УЕФА Лига шампиона

С Википедије, слободне енциклопедије
УЕФА Лига шампиона
UEFA Champions League logo 2.svg
Основано1955. (од 1992. у садашњем формату)
РегијаЕвропа (УЕФА)
Бр. тимова32 (такмичење по групама)
76 или 77 (укупно)
Тренутни првакНемачка Бајерн Минхен (2019/20)
(6. титула)
Најуспешнији клубШпанија Реал Мадрид
(13. титула)
МотоХимна УЕФА Лиге шампиона
УЕФА Лига шампиона 2020/21.

УЕФА Лига шампиона (енгл. UEFA Champions League) је најјаче и најпрестижније европско, клупско фудбалско такмичење. Организовано је од стране УЕФЕ и у њему учествују све њене чланице. До сезоне 1991/92. такмичење се називало Куп европских шампиона (енгл. Cup of European Champions), Европски куп шампиона (енгл. European Champions Cup; позната још као Куп шампиона (енгл. Champions Cup)) или Европски куп (енгл. European Cup), а од сезоне 1992/93. део се игра у групама и мења назив у УЕФА Лига шампиона.

Поред овог такмичења, под вођством УЕФА-е игра се још и Лига Европе (до 2009. Куп УЕФА), док је Куп победника купова УЕФА укинула након сезоне 1998/99. а Интертото куп 2008.

Тренутни шампион УЕФА Лиге шампиона је Бајерн из Минхена који је у финалу 23. августа 2020. на стадиону Стадион светлости у Лисабону победио екипу ПСЖ и тако освојио шесту титулу шампиона Европе.

Историја[уреди | уреди извор]

Европски куп шампиона (или скраћено Европски куп) настао је од идеје спортског уредника француског Л' Екипа Габријела Аноа који је предложио стварање такмичења које би одлучило који је најбољи клуб у Европи. Идеја је настала као одговор на тврдње неких британских новинара да је Вулверхемптон најбољи клуб на свету јер је победио Хонвед из Мађарске резултатом 3:2 на свом терену 1954. године.

"Биће боље да сачекамо да Вулверхемптон отпутује у Москву или Будимпешту да потврде своју непобедивост, а ако су Енглези баш тако уверени у квалитет свог фудбала, онда је време за турнир", рекао је Ано.

Децембра 1954, Жак Ризвик, Анов колега изложио је први план пројекта у коме је стајало да ће учествовати 14-16 екипа, да ће се утакмице играти средином недеље у вечерњим сатима, што је било врло неуобичајно за то време, како би радничка класа могла да стигне да гледа утакмице, а да право преноса имају телевизије које прате клуб из своје земље као и најважније спортске новине.

Прва званична утакмица Купа шампиона одиграна је 4. септембра 1955. године, а састали су се лисабонски Спортинг и београдски Партизан.

У првој сезони такмичења учествовало је 16 екипа, што првака својих земаља, што клубова који су били у то време веома поштовани од стране УЕФЕ. Касније је број учесника био ограничен само на победничке клубове домаћих лига. Овакав квалификациони систем био је актуелан све до 1997. Од сезоне 1997/98, правила су промењена како би турнир добио већу напетост (и додатни новац спонзора). Клубови из најјачих европских лига који нису били прваци државе могли су се квалификовати као другопласирани, а касније и као трећепласирани и четвртопласирани у својој лиги.

Квалификације[уреди | уреди извор]

Лига шампиона доступна је свим државним првацима из држава чланица УЕФА (осим Лихтенштајну, који нема властиту лигу), те другопласираним, трећепласираним и четвртопласираним из јачих лига.

Број клубова у Лиги шампиона који има један савез зависи о њеном рејтингу на УЕФА-иној листи коефицијената:

  • савези рангирани 1-3 место имају 4 представника
  • савези рангирани 4-6 место имају 3 представника
  • савези рангирани 7-15 места имају 2 представника
  • савези које су рангиране испод 16. места имају једног представника

Позиција савеза такође одређује у коју фазу квалификације иду њени представници. На пример, три најбоље рангирана савеза имају три клуба у фази по групама и један клуб у квалификацијама где рецимо најниже рангирани савези имају само једног представника, и то у 1. колу. Дванаест најбоље пласираних савеза имају бар једног представника који директно иде у фазу по групама.

