УАЕ тур

С Википедије, слободне енциклопедије
УАЕ тур
УАЕ Тур 2023.
Званични лого трке
Детаљи о трци
Датум одржавањафебруар
Регион одржавањаУједињени Арапски Емирати
Назив тркеУАЕ тур
Локални назив(и)
  • جولة الإمارات‎ (језик: арапски)
  • UAE Tour (језик: енглески)
Други назив(и)Трка око Емирата
Дисциплинадрумски
ТакмичењеUCI ворлд тур
Типетапна трка
ОрганизаторRCS Sport
Историја
Прво одржавање24. фебруар 2019. год.; прије 5 година (2019-02-24)
Број одржавања6 (до 2024)
Први побједникСловенија Примож Роглич
Највише побједа
  •  Тадеј Погачар (СЛО)

    2 пута

Тренутни побједникБелгија Ленерт ван Етвелт (2024.)

УАЕ тур (арап. جولة الإمارات‎), етапна је бициклистичка трка која се одржава у фебруару у Уједињеним Арапским Емиратима.[1] Настала је 2019. године спајањем Абу Даби тура и Дубаи тура и преузела је мјесто у UCI ворлд туру које је имао Абу Даби тур, као једина ворлд тур трка на Средњем истоку.[2] Организатори трке су Спортско вијеће Абу Дабија, Спортско вијеће Дубаија и RCS Sport, који организује Ђиро д’Италију, једну од три гранд тур трке.[3] Пошто је дио ворлд тура, највишег ранга такмичења у друмском бициклизму, које организује UCI, сви ворлд тур тимови имају аутоматску позивницу и обавезни су да учествују,[4] док побједник про тура за претходну годину такође има аутоматску позивницу за све ворлд тур трке, а организатори додјељују специјалне позивнице за остале про тур тимове.[5] Након реформе која је извршена 2018, сви тимови учествују са по седам возача,[6] а вози се седам етапа, обично двије равне за спринтере, двије брдске и хронометар.[7]

Све етапе су одређене временом, тако да се времена возача сабирају и возач са најмањим временом је лидер генералног пласмана и трке и носи црвену мајицу.[8] Поред генералног пласмана, који привлачи највише пажње јер означава и побједника трке, на трци се налазе још четири класификације: класификација по поенима за спринтере, спринт класификација пролазних циљева, класификација за најбољег младог возача за возаче до 25 година и тимска класификација.[9] Етапне побједе такође доносе велики престиж и новчане награде, због чега сваки тим долази са својим спринтером у циљу остваривања што више побједа.

Тадеј Погачар је освојио трку два пута, док су је Примож Роглич, Адам Јејтс и Ремко Евенепул освојили по једном;[10] Елија Вивијани, Кејлеб Јуан, Давид Декер, Јаспер Филипсен и Тим Мерлије су освојили класификацију по поенима по једном; Степан Куријанов, Вељко Стојнић, Тони Галопен, Дмитриј Стракхов и Едвард Планкерт су по једном освојили спринт класификацију, док је рекордер у класификацији за најбољег младог возача Тадеј Погачар, коју је освојио три пута.[11]

Историја[уреди | уреди извор]

2014—2018: Абу Даби Тур и Дубаи Тур[уреди | уреди извор]

Марсел Кител, двоструки побједник Дубаи Тура.

Године 2014. Спортско вијеће Дубаија и RCS Sport формирали су етапну бициклистичку трку — Дубаи тур, која је садржала четири етапе, углавном равне.[12] RCS Sport је заједно са Спортским вијећем Абу Дабија 2015. године покренуо другу етапну трку у Емиратима — Абу Даби тур, која се састајала такође од четири етапе које су углавном биле брдске.[13] Прве године, Тејлор Фини је освојио Дубаи Тур,[14] док је 2015. трку освојио Марк Кевендиш,[15] а Естебан Чавез је освојио прво издање Абу Даби тура.[16] Године 2016. Дубаи тур је освојио Марсел Кител,[17] а Абу Даби тур Танел Кангерт.[18]

Године 2017. Абу Даби тур је добио ворлд тур статус,[19] а трку је освојио Руи Коста,[20] док је Дубаи тур други пут заредом освојио Кител.[21] Године 2018. Абу Даби тур је освојио Алехандро Валверде,[22] док је Дубаи Тур освојио Елија Вивијани, чиме је тим Квик-степ освојио трку четврти пут заредом.[23]

2019—данас: Пандемија и доминација Словенаца[уреди | уреди извор]

Примож Роглич, побједник прве трке.

У марту 2018. године, Спортско вијеће Дубаија и Спортско вијеће Абу Дабија потписали су меморандум о спајању трка Абу Даби тур и Дубаи тур од 2019. године, након чега су затражили од Свјетске бициклистичке уније да одобри промјену имена у УАЕ тур и да потврди фебруар као датум одржавања, јер су се обје трке одржавале у фебруару.[24] Генерални секретар Спортског вијећа Абу Дабија — Ареф ел Авани, изјавио је да ће нова трка имати седам етапа, које ће привлачити и спринтере и брдаше, а да ће на њој бити и хронометар.[25] UCI је одобрио нову трку и уврстио је у ворлд тур календар, умјесто Абу Даби тура.[26] На првом издању трке возили су Валверде, Том Димулен, Винченцо Нибали, Роглич, Кевендиш, Вивијани, Јуан и Фернандо Гавирија.[27] На екипном хронометру на првој етапи, побиједио је тим Јумбо—визма и Роглич је узео црвену мајицу, као први лидер трке.[28] Гавирија је побиједио у спринту на другој етапи, испред Вивијанија,[29] док је на трећој етапи, чији је циљ био на успону Џебел Хефет, Валверде побиједио у спринту испред Роглича и Давида Годуа.[30] На четвртој етапи побиједио је Јуан,[31] на петој Вивијани,[32] док је на другој брдској, на шестој етапи, на успону Џебел Џес побиједио Роглич, остваривши прву етапну побједу.[33] На последњој, седмој етапи, Сем Бенет је остварио прву етапну побједу, испред Гавирије и Јуана.[34] Роглич је био лидер од почетка до краја и освојио је трку 31 секунду испред Валвердеа.[35] Вивијани је освојио класификацију по поенима, а Году класификацију за најбољег младог возача.[35]

