УЕФА Лига шампиона

Из Википедије, слободне енциклопедије
УЕФА Лига шампиона
UEFA Champions League logo.svg
Основано 1955. (од 1992. у садашњем формату)
Регија Европа (УЕФА)
Бр. тимова 32 (такмичење по групама)
76 или 77 (укупно)
Тренутни првак Шпанија Реал Мадрид (2016/17)
(12. титула)
Најуспешнији клуб Шпанија Реал Мадрид
(12 титула)
Телевизијске куће Списак телевизијских кућа
Мото Химна лиге шампионе
Лига шампиона 2016/17.

УЕФА Лига шампиона (енгл. UEFA Champions League) је најјаче и најпрестижније европско, клупско фудбалско такмичење. Организовано је од стране УЕФЕ и у њему учествују све њене чланице. До сезоне 1991/92. такмичење се називало Куп европских шампиона (енгл. Cup of European Champions), Европски куп шампиона (енгл. European Champions Cup; позната још као Куп шампиона) или Европски куп (енгл. European Cup), а од сезоне 1992/93. део се игра у групама и мења назив у УЕФА Лига шампиона.

Поред овог такмичења, под вођством УЕФА-е игра се још и Лига Европе (до 2009. Куп УЕФА), док је Куп победника купова УЕФА укинула након сезоне 1998/99. а Интертото куп 2008.

Тренутни шампион УЕФА Лиге шампиона је Реал Мадрид који је у финалу 3. јуна 2017. на Стадиону Миленијум у Кардифу победио Јувентус и тако освојио рекордну дванаесту титулу шампиона Европе.

Историја[уреди]

Европски куп шампиона (или скраћено Европски куп) настао је од идеје спортског уредника француског Л' Екипа Габријела Аноа који је предложио стварање такмичења које би одлучило који је најбољи клуб у Европи. Идеја је настала као одговор на тврдње неких британских новинара да је Вулверхемптон најбољи клуб на свету јер је победио Хонвед из Мађарске резултатом 3:2 на свом терену 1954. године.

"Биће боље да сачекамо да Вулверхемптон отпутује у Москву или Будимпешту да потврде своју непобедивост, а ако су Енглези баш тако уверени у квалитет свог фудбала, онда је време за турнир", рекао је Ано.

Децембра 1954, Жак Ризвик, Анов колега изложио је први план пројекта у коме је стајало да ће учествовати 14-16 екипа, да ће се утакмице играти средином недеље у вечерњим сатима, што је било врло неуобичајно за то време, како би радничка класа могла да стигне да гледа утакмице, а да право преноса имају телевизије које прате клуб из своје земље као и најважније спортске новине.

Прва званична утакмица Купа шампиона одиграна је 4. септембра 1955. године, а састали су се лисабонски Спортинг и београдски Партизан.

У првој сезони такмичења учествовало је 16 екипа, што првака својих земаља, што клубова који су били у то време веома поштовани од стране УЕФЕ. Касније је број учесника био ограничен само на победничке клубове домаћих лига. Овакав квалификациони систем био је актуелан све до 1997. Од сезоне 1997/98, правила су промењена како би турнир добио већу напетост (и додатни новац спонзора). Клубови из најјачих европских лига који нису били прваци државе могли су се квалификовати као другопласирани, а касније и као трећепласирани и четвртопласирани у својој лиги.

Квалификације[уреди]

Лига шампиона доступна је свим државним првацима из држава чланица УЕФА (осим Лихтенштајну, који нема властиту лигу), те другопласираним, трећепласираним и четвртопласираним из јачих лига.

Број клубова у Лиги шампиона који има један савез зависи о њеном рејтингу на УЕФА-иној листи коефицијената:

  • савези рангирани 1-3 место имају 4 представника
  • савези рангирани 4-6 место имају 3 представника
  • савези рангирани 7-15 места имају 2 представника
  • савези које су рангиране испод 16. места имају једног представника

Позиција савеза такође одређује у коју фазу квалификације иду њени представници. На пример, три најбоље рангирана савеза имају три клуба у фази по групама и један клуб у квалификацијама где рецимо најниже рангирани савези имају само једног представника, и то у 1. колу. Дванаест најбоље пласираних савеза имају бар једног представника који директно иде у фазу по групама.

Мапа државне чланице УЕФА-е, клубови који су достигли до групне фазе у Лиги шампиона.
  земље који су достигли барем до групне фазе.