Мапа држава чланица УЕФА-е, клубови који су стигли до групне фазе у Лиги шампиона.
  Земље које су стигле барем до групне фазе.
  Земље које нису достигле групну фазу
  Земље које нису чланице УЕФА-е

Од сезоне 2009/10. УЕФА је припремила нови систем квалификација по којем 22 екипе имају директно учешће у квалификацијама по групама уместо досадашњих 16, док се преосталих 10 места траже кроз два различита квалификациона правца. Један је резервисан за непрваке савеза рангираних од 1. до 15. места, тј. екипе које су у националном првенству заузеле места одмах испод директних учесника по групама. Други је резервисан за прваке савеза рангираних од 13. места наниже. Обе квалификациона правца играју се независно један од другог и сваки као коначне победнике издвоје по 5 клубова који су бити посљедњи учесници квалификација по групама. Сврха ове идеје је да се првацима слабијих лига омогући лакши приступ до Лиге шампионе кроз њихове међусобне утакмице, него против клубова из јачих европских лига који то нису учинили кроз домаће првенство.

Додатно место у фази по групама резервисано је за прошлогодишње прваке, у случају да се они не квалификују у Лигу шампиона. Ни један савез није лимитиран на слање највише четири клуба по сезони. То значи да прошлогодишњи првак, уколико се не пласира као један од четири (или мање, зависи од лиге) клуба, заузима место четвртопласираног клуба, а њега смешта на 5. место, које га води у Куп УЕФА.

Од сезоне 2015/16, победник Лиге Европе добија место у плеј офу за Лигу шампиона, а ако место резервисано за прошлогодишњег првака Лиге шампиона није искоришћено, освајач Лиге Европе улази директно у групну фазу такмичења.

Такође, гледајући спортске критеријуме, сваки клуб мора бити лиценциран од стране савеза из којег долази како би учествовао у Лиги шампиона. Да би добио лиценцу, клуб мора задовољити одређене инфраструктурне и финансијске услове.

Контроверза се догодила када се Ливерпул, који је освојио Лигу шампиона 2004/05, није успео квалификовати међу четири најбоља клуба у Премијер лиги. ФС Енглеске је одлучио да ће ФК Евертон (који је био четврти) узети последње место. УЕФА је донела одлуку да оба клуба могу наступити у Лиги шампиона. Ливерпул је почео од првог кола квалификација, а Евертон од трећег. Ливерпул је те сезоне постао први клуб, уз словачку Артмедију, који се из првог кола квалификација квалификовао у такмичење по групама. Иста ствар је пошла за руком и БАТЕ Борисову и Анортозису у сезони 2008/09. Ливерпул је у сезони 2004/05. постао и прва клуб који је из првог кола кв. дошао до нокаут фазе Лиге шампиона.

Манчестер јунајтед, Барселона, Реал Мадрид и Порто су клубови који је највише пута учествовали у такмичењу по групама, 20 пута.

Систем такмичења[уреди | уреди извор]

Такмичење почиње са четири кола квалификација. Зависно од коефицијента лиге из које долазе и позиције коју су остварили претходне сезоне клубови се укључују у Лигу шампиона у неком од ова четири кола квалификација. Клубови са већим коефицијентима су носиоци и они се не могу сусрести међусобно у оквиру једног кола квалификација. У сваком колу играју се по две утакмице једна кући и једна у гостима.

Од сезоне 2009/10. почевши од трећег кола квалификација клубови су подељени на два дела, један за националне прваке и један за клубове који су квалификације обезбедили завршивши у националном првенству од 2-4. места, а то је урађено да би се националним првацима олакшао пут до такмичења по групама. Исти систем за прваке и остале клубове функционише и у последњем колу квалификација, плеј офу, одакле се победници придружују клубовима који су се кроз пласман у домаћој лиги пласирали директно у групе Лиге шампиона и прошлогодишњем победнику. Клубови који су поражени у трећем колу квалификција и плеј офу Лиге шампиона своје такмичење настављају у Лиги Европе.