Године 2020. Паскал Акерман је побиједио у спринту на првој етапи, испред Јуана,[36] док је на другој етапи побиједио Јуан испред Бенета и преузео је лидерску мајицу.[37] На трећој етапи, првој брдској, Адам Јејтс је побиједио, минут испред Тадеја Погачара и преузео је лидерску мајицу.[38] На четвртој етапи, Дилан Груневеген је побиједио испред Гавирије,[39] док је Погачар остварио прву етапну побједу на трци на петој етапи.[40] Након пете етапе, трка је прекинута због тога што је неколико возача било позитивно на корона вирус.[41] Локалне власти су тестирале све учеснике, укључујући возаче, организаторе и чланове тимова, након чега су сви стављени у карантин.[42] Већина тимова је напустила Емирате до 3. марта, док су неки тимови задржани без објашњења још десет дана, а сви су напустили државу до 14. марта.[43][44] Побједа је додијељена Јејтсу, који је био лидер прије прекида.[45]

Тадеј Погачар, двоструки побједник трке, који је и три пута освојио класификацију за најбољег младог возача.

На трци 2021. Уједињени Арапски Емирати су прослављали 50 годишњицу оснивања државе.[46] Метју ван дер Пул је побиједио у спринту на првој етапи,[47] након чега је, јутро прије почетка друге етапе, морао да напусти трку заједно са тимом Алпесин—феникс, због позитивних резултата на ковид 19 у тиму.[48] На другој етапи, вожен је хронометар дуг 13 km по потпуно равном терену у Ел Хидајриату.[49] побиједио је Филипо Гана, који је тако остварио осму побједу заредом у вожњи на хронометар, побиједивши на сваком хронометру који је возио у периоду од годину дана.[50] На трећој етапи, првој брдској, Погачар је побиједио у спринту Адама Јејтса,[51] док је на четвртој етапи, Бенет остварио прву побједу у сезони и 50 у каријери.[52] На другој брдској, петој етапи, побиједио је Јонас Вингегор након што је достигао Алексеја Луценка, који је био у бијегу цијелу етапу, на 300 метара до циља.[53] На шестој етапи, Бенет је остварио другу етапну побједу,[54] док је Кејлеб Јуан побиједио на седмој етапи.[55] Тадеј Погачар је освојио трку, 43 секунде испред Адама Јејтса, док је Жоао Алмеида завршио на трећем мјесту.[56] Погачар је такође освојио и класификацију за најбољег младог возача, другу годину заредом, док је Давид Декер освојио класификацију по поенима.[57] Тони Галопен је освојио спринт класификацију, а УАЕ тим Емирејтс је освојио тимску класификацију.[58] На трци 2022. учествовали су сви ворлд тур тимови осим Кофидиса,[59] који је одустао од учешћа наводећи препун распоред.[60] На првој етапи Филипсен је побиједио у спринту испред Бенета и Вивијанија,[61] док је на другој етапи Марк Кевендиш побиједио испред Филипсена и Акермана.[62] На трећој етапи Стефан Бисежер је побиједио Филипа Гану на хрониметру,[63] након чега је Погачар побиједио на успону Џебел Џес и преузео је лидерску мајицу.[64] Филипсен је побиједио на петој етапи, што му је била друга етапна побједа на трци,[65] док је Матијас Вачек побиједио на шестој етапи у спринту мале групе, која је дошла на циљ 15 секунди испред главне групе.[66] На последњој, седмој етапи, Погачар је побиједио испред Адама Јејтса,[67] захваљујући чему је освојио трку 22 секунде испред Јејтса, освојивши и класификацију за најбољег младог возача трећу годину заредом;[68] Пељо Билбао је завршио на трећем мјесту у генералном пласману.[69] Јаспер Филипсен је освојио класификацију по поенима, гдје је био лидер од прве до последње етапе,[70] док је Дмитриј Страхов освојио спринт класификацију, гдје је такође био лидер од прве до последње етапе.[71]

Године 2023. Погачар није учествовао на трци, а умјесто њега лидер тима УАЕ био је Адам Јејтс, коме је то била прва трка за тим након преласка из Инеос гренадирса.[72] На првој етапи је побиједио Мерлије испред Јуана и Кевендиша.[73] Судал—Квик-степ је побиједио на екипном хрониметру на другој етапи секунду испред тима ЕФ и три секунде испред Инеоса, након чега су Лук Плап из Инеоса и Ремко Евенепул из Квик-степа имали исто вријеме у генералном пласману, али је Плап преузео лидерску мајицу због боље позиције на првој етапи.[74] Ејнер Рубио је побиједио на успону Џебел Џес 15 секунди испред Евенепула, који је преузео црвену мајицу, за водећег у генералном пласману, седам секунди испред Плапа.[75] Хуан Себастијан Молано је побиједио у спринту на четвртој етапи,[76] док је Груневеген побиједио у спринту на петој,[77] а Мерлије на шестој, што му је била друга етапна побједа.[78] На последњој, седмој етапи, Адам Јејтс је побиједио десет секунди испред Евенепула,[79] који је освојио трку и класификацију за најбољег младог возача.[80] Лук Плап је завршио на другом мјесту,[81] а Адам Јејтс на трећем, што му је била четврта година заредом да завршава трку на подијуму.[82] Тим Мерлије је освојио класификацију по поенима, што му је био први пут да је освојио класификацију на једној ворлд тур трци;[80] Едвард Планкерт је освојио спринт класификацију,[83] док је УАЕ тим Емирејтс освојио екипну класификацију четврту годину заредом.[84]

