УЕФА Лига шампиона

С Википедије, слободне енциклопедије
УЕФА Лига шампиона
Основано1955. (од 1992. у садашњем формату)
РегијаЕвропа (УЕФА)
Бр. тимова32 (такмичење по групама)
76 или 77 (укупно)
Тренутни првакЕнглеска Ливерпул (2018/19)
(6. титула)
Најуспешнији клубШпанија Реал Мадрид
(13. титула)
Телевизијске кућеСписак телевизијских кућа
МотоХимна лиге шампионе
Лига шампиона 2019/20.

УЕФА Лига шампиона (енгл. UEFA Champions League) је најјаче и најпрестижније европско, клупско фудбалско такмичење. Организовано је од стране УЕФЕ и у њему учествују све њене чланице. До сезоне 1991/92. такмичење се називало Куп европских шампиона (енгл. Cup of European Champions), Европски куп шампиона (енгл. European Champions Cup; позната још као Куп шампиона (енгл. Champions Cup)) или Европски куп (енгл. European Cup), а од сезоне 1992/93. део се игра у групама и мења назив у УЕФА Лига шампиона.

Поред овог такмичења, под вођством УЕФА-е игра се још и Лига Европе (до 2009. Куп УЕФА), док је Куп победника купова УЕФА укинула након сезоне 1998/99. а Интертото куп 2008.

Тренутни шампион УЕФА Лиге шампиона је Ливерпул који је у финалу 1. јуна 2019. на стадиону Ванда Метрополитано у Мадриду победио Тотенхем и тако освојио шесту титулу шампиона Европе.

Историја

Европски куп шампиона (или скраћено Европски куп) настао је од идеје спортског уредника француског Л' Екипа Габријела Аноа који је предложио стварање такмичења које би одлучило који је најбољи клуб у Европи. Идеја је настала као одговор на тврдње неких британских новинара да је Вулверхемптон најбољи клуб на свету јер је победио Хонвед из Мађарске резултатом 3:2 на свом терену 1954. године.

"Биће боље да сачекамо да Вулверхемптон отпутује у Москву или Будимпешту да потврде своју непобедивост, а ако су Енглези баш тако уверени у квалитет свог фудбала, онда је време за турнир", рекао је Ано.

Децембра 1954, Жак Ризвик, Анов колега изложио је први план пројекта у коме је стајало да ће учествовати 14-16 екипа, да ће се утакмице играти средином недеље у вечерњим сатима, што је било врло неуобичајно за то време, како би радничка класа могла да стигне да гледа утакмице, а да право преноса имају телевизије које прате клуб из своје земље као и најважније спортске новине.

Прва званична утакмица Купа шампиона одиграна је 4. септембра 1955. године, а састали су се лисабонски Спортинг и београдски Партизан.

У првој сезони такмичења учествовало је 16 екипа, што првака својих земаља, што клубова који су били у то време веома поштовани од стране УЕФЕ. Касније је број учесника био ограничен само на победничке клубове домаћих лига. Овакав квалификациони систем био је актуелан све до 1997. Од сезоне 1997/98, правила су промењена како би турнир добио већу напетост (и додатни новац спонзора). Клубови из најјачих европских лига који нису били прваци државе могли су се квалификовати као другопласирани, а касније и као трећепласирани и четвртопласирани у својој лиги.

Квалификације

Лига шампиона доступна је свим државним првацима из држава чланица УЕФА (осим Лихтенштајну, који нема властиту лигу), те другопласираним, трећепласираним и четвртопласираним из јачих лига.

Број клубова у Лиги шампиона који има један савез зависи о њеном рејтингу на УЕФА-иној листи коефицијената:

  • савези рангирани 1-3 место имају 4 представника
  • савези рангирани 4-6 место имају 3 представника
  • савези рангирани 7-15 места имају 2 представника
  • савези које су рангиране испод 16. места имају једног представника

Позиција савеза такође одређује у коју фазу квалификације иду њени представници. На пример, три најбоље рангирана савеза имају три клуба у фази по групама и један клуб у квалификацијама где рецимо најниже рангирани савези имају само једног представника, и то у 1. колу. Дванаест најбоље пласираних савеза имају бар једног представника који директно иде у фазу по групама.

Мапа држава чланица УЕФА-е, клубови који су стигли до групне фазе у Лиги шампиона.
  Земље које су стигле барем до групне фазе.
  Земље које нису достигле групну фазу
  Земље које нису чланице УЕФА-е

Од сезоне 2009/10. УЕФА је припремила нови систем квалификација по којем 22 екипе имају директно учешће у квалификацијама по групама уместо досадашњих 16, док се преосталих 10 места траже кроз два различита квалификациона правца. Један је резервисан за непрваке савеза рангираних од 1. до 15. места, тј. екипе које су у националном првенству заузеле места одмах испод директних учесника по групама. Други је резервисан за прваке савеза рангираних од 13. места наниже. Обе квалификациона правца играју се независно један од другог и сваки као коначне победнике издвоје по 5 клубова који су бити посљедњи учесници квалификација по групама. Сврха ове идеје је да се првацима слабијих лига омогући лакши приступ до Лиге шампионе кроз њихове међусобне утакмице, него против клубова из јачих европских лига који то нису учинили кроз домаће првенство.