Након завршених квалификација 32 клуба бивају подељена у осам група од по четири екипе. Игра се мини-лига у којој сваки клуб са сваким од три противника игра кући и на страни. На крају два првопласирана се пласирају у осмину финала Лиге шампиона, док трећепласирани наставља такмичење у Лиги Европе.

Шеснаест клубова игра даље у завршници, почевши од осмине финала, победници улазе у четвртфинале, полуфинале и на крају се два најбоља срећу у финалу.

На све утакмице које клубови играју у квалификацијама и завршници, осим финала, односи се правило гола у гостима, а ако се на тај начин не може одредити победник играју се продужеци (два по 15 минута) те се на крају изводе пенали. Финале се игра на предодређеном стадиону (не нужно неутралном) и игра се само једна утакмица.

Извлачење парова и група је направљено тако да се клубови из исте земље не могу срести пре четвртфинала.

Систем такмичења који се тренутно користи је усвојен 2009. године.

Химна[уреди | уреди извор]

Химна Лиге шампиона је свечана песма по имену "Champions League", композитора Тонија Бритена. Изводи је Краљевска филхармонија, а пева хор Академије Св. Мартина, на три УЕФА-ина службена језика: енглеском, немачком и француском језику. Химна се изводи пре почетка сваке утакмице од плеј-оф фазе па до финала Лиге шампиона. Химна траје око три минута, а занимљиво је да никада није била пуштена у комерцијалну употребу.

Финансије[уреди | уреди извор]

Лига шампиона је високо профитабилно такмичење, поготово за клубове који се пласирају у групну фазу. УЕФА свим клубовима учесницима дели део новца оствареног продајом ТВ права и то на следећи начин (суме су у еврима; закључно са сезоном 2019/20):[1]

  • Прелиминарна квалификациона рунда: 230.000€
  • Прво коло квалификација: 280.000€
  • Друго коло квалификација: 380.000€
  • Треће коло квалификација: 480.000€
  • Плеј-оф:
    • Победници: добија онолико колико је загарантовано за учешће у групној фази ЛШ
    • Поражени: 5.000.000€
  • Групна фаза: 15.250.000€
  • Победа у групној фази: 2.700.000€
  • Нерешено у групној фази: 900.000€
  • Осмина финала: 9.500.000€
  • Четвртфинале: 10.500.000€
  • Полуфинале: 12.000.000€
  • Финале
    • Поражени: 15.000.000€
    • Победник: 19.000.000€

Поред овога, клубови кроз продају карата, дресова и спонзорства осигуравају знатна средства управо захваљујући игрању у Лиги шампиона.

Спонзори[уреди | уреди извор]

Када је нови систем Лиге шампионе основан 1992. године, одлучено је да максимум осам компанија може бити спонзор турнира. Спонзорске табле могу се видети око терена.

Спонзори УЕФА Лиге шампионе за сезону 2020/21. били су:[2]

Трофеј[уреди | уреди извор]

Званичан трофеј

Сваке године се победнику Лиге шампиона додељује трофеј Купа европских шампиона, који се у том облику додељује од 1967. године. До сезоне 2008/09, важило је да клуб који освоји Лигу шампиона добија тај трофеј који се мора вратити УЕФА-и два месеца пре следећег финала. Сваки победник је добијао мању копију трофеја у стално власништво. Клубови који су освојили три титуле првака Европе заредом или пет укупно добијали су трофеј у трајно власништво, а УЕФА би за следећу сезону правила нови. То је успело да оствори пет клубова у историји:[11]

Од поменуте сезоне па надаље, званичан трофеј остаје све време код УЕФА-е и клубови добијају реплику истог.[11]

Рекорди и статистике[уреди | уреди извор]

По клубовима[уреди | уреди извор]

Финале Лиге шампиона је највећа и најважнија утакмица у оквиру европског клупског фудбала. Стадион на којем се финале игра бира се две сезоне пре утакмице од стране УЕФА-е.