Класификације[уреди | уреди извор]

Сваки тим долази на трку са возачем који ће бити конкурентан за побједу или за што бољу позицију у генералном пласману. Поред генералног пласмана, на трци се налазе и друге класификације, које одговарају возачима разних способности: класификација по поенима у којој се такмиче спринтери,[46] спринт класификација за поене на пролазним циљевима и класификација за најбољег младог возача, за возаче млађе од 25 година који се боре за генерални пласман.[46] Последња класификација је тимска класификација, за најбољи тим на трци, за коју се не додјељују посебне мајице.[46] За сваку класификацију, додјељују се посебне мајице, а свака се додјељује лидерима од краја прве етапе.[8] Мајице од 2021. обезбјеђује италијанска компанија Alé,[85] замијенивши тако компанију Castelli, која је претходно обезбјеђивала мајице за прва два издања трке, као и раније за Дубаи тур и Абу Даби тур, а такође се сматра једном од водећих компанија за опрему у бициклизму.[8] Мајице су биле направљене од високотехнолошке тканине, коју испоручује SITIP, а тканина штити од УВ зрака и омогућава брзо одвођење топлоте.[8]

Генерални пласман[уреди | уреди извор]

Адам Јејтс, побједник 2020.

Прва и најважнија класификација је генерални пласман, јер је побједник генералног пласмана такође и побједник трке. Пласман се рачуна тако што се на времена возача остварена на првој етапи, додају времена остварена на свакој наредној. Три првопласирана возача на свакој етапи добијају временску бонификацију — 10, 6 и 4 секунде, а у току трке, на означеним пролазним циљевима добијају се такође секунде бонификације за прву тројицу возача — 3, 2 и 1 секунда. Возач са најмањим укупним временом у току трку носи црвену мајицу и сматра се побједником на крају трке.[8]

Спонзор мајице је нафтна национална компанија Абу Дабија — ADNOC,[86] која је до 2021. године, са око 105 милијарди барела, била међу најбољих десет нафтних компанија на свијету.[87]

Први побједник је Примож Роглич.[88]

Секунде бонификације
Тип 1 2 3
Крај етапе 10" 6" 4"
Пролазни циљеви 3" 2" 1"

Класификација по поенима[уреди | уреди извор]

Елија Вивијани, први побједник класификације.

Једна од другостепених класификација је класификација по поенима. Првих десет возача добија поене на свакој етапи, а број поена који се додјељује је исти без обзира на тип етапе; побједник класификације је возач са највише поена на крају трке.[9] Побједник сваке етапе добија 20 поена, другопласирани 16, трећепласирани 12, док возачи од четвртог до десетог мјеста добијају 9, 7, 5, 4, 3, 2 и 1 поен.[89]

На свакој етапи постоје и два пролазна циља на којима четири првопласирана возача добијају поене, који се рачунају и за спринт класификацију и за класификацију по поенима.[9] Првопласирани добија 8 поена, другопласирани 5, трећепласирани 3, а четвртопласирани 1 поен.[90] Лидер класификације носи зелену мајицу, чији је спонзор телекомуникацијиона компанија Etisalat,[86] која је до 2021. године имала преко 167 милиона претплатника и била је међу 20 водећих компанија на свијету.[91] Због тога што се на свакој етапи добија исти број поена, побједник може да буде и возач који је добро пласиран у генералном пласману или који иде у бијег и скупља поене са пролазних циљева. Године 2021. Давид Декер је освојио класификацију без иједне етапне побједе.[92]

Први побједник класификације је Елија Вивијани.[93]

Поени који се добијају на свакој етапи
Тип 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Крај етапе 20 16 12 9 7 5 4 3 2 1
Пролазни циљеви 8 5 3 1

Спринт класификација[уреди | уреди извор]

Једна од другостепених класификација је и спринт класификација. На свакој етапи постоје два пролазна циља на којима четири првопласирана возача добијају поене, који се рачунају и за спринт класификацију и за класификацију по поенима.[9] Првопласирани добија 8 поена, другопласирани 5, трећепласирани 3, а четвртопласирани 1 поен, а побједник је возач са највише освојених поена на крају трке.[90] Лидер класификације носи црну мајицу, чији је спонзор авио компанија — Abu Dhabi Aviation.[86]

Први побједник класификације је Степан Куријанов.[94]

Поени који се добијају на пролазним циљевима
Тип 1 2 3 4
Пролазни циљеви 8 5 3 1

Класификација за најбољег младог возача[уреди | уреди извор]

Давид Году, први побједник класификације.