Од сезоне 2009/10. УЕФА је припремила нови систем квалификација по којем 22 екипе имају директно учешће у квалификацијама по групама уместо досадашњих 16, док се преосталих 10 места траже кроз два различита квалификациона правца. Један је резервисан за непрваке савеза рангираних од 1. до 15. места, тј. екипе које су у националном првенству заузеле места одмах испод директних учесника по групама. Други је резервисан за прваке савеза рангираних од 13. места наниже. Обе квалификациона правца играју се независно један од другог и сваки као коначне победнике издвоје по 5 клубова који су бити посљедњи учесници квалификација по групама. Сврха ове идеје је да се првацима слабијих лига омогући лакши приступ до Лиге шампионе кроз њихове међусобне утакмице, него против клубова из јачих европских лига који то нису учинили кроз домаће првенство.

Додатно место у фази по групама резервисано је за прошлогодишње прваке, у случају да се они не квалификују у Лигу шампиона. Ни један савез није лимитиран на слање највише четири клуба по сезони. То значи да прошлогодишњи првак, уколико се не пласира као један од четири (или мање, зависи од лиге) клуба, заузима место четвртопласираног клуба, а њега смешта на 5. место, које га води у Куп УЕФА.

Од сезоне 2015/16, победник Лиге Европе добија место у плеј офу за Лигу шампиона, а ако место резервисано за прошлогодишњег првака Лиге шампиона није искоришћено, освајач Лиге Европе улази директно у групну фазу такмичења.

Такође, гледајући спортске критеријуме, сваки клуб мора бити лиценциран од стране савеза из којег долази како би учествовао у Лиги шампиона. Да би добио лиценцу, клуб мора задовољити одређене инфраструктурне и финансијске услове.

Контроверза се догодила када се Ливерпул, који је освојио Лигу шампиона 2004/05., није успео квалификовати међу четири најбоља клуба у Премијер лиги. ФС Енглеске је одлучио да ће ФК Евертон (који је био четврти) узети последње место. УЕФА је донела одлуку да оба клуба могу наступити у Лиги шампиона. Ливерпул је почео од првог кола квалификација, а Евертон од трећег. Ливерпул је те сезоне постао први клуб, уз словачку Артмедију, који се из првог кола квалификација квалификовао у такмичење по групама. Иста ствар је пошла за руком и БАТЕ Борисову и Анортозису у сезони 2008/09. Ливерпул је у сезони 2004/05. постао и прва клуб који је из првог кола кв. дошао до нокаут фазе Лиге шампиона.

Манчестер јунајтед, Барселона, Реал Мадрид и Порто су клубови који је највише пута учествовали у такмичењу по групама, 20 пута.

Систем такмичења[уреди]

Такмичење почиње са четири кола квалификација. Зависно од коефицијента лиге из које долазе и позиције коју су остварили претходне сезоне клубови се укључују у Лигу шампиона у неком од ова четири кола квалификација. Клубови са већим коефицијентима су носиоци и они се не могу сусрести међусобно у оквиру једног кола квалификација. У сваком колу играју се по две утакмице једна кући и једна у гостима.

Од сезоне 2009/10. почевши од трећег кола квалификација клубови су подељени на два дела, један за националне прваке и један за клубове који су квалификације обезбедили завршивши у националном првенству од 2-4. места, а то је урађено да би се националним првацима олакшао пут до такмичења по групама. Исти систем за прваке и остале клубове функционише и у последњем колу квалификација, плеј офу, одакле се победници придружују клубовима који су се кроз пласман у домаћој лиги пласирали директно у групе Лиге шампиона и прошлогодишњем победнику. Клубови који су поражени у трећем колу квалификција и плеј офу Лиге шампиона своје такмичење настављају у Лиги Европе.

Након завршених квалификација 32 клуба бивају подељена у осам група од по четири екипе. Игра се мини-лига у којој сваки клуб са сваким од три противника игра кући и на страни. На крају два првопласирана се пласирају у осмину финала Лиге шампиона, док трећепласирани наставља такмичење у Лиги Европе.

Шеснаест клубова игра даље у завршници, почевши од осмине финала, победници улазе у четвртфинале, полуфинале и на крају се два најбоља срећу у финалу.

На све утакмице које клубови играју у квалификацијама и завршници, осим финала, односи се правило гола у гостима, а ако се на тај начин не може одредити победник играју се продужеци (два по 15 минута) те се на крају изводе пенали. Финале се игра на предодређеном стадиону (не нужно неутралном) и игра се само једна утакмица.

Извлачење парова и група је направљено тако да се клубови из исте земље не могу срести пре четвртфинала.

Систем такмичења који се тренутно користи је усвојен 2009. године.

Химна[уреди]

За више информација погледајте: Химна УЕФА Лиге шампионе

Химна Лиге шампиона је свечана песма по имену "Champions League", композитора Тонија Бритена. Изводи је Краљевска филхармонија, а пева хор Академије Св. Мартина, на три УЕФА-ина службена језика: енглеском, немачком и француском језику. Химна се изводи пре почетка сваке утакмице од групне фазе па до финала Лиге шампиона. Химна траје око три минута, а занимљиво је да никада није била пуштена у комерцијалну употребу.