Прво финале је одиграно 13. јуна 1956. на стадиону Парк принчева у Паризу. Последње финале је одиграно 23. августа 2020. године на Стадиону Светлости у Лисабону између Бајерна из Минхена и Париз Сен Жермена. У тој утакмици, победио је Бајерн са 1:0.

Досад, највише финала је одржано на стадионима Хејсел (до трагедије 29. маја, 1985), старом Вемблију и Пратеру (Ернст Хапел), по четири. Што се тиче градова, финалисте су највише пута угостили Париз и Лондон, чак пет пута, док је од држава Италија била домаћин осам пута.

Шпански Реал Мадрид је највише пута освојио Лигу шампиона, укупно 13 титула. Уједно је постао први (и за сада једини клуб) који је успео да одбрани трофеј Лиге шампиона. Други по успеху је италијански Милан (7), а иза њега долазе Ливерпул (6), Барселона и Бајерн Минхен (по 5) и Ајакс (4). За комплетан списак освајача, погледати овде.

Клуб Освајач Финалиста Године победник Године финалиста
Шпанија Реал Мадрид 13 3 1956, 1957, 1958, 1959, 1960, 1966, 1998, 2000, 2002, 2014, 2016, 2017, 2018 1962, 1964, 1981
Италија Милан 7 4 1963, 1969, 1989, 1990, 1994, 2003, 2007 1958, 1993, 1995, 2005
Немачка Бајерн Минхен 6 5 1974, 1975, 1976, 2001, 2013, 2020 1982, 1987, 1999, 2010, 2012
Енглеска Ливерпул 6 3 1977, 1978, 1981, 1984, 2005, 2019 1985, 2007, 2018
Шпанија Барселона 5 3 1992, 2006, 2009, 2011, 2015 1961, 1986, 1994
Холандија Ајакс 4 2 1971, 1972, 1973, 1995 1969, 1996
Италија Интер Милано 3 2 1964, 1965, 2010 1967, 1972
Енглеска Манчестер јунајтед 3 2 1968, 1999, 2008 2009, 2011
Италија Јувентус 2 7 1985, 1996 1973, 1983, 1997, 1998, 2003, 2015, 2017
Португалија Бенфика 2 5 1961, 1962 1963, 1965, 1968, 1988, 1990
Енглеска Нотингем форест 2 0 1979, 1980
Португалија Порто 2 0 1987, 2004
Шкотска Селтик 1 1 1967 1970
Немачка Хамбургер 1 1 1983 1980
Румунија Стеауа Букурешт 1 1 1986 1989
Француска Олимпик Марсељ 1 1 1993 1991
Енглеска Челси 1 1 2012 2008
Немачка Борусија Дортмунд 1 1 1997 2013
Холандија Фејенорд 1 0 1970
Енглеска Астон Вила 1 0 1982
Холандија ПСВ Ајндховен 1 0 1988
Србија Црвена звезда 1 0 1991
Шпанија Атлетико Мадрид 0 3 1974, 2014, 2016
Француска Ремс 0 2 1956, 1959
Шпанија Валенсија 0 2 2000, 2001
Италија Фјорентина 0 1 1957
Немачка Ајнтрахт Франкфурт 0 1 1960
Србија Партизан 0 1 1966
Грчка Панатинаикос 0 1 1971
Енглеска Лидс јунајтед 0 1 1975
Француска Сент Етјен 0 1 1976
Немачка Борусија Менхенгладбах 0 1 1977
Белгија Клуб Бриж 0 1 1978
Шведска Малме 0 1 1979
Италија Рома 0 1 1984
Италија Сампдорија 0 1 1992
Немачка Бајер Леверкузен 0 1 2002
Француска Монако 0 1 2004
Енглеска Арсенал 0 1 2006
Енглеска Тотенхем хотспер 0 1 2019
Француска Париз Сен Жермен 0 1 2020

По државама[уреди | уреди извор]