Додатно место у фази по групама резервисано је за прошлогодишње прваке, у случају да се они не квалификују у Лигу шампиона. Ни један савез није лимитиран на слање највише четири клуба по сезони. То значи да прошлогодишњи првак, уколико се не пласира као један од четири (или мање, зависи од лиге) клуба, заузима место четвртопласираног клуба, а њега смешта на 5. место, које га води у Куп УЕФА.

Од сезоне 2015/16, победник Лиге Европе добија место у плеј офу за Лигу шампиона, а ако место резервисано за прошлогодишњег првака Лиге шампиона није искоришћено, освајач Лиге Европе улази директно у групну фазу такмичења.

Такође, гледајући спортске критеријуме, сваки клуб мора бити лиценциран од стране савеза из којег долази како би учествовао у Лиги шампиона. Да би добио лиценцу, клуб мора задовољити одређене инфраструктурне и финансијске услове.

Контроверза се догодила када се Ливерпул, који је освојио Лигу шампиона 2004/05., није успео квалификовати међу четири најбоља клуба у Премијер лиги. ФС Енглеске је одлучио да ће ФК Евертон (који је био четврти) узети последње место. УЕФА је донела одлуку да оба клуба могу наступити у Лиги шампиона. Ливерпул је почео од првог кола квалификација, а Евертон од трећег. Ливерпул је те сезоне постао први клуб, уз словачку Артмедију, који се из првог кола квалификација квалификовао у такмичење по групама. Иста ствар је пошла за руком и БАТЕ Борисову и Анортозису у сезони 2008/09. Ливерпул је у сезони 2004/05. постао и прва клуб који је из првог кола кв. дошао до нокаут фазе Лиге шампиона.

Манчестер јунајтед, Барселона, Реал Мадрид и Порто су клубови који је највише пута учествовали у такмичењу по групама, 20 пута.

Систем такмичења

Такмичење почиње са четири кола квалификација. Зависно од коефицијента лиге из које долазе и позиције коју су остварили претходне сезоне клубови се укључују у Лигу шампиона у неком од ова четири кола квалификација. Клубови са већим коефицијентима су носиоци и они се не могу сусрести међусобно у оквиру једног кола квалификација. У сваком колу играју се по две утакмице једна кући и једна у гостима.

Од сезоне 2009/10. почевши од трећег кола квалификација клубови су подељени на два дела, један за националне прваке и један за клубове који су квалификације обезбедили завршивши у националном првенству од 2-4. места, а то је урађено да би се националним првацима олакшао пут до такмичења по групама. Исти систем за прваке и остале клубове функционише и у последњем колу квалификација, плеј офу, одакле се победници придружују клубовима који су се кроз пласман у домаћој лиги пласирали директно у групе Лиге шампиона и прошлогодишњем победнику. Клубови који су поражени у трећем колу квалификција и плеј офу Лиге шампиона своје такмичење настављају у Лиги Европе.

Након завршених квалификација 32 клуба бивају подељена у осам група од по четири екипе. Игра се мини-лига у којој сваки клуб са сваким од три противника игра кући и на страни. На крају два првопласирана се пласирају у осмину финала Лиге шампиона, док трећепласирани наставља такмичење у Лиги Европе.

Шеснаест клубова игра даље у завршници, почевши од осмине финала, победници улазе у четвртфинале, полуфинале и на крају се два најбоља срећу у финалу.

На све утакмице које клубови играју у квалификацијама и завршници, осим финала, односи се правило гола у гостима, а ако се на тај начин не може одредити победник играју се продужеци (два по 15 минута) те се на крају изводе пенали. Финале се игра на предодређеном стадиону (не нужно неутралном) и игра се само једна утакмица.

Извлачење парова и група је направљено тако да се клубови из исте земље не могу срести пре четвртфинала.

Систем такмичења који се тренутно користи је усвојен 2009. године.

Химна

Химна Лиге шампиона је свечана песма по имену "Champions League", композитора Тонија Бритена. Изводи је Краљевска филхармонија, а пева хор Академије Св. Мартина, на три УЕФА-ина службена језика: енглеском, немачком и француском језику. Химна се изводи пре почетка сваке утакмице од плеј-оф фазе па до финала Лиге шампиона. Химна траје око три минута, а занимљиво је да никада није била пуштена у комерцијалну употребу.

