Т-37
Изглед
| Т-37 | |
|---|---|
| Основне карактеристике | |
| Земља порекла | СССР |
| Намена | лаки амфибијски тенк |
| Почетак производње | 1933-1936. |
| Повучен из употребе | 1941. |
| Број примерака | 1910 (основних) + 643 (са радиом) + 75 (са бацачем пламена) |
| Брзина на путу | 35 km/h |
| Димензије и маса | |
| Дужина | 3.75 m |
| Ширина | 2.10 m |
| Висина | 1.82 m |
| Тежина | 3.2 t |
| Опрема | |
| Главно наоружање | митраљез ДТ од 7.62 mm или бацач пламена |
| Оклоп | спреда 9, бочно 6 mm |
| Снага (КС) | 40 КС |
| Посада | |
| Посада | 2 |
Т-37 је совјетски амфибијски тенк из Другог светског рата.
Историја
[уреди | уреди извор]Т-37 је осмишљен као амфибијски, извиђачки тенк са двочланом посадом и куполом са једним митраљезом ДТ калибра 7,62 mm. усавршен је у Т-38, који је био шири и нижи, са бољим пловним особинама. Оба модела користила су пренос и мотор камиона ГАЗ-АА, што је поједностављивало одржавање и снабдевање.[1]
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Пропелер и крма на задњем делу омогућавала су кретање у води брзином око 6 km/h. Возила командира водова и чета имала су радио, остала не. Постојала је и варијанта са бацачем пламена (75 возила). Њихов сувише танак оклоп, наметнут захтевима пловности, и слабо наоружање учинили су их неефикаснима за борбу, и још употребљива возила у 1941. брзо су уништена.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Ness, Leland (2002). Jane's-World War II Tanks And Fighting Vehicles-The Complete Guide. London: HarperCollinsPublishers. стр. 161. ISBN 978-000711228-9.