Четврта класификација је за најбољег младог возача. У класификацији се такмиче само возачи млађи од 25 година, а лидер се одређује на исти начин као и за генерални пласман; времена возача на крају сваке етапе се сабирају и возач са најмањим временом је лидер, а возачи који се боре у класификацији такође се боре и за генерални пласман.[86] Три првопласирана возача на свакој етапи добијају секунде бонификације — 10, 6 и 4 секунде, а у току трке, на означеним пролазним циљевима, добијају се такође секунде бонификације, за прву тројицу возача — 3, 2 и 1 секунда. Возач са најмањим укупним временом у току трку носи бијелу мајицу и сматра се побједником класификације на крају трке. Спонзор мајице је Nakhel,[86] компанија за развој некретнина у Дубаију.[95]

Први побједник је Давид Году,[96] док је рекордер Погачар, који је класификацију освојио три пута. Погачар је такође једини возач који је освојио трку и класификацију за најбољег младог возача исте године,[97] а то је урадио двије године заредом.

Тимска класификација[уреди | уреди извор]

Последња класификација је тимска класификација, која се рачуна тако што се на крају сваке етапе сабирају времена прве тројице из сваког тима, а водећи тим био тим са најмањим укупним временом.[98] Тим Бора—ханзгро је први побједник,[35] УАЕ тим Емирејтс је рекордер са четири побједе у класификацији.[99][100]

Етапе[уреди | уреди извор]

На трци се вози седам етапа, од чега је једна обично индивидуални или екипни хронометар, док су остале групне етапе, које чине највећи дио етапа на сваком издању трке.[101][102]

Групне етапе[уреди | уреди извор]

Возачи током групне етапе.

Већина етапа на трци су групне етапе, где сви возачи возе заједно.[103] Групне етапе стартују у различитим градовима, а возачи возе неколико километара кроз град прије званичног почетка, нултог километра, гдје директор трке маше заставицом да би означио почетак етапе.[103] Када почне етапа, обично одмах крећу напади да би се оформио бијег, а возачи покушавају што дуже да остану испред главне групе и да остваре побједу из бијега.[104]

Возачима је дозвољено да се додирују, али не да се гурају или ударају. Први возач који пређе линију циља је побједник етапе. Равне етапе или етапе са малим успонима обично се завршавају великим групним спринтом, приликом којег брзина прелази 50 km/h.[105]

Сви возачи у групи добијају исто вријеме као и побједник етапе, што помаже да се избјегну опасни групни спринтеви.[106] Није необично да сви возачи на трци заврше етапу заједно у групи и добију исто вријеме као побједник, иако може да прође и неколико минута док последњи возач у групи прође кроз циљ, а возачи добијају исто вријеме уколико не прођу три секунде од тренутка када возач испред њих прође кроз циљ.[106] На равним етапама, у случају да возачи падну или имају механичких проблема у последња три километра, добијају исто вријеме као група у којој су се налазили прије инцидента, али се њихова позиција на етапи рачуна по редоследу којим су прошли преко линије циља.[107]

На трци, додјељују се секунде бонификације за три првопласиране позиције на свакој етапи, као и на пролазним циљевима.[108]

Брдске етапе[уреди | уреди извор]

На трци се обично возе двије брдске етапе, које одлучују побједника. Најпознатији успони су Џебел Џес и Џебел Хефет. Успон Џебел Џес је дуг 20 km, са просјечним нагибом од 5% и 7% у последња два километра, са надморском висином од 1.491 m.[109] Успон Џебел Хефет је дуг 10 km, са просјечним нагибом од 6,8% и иде изнад 1.000 метара надморске висине.[110] Адам Јејтс је 2023. поставио рекорд на успону, одвезавши га за 25 минута и 53 секунде, чиме је за четири секунде надмашио рекорд Погачара из 2021. године.[111]

Брдске етапе обично проузрокују велике промјене у генералном пласману; на равним етапама већина возача остане у групи до краја етапе, док током брдских етапа није необично да возачи изгубе и по 30 минута или да буде дисквалификовани због завршетка етапе ван временског лимита.[103]

Индивидуални хронометар[уреди | уреди извор]

Возачи се на хронометрима такмиче индивидуално, против сата.[112] Ако је прва етапа хронометар, организатор одређује позиције возача, на основу критеријума који су прописани правилником.[102] Возачи стартују са минутом разлике, док последњих 20 возача обично стартују са два или три минута размака.[102] Уколико хронометар није на првој етапи, стартне позиције возача одређене су позицијом у генералном пласману. Први возач у генералном пласману стартује последњи, док последњи возач у генералном пласману стартује први.[102]

Тимски хронометар[уреди | уреди извор]

Тимски хронометар (TTT) је трка против сата, у којој сваки тим вози посебно.[102] Стартне позиције тимова одређене су позицијама у тимској класификацији. Тим који је први у класификацији стартује тимски хронометар последњи.[102] Размак између старта два тима је обично два или три минута.[113] У тимском хронометру возачи раде заједно смјењујући се на врху, да би уштедјели енергију и постигли бољи резултат.[114] Као вријеме тима на тимском хронометру узима се вријеме четвртог возача који пређе линију циља, док возачи који отпадну и кроз циљ прођу касније, добијају вријеме које су и остварили.[115]

Временски лимит[уреди | уреди извор]

Возачи могу да буду дисквалификовани иако заврше етапу, ако њихово вријеме прелази временски лимит за ту етапу.[116] Лимит се дефинише на основу времена побједника плус проценат, који зависи од типа етапе и просјечне брзине побједника. Временски лимит може да буде продужен или дисквалификација може да буде избјегнута ако је више од 20% возача остало ван лимита или због падова и лошег времена.[117] За етапу која има коефицијент 1 (етапе које нису много тешке), временски лимит је вријеме побједника + 3% за просјечну брзину до 36 km/h, а расте до 11% за просјечну брзину од 50 km/h. За етапе које су класификоване коефицијентом 5 (најтеже етапе), варира од 11% (за брзину од 30 km/h) до 22% (преко 40 km/h).[116]