Финансије[уреди]

Лига шампиона је високо профитабилно такмичење, поготово за клубове који се пласирају у групну фазу. УЕФА свим клубовима учесницима дели део новца оствареног продајом ТВ права и то на следећи начин (суме су у еврима):

  • Прво коло квалификација 200 000
  • Друго коло квалификација 300 000
  • Треће коло квалификација 400 000
  • Плеј-оф
    • Победници 2 000 000
    • Поражени 3 000 000
  • Групна фаза 12 000 000
  • Победа у групној фази 1 500 000
  • Нерешено у групној фази 500 000
  • Осмина финала 5 500 000
  • Четвртфинале 6 000 000
  • Полуфинале 7 000 000
  • Финале
    • Поражени 10 500 000
    • Победник 15 000 000

Поред овога клубови кроз продају карата, дресова и спонзорства осигуравају знатна средства управо захваљујући игрању у Лиги шампиона.

Спонзори[уреди]

Када је нови систем лиге шампионе 1992. године основан, одлучено је да максимум 8 компаније могу да буду спонзори турнира. Спонзорске табле могу се видети око терена.

Тренутни спонзори УЕФА Лиге шампионе су:

Финала Лиге шампиона[уреди]

Финале Лиге шампиона је највећа и најважнија утакмица у оквиру европског клупског фудбала. Стадион на којем се финале игра бира се две сезоне пре утакмице од стране УЕФА-е.

Прво финале је одиграно 13. јуна 1956. на стадиону Парк принчева у Паризу. Последње финале је одиграно 3. јунаа 2017. године на стадиону Миленијум у Кардифу између Реал Мадрида и Јувентуса. У тој утакмици победио је Реал Мадрид са 4:1.

Досад највише финала је одржано на стадионима Хејсел (до трагедије 29. маја, 1985), старом Вемблију и Пратеру (Ернст Хапел), по четири. Што се тиче градова, финалисте су највише пута угостили Париз и Лондон, чак пет пута, док је од држава Италија била домаћин осам пута.

Шпански Реал Мадрид је највише пута освојио Лигу шампиона, укупно дванаест титула, уједно постао је први и за сада једини клуб који је успео да одбрани трофеј лиге шампиона. Други по успеху је италијански Милан (7), а иза њега долазе Барселона, Ливерпул и Бајерн Минхен (5) и Ајакс (4). За комплетан списак освајача погледај доњу табелу.

Клуб који освоји Лигу шампиона добија прелазни трофеј који мора вратити УЕФА-и два месеца пре следећег финала. Сваки победник добије мању копију трофеја у стално власништво. Клубови који освоје три титуле првака Европе заредом или 5 укупно добијају трофеј у трајно власништво а УЕФА за следећу сезону прави нови.

Шест клубова је у историји остварило овај успех:

Преглед финала[уреди]

