Туркијски језици

Из Википедије, слободне енциклопедије

Туркијски језици су језичка породица од најмање 35[1] језика, које говори туркијски народи од југоисточне Европе и Средоземља до Сибира и западне Кине, а било је приједлога да постане дио алтајске групе језика.[2][3]

Турскијске језике говори око 170 милиона људи као матерњи језик, а укупан број говорника туркијских језика, укључујући оне који их говоре као други језик, је преко 200 милиона.[4][5][6] Туркијски језик са највећим број говорника је турски језик, који се говори већином у Анадолији и дијелом на Балканском полуострву, док турски као матерњи језик говори око 40 % говорника туркијских језика.[3]

Особина туркијских језика је самогласничка хармонија, аглутинација, као и недостатак граматичког рода.[3]

Распрострањеност туркијских језика (маслинастозелена) међу другим светским језичким породицама

Придев турски се односи на народ Турке и њихов језик, док се туркијски односи на ширу групу сродних народа и језика.

Туркијски језици се много не разликују, тако да постоји одређен степен разумевања међу свим говорницима. Често су границе између језика више политичке него лингвистичке природе.

Ови језици су распрострањени у југоисточној Европи, западној, централној и северној Азији - од Балкана до Кине. Кроз имигрантске заједнице, туркијски језици су присутни у Централној и западној Европи.

Класификација[уреди]

Географска распрострањеност различитих група туркијских језика: северозападни туркијски језици (наранџаста), огурски језици (љубичаста), југозападни туркијски језици (црвена), аргу (жута), југоисточни туркијски језици (зелена) и североисточни туркијски језици (плава)

Туркијски језици:[7]

  • Југозападни туркијски језици (огуз)
    • Печенешки (изумрли језик)
    • Западни огуз
      • Старо анатолијски турски (изумрли језик)
      • Османлијски турски (изумрли језик)
      • Турски
      • Ирачки туркменски
      • Гагауски
      • Азербејџански
      • Балкански гагауски турски
    • Источни огуз
      • Туркменски
      • Хорасански турски
    • Јужни огуз
      • Афшарски
      • Ирански туркијски језици (кашкајски, сонкорски, ајналски итд)
  • Аргу
    • Халачски
  • Северозападни туркијски језици (кипчак)
    • Кипчачки (изумрли језик)
    • Западни кипчак
      • Кумички
      • Карачајско-балкарски
      • Кримски татарски
      • Кримчачки
      • Кумански (изумрли језик)
      • Караимски
    • Северни кипчак (волшкоуралски)
      • Казански татарски
      • Мишарски татарски
      • Западно сибирски татарски
      • Башкирски
    • Јужни кипчак (аралскокаспијски)
      • Казашки
      • Каракалпачки
      • Киргиски
      • Кипчачки узбечки (изумрли језик)
      • Ногајски
  • Југоисточни туркијски језици (карлук)
    • Западни
      • Узбечки
    • Источни
      • Ујгурски
      • Таранчијски
      • Саларски
      • Чагатајски (изумрли језик)
      • Ајнијски
      • Или-туркијски
  • Североисточни туркијски језици (сибир)
    • Северни сибирски
      • Јакутски
      • Долгански
    • Јужни сибирски
      • Сајански туркијски
        • Тувански
        • Тофански
      • Јенисејски туркијски
        • Хакаски
        • Фујуско-киргиски
        • Шорски
        • Западни ујгурски (жуто ујгурски)
      • Чулимски туркијски
        • Чулимски
      • Алтајски туркијски
        • Алтајски (дијалекти: тубански, кумандински, телеутски, теленгитски итд)
  • Огурски
    • Прабугарски (изумрли језик)
    • Чувашки
    • Хазарски (изумрли језик)
    • Панонски аварски (изумрли језик)

Најважнији туркијски језици[уреди]

Три најраспрострањенија туркијска језика су:

Остали већи туркијски језици:

Основне речи у туркијским језицима[уреди]

Српски Старотурски Турски Азербеј. Туркменски Татарски Казахски Узбечки Ујгурски
мајка ana anne/ana ana änä ana ana ona ana
рука qol kol qol kol qul qol qo'l kol
улица yol yol jol ýol yul jol yo'l yol
земља torpaq toprak torpaq topraq tufraq topıraq tuproq tupraq
крв qan kan qan gan qan qan qon qan
пепео kül kül kül kül köl kül kul kül
вода su su su suw su suw suv su
бело ak ak aq aq oq aq
црно qara kara qara garä qara qara qora qara
црвено qızıl kızıl qızıl gyzyl qızıl qızıl qizil qizil
плаво göy gök göy gök kük kök ko'k kök

Опште карактеристике[уреди]

  • Репертоар од 20–30 сугласника, 8 самогласника, једноставна структура речи без нагомилавања сугласника
  • Неки туркијски језици (Туркменски, Јакутски) разликују дужине вокала
  • Самогласничка хармонија у говорном и (обично) у писаном језику
  • Аглутинативна творба речи и деклинација која се постиже додавањем суфикса
  • Придеви се не деклинирају
  • Не постоје облици за множину
  • Одсуство члана
  • Одсуство граматичког рода
  • Ред речи је субјекат-објекат-глагол

Извори[уреди]

  1. Dybo A.V., "Chronology of Türkic languages and linguistic contacts of early Türks", Moskow, 2007, p. 766, [1] (In Russian)
  2. Gordon, Raymond G., Jr. (ed.) (2005). „Ethnologue: Languages of the World, Fifteenth edition. Language Family Trees – Altaic”. Приступљено 18. 03. 2007. 
  3. 3,0 3,1 3,2 Katzner, Kenneth (March 2002). Languages of the World, Third Edition. Routledge, an imprint of Taylor & Francis Books Ltd. ISBN 978-0-415-25004-7. 
  4. Brigitte Moser, Michael Wilhelm Weithmann, Landeskunde Türkei: Geschichte, Gesellschaft und Kultur, Buske Publishing, 2008, p.173
  5. Deutsches Orient-Institut, Orient, Vol. 41, Alfred Röper Publushing, 2000, p.611
  6. [2]
  7. Johanson, Lars (1998), "The History of Turkic"

Литература[уреди]

  • Katzner, Kenneth (March 2002). Languages of the World, Third Edition. Routledge, an imprint of Taylor & Francis Books Ltd. ISBN 978-0-415-25004-7. 
  • Johanson, Lars. (1998) "The History of Turkic". In Johanson, Lars & Csató, Éva Ágnes. (eds) "The Turkic Languages". London, New York: Routledge, стр. 81-125. [3]

Спољашње везе[уреди]