Држава Победа Финалиста Победнички клуб Финалиста
Шпанија Шпанија 18 11 Реал Мадрид (13), Барселона (5) Реал Мадрид (3), Барселона (3), Атлетико Мадрид (3), Валенсија (2)
Енглеска Енглеска 13 9 Ливерпул (6), Манчестер јунајтед (3), Нотингем форест (2), Астон Вила (1), Челси (1) Ливерпул (3), Манчестер јунајтед (2), Лидс јунајтед (1), Арсенал (1), Челси (1), Тотенхем хотспер (1)
Италија Италија 12 16 Милан (7), Интер (3), Јувентус (2) Јувентус (7), Милан (4), Интер (2), Фјорентина (1), Рома (1), Сампдорија (1)
Немачка Немачка[а] 8 10 Бајерн Минхен (6), Борусија Дортмунд (1), Хамбургер (1) Бајерн Минхен (5), Бајер Леверкузен (1), Борусија Менхенгладбах (1), Ајнтрахт Франкфурт (1), Хамбургер (1), Борусија Дортмунд (1)
Холандија Холандија 6 2 Ајакс (4), ПСВ Ајндховен (1), Фејнорд (1) Ајакс (2)
Португалија Португал 4 5 Бенфика (2), Порто (2) Бенфика (5)
Француска Француска 1 6 Олимпик Марсељ (1) Ремс (2), Сент Етјен (1), Олимпик Марсељ (1), Монако (1), Париз Сен Жермен (1)
Србија Србија[б] 1 1 Црвена звезда (1) Партизан (1)
Румунија Румунија 1 1 Стеауа Букурешт (1) Стеауа Букурешт (1)
Шкотска Шкотска 1 1 Селтик (1) Селтик (1)
Шведска Шведска 0 1 Малме (1)
Грчка Грчка 0 1 Панатинаикос (1)
Белгија Белгија 0 1 Клуб Бриж (1)

Најбољи стрелци свих времена[уреди | уреди извор]

Од 23. августа 2020.[12]

Не укључује и квалификационе утакмице
Место Држава Фудбалер Голови Утакмице Деби у Европи Клуб(ови)
1 Португалија Кристијано Роналдо 130 170 2003 Манчестер јунајтед, Реал Мадрид, Јувентус
2 Аргентина Лионел Меси 115 143 2005 Барселона
3 Шпанија Раул Гонзалез 71 142 1995 Реал Мадрид, Шалке 04
4 Пољска Роберт Левандовски 68 90 2011 Борусија Дортмунд, Бајерн Минхен
5 Француска Карим Бензема 65 120 2006 Олимпик Лион, Реал Мадрид
6 Холандија Руд ван Нистелрој 56 73 1998 ПСВ, Манчестер јунајтед, Реал Мадрид
7 Француска Тијери Анри 50 112 1997 Монако, Арсенал, Барселона
8 АргентинаШпанија Алфредо Ди Стефано 49 58 1955 Реал Мадрид
9 Украјина Андриј Шевченко 48 100 1994 Динамо Кијев, Милан, Челси
Шведска Златан Ибрахимовић 48 120 2001 Ајакс, Јувентус, Интер, Барселона, Милан, Пари Сен Жермен, Манчестер јунајтед
10 Португалија Еузебио 47 63 1961 Бенфика
11 Италија Филипо Инзаги 46 81 1997 Јувентус, Милан
12 Немачка Томас Милер 46 115 2008 Бајерн Минхен
13 Обала Слоноваче Дидије Дрогба 44 92 2003 Олимпик Марсељ, Челси, Галатасарај
14 Италија Алесандро дел Пјеро 42 89 1995 Јувентус
Фудбалери чија су имена подебљана су тренутно активни.