Списак побједника[уреди | уреди извор]

Побједници УАЕ Тура:[118]

Статистика[уреди | уреди извор]

Побједе по државама[119]
Позиција Држава Број побједа
1.  Словенија 3
2.  Белгија 2
3.  Уједињено Краљевство 1
Укупан број побједа[11]
Позиција Бициклиста Број побједа
1. Словенија Тадеј Погачар 2
2. Словенија Примож Роглич 1
Уједињено Краљевство Адам Јејтс
Белгија Ремко Евенепул
Белгија Ленерт ван Етвелт
Статистика по броју освојених етапа[11]
Позиција Бициклиста Број побједа
1. Белгија Тим Мерлије 5
2. Аустралија Кејлеб Јуан 4
Словенија Тадеј Погачар
4. Ирска Сем Бенет 3
5. Словенија Примож Роглич 2
Италија Елија Вивијани
Белгија Јаспер Филипсен
Уједињено Краљевство Адам Јејтс
Холандија Дилан Груневеген
Побједе у
класификацији по поенима[11]
Позиција Бициклиста Број побједа
1. Белгија Тим Мерлије 2
2. Италија Елија Вивијани 1
Аустралија Кејлеб Јуан
Холандија Давид Декер
Белгија Јаспер Филипсен
Побједе у
спринт класификацији[11]
Позиција Бициклиста Број побједа
1. Русија Степан Куријанов 1
Србија Вељко Стојнић
Француска Тони Галопен
Русија Дмитриј Стракхов
Белгија Едвард Планкерт
Уједињено Краљевство Марк Стјуарт
Побједе у класификацији
за најбољег младог возача[11]
Позиција Бициклиста Број побједа
1. Словенија Тадеј Погачар 3
2. Француска Давид Году 1
Белгија Ремко Евенепул
Белгија Ленерт ван Етвелт

