчаних дана у години. Просечна температура ваздуха током лета износи 27°C, а сезона купања траје 180 дана. Салинитет мора код Тивта је 28%. Просечна висина таласа је 0,5 м, док су таласи изнад 2 м веома ретки. На туристички потенцијал Тивта у великој мјери утиче и близина међународног аеродрома, који је од центра града удаљен свега око 2 км.

На тиватској ривијери налази се 17 уређених плажа чија укупна површина износи 31.200 м². Природне плаже су: Опатово, Доња Ластва, Рт Сељаново, Белане, Бонићи, Жупа, Муло око, Острво цвијећа, Каладрово, Свети Марко, Циглана, Плави хоризонти, Крашићи и Облатно. У самом граду постоје и три хотелске плаже, смештене уз саме хотеле. Најпознатија и највећа је плажа Плави хоризонти (или како је мештани још зову – Пржно), са површином од 8.500 м2. Ситан песак ове плаже погодан је за лечење реуматских обољења. Плажа Плави хоризонти добила и међународно призање за квалитет „Плава заставица“.[24]

Околина Тивта је у време СФРЈ представљала веома посећену туристичку дестинацију. Ту су се, на Михољској Превлаци и острву Свети Марко налазила ексклузивна одмаралишта: војно одмаралиште “Острво цвијећа” и чувени француски “Клуб Медтиеране”.[25] Оба ова одмаралишта после распада СФРЈ напуштена су и запуштена.[26] Ипак, високи туризам поново се вратио у Тиват. У самом центру града изграђена је луксузна марина са хотелским комплексом Порто Монтенегро, а на полуострву Луштица 2013. године почела је изградња новог туристичког комплекса Луштица Беј.[27][28]

Као и сви медитерански градови и Тиват обилује културно-историјским споменицима, А посебно су интересантне цркве и манастири на острвима и у околним селима. Тиватска села су још увек насељена и остала су прилично аутентична.[29]



Луке и Марине у Црној Гори[уреди]

У Црној Гори постоје три луке и велики број марина, оспособљених да приме и веће туристичке јахте. Највећа лука је Лука Бар на југу, а остале две, Лука Котор и Лука Зеленика (у близини Херцег Новог) лоциране су у Бококоторском заливу. Током летње туристичке сезоне у Луку Котор долази велики број туристичких бродова — крузера најпознатијих компанија. Међу боље опремљене марине сврставају се оне у Улцињу, Бару, Будви, Тивту, Котору, Зеленики и Херцег Новом.[30]

Крузинг туризам[уреди]

Захваљујући свом великом културно-историјском благу Котор се нашао међу 5 најпопуларнијих крузинг лука у источном Медитерану.[5] Први наутички туристи на јахтама почињу да свраћају у Которску луку почетком 70-их година 20. века, а за њима стижу и први већи бродови за крстарење,[31] Од почетка 21. века број крузера који пристају у Котор и број туриста на њима у сталном је порасту,[32] а крузери почињу да пристају и у луку Бар. Слично је и са туристима на приватним јахтама.[33]

Графички приказ развоја крузинг туризма у Котору у периоду 2003—2015 године:

Година Број бродова присталих у Которску луку Број гостију приспелих крузерима у Котор
2003 око 50 око 40.000
2004 око 70 око 20.000
2005 око 150 око 40.000
2006 око 155 око 40.000
2007 око 175 око 50.000
2008 око 230 око 50.000
2009 око 260 око 75.000
2010 око 310 око 150.000
2011 око 320 око 190.000
2012 око 340 око 250.000
2013 око 380 око 320.000
2014 око 350 око 310.000
2015 око 400 око 440.000
Година Број јахти присталих у Которску марину Број путника приспелих на јахтама у Котор
2003 око 600 око 2.500
2004 око 750 око 2.000
2005 око 780 око 3.000
2006 око 1.000 око 4.500
2007 око 1.200 око 6.000
2008 око 1.100 око 6.000
2009 око 1.100 око 5.000
2010 око 1.100 око 5.000
2011 око 1.200 око 6.000
2012 око 1.450 око 6.000
2013 око 1.500 око 6.500
2014 око 1.600 око 7.500
2015 око 1.550 око 7.000

Напомене[уреди]