Најбољи стрелци по сезонама[уреди | уреди извор]

Најбољи стрелци по сезонама:[13]
Сезона Играч Држава Клуб Број голова
1955/56 Милош Милутиновић  Југославија Југославија Партизан 8
1956/57 Денис Вајолет  Енглеска Енглеска Манчестер Јунајтед 9
1957/58 Алфредо ди Стефано  Аргентина Шпанија Реал Мадрид 10
1958/59 Жист Фонтен  Француска Француска Ремс 10
1959/60 Ференц Пушкаш  Мађарска Шпанија Реал Мадрид 12
1960/61 Жозе Агуаш  Португал Португалија Бенфика 11
1961/62 Хајнц Стрел  Западна Немачка Западна Немачка Нирнберг 8
1962/63 Жозе Алтафини  Италија Италија Милан 14
1963/64 Владица Ковачевић  Југославија Југославија Партизан 7
Сандро Мацола  Италија Италија Интер
Ференц Пушкаш  Мађарска Шпанија Реал Мадрид
1964/65 Еузебио  Португал Португалија Бенфика 9
Жозе Аугусто Торес  Португал Португалија Бенфика
1965/66 Флоријан Алберт  Мађарска Мађарска Ференцварош 7
Еузебио  Португал Португалија Бенфика
1966/67 Јирген Пјепенбург  Западна Немачка Источна Немачка Форвертс Берлин 6
Пол ван Химст  Белгија Белгија Андерлехт
1967/68 Еузебио  Португал Португалија Бенфика 6
1968/69 Денис Лоу  Шкотска Енглеска Манчестер Јунајтед 9
1969/70 Мик Џоунс  Енглеска Енглеска Лидс јунајтед 8
1970/71 Антонис Антонидис  Грчка Грчка Панатинаикос 10
1971/72 Јохан Кројф  Холандија Холандија Ајакс 5
Антал Дунаи  Мађарска Мађарска Ујпешт Дожа
Лу Макари  Шкотска Шкотска Селтик
Силвестер Такач  Југославија Белгија Стандард Лијеж
1972/73 Герд Милер  Западна Немачка Западна Немачка Бајерн Минхен 12
1973/74 Герд Милер  Западна Немачка Западна Немачка Бајерн Минхен 8
1974/75 Герд Милер  Западна Немачка Западна Немачка Бајерн Минхен 5
Едуард Макаров  Совјетски Савез Совјетски Савез Арарат Јереван
1975/76 Јуп Хајнкес  Западна Немачка Западна Немачка Борусија Менхенгладбах 6
1976/77 Герд Милер  Западна Немачка Западна Немачка Бајерн Минхен 5
Франко Кучинота  Италија Швајцарска Цирих
1977/78 Алан Симонсен  Данска Западна Немачка Борусија Менхенгладбах 5
1978/79 Клаудио Сулсер   Швајцарска Швајцарска Грасхопер 11
1979/80 Сорен Лерби  Данска Холандија Ајакс 10
1980/81 Тери Макдермот  Енглеска Енглеска Ливерпул 6
Грејм Сунис  Шкотска Енглеска Ливерпул
Карл-Хајнц Румениге  Западна Немачка Западна Немачка Бајерн Минхен
1981/82 Дитер Хенес  Западна Немачка Западна Немачка Бајерн Минхен 7
1982/83 Паоло Роси  Италија Италија Јувентус 6
1983/84 Виктор Сокол  Совјетски Савез Совјетски Савез Динамо Минск 6
1984/85 Торбјорн Нилсен  Шведска Шведска Гетеборг 7
Мишел Платини  Француска Италија Јувентус
1985/86 Торбјорн Нилсен  Шведска Шведска Гетеборг 6
1986/87 Борислав Цветковић  Југославија Југославија Црвена звезда 7
1987/88 Георге Хађи  Румунија Румунија Стеауа Букурешт 4
Жан-Марк Ферери  Француска Француска Бордо
Рабах Маџер  Алжир Португалија Порто
Али Мекојст  Шкотска Шкотска Ренџерс
Мичел  Шпанија Шпанија Реал Мадрид
Руи Агуас  Португал Португалија Бенфика
1988/89 Марко ван Бастен  Холандија Италија Милан 10
1989/90 Ромарио  Бразил Холандија ПСВ Ајндховен 6
Жан-Пјер Папен  Француска Француска Олимпик Марсељ
1990/91 Петер Пакулт  Аустрија Аустрија Сваровски Тирол 6
Жан-Пјер Папен  Француска Француска Олимпик Марсељ
1991/92 Сергеј Јуран  Украјина Португалија Бенфика 7
Жан-Пјер Папен  Француска Француска Олимпик Марсељ
1992/93 Ромарио  Бразил Шпанија Барселона 7
1993/94 Роналд Куман  Холандија Шпанија Барселона 8
Винтон Руфер  Нови Зеланд Немачка Вердер Бремен
1994/95 Џорџ Веа  Либерија Француска Пари Сен Жермен 7
1995/96 Јари Литманен  Финска Холандија Ајакс 9
1996/97 Милинко Пантић  СРЈ Шпанија Атлетико Мадрид 5
1997/98 Алесандро дел Пјеро  Италија Италија Јувентус 10
1998/99 Андриј Шевченко  Украјина Украјина Динамо Кијев 8
Двајт Јорк  Тринидад и Тобаго Енглеска Манчестер јунајтед
1999/00 Марио Жардел  Бразил Португалија Порто 10
Ривалдо  Бразил Шпанија Барселона
Раул Гонзалез  Шпанија Шпанија Реал Мадрид
2000/01 Раул Гонзалез  Шпанија Шпанија Реал Мадрид 7
2001/02 Руд ван Нистелрој  Холандија Енглеска Манчестер јунајтед 10
2002/03 Руд ван Нистелрој  Холандија Енглеска Манчестер јунајтед 12
2003/04 Фернандо Моријентес  Шпанија Француска Монако 9
2004/05 Руд ван Нистелрој  Холандија Енглеска Манчестер јунајтед 8
2005/06 Андриј Шевченко  Украјина Италија Милан 9
2006/07 Кака  Бразил Италија Милан 10
2007/08 Кристијано Роналдо  Португал Енглеска Манчестер јунајтед 8
2008/09 Лионел Меси  Аргентина Шпанија Барселона 9
2009/10 Лионел Меси  Аргентина Шпанија Барселона 8
2010/11 Лионел Меси  Аргентина Шпанија Барселона 12
2011/12 Лионел Меси  Аргентина Шпанија Барселона 14
2012/13 Кристијано Роналдо  Португал Шпанија Реал Мадрид 12
2013/14 Кристијано Роналдо  Португал Шпанија Реал Мадрид 17
2014/15 Нејмар  Бразил Шпанија Барселона 10
Кристијано Роналдо  Португал Шпанија Реал Мадрид
Лионел Меси  Аргентина Шпанија Барселона
2015/16 Кристијано Роналдо  Португал Шпанија Реал Мадрид 16
2016/17 Кристијано Роналдо  Португал Шпанија Реал Мадрид 12
2017/18 Кристијано Роналдо  Португал Шпанија Реал Мадрид 15
2018/19 Лионел Меси  Аргентина Шпанија Барселона 12
2019/20 Роберт Левандовски  Пољска Немачка Бајерн Минхен 15