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Calendrier WorldTour 2019: Les Tours de Dubaï et d'Abu Dhabi fusionnent”. rtbf.be (на језику: француски). Приступљено 27. 5. 2021. 
  2. ^ „Good Morning From Stage 1 Of The UAE Tour”. theuaetour.com. 22. 2. 2021. Приступљено 27. 5. 2021. 
  3. ^ „2021 UAE Tour: route, jerseys and sponsors announced”. endurance.biz. 28. 1. 2021. Приступљено 27. 5. 2021. 
  4. ^ UCI cycling regulations 2020, стр. 215.
  5. ^ „UCI reforms to be phased in through 2019”. cyclingnews.com. 23. 12. 2018. Приступљено 27. 5. 2021. 
  6. ^ „Grand Tour teams to be reduced from nine to eight riders from 2018”. Cycling Weekly. 22. 6. 2017. Приступљено 27. 5. 2021. 
  7. ^ „UAE Tour 2021: The Route”. cyclingstage.com. Приступљено 27. 5. 2021. 
  8. ^ а б в г д „Uae Tour Inaugural Edition – Route, Jerseys, Teams And Riders Announced”. theuaetour.com. 20. 12. 2018. Архивирано из оригинала 22. 05. 2021. г. Приступљено 27. 5. 2021. 
  9. ^ а б в г „Understanding The Uae Tour: Flat Stages, Sprinters And The Points Competition”. theuaetour.com. 16. 2. 2020. Архивирано из оригинала 22. 05. 2021. г. Приступљено 27. 5. 2021. 
  10. ^ „UAE Tour: Top-3 per edition”. procyclingstats.com. Приступљено 27. 5. 2021. 
  11. ^ а б в г д ђ „UAE Tour”. cyclingarchives.com. Приступљено 27. 5. 2021. 
  12. ^ „Road closures all over emirate for Dubai Tour”. TimeOutDubai.com. Приступљено 27. 5. 2021. 
  13. ^ Brown, Gregor (22. 12. 2014). „Abu Dhabi Tour added to 2015 race calendar”. Cycling Weekly. Приступљено 27. 5. 2021. 
  14. ^ „American cyclist Taylor Phinney wins Dubai Tour”. seattletimes.com. 8. 2. 2014. Приступљено 27. 5. 2021. 
  15. ^ „Mark Cavendish: Final-stage win secures Tour of Dubai victory”. BBC Sport. BBC. Архивирано из оригинала 9. 2. 2015. г. Приступљено 27. 5. 2021. 
  16. ^ „Chaves wins inaugural Abu Dhabi Tour”. cyclingnews.com. 11. 10. 2015. Приступљено 27. 5. 2021. 
  17. ^ Wetsby, Matt (6. 2. 2016). „Dubai Tour: Marcel Kittel wins stage four to seal overall title”. skysports.com. Приступљено 27. 5. 2021. 
  18. ^ „Cavendish wins the final stage as Kangert claims the overall victory in Abu Dhabi”. cycling.today. Приступљено 27. 5. 2021. 
  19. ^ „UCI expands WorldTour to 37 events”. Cycling News. Приступљено 27. 5. 2021. 
  20. ^ „Portugal's Rui Costa Wins Abu Dhabi Tour”. eurosport.com. 26. 2. 2017. Приступљено 27. 5. 2021. 
  21. ^ „Marcel Kittel wins Dubai Tour for the second year in a row”. deceuninck-quickstep.com. 4. 2. 2017. Приступљено 27. 5. 2021. [мртва веза]
  22. ^ „Valverde wins Abu Dhabi Tour with final stage victory”. cyclingnews.com. 25. 2. 2018. Приступљено 27. 5. 2021. 
  23. ^ „Elia Viviani seals Dubai Tour overall win with spectacular last day victory”. deceuninck-quickstep.com. 10. 2. 2018. Приступљено 27. 5. 2021. [мртва веза]
  24. ^ „Report: Dubai Tour and Abu Dhabi Tour to merge in 2019”. velonews.com. Приступљено 27. 5. 2021. 
  25. ^ Wynn, Nigel (15. 3. 2019). „Abu Dhabi and Dubai Tours to merge in 2019”. cyclingweekly.com. Приступљено 27. 5. 2021. 
  26. ^ „UCI reveal WorldTour calendar for 2019”. cyclingnews.com. Приступљено 27. 5. 2021. 
  27. ^ O'Shea, Sadhbh (21. 2. 2019). „Nibali, Valverde, Gaviria and Cavendish line up for first-ever UAE Tour - Preview”. cyclingnews.com. Приступљено 27. 5. 2021. 
  28. ^ „Jumbo-Visma win UAE Tour TTT”. cyclingnews.com. Приступљено 27. 5. 2021. 
  29. ^ „UAE Tour: Gaviria wins stage 2”. cyclingnews.com. Приступљено 27. 5. 2021. 
  30. ^ „UAE Tour: Valverde wins atop Jebel Hafeet”. cyclingnews.com. Приступљено 27. 5. 2021. 
  31. ^ „UAE Tour: Ewan wins at Hatta Dam”. cyclingnews.com. Приступљено 27. 5. 2021. 
  32. ^ „UAE Tour: Viviani wins sprint in Khor Fakkan”. cyclingnews.com. Приступљено 27. 5. 2021. 
  33. ^ „UAE Tour: Roglic wins on mountain finish to Jebel Jais”. cyclingnews.com. Приступљено 27. 5. 2021. 
  34. ^ „Sam Bennett wins final stage of UAE Tour”. cyclingnews.com. Приступљено 27. 5. 2021. 
  35. ^ а б в McGann, Bill; McGann, Carol. „2019 UAE Tour (WorldTour), United Arab Emirates”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 27. 5. 2021. 
  36. ^ Farrand, Stephen (23. 4. 2020). „UAE Tour: Ackermann wins stage 1 sprint”. cyclingnews.com. Приступљено 27. 5. 2021. 
  37. ^ Fletcher, Patrick (24. 4. 2020). „UAE Tour: Caleb Ewan wins at Hatta Dam”. cyclingnews.com. Приступљено 27. 5. 2021. 
  38. ^ Ryan, Barry (25. 4. 2020). „UAE Tour: Adam Yates wins atop Jebel Hafeet”. cyclingnews.com. Приступљено 27. 5. 2021. 
  39. ^ Fletcher, Patrick (26. 4. 2020). „UAE Tour: Groenewegen wins stage 4”. cyclingnews.com. Приступљено 27. 5. 2021. 
  40. ^ Farrand, Stephen (26. 4. 2020). „UAE Tour: Pogačar wins stage 5”. cyclingnews.com. Приступљено 27. 5. 2021. 
  41. ^ Herman, Martyn (27. 2. 2020). „Cycling: UAE Tour canceled after positive coronavirus tests”. reuters.com. Приступљено 27. 5. 2021. 
  42. ^ „Chris Froome among riders being tested for coronavirus at cancelled UAE Tour”. CyclingNews. 27. 2. 2020. Приступљено 27. 5. 2021. 
  43. ^ cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/cofidis-please-dont-forget-us-as-coronavirus-quarantine-continues/