Сезона Победник Резултат Финалиста Стадион
1955/56. Реал Мадрид Шпанија 4:3 Француска Ремс Парк принчева,
Париз Француска
1956/57. Реал Мадрид Шпанија 2:0 Италија Фјорентина Стадион Сантијаго Бернабеу,
Мадрид Шпанија
1957/58. Реал Мадрид Шпанија 3:2 прод. Италија Милан Хејсел стадион,
Брисел Белгија
1958/59. Реал Мадрид Шпанија 2:0 Француска Ремс Стадион Некар,
Штутгарт Западна Немачка
1959/60. Реал Мадрид Шпанија 7:3 Западна Немачка Ајнтрахт Франкфурт Хемпден парк,
Глазгов Шкотска
1960/61. Бенфика Португалија 3:2 Шпанија Барселона Ванкдорф стадион,
Берн Швајцарска
1961/62. Бенфика Португалија 5:3 Шпанија Реал Мадрид Олимпијски стадион,
Амстердам Холандија
1962/63. Милан Италија 2:1 Португалија Бенфика Вембли стадион,
Лондон Енглеска
1963/64. Интер Италија 3:1 Шпанија Реал Мадрид Пратер стадион,
Беч Аустрија
1964/65. Интер Италија 1:0 Португалија Бенфика Сан Сиро,
Милано Италија
1965/66. Реал Мадрид Шпанија 2:1 Југославија Партизан Хејсел стадион,
Брисел Белгија
1966/67. Селтик Шкотска 2:1 Италија Интер Национални стадион,
Оеирас Португалија
1967/68. Манчестер јунајтед Енглеска 4:1 прод. Португалија Бенфика Вембли стадион,
Лондон Енглеска
1968/69. Милан Италија 4:1 Холандија Ајакс Стадион Сантијаго Бернабеу,
Мадрид Шпанија
1969/70. Фејнорд Холандија 2:1 прод. Шкотска Селтик Сан Сиро,
Милано Италија
1970/71. Ајакс Холандија 2:0 Flag of Greece (1970-1975).svg Панатинаикос Вембли стадион,
Лондон Енглеска
1971/72. Ајакс Холандија 2:0 Италија Интер Де Куип,
Ротердам Холандија
1972/73. Ајакс Холандија 1:0 Италија Јувентус Стадион Црвена звезда,
Београд Социјалистичка Федеративна Република Југославија
1973/74. Бајерн Минхен Западна Немачка 1:1 прод.,
4:0
(реприза)
Шпанија Атлетико Мадрид Хејсел стадион,
Брисел Белгија
1974/75. Бајерн Минхен Западна Немачка 2:0 Енглеска Лидс јунајтед Парк принчева,
Париз Француска
1975/76. Бајерн Минхен Западна Немачка 1:0 Француска Сент Етјен Хемпден парк,
Глазгов Шкотска
1976/77. Ливерпул Енглеска 3:1 Западна Немачка Борусија Менхенгладбах Олимпијски стадион,
Рим Италија
1977/78. Ливерпул Енглеска 1:0 Белгија Клуб Бриж Вембли стадион,
Лондон Енглеска
1978/79. Нотингем форест Енглеска 1:0 Шведска Малме Олимпијски стадион,
Минхен Западна Немачка
1979/80. Нотингем форест Енглеска 1:0 Западна Немачка Хамбургер Стадион Сантијаго Бернабеу,
Мадрид Шпанија
1980/81. Ливерпул Енглеска 1:0 Шпанија Реал Мадрид Парк принчева,
Париз Француска
1981/82. Астон Вила Енглеска 1:0 Западна Немачка Бајерн Минхен Де Куип,
Ротердам Холандија
1982/83. Хамбургер Западна Немачка 1:0 Италија Јувентус Олимпијски стадион Спиридон Луис,
Атина Грчка
1983/84. Ливерпул Енглеска 1:1 прод.,
4:2 пен.
Италија Рома Олимпијски стадион,
Рим Италија
1984/85. Јувентус Италија 1:0 Енглеска Ливерпул Хејсел стадион,
Брисел Белгија
1985/86. Стеауа Букурешт Flag of Romania (1965-1989).svg 0:0 прод.,
2:0 пен.
Шпанија Барселона Санчез Писхуан,
Севиља Шпанија
1986/87. Порто Португалија 2:1 Западна Немачка Бајерн Минхен Пратер стадион,
Беч Аустрија
1987/88. ПСВ Ајндховен Холандија 0:0 прод.,
6:5 пен.
Португалија Бенфика Стадион Некар,
Штутгарт Западна Немачка
1988/89. Милан Италија 4:0 Flag of Romania (1965-1989).svg Стеауа Букурешт Камп Ноу,
Барселона Шпанија
1989/90. Милан Италија 1:0 Португалија Бенфика Пратер стадион,
Беч Аустрија
1990/91. Црвена звезда Југославија 0:0 прод.,
5:3 пен.
Француска Олимпик Марсељ Стадион Свети Никола,
Бари Италија
1991/92. Барселона Шпанија 1:0 прод. Италија Сампдорија Вембли стадион,
Лондон Енглеска
1992/93. Олимпик Марсељ Француска 1:0 Италија Милан Олимпијски стадион,
Минхен Немачка
1993/94. Милан Италија 4:0 Шпанија Барселона Олимпијски стадион Спиридон Луис,
Атина Грчка
1994/95. Ајакс Холандија 1:0 Италија Милан Ернст Хапел стадион,
Беч Аустрија
1995/96. Јувентус Италија 1:1 прод.,
4:2 пен.
Холандија Ајакс Олимпијски стадион,
Рим Италија
1996/97. Борусија Дортмунд Немачка 3:1 Италија Јувентус Олимпијски стадион,
Минхен Немачка
1997/98. Реал Мадрид Шпанија 1:0 Италија Јувентус Амстердам арена,
Амстердам Холандија
1998/99. Манчестер јунајтед Енглеска 2:1 Немачка Бајерн Минхен Камп Ноу,
Барселона Шпанија
1999/00. Реал Мадрид Шпанија 3:0 Шпанија Валенсија Стад де Франс,
Париз Француска
2000/01. Бајерн Минхен Немачка 1:1 прод.,
5:4 пен.
Шпанија Валенсија Сан Сиро,
Милано Италија
2001/02. Реал Мадрид Шпанија 2:1 Немачка Бајер Леверкузен Хемпден парк,
Глазгов Шкотска
2002/03. Милан Италија 0:0 прод.,
3:2 пен.
Италија Јувентус Олд Трафорд,
Манчестер Енглеска
2003/04. Порто Португалија 3:0 Француска Монако Арена АуфШалке,
Гелзенкирхен Немачка
2004/05. Ливерпул Енглеска 3:3 прод.,
3:2 пен.
Италија Милан Олимпијски стадион Ататурк,
Истанбул Турска
2005/06. Барселона Шпанија 2:1 Енглеска Арсенал Стад де Франс,
Париз Француска
2006/07. Милан Италија 2:1 Енглеска Ливерпул Олимпијски стадион Спиридон Луис ,
Атина Грчка
2007/08. Манчестер јунајтед Енглеска 1:1 прод.,
6:5 пен.
Енглеска Челси Стадион Лужњики,
Москва Русија
2008/09. Барселона Шпанија 2:0 Енглеска Манчестер јунајтед Олимпијски стадион,
Рим Италија
2009/10. Интер Италија 2:0 Немачка Бајерн Минхен Стадион Сантијаго Бернабеу,
Мадрид Шпанија
2010/11. Барселона Шпанија 3:1 Енглеска Манчестер јунајтед Стадион Вембли,
Лондон Енглеска
2011/12. Челси Енглеска 1:1 прод.,
4:3 пен.
Немачка Бајерн Минхен Алијанц арена,
Минхен Немачка
2012/13. Бајерн Минхен Немачка 2:1 Немачка Борусија Дортмунд Стадион Вембли,
Лондон Енглеска
2013/14. Реал Мадрид Шпанија 4:1 прод. Шпанија Атлетико Мадрид Стадион светлости,
Лисабон Португалија
2014/15. Барселона Шпанија 3:1 Италија Јувентус Олимпијски стадион,
Берлин Немачка
2015/16. Реал Мадрид Шпанија 1:1 прод.,
5:3 пен.
Шпанија Атлетико Мадрид Сан Сиро,
Милано Италија
2016/17. Реал Мадрид Шпанија 4:1 Италија Јувентус Миленијум,
Кардиф Велс