По државама[уреди | уреди извор]

Држава Победа Сезоне
 Португал 12 1960/61, 1964/65, 1965/66, 1967/68, 1987/88, 2007/08, 2012/13, 2013/14, 2014/15, 2015/16, 2016/17, 2017/18
 Западна Немачка 8 1961/62, 1972/73, 1973/74, 1974/75, 1975/76, 1976/77, 1980/81, 1981/82
 Француска 7 1958/59, 1984/85, 1987/88, 1989/90, 1990/91, 1991/92, 1992/93
 Аргентина 1957/58, 2008/09, 2009/10, 2010/11, 2011/12, 2014/15, 2018/19
 Југославија 5 1955/56, 1963/64, 1971/72, 1986/87, 1996/97
 Италија 1962/63, 1963/64, 1976/77, 1982/83, 1997/98
 Холандија 1971/72, 1988/89, 2001/02, 2002/03, 2004/05
 Бразил 1989/90, 1999/2000, 1999/2000, 2006/07, 2014/15
 Мађарска 4 1959/60, 1963/64, 1965/66, 1971/72
 Шкотска 1968/69, 1971/72, 1980/81, 1987/88
 Шпанија 1987/88, 1999/2000, 2000/01, 2003/04
 Енглеска 3 1956/57, 1969/70, 1980/81
 Украјина 1991/92, 1998/99, 2005/06
 Совјетски Савез 2 1974/75, 1983/84
 Данска 1977/78, 1979/80
 Шведска 1984/85, 1985/86
 Пољска 1 2019/20

