Тупољев Ту-16

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Ту-16)
Тупољев Ту-16
Тупољев Ту-16
Опште
Димензије
Маса
Погон
Перформансе
Почетак производње1953.
Уведен у употребу1954.
Повучен из употребе1993.
Статуснеоперативан (ванупотребе)
Први корисник СССР
Број примеракаоко 2.000
Дужина34,80
Размах крила33,00
Висина10,36
Површина крила165
Празан37.200
Нормална полетна76.000
Макс. маса при узлетању79.000 kg
Макс. спољни терет9.000 kg
Турбо-млазни мотор2 × Микулин АМ-3М-500
Потисак ТММ2 × 93,2 kN
Брзина крстарења850 km/h
Макс. брзина на Hопт1.050 km/h
Тактички радијус кретања7.200 km
Долет15.000 km
Плафон лета12.800 m

Тупољев Ту-16 (НАТО назив Badger) је двомоторни бомбардер дугог долета на млазни погон руског произвођача Тупољев намењен бомбардовању циљева у позадини непријатеља. Рад на пројекту је започет почетком педесетих година, а први лет прототипа био је 27. априла 1952. године, а уведен је у службу већ 1954. године. На бази овог авиона, конструисан је први совјетски путнички авион на млазни погон Ту-104.

Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]

А.Н.Тупољев (1944.)

Крајем 40-их и почетком 1950-их година Совјетски Савез је знатно заостајао за САД-ом и В. Британијом у стратешкој авијацији. Имао је само један велики бомбардер Тупољев Ту-4 развијен на бази Боинга B-29. На основу студије ЦАГИ института „Иситивање карактеристика лета тешких млазних авиона са стреластим крилима“, у бироу Тупољева (ОКБ-156) су резултати ове студије послужили још 1948. године, за дефинисање основе за пројект бомбардера на млазни погон Ту-16, (радни назив Ту-88). Развојем изузетно моћних млазних мотора Микулин ПМ-3, омогућен је и подстакнут развој овог бомбардера на млазни погон. Прототип је први пут полетео 27. априла 1952. године, а већ 1954. године уведен је у наоружање ратног ваздухопловства Совјетског Савеза. Први пут је приказан јавности Првог маја 1954. године на Првомајској паради у Москви.[1][2]

Технички опис[уреди | уреди извор]

Авион Тупољев Ту-16 је потпуно металне конструкције, нискококрилац са два млазна мотора који су постављени у корену крила. Мотори су Микулин АМ-3, при кочењу авиона на писти користећи падобран зауставни пут износи свега 400 метара. Авион има увлачећи стајни трап система трицикл, предња носна нога има два точка са гумама ниског притиска, а задње ноге које представљају и основне, се налазе испод крила авиона и свака има по 4 точкова са нископритисним гумама. Авион има укупно 10 точкова који му омогућавају безбедно слетање и на лоше припремљеним пистама. Свестран дизајн авиона Ту-16 омогућио је дуги низ година ефикасно коришћење и широку примену. Стога су у току експлоатационог века настале многе варијанте ових авиона.[2][3]

Варијанте авиона Тупољев Ту-16[уреди | уреди извор]

  • Ту-16 - први производни модел бомбардера наоружан конвенционалним и нуклеарним слободно падајућим бомбама,
  • Ту-16К - варијанта авиона за трагање и спашавање,
  • Ту-16Н - авиони за допуњавање горивом у лету,
  • Ту-16Г - школска варијанта за обуку пилота,
  • Ту-16Т - морнаричка варијанта авиона Ту-16А наоружана торпедима,
  • Ту-16К - варијанта авиона Ту-16А ракетоносац (били је неколико варијанти),
  • Ту-16Р - извиђачка варијанта авиона Ту-16А,
  • Ту-16ПП - електронско извиђање и ратовање.

Наоружање (Ту-16)[уреди | уреди извор]

Крстарећа ракета КС-1 окачена о крило авиона Ту-16

Мада је Ту-16 пројектован као класичан бомбардер (бомбардује слободно падајућим бомбама) већ половином 50-их година овај авион је наоружан првобитним верзијама совјетских крстарећих ракета КС-1 која је могла бити опремљена класичном или нуклеарном бојевом главом. Ово оружје је било пре свега намењено за борбу против америчких носача авиона или других великих површинских бродова. Касније су Ту-16 били опремљени знатно напреднијим пројектилима, од којих није било ефикасне одбране. Тако је овај авион од класичног бомбардера постао ракетоносац. На тај начин је био далеко безбеднији јер су му ракете биле већег домета од радијуса већине ловаца, са којима је могао доћи у конфликт. Бомбе и торпеда се смештају у утробу авиона а ракете се каче на носаче испод крила авиона.[4]

Наоружање:

  • 1 до 2 ракета (максимално до 9 тона)
  • Нуклеарне бојеве главе снаге од 20 до 50 Mt
  • Конвенционалне бомбе (слободно падајуће тежина од 1.500 до 9.000kg)
  • Седам топова ГШ-23, 23 mm, смештених један у носу, по два на горњој и доњој површини трупа и репу авиона за власту одбрану.