прод. = Продужеци, пен. = Једанаестерац


Рекорди и статистике[уреди]

По клубовима[уреди]

Клуб Освајач Финалиста Године победник Године финалиста
Шпанија Реал Мадрид 12 3 1956, 1957, 1958, 1959, 1960, 1966, 1998, 2000, 2002, 2014, 2016, 2017 1962, 1964, 1981
Италија Милан 7 4 1963, 1969, 1989, 1990, 1994, 2003, 2007 1958, 1993, 1995, 2005
Немачка Бајерн Минхен 5 5 1974, 1975, 1976, 2001, 2013 1982, 1987, 1999, 2010, 2012
Шпанија Барселона 5 3 1992, 2006, 2009, 2011, 2015 1961, 1986, 1994
Енглеска Ливерпул 5 2 1977, 1978, 1981, 1984, 2005 1985, 2007
Холандија Ајакс 4 2 1971, 1972, 1973, 1995 1969, 1996
Италија Интер Милано 3 2 1964, 1965, 2010 1967, 1972
Енглеска Манчестер јунајтед 3 2 1968, 1999, 2008 2009, 2011
Италија Јувентус 2 7 1985, 1996 1973, 1983, 1997, 1998, 2003, 2015, 2017
Португалија Бенфика 2 5 1961, 1962 1963, 1965, 1968, 1988, 1990
Енглеска Нотингем форест 2 0 1979, 1980
Португалија Порто 2 0 1987, 2004
Шкотска Селтик 1 1 1967 1970
Немачка Хамбургер 1 1 1983 1980
Румунија Стеауа Букурешт 1 1 1986 1989
Француска Олимпик Марсељ 1 2 1993 1991
Енглеска Челси 1 1 2012 2008
Немачка Борусија Дортмунд 1 1 1997 2013
Холандија Фејенорд 1 0 1970
Енглеска Астон Вила 1 0 1982
Холандија ПСВ Ајндховен 1 0 1988
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Црвена звезда 1 0 1991
Шпанија Атлетико Мадрид 0 3 1974, 2014, 2016
Француска Ремс 0 2 1956, 1959
Шпанија Валенсија 0 2 2000, 2001
Италија Фјорентина 0 1 1957
Немачка Ајнтрахт Франкфурт 0 1 1960
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Партизан 0 1 1966
Грчка Панатинаикос 0 1 1971
Енглеска Лидс јунајтед 0 1 1975
Француска Сент Етјен 0 1 1976
Немачка Борусија Менхенгладбах 0 1 1977
Белгија Клуб Бриж 0 1 1978
Шведска Малме 0 1 1979
Италија Рома 0 1 1984
Италија Сампдорија 0 1 1992
Немачка Бајер Леверкузен 0 1 2002
Француска Монако 0 1 2004
Енглеска Арсенал 0 1 2006