Највише наступа свих времена[уреди | уреди извор]

Од 24. августа 2020.[14]

Укључује и квалификационе утакмице
Место Држава Фудбалер Утакмице Клуб
1 Шпанија Икер Касиљас 177 Реал Мадрид, Порто
2 Португалија Кристијано Роналдо 170 Манчестер јунајтед, Реал Мадрид
3 Шпанија Ћави 151 Барселона
4 Аргентина Лионел Меси 143 Барселона
5 Шпанија Раул Гонзалез 142 Реал Мадрид, Шалке 04
6 Велс Рајан Гигс 141 Манчестер јунајтед
7 Шпанија Андрес Инијеста 130 Барселона
8 Холандија Кларенс Седорф 125 Ајакс, Реал Мадрид, Интер, Милан
9 Енглеска Пол Сколс 124 Манчестер јунајтед
9 Шпанија Серхио Рамос 124 Реал Мадрид
10 Италија Ђанлуиђи Буфон 123 Јувентус, Париз Сен Жермен
11 Бразил Роберто Карлос 120 Интер Милано, Реал Мадрид, Фенербахче
12 Француска Карим Бензема 120 Лион, Реал Мадрид
13 Шведска Златан Ибрахимовић 120 Ајакс, Јувентус, Интер, Барселона, Милан, Пари Сен Жермен, Манчестер јунајтед
Фудбалери чија су имена подебљана су тренутно активни.


Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Немачка је до 1989. године била подељена на Западну Немачку и Источну Немачку. До тада, једино су западнонемачки клубови учествовали у финалима такмичења.
  2. ^ Србија је тада била део СФР Југославије као СР Србија.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ UEFA.com. „2019/20 UEFA club competitions revenue distribution system”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 25. 12. 2020. 
  2. ^ „EXCLUSIVE: New Champions League sponsors set to come on board as seven offers accepted”. SportBusiness. SBG Companies Limited. Приступљено 25. 12. 2020. 
  3. ^ „Uefa Champions League checks in with Expedia”. SportsPro. Приступљено 25. 12. 2020. 
  4. ^ “Gazprom renews UEFA Champions League partnership”. UEFA. Приступљено 25.12.2020.
  5. ^ „HEINEKEN extends UEFA club competition sponsorship”. UEFA.com. Приступљено 25. 12. 2020. 
  6. ^ Carp, Sam. „Uefa cashes in Mastercard renewal”. SportsPro. Приступљено 25. 12. 2020. 
  7. ^ „Nissan renews UEFA Champions League Partnership”. UEFA.com. Приступљено 25. 12. 2020. 
  8. ^ „PepsiCo renews UEFA Champions League Partnership”. UEFA.com. UEFA. Приступљено 25. 12. 2020. 
  9. ^ „Banco Santander to become UEFA Champions League Partner”. UEFA.com. Приступљено 25. 12. 2020. 
  10. ^ „UEFA Official Sponsors and Partners”. UEFA.com. Приступљено 25. 12. 2020. 
  11. ^ а б „How UEFA honours multiple European Cup winners”. uefa.com. Приступљено 25. 12. 2019. 
  12. ^ All time leading scorers UEFA Champions League
  13. ^ Di Maggio, Roberto; Mamrud, Roberto; Rota, Davide; Owsianski, Jarek (11. 6. 2015). „Champions Cup/Champions League Topscorers”. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Приступљено 5. 1. 2017.  За све друге играче погледајте: „UEFA Champions League Statistics Handbook 2016–17: Facts and figures” (pdf). UEFA. стр. 10. Приступљено 5. 1. 2017. 
  14. ^ All time appearances UEFA Champions League

Спољашње везе[уреди | уреди извор]