Оперативно коришћење[уреди | уреди извор]

Авион Тупољев Ту-16 је произвођен од 1954. до 1960. године и произведено је укупно 2.000 примерака ових авиона. Производња се одвијала истовремено у три фабрике 1. У фабрици авиона No 18 у Самари, 2. У фабрици авиона No 22 из Казања и 3. у фабрици авиона No 64 из Вороњежа. Имао је посаду од 5 чланова: пилот, навигатор, и три стрелца, један од стрелаца је био истовремено и радио оператер, док је навигатор био оператор наоружања (нишанџија). Постојале су варијанте авиона са различитим бројем посаде од наведеног што је зависило од намене авиона али и од опремљености самог авиона.[5]

коришћење у свету[уреди | уреди извор]

Авион Тупољев Ту-16 цртеж

Ту-16 се по Совјетској лиценци производио и у Кини тамо је носио ознаку Х-6. Сматра се да су ови авиони у Кини још у оперативном стању. Од осталих земаља извезен је у Египат, Ирак и Индонезију. Након распада Совјетског Савеза у посед ових авиона су дошле следеће земље: Азербејџан, Белорусија, Грузија, Јерменија и Украјина. У већини ових земаља као и у Русији овај авион је избачен из употребе половином 90-их година.

Земље које користе или су користиле овај авион[уреди | уреди извор]

Авион Тупољев Ту-16 коришћење у свету
Ту-16 у лету наоружан ракетом испод крила

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ {{Cite web | url = http://www.tupolev.ru | title = ОАО „Туполев“], Приступљено 27. 4. 2013.
  2. ^ а б „Туполев Ту-16”. www.tupolev.ru ОАО „Туполев“. Приступљено 14. 9. 2011. 
  3. ^ „Tupolev Tu-16 - bomber”. www.aviastar.org. Приступљено 14. 9. 2011. 
  4. ^ „Aerospaceweb.org”. www.aerospaceweb.org. Приступљено 14. 9. 2011.  Текст „ Aircraft Museum - Tu-16 'Badger'” игнорисан (помоћ)
  5. ^ „Tu-16 BADGER”. www.globalsecurity.org. Приступљено 14. 9. 2011. 

Литература[уреди | уреди извор]

Музејски примерак авиона Тупољев Ту-16
  • Арсениев Е.В, Берне Л.П и др. История конструкций Самолетов в СССР 1951-1965 гг. Москва: Машинострение. 2002. ISBN 5-217-02918-8.
  • Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија] (на језику: (језик: српски)). Беочин: Ефект 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (на језику: (језик: енглески)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Donald, David; Lake,, Jon; (2000). The Encyclopedia of Military Aircraft (на језику: (језик: енглески)). NY: Barnes & Noble. 
  • Gordon, Yefim; Rigament, Vladimir; (2005). OKB Tupolev: History of the Design Bureau and its Aircraft (на језику: (језик: енглески)). Hinckley, England: Midland Publishing. ISBN 978-1-85780-214-6. 
  • Gunston, Bill (1995). The Encyclopedia of Modern Warplanes (на језику: (језик: енглески)). New York: Barnes & Noble,. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875 - 1995 (на језику: (језик: енглески)). London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Duffy, Paul; Kandalov, Andrei; (1996). Tupolev: The Man and His Aircraft (на језику: (језик: енглески)). Shrewsbury UK: Airlife Publishing. ISBN 978-1-85310-728-3. 
  • Rendall, David (1999). Jane's Aircraft Recognition Guide (на језику: (језик: енглески)) (2nd изд.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Monro, Bob; Chant, Christopher; (1995). „Tupolev Tu-95,Tu-142”. Jane`s Combat Aircraft (на језику: (језик: енглески)). Glasgow: Harper Collins Publishers. стр. 230—233. 
  • Winchester, Jim (2006). Military Aircraft of the Cold War (на језику: (језик: енглески)). San Diego, CA: Thunder Bay Press. 
  • Taylor, Michael (1996). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997 (на језику: (језик: енглески)). London: Brassey's. 
  • Taylor, Michael (1999). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1999/2000 (на језику: (језик: енглески)). London: Brassey's. 
  • Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (на језику: (језик: немачки)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. 
  • Рендулић, Златко (1974). Ваздухопловне доктрине - гледишта и техника. Београд, Војноиздавачки завод.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • „Zvanični sajt Tupoljeva” (на језику: (језик: руски)). www.tupolev.ru. Приступљено 12. 12. 2010. 
  • „Tupolev” (на језику: (језик: енглески)). www.tupolev.co.tv. Архивирано из оригинала 11. 03. 2011. г. Приступљено 30. 1. 2011. 
  • „Tupolev Andrej Nikolajevich” (на језику: (језик: енглески)). www.aviation.ru. Архивирано из оригинала 5. 06. 2011. г. Приступљено 30. 12. 2010. 
  • „Ту-16” (на језику: (језик: руски)). www.airwar.ru-Уголок неба. 2004. Приступљено 12. 12. 2010. 
  • „Tupolev Tu-16 (1951)” (на језику: (језик: енглески)). www.aviastar.org. Приступљено 12. 12. 2010. 
  • „Tu-16 Badger (Tupolev)” (на језику: (језик: енглески)). www.globalsecurity.org. Приступљено 12. 12. 2010. 
  • „Tupolev Tu-16” (на језику: (језик: енглески)). www.aerospaceweb.org. Приступљено 12. 12. 2010. 
  • „Tu-16 Badger (Tupolev)” (на језику: (језик: енглески)). www.fas.org. Приступљено 12. 12. 2010. 
  • „Ту-16 ДАЛЬНИЙ БОМБАРДИРОВЩИК И РАКЕТОНОСЕЦ” (на језику: (језик: руски)). legion.wplus.net. Архивирано из оригинала 30. 09. 2010. г. Приступљено 12. 12. 2010. 
  • „Ту-16 Badger” (на језику: (језик: руски)). topgun.rin.ru. Приступљено 12. 12. 2010. 
  • „The Tupolev Tu-16 "Badger" (на језику: (језик: енглески)). www.aerospaceweb.org. Приступљено 12. 12. 2010.