  1. ^ Стаза ка највишем врху Орјена се иначе сматра најстаријом уређеном планинарском стазом у Црној Гори, а саграђена је крајем 19. века, како би се удовољило жељи аустроугарског престолонаследника Рудолфа да се попне на врх Орјена.[13]
  2. ^ У новијем периоду традиција одржавања Карневала прекинута је само током Другог свeтског рата, да би била обновљена 60-тих година 20. века.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 „Туризам”. Званични сајт Црне Горе. Ministarstvo za informaciono društvo i telekomunikacije. Приступљено 27. 6. 2018. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 „Turizam u Crnoj Gori”. Visit Montenegro. Приступљено 27. 6. 2018. 
  3. ^ „Почетна страна”. Званична презентација. Национални паркови Црне Горе. Приступљено 27. 6. 2018. [мртва веза]
  4. 4,0 4,1 „Herceg Novi Turizam - hoteli”. Visit Montenegro. Приступљено 17. 7. 2018. 
  5. 5,0 5,1 5,2 „Luka Kotor druga najpopularnija luka u Istočnom Mediteranu”. Zvanična prezentacija. Luka Kotor. Приступљено 6. 8. 2018. 
  6. ^ „Kotor - Top Ture / Ekskurzije”. Visit Montenegro. Приступљено 6. 8. 2018. [мртва веза]
  7. ^ Црна Гора у бројкама (PDF). Завод за статистику Црне Горе. 2008. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 14. 8. 2011. 
  8. 8,0 8,1 „Herceg Novi Turizam - plaže”. Visit Montenegro. Приступљено 15. 7. 2018. 
  9. 9,0 9,1 „Herceg Novi Turizam - crkve”. Visit Montenegro. Приступљено 17. 7. 2018. 
  10. ^ „Herceg Novi Turizam - ture”. Visit Montenegro. Приступљено 17. 7. 2018. 
  11. ^ „Ostrvo Mamula - Boka Kotorska”. Putokaz. Приступљено 23. 7. 2018. 
  12. ^ „Herceg Novi Turizam - rekreacija”. Visit Montenegro. Приступљено 17. 7. 2018. 
  13. ^ Popović, Predrag. „Veliki (Zubački) kabao 1.894 mnm - Orjen (najviši vrh)”. Vrhovi Crne Gore. Приступљено 17. 7. 2018. 
  14. ^ „Herceg Novi Turizam - dogadjaji”. Visit Montenegro. Приступљено 17. 7. 2018. 
  15. 15,0 15,1 15,2 „Kotor”. Visit Montenegro. Приступљено 6. 8. 2018. 
  16. 16,0 16,1 „Kotor Turizam - plaže”. Visit Montenegro. Приступљено 6. 8. 2018. 
  17. 17,0 17,1 17,2 „Kotor — Rekreacija”. Visit Montenegro. Приступљено 10. 8. 2018. 
  18. ^ „Gradske zidine – Kotor”. Upoznaj Crnu Goru. Приступљено 11. 8. 2018. 
  19. ^ „Crkva Svete Marije Koleđate – Kotor”. Upoznaj Crnu Goru. Приступљено 11. 8. 2018. 
  20. 20,0 20,1 „Kotor — Crkve, Manastiri…”. Visit Montenegro. Приступљено 11. 8. 2018. 
  21. 21,0 21,1 „Kotor - Zabava”. Visit Montenegro. Приступљено 11. 8. 2018. 
  22. ^ „Perast”. Visit Montenegro. Приступљено 6. 8. 2018. 
  23. ^ „KOTORSKI KARNEVAL: Fešta za vikend”. MNE Magazin. februar 2018. Приступљено 11. 8. 2018. 
  24. ^ „Tivat - Turizam”. Visit Montenegro. Приступљено 23. 8. 2018. 
  25. ^ „Tivat - Top Ture”. Visit Montenegro. Приступљено 23. 8. 2018. 
  26. ^ „Ostrvo Cvijeća - ostrvo snova, očekivanja, problema, smeća...”. Radio DUX. Приступљено 23. 8. 2018. 
  27. ^ „Pogledajte kako će izgledati Luštica bej”. Mondo. Приступљено 23. 8. 2018. 
  28. ^ „Kako će izgledati Luštica Bay kod Tivta”. Gradnja. Приступљено 23. 8. 2018. 
  29. ^ „Tivat - Crkve, Manastiri...”. Visit Montenegro. Приступљено 23. 8. 2018. 
  30. ^ „Luke i marine u Crnoj Gori”. Visit Montenegro. Приступљено 14. 8. 2018. 
  31. ^ „Istorijat”. Zvanična prezentacija. Luka Kotor. Приступљено 13. 8. 2018. 
  32. ^ „Statistički podaci”. Zvanična prezentacija. Luka Kotor. Приступљено 13. 8. 2018. 
  33. ^ „Statistika”. Zvanična prezentacija. Luka Kotor. Приступљено 14. 8. 2018. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]