Тус (Иран)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Тус
طوس
Ferdowsi tomb4.jpg
Федовсијев гроб у Тусу
Административни подаци
Држава Иран
Покрајина Разави Хорасан
Становништво
Географске карактеристике
Координате36°16′17″ СГШ; 59°20′24″ ИГД / 36.2715° СГШ; 59.3401° ИГД / 36.2715; 59.3401Координате: 36°16′17″ СГШ; 59°20′24″ ИГД / 36.2715° СГШ; 59.3401° ИГД / 36.2715; 59.3401
Временска зонаUTC+3:30, Иранско стандардно време
Тус на мапи Ирана
Тус
Тус
Тус на мапи Ирана
Огромна купола Харунје у Тусу. Неки кажу да је гробница Ел Хазали, али то је спорно.

Тус (персијски: طوس или توس Тус или Тус), такође се изговара као Тоус, Тоос или Тус, је древни град у провинцији Разави Хорасан у Ирану, близу Мешада. Античким Грцима био је познат као Сусиа (старогрчки: Σουσια). Такође је био познаа и као Туса.[1] Тус је био подељен у четири града, Табран, Радакан, Ноан и Тероид. Цело подручје које се данас назива Тус било је највећи град на читавом подручју у петом веку.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Заузео га је Александар Велики 330. године пре нове ере.

Тус је преотео омејадски калиф Абд ел Малик и остао је под контролом Омајада до 747. године, када је подређени Абу Муслимана Хорасанија победио гувернера Омејада током Абасидске револуције.[3] Године 809, абасидски калиф Харун ел Рашид се разболео и умро у Тусу, док се налазио на путу како би смирио немире у Хорасану.[4] Његов гроб се данас налази у овој регији.[5]

Године 1220. Тус је отпустошио монголски генерал Субутај, а годину дана касније Толуј је побио већину становништва[6] и уништио гроб калифа Харуна ел Рашида током свог пустошења.[7] Деценијама касније, Тус је био обновљен под управом Куергуеза.[7]

Најпознатија особа која је потицала из тог подручја био је песник Фердовси, аутор персијског епа Шахнаме, чији је маузолеј, изграђен 1934. године, у време миленијума његовог рођења, доминира градом. Остали значајни становници Туса укључују теолога, правника, филозофа и мистика Ел Газалија и нека као што су; рани полимат Џабир ибн Хајан; песник Асади Туси; моћни селџучки везир Низам ел Мулк; средњовековни полимат Насир ел Дин ел Туси; истакнути Усооли муџтахид (тумач закона Твелвер-Ши'а) Шејх Туси; и истакнути суфијски мистик и историчар Абу Наср ас Сараџ.[8]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Keall, E., M. Roaf, R. Talbert, T. Elliott, S. Gillies. „Places: 952108 (Tusa/Sousia)”. Pleiades. Приступљено 5. 1. 2015. 
  2. ^ The Ancient City of Toos-Tus- Архивирано на сајту Wayback Machine (27. децембар 2019)[потребна верификација]
  3. '^ Tus, V. Minorsky, The Encyclopaedia of Islam, ol. X, ed. P.J. Bearman, T. Bianquis, C.E. Bosworth, E. van Donzel and W.P. Heinrichs, (Brill, 2000), 741.
  4. ^ The Court of the Caliphs by Hugh N Kennedy (ISBN 0 297 83000 7)
  5. ^ Hudud al-Alam translated by V. Minorsky (SBN 7189 -2-1 7)
  6. ^ Tus, Gisela Helmecke, Medieval Islamic Civilization: An Encyclopedia, Vol. I, ed. Josef W. Meri, (Routledge, 2006), 838.
  7. 7,0 7,1 Mediaeval Researches from Eastern Asiatic Sources, Vol. 2, ed. E. Bretschneider, (Routledge, 2000), 65.
  8. ^ Esposito, John, ур. (2003). „Sarraj, Abu Nasr al-”. The Oxford Dictionary of IslamНеопходна слободна регистрација. Oxford: Oxford University Press. ISBN 9780195125580. Приступљено 24. 4. 2018. 

Извори[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]