По државама[уреди]

Држава Победа Финалиста Победнички клуб Финалиста
Шпанија Шпанија 17 11 Реал Мадрид (12), Барселона (5) Реал Мадрид (3), Барселона (3), Атлетико Мадрид (3), Валенсија (2)
Италија Италија 12 16 Милан (7), Интер (3), Јувентус (2) Јувентус (7), Милан (4), Интер (2), Фјорентина (1), Рома (1), Сампдорија (1)
Енглеска Енглеска 12 7 Ливерпул (5), Манчестер јунајтед (3), Нотингем форест (2), Астон Вила (1), Челси (1) Ливерпул (2), Манчестер јунајтед (2), Лидс јунајтед (1), Арсенал (1), Челси (1)
Немачка Немачка 7 10 Бајерн Минхен (5), Борусија Дортмунд (1), Хамбургер (1) Бајерн Минхен (5), Бајер Леверкузен (1), Борусија Менхенгладбах (1), Ајнтрахт Франкфурт (1), Хамбургер (1), Борусија Дортмунд (1)
Холандија Холандија 6 2 Ајакс (4), ПСВ Ајндховен (1), Фејнорд (1) Ајакс (2)
Португалија Португал 4 5 Бенфика (2), Порто (2) Бенфика (5)
Француска Француска 1 5 Олимпик Марсељ (1) Ремс (2), Сент Етјен (1), Олимпик Марсељ (1), Монако (1),
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југославија 1 1 Црвена звезда (1) Партизан (1)
Румунија Румунија 1 1 Стеауа Букурешт (1) Стеауа Букурешт (1)
Шкотска Шкотска 1 1 Селтик (1) Селтик (1)
Шведска Шведска 0 1 Малме (1)
Грчка Грчка 0 1 Панатинаикос (1)
Белгија Белгија 0 1 Клуб Бриж (1)

Најбољи стрелци свих времена[уреди]

Од 3. јуна 2017.[1]

Не укључује и квалификационе утакмице
Место Држава Фудбалер Голови Утакмице Деби у Европи Клуб(ови)
1 Португалија Кристијано Роналдо 105 140 2003 Манчестер јунајтед, Реал Мадрид
2 Аргентина Лионел Меси 94 115 2005 Барселона
3 Шпанија Раул Гонзалез 71 142 1995 Реал Мадрид, Шалке 04
4 Холандија Руд ван Нистелрој 56 73 1998 ПСВ, Манчестер јунајтед, Реал Мадрид
5
Француска Карим Бензема 51 93 2006 Олимпик Лион, Реал Мадрид
Француска Тијери Анри 50 112 1997 Монако, Арсенал, Барселона
7 АргентинаШпанија Алфредо Ди Стефано 49 58 1955 Реал Мадрид
8
Украјина Андриј Шевченко 48 100 1994 Динамо Кијев, Милан, Челси
Шведска Златан Ибрахимовић 48 119 2001 Ајакс, Јувентус, Интер, Барселона, Милан, Пари Сен Жермен
10 Португалија Еузебио 47 63 1961 Бенфика
11 Италија Филипо Инзаги 46 81 1997 Јувентус, Милан
12 Обала Слоноваче Дидије Дрогба 44 92 2003 Олимпик Марсељ, Челси, Галатасарај
13 Италија Алесандро дел Пјеро 42 89 1995 Јувентус
14
Пољска Роберт Левандовски 40 61 2011 Борусија Дортмунд, Бајерн Минхен
Немачка Томас Милер 40 89 2008 Бајерн Минхен
Фудбалери чија су имена подебљана су тренутно активни.

Највише наступа свих времена[уреди]

Од 3. јуна 2017.[2]

Укључује и квалификационе утакмице
Место Држава Фудбалер Утакмице Клуб
1 Шпанија Икер Касиљас 164 Реал Мадрид, Порто
2 Шпанија Ћави 151 Барселона
3 Шпанија Раул Гонзалез 142 Реал Мадрид, Шалке 04
4 Велс Рајан Гигс 141 Манчестер јунајтед
5 Португалија Кристијано Роналдо 140 Манчестер јунајтед,Реал Мадрид
6 Италија Паоло Малдини 139 Милан
7 Холандија Кларенс Седорф 125 Ајакс, Реал Мадрид, Интер, Милан
8 Енглеска Пол Сколс 124 Манчестер јунајтед
9 Шпанија Андрес Инијеста 122 Барселона
10 Бразил Роберто Карлос 120 Интер Милано, Реал Мадрид, Фенербахче
11 Шведска Златан Ибрахимовић 119 Ајакс, Јувентус, Интер, Барселона, Милан, Пари Сен Жермен
Фудбалери чија су имена подебљана су тренутно активни.