  44. ^ cite news|url=https://www.cyclingnews.com/news/four-riders-reported-to-be-positive-for-coronavirus-at-uae-tour/
  45. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2021 UAE Tour (WorldTour)”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 27. 5. 2021. 
  46. ^ а б в г Gomes, Alaric (20. 2. 2021). „Cycling: UAE Tour gets wheels turning on 50 glorious years of nation”. gulfnews.com. Приступљено 27. 5. 2021. 
  47. ^ „UAE Tour stage 1: Mathieu van der Poel wins from reduced bunch sprint, takes GC lead”. velonews.com. 21. 2. 2021. Приступљено 27. 5. 2021. 
  48. ^ „Van der Poel and Alpecin-Fenix exit UAE Tour due to coronavirus case”. cyclingnews.com. 22. 2. 2021. Приступљено 27. 5. 2021. 
  49. ^ „Good Morning From Stage 2 Of The UAE Tour”. theuaetour.com. 22. 2. 2021. Приступљено 27. 5. 2021. 
  50. ^ „UAE Tour: Ganna wins Stage 2, Pogacar takes Red Jersey”. sbs.com.au. 22. 2. 2021. Приступљено 27. 5. 2021. 
  51. ^ „UAE Tour stage 3: Tadej Pogačar wins on Jebel Hafeet to secure grip on GC”. velonews.com. 23. 2. 2021. Приступљено 27. 5. 2021. 
  52. ^ „UAE Tour Cycling 2021 - Sam Bennett Edges Sprint To Take Stage 4, Recording 50th Professional Win”. eurosport.com. 24. 2. 2021. Приступљено 27. 5. 2021. 
  53. ^ „UAE Tour stage 5: Jonas Vingegaard pips favorites at Jebel Jais summit finish”. velonews.com. 25. 2. 2021. Приступљено 27. 5. 2021. 
  54. ^ O'Riordan, Ion (26. 2. 2021). „Sam Bennett’s form continues as he wins stage six at UAE Tour”. irishtimes.com. Приступљено 27. 5. 2021. 
  55. ^ Benson, Daniel (27. 2. 2021). „Wins sparks relief for Caleb Ewan after 'average' sprints in the UAE Tour”. cyclingnews.com. Приступљено 27. 5. 2021. 
  56. ^ „Tadej Pogačar Wins The Third Edition Of The UAE Tour, Caleb Ewan Wins Stage 7, The Yas Island Stage”. theuaetour.com. 27. 2. 2021. Архивирано из оригинала 22. 05. 2021. г. Приступљено 27. 5. 2021. 
  57. ^ „Team Jumbo-Visma besluit UAE Tour met vierde plaats Harper en puntentrui Dekker”. teamjumbovisma.nl (на језику: холандски). 27. 2. 2021. Приступљено 27. 5. 2021. 
  58. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2021 UAE Tour (WorldTour)”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 27. 5. 2021. 
  59. ^ Roadbook 2022, стр. 15.
  60. ^ „Cofidis skips UAE Tour as teams confirmed for 2022 WorldTour opener”. VeloNews. Outside Interactive, Inc. 7. 2. 2022. Приступљено 27. 2. 2023. 
  61. ^ „Philipsen sprints to victory in UAE Tour opener”. cyclingnews.com. Future plc. 20. 2. 2022. Приступљено 27. 2. 2023. 
  62. ^ Fletcher, Patrick (21. 2. 2022). „UAE Tour: Mark Cavendish takes sprint win on stage 2”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 27. 2. 2023. 
  63. ^ Fletcher, Patrick (22. 2. 2022). „UAE Tour: Bissegger beats Ganna to stage 3 time trial”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 27. 2. 2023. 
  64. ^ Ryan, Barry (23. 2. 2022). „UAE Tour: Tadej Pogacar wins stage 4 on Jebel Jais mountain finish”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 27. 2. 2023. 
  65. ^ Farrand, Stephen (24. 2. 2022). „UAE Tour: Philipsen sprints to stage 5 victory”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 27. 2. 2023. 
  66. ^ Puddicombe, Stephen (25. 2. 2022). „UAE Tour: Mathias Vacek wins stage 6 from the breakaway”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 27. 2. 2023. 
  67. ^ Goddard, Ben (26. 2. 2022). „Tadej Pogačar seals UAE Tour victory atop Jebel Hafeet”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 27. 2. 2023. 
  68. ^ „Cycling star Pogačar defends UAE Tour title”. sloveniatimes.com. 27. 2. 2022. Архивирано из оригинала 27. 02. 2023. г. Приступљено 27. 2. 2023. 
  69. ^ „Bilbao claims podium on UAE Tour”. bahraincyclingteam.com. 26. 2. 2022. Приступљено 27. 2. 2023. 
  70. ^ „Philipsen closes the UAE Tour 2022 with the green jersey”. fenixcyclingteam.com. 28. 2. 2022. Приступљено 27. 2. 2023. 
  71. ^ Davidson, Tom (26. 2. 2022). „Tadej Pogačar wins UAE Tour with stage seven victory atop Jebel Hafeet”. cyclingweekly.com. Приступљено 27. 2. 2023. 
  72. ^ Moultrie, James (17. 2. 2023). „Adam Yates targets UAE Tour on 2023 season debut”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 27. 2. 2023. 
  73. ^ „Merlier wins UAE Tour stage 1 photo finish as echelons blows-up GC”. cyclingnews.com. Future plc. 20. 2. 2023. Приступљено 27. 2. 2023. 
  74. ^ {{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/uae-tour-2023/stage-2/results/%7Ctitle=Soudal-QuickStep[мртва веза] speed to victory in UAE Tour stage 2 team time trial|work=cyclingnews.com|publisher=Future plc|date=21. 2. 2023|accessdate=27. 2. 2023}
  75. ^ „Evenepoel snatches UAE Tour lead as Rubio wins stage 3 mountain finish”. cyclingnews.com. Future plc. 22. 2. 2023. Приступљено 27. 2. 2023. 
  76. ^ „Molano claims narrow sprint victory on UAE Tour stage 4”. cyclingnews.com. Future plc. 23. 2. 2023. Приступљено 27. 2. 2023. 
  77. ^ „Dylan Groenewegen takes sprint victory in UAE Tour stage 5”. cyclingnews.com. Future plc. 24. 2. 2023. Приступљено 27. 2. 2023. 
  78. ^ „Tim Merlier powers to bunch sprint win on UAE Tour stage 6”. cyclingnews.com. Future plc. 25. 2. 2023. Приступљено 27. 2. 2023. 
