Туш (купатило)

Туш

Туш (франц. douche), уређај којим се један водени ток распрскава у више млазница (токова). Користи у купатилима за прање и личну хигијену, као и у терапеутске сврхе. С њим се брже пере, а омогућава и виши ниво личне хигијене. Својом ефикасношћу рационализује и потрошњу воде. Користи у медицини и многим другим дјелатностима.

Хладан туш , догађај супротан очекиваном, непријатно изненађење.(фигуративно)

Етимологија

У француски језик долази од итал. doccia туш и итал. docciare туширање, сипање по кап, а она из лат. duction производња, односно, лат. ducere довести, мисли се на воду.

Туширање - античка ваза

Историја

Почетак употребе тушева је у старом Египту и античкој Грчкој што се види на осликаним вазама из тог времена. Тек 18 и 19 вијек значе појаву и примјену туша у данашњем смислу те ријечи.

Туш над кадом

Коришћење туша

Туш је саставни дио купатила. Може бити фиксан и мобилан (покретан). Претходи му вентил у коме се мјешају топла и хладна вода како би се примјериле осјетљивости тијела. Туш је перфорисани конусни лијевак који се поставља на доводни вод воде. Кроз перфорације истичу убрзани млазеви чија је ефикасност у прању и масажи неупоредиво већа од оне када би се прало под једним млазем директно из водоводне цијеви или у напуњеној кади. Класични тушеви у купатилима имају просјечан проток воде између 12 и 40 литара у минуту. Нови економски тушеви постижу исти притисак са само 5 до 7 литара воде у минути. Постоје и тушеви за прање животиња.