Најбољи стрелци по сезонама[уреди]

Најбољи стрелци по сезонама:[3]
Сезона Играч Држава Клуб Број голова
1955/56 Милош Милутиновић  Југославија Југославија Партизан 8
1956/57 Денис Вајолет  Енглеска Енглеска Манчестер Јунајтед 9
1957/58 Алфредо ди Стефано  Аргентина Шпанија Реал Мадрид 10
1958/59 Жист Фонтен  Француска Француска Ремс 10
1959/60 Ференц Пушкаш  Мађарска Шпанија Реал Мадрид 12
1960/61 Жозе Агуаш  Португал Португалија Бенфика 11
1961/62 Хајнц Стрел  Западна Немачка Западна Немачка Нирнберг 8
1962/63 Жозе Алтафини  Италија Италија Милан 14
1963/64 Владица Ковачевић  Југославија Југославија Партизан 7
Сандро Мацола  Италија Италија Интер
Ференц Пушкаш  Мађарска Шпанија Реал Мадрид
1964/65 Еузебио  Португал Португалија Бенфика 9
Жозе Аугусто Торес  Португал Португалија Бенфика
1965/66 Флоријан Алберт  Мађарска Мађарска Ференцварош 7
Еузебио  Португал Португалија Бенфика
1966/67 Јирген Пјепенбург  Западна Немачка Источна Немачка Форвертс Берлин 6
Пол ван Химст  Белгија Белгија Андерлехт
1967/68 Еузебио  Португал Португалија Бенфика 6
1968/69 Денис Лоу  Шкотска Енглеска Манчестер Јунајтед 9
1969/70 Мик Џоунс  Енглеска Енглеска Лидс јунајтед 8
1970/71 Антонис Антонидис  Грчка Грчка Панатинаикос 10
1971/72 Јохан Кројф  Холандија Холандија Ајакс 5
Антал Дунаи  Мађарска Мађарска Ујпешт Дожа
Лу Макари  Шкотска Шкотска Селтик
Силвестер Такач  Југославија Белгија Стандард Лијеж
1972/73 Герд Милер  Западна Немачка Западна Немачка Бајерн Минхен 12
1973/74 Герд Милер  Западна Немачка Западна Немачка Бајерн Минхен 8
1974/75 Герд Милер  Западна Немачка Западна Немачка Бајерн Минхен 5
Едуард Макаров  Совјетски Савез Савез Совјетских Социјалистичких Република Арарат Јереван
1975/76 Јуп Хајнкес  Западна Немачка Западна Немачка Борусија Менхенгладбах 6
1976/77 Герд Милер  Западна Немачка Западна Немачка Бајерн Минхен 5
Франко Кучинота  Италија Швајцарска Цирих
1977/78 Алан Симонсен  Данска Западна Немачка Борусија Менхенгладбах 5
1978/79 Клаудио Сулсер  Швајцарска Швајцарска Грасхопер 11
1979/80 Сорен Лерби  Данска Холандија Ајакс 10
1980/81 Тери Макдермот  Енглеска Енглеска Ливерпул 6
Грејм Сунис  Шкотска Енглеска Ливерпул
Карл-Хајнц Румениге  Западна Немачка Западна Немачка Бајерн Минхен
1981/82 Дитер Хенес  Западна Немачка Западна Немачка Бајерн Минхен 7
1982/83 Паоло Роси  Италија Италија Јувентус 6
1983/84 Виктор Сокол  Совјетски Савез Савез Совјетских Социјалистичких Република Динамо Минск 6
1984/85 Торбјорн Нилсен  Шведска Шведска Гетеборг 7
Мишел Платини  Француска Италија Јувентус
1985/86 Торбјорн Нилсен  Шведска Шведска Гетеборг 6
1986/87 Борислав Цветковић  Југославија Југославија Црвена Звезда 7
1987/88 Георге Хађи  Румунија Румунија Стеауа Букурешт 4
Жан-Марк Ферери  Француска Француска Бордо
Рабах Маџер  Алжир Португалија Порто
Али Мекојст  Шкотска Шкотска Ренџерс
Мичел  Шпанија Шпанија Реал Мадрид
Руи Агуас  Португал Португалија Бенфика
1988/89 Марко ван Бастен  Холандија Италија Милан 10
1989/90 Ромарио  Бразил Холандија ПСВ Ајндховен 6
Жан-Пјер Папен  Француска Француска Олимпик Марсељ
1990/91 Петер Пакулт  Аустрија Аустрија Сваровски Тирол 6
Жан-Пјер Папен  Француска Француска Олимпик Марсељ
1991/92 Сергеј Јуран  Украјина Португалија Бенфика 7
Жан-Пјер Папен  Француска Француска Олимпик Марсељ
1992/93 Ромарио  Бразил Шпанија Барселона 7
1993/94 Роналд Куман  Холандија Шпанија Барселона 8
Винтон Руфер  Нови Зеланд Немачка Вердер Бремен
1994/95 Џорџ Веа  Либерија Француска Пари Сен Жермен 7
1995/96 Јари Литманен  Финска Холандија Ајакс 9
1996/97 Милинко Пантић  СРЈ Шпанија Атлетико Мадрид 5
1997/98 Алесандро дел Пјеро  Италија Италија Јувентус 10
1998/99 Андриј Шевченко  Украјина Украјина Динамо Кијев 8
Двајт Јорк  Тринидад и Тобаго Енглеска Манчестер јунајтед
1999/00 Марио Жардел  Бразил Португалија Порто 10
Ривалдо  Бразил Шпанија Барселона
Раул Гонзалес  Шпанија Шпанија Реал Мадрид
2000/01 Раул Гонзалес  Шпанија Шпанија Реал Мадрид 7
2001/02 Руд ван Нистелрој  Холандија Енглеска Манчестер јунајтед 10
2002/03 Руд ван Нистелрој  Холандија Енглеска Манчестер јунајтед 12
2003/04 Фернандо Моријентес  Шпанија Француска Монако 9
2004/05 Руд ван Нистелрој  Холандија Енглеска Манчестер јунајтед 8
2005/06 Андриј Шевченко  Украјина Италија Милан 9
2006/07 Кака  Бразил Италија Милан 10
2007/08 Кристијано Роналдо  Португал Енглеска Манчестер јунајтед 8
2008/09 Лионел Меси  Аргентина Шпанија Барселона 9
2009/10 Лионел Меси  Аргентина Шпанија Барселона 8
2010/11 Лионел Меси  Аргентина Шпанија Барселона 12
2011/12 Лионел Меси  Аргентина Шпанија Барселона 14
2012/13 Кристијано Роналдо  Португал Шпанија Реал Мадрид 12
2013/14 Кристијано Роналдо  Португал Шпанија Реал Мадрид 17
2014/15 Нејмар  Бразил Шпанија Барселона 10
Кристијано Роналдо  Португал Шпанија Реал Мадрид
Лионел Меси  Аргентина Шпанија Барселона
2015/16 Кристијано Роналдо  Португал Шпанија Реал Мадрид 16
2016/17 Кристијано Роналдо  Португал Шпанија Реал Мадрид 12

По државама[уреди]

Држава Победа Сезоне
 Португал 11 1960/61, 1964/65, 1965/66, 1967/68, 1987/88, 2007/08, 2012/13, 2013/14, 2014/15, 2015/16, 2016/17
 Западна Немачка 8 1961/62, 1972/73, 1973/74, 1974/75, 1975/76, 1976/77, 1980/81, 1981/82
 Француска 7 1958/59, 1984/85, 1987/88, 1989/90, 1990/91, 1991/92, 1992/93
 Аргентина 6 1957/58, 2008/09, 2009/10, 2010/11, 2011/12, 2014/15
 Југославија 5 1955/56, 1963/64, 1971/72, 1986/87, 1996/97
 Италија 1962/63, 1963/64, 1976/77, 1982/83, 1997/98
 Холандија 1971/72, 1988/89, 2001/02, 2002/03, 2004/05
 Бразил 1989/90, 1999/2000, 1999/2000, 2006/07, 2014/15
 Мађарска 4 1959/60, 1963/64, 1965/66, 1971/72
 Шкотска 1968/69, 1971/72, 1980/81, 1987/88
 Шпанија 1987/88, 1999/2000, 2000/01, 2003/04
 Енглеска 3 1956/57, 1969/70, 1980/81
 Украјина 1991/92, 1998/99, 2005/06
 Совјетски Савез 2 1974/75, 1983/84
 Данска 1977/78, 1979/80
 Шведска 1984/85, 1985/86

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. All time leading scorers UEFA Champions League
  2. All time appearances UEFA Champions League
  3. Di Maggio, Roberto; Mamrud, Roberto; Rota, Davide; Owsianski, Jarek (11. јун 2015). „Champions Cup/Champions League Topscorers”. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Приступљено 5. јануар 2017.  За све друге играче погледајте: „UEFA Champions League Statistics Handbook 2016–17: Facts and figures” (pdf). UEFA. стр. 10. Приступљено 5. јануар 2017. 

Спољашње везе[уреди]