  79. ^ Ryan, Barry (26. 2. 2023). „Remco Evenepoel seals UAE Tour victory”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 27. 2. 2023. 
  80. ^ а б „Remco Evenepoel wins the UAE Tour”. soudal-quickstepteam.com. 26. 2. 2023. Приступљено 27. 2. 2023. 
  81. ^ Fotheringham, Alasdair (26. 2. 2023). „Luke Plapp 'as stoked as can be' with first WorldTour podium at UAE Tour”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 27. 2. 2023. 
  82. ^ „Evenepoel wins the 2023 UAE Tour as Yates triumphs on the final stage”. theuaetour.com. 26. 2. 2023. Приступљено 27. 2. 2023. 
  83. ^ „UAE Tour 2023: Evenepoel seals overall victory, UAE Team Emirates rider Yates wins final stage”. gulfnews.com. 26. 2. 2023. Приступљено 27. 2. 2023. 
  84. ^ McGann, Bill; McGann, Carol (26. 2. 2023). „Evenepoel wins the 2023 UAE Tour as Yates triumphs on the final stage”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 27. 2. 2023. 
  85. ^ „Alé inks deal with RCS Sport for UAE Tour official leader jerseys”. endurance.biz. 28. 1. 2021. Приступљено 27. 5. 2021. 
  86. ^ а б в г д „2021 UAE Tour: route, jerseys and sponsors announced”. endurance.biz. 28. 1. 2021. Приступљено 27. 5. 2021. 
  87. ^ „7 billion barrels of oil found in new Abu Dhabi reserves, UAE in sixth position in global oil reserves”. Приступљено 27. 5. 2021. 
  88. ^ „Roglic wins UAE Tour”. teamjumbovisma.com. 2. 3. 2019. Приступљено 27. 5. 2021. 
  89. ^ „UAE Tour: Ganna wins stage 2 as Pogacar takes overall lead”. cyclingnews.com. 22. 2. 2021. Приступљено 27. 5. 2021. 
  90. ^ а б Puddicombe, Stephen (21. 2. 2021). „UAE Tour: Mathieu van der Poel wins stage 1”. cyclingnews.com. Приступљено 27. 5. 2021. 
  91. ^ „Etisalat tops 100m subscribers”. thenational.ae. 10. 2. 2011. Приступљено 27. 5. 2021. 
  92. ^ Hood, Andrew (16. 3. 2019). „Meet Jumbo-Visma’s next big thing: David Dekker”. velonews.com. Приступљено 27. 5. 2021. 
  93. ^ „Elia Viviani takes home UAE Tour points jersey”. deceuninck-quickstep.com. 2. 3. 2019. Приступљено 27. 5. 2021. [мртва веза]
  94. ^ „The First UAE Tour From A To Z”. theuaetour.com. 3. 3. 2019. Архивирано из оригинала 17. 07. 2019. г. Приступљено 27. 5. 2021. 
  95. ^ „Dubai developer Nakheel appoints new CEO”. Arab News (на језику: енглески). 23. 11. 2020. Приступљено 27. 5. 2021. 
  96. ^ „Primoz Primed In The UAE’s Premier Race”. theuaetour.com. 2. 3. 2019. Архивирано из оригинала 12. 04. 2022. г. Приступљено 27. 5. 2021. 
  97. ^ „UAE Tour 2021: Tour de France winner Tadej Pogačar claims second title in Emirates”. sport360.com. 27. 2. 2021. Приступљено 27. 5. 2021. 
  98. ^ Roadbook 2021.
  99. ^ „Pogačar seals UAE Tour win”. uaeteamemirates.com. Приступљено 27. 5. 2021. 
  100. ^ „Yates conquers Jebel Hafeet”. uaeteamemirates.com. 26. 2. 2023. Архивирано из оригинала 27. 02. 2023. г. Приступљено 27. 2. 2023. 
  101. ^ „Preview statistics for UAE Tour 2021.”. procyclingstats.com. Приступљено 27. 5. 2021. 
  102. ^ а б в г д ђ „UCI Cycling Regulations, Part II: Road Races”. UCI. 1. 2. 2012. стр. 40. Приступљено 27. 5. 2021. 
  103. ^ а б в Purbum, Stan (28. 6. 2017). „How long is a typical road bike race?”. roadbikerider.com. Приступљено 27. 5. 2021. 
  104. ^ „Glossary of Biking Terms and Slang". BicycleSource. 2012”. BicycleSource.com. Приступљено 27. 5. 2021. 
  105. ^ Boyce, Barry. „Glossary: List of cycling terms”. cyclingrevealed.com. Приступљено 27. 5. 2021. 
  106. ^ а б Wynn, Nigel (28. 6. 2017). „New rule introduced to improve safety of riders in Tour de France bunch sprints”. cyclingweekly.com. Приступљено 27. 5. 2021. 
  107. ^ Richardson, Simon (3. 7. 2012). „Explaining the three kilometre rule”. cyclingweekly.com. Приступљено 27. 5. 2021. 
  108. ^ „UAE Tour”. procyclingstats.com. Приступљено 27. 5. 2021. 
  109. ^ Ryan, Barry (19. 2. 2021). „Race preview: UAE Tour 2021”. cyclingnews.com. Приступљено 27. 5. 2021. 
  110. ^ „All That You Need To Know About Jebel Hafeet”. arabiahorizons.com. 20. 1. 2021. Приступљено 27. 5. 2021. 
  111. ^ Fotheringham, Alasdair (26. 2. 2023). „Adam Yates beats Jebel Hafeet climbing record with knockout solo win at UAE Tour”. cyclingnews.com. Приступљено 27. 2. 2023. 
  112. ^ Soldinger, Nick; Delves, Joseph (2. 2. 2021). „Cycling time-trials: the complete how-to guide”. cyclist.co.uk. Приступљено 27. 5. 2021. 
  113. ^ Wenzel, Kenda (19. 9. 2015). „How to Team Time Trial”. wenzelcoaching.com. Приступљено 27. 5. 2021. 
  114. ^ „Team Time Trial Tips”. acm.kiwi.nz. Приступљено 27. 5. 2021. 
  115. ^ „Aerodynamic drag in cycling team time trials”. sciencedirect.com. Приступљено 27. 5. 2021. 
  116. ^ а б McGann, Bill; McGann, Carol. „BikeRaceInfo's Cycling Glossary”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 27. 5. 2021. 
  117. ^ Liggett, Phil; Raia, James; Lewis, Sammarye (2011). Tour De France For Dummies. John Wiley. стр. 44—45. ISBN 9781118070109. Приступљено 27. 5. 2021. 
  118. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „UAE Tour (WorldTour), United Arab Emirates”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 27. 5. 2021. 
  119. ^ „UAE Tour: Most Wins”. procyclingstats.com. Приступљено 27. 5. 2021. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=УАЕ_тур&oldid=27419586”