Финансије

Лига шампиона је високо профитабилно такмичење, поготово за клубове који се пласирају у групну фазу. УЕФА свим клубовима учесницима дели део новца оствареног продајом ТВ права и то на следећи начин (суме су у еврима):

  • Прво коло квалификација 200 000
  • Друго коло квалификација 300 000
  • Треће коло квалификација 400 000
  • Плеј-оф
    • Победници 2 000 000
    • Поражени 3 000 000
  • Групна фаза 12 000 000
  • Победа у групној фази 1 500 000
  • Нерешено у групној фази 500 000
  • Осмина финала 5 500 000
  • Четвртфинале 6 000 000
  • Полуфинале 7 000 000
  • Финале
    • Поражени 10 500 000
    • Победник 15 000 000

Поред овога клубови кроз продају карата, дресова и спонзорства осигуравају знатна средства управо захваљујући игрању у Лиги шампиона.

Спонзори

Када је нови систем лиге шампионе 1992. године основан, одлучено је да максимум 8 компаније могу да буду спонзори турнира. Спонзорске табле могу се видети око терена.

Тренутни спонзори УЕФА Лиге шампионе су:

Финала Лиге шампиона

Финале Лиге шампиона је највећа и најважнија утакмица у оквиру европског клупског фудбала. Стадион на којем се финале игра бира се две сезоне пре утакмице од стране УЕФА-е.

Прво финале је одиграно 13. јуна 1956. на стадиону Парк принчева у Паризу. Последње финале је одиграно 1. јуна 2019. године на стадиону Ванда Метрополитано у Мадриду између Ливерпула и Тотенхема. У тој утакмици победио је Ливерпул са 2:0.

Досад највише финала је одржано на стадионима Хејсел (до трагедије 29. маја, 1985), старом Вемблију и Пратеру (Ернст Хапел), по четири. Што се тиче градова, финалисте су највише пута угостили Париз и Лондон, чак пет пута, док је од држава Италија била домаћин осам пута.

Шпански Реал Мадрид је највише пута освојио Лигу шампиона, укупно дванаест титула, уједно постао је први и за сада једини клуб који је успео да одбрани трофеј лиге шампиона. Други по успеху је италијански Милан (7), а иза њега долазе Ливерпул (6), Барселона и Бајерн Минхен (по 5) и Ајакс (4). За комплетан списак освајача погледај доњу табелу.

Клуб који освоји Лигу шампиона добија прелазни трофеј који мора вратити УЕФА-и два месеца пре следећег финала. Сваки победник добије мању копију трофеја у стално власништво. Клубови који освоје три титуле првака Европе заредом или 5 укупно добијају трофеј у трајно власништво а УЕФА за следећу сезону прави нови.

Шест клубова је у историји остварило овај успех:

Преглед финала

Шаблон:УЕФА Лига Шампиона финала

Рекорди и статистике

По клубовима

Клуб Освајач Финалиста Године победник Године финалиста
Шпанија Реал Мадрид 13 3 1956, 1957, 1958, 1959, 1960, 1966, 1998, 2000, 2002, 2014, 2016, 2017, 2018 1962, 1964, 1981
Италија Милан 7 4 1963, 1969, 1989, 1990, 1994, 2003, 2007 1958, 1993, 1995, 2005
Енглеска Ливерпул 6 3 1977, 1978, 1981, 1984, 2005, 2019 1985, 2007, 2018
Њемачка Бајерн Минхен 5 5 1974, 1975, 1976, 2001, 2013 1982, 1987, 1999, 2010, 2012
Шпанија Барселона 5 3 1992, 2006, 2009, 2011, 2015 1961, 1986, 1994
Холандија Ајакс 4 2 1971, 1972, 1973, 1995 1969, 1996
Италија Интер Милано 3 2 1964, 1965, 2010 1967, 1972
Енглеска Манчестер јунајтед 3 2 1968, 1999, 2008 2009, 2011
Италија Јувентус 2 7 1985, 1996 1973, 1983, 1997, 1998, 2003, 2015, 2017
Португалија Бенфика 2 5 1961, 1962 1963, 1965, 1968, 1988, 1990
Енглеска Нотингем форест 2 0 1979, 1980
Португалија Порто 2 0 1987, 2004
Шкотска Селтик 1 1 1967 1970
Њемачка Хамбургер 1 1 1983 1980
Румунија Стеауа Букурешт 1 1 1986 1989
Француска Олимпик Марсељ 1 1 1993 1991
Енглеска Челси 1 1 2012 2008
Њемачка Борусија Дортмунд 1 1 1997 2013
Холандија Фејенорд 1 0 1970
Енглеска Астон Вила 1 0 1982
Холандија ПСВ Ајндховен 1 0 1988
Србија Црвена звезда 1 0 1991
Шпанија Атлетико Мадрид 0 3 1974, 2014, 2016
Француска Ремс 0 2 1956, 1959
Шпанија Валенсија 0 2 2000, 2001
Италија Фјорентина 0 1 1957
Њемачка Ајнтрахт Франкфурт 0 1 1960
Србија Партизан 0 1 1966
Грчка Панатинаикос 0 1 1971
Енглеска Лидс јунајтед 0 1 1975
Француска Сент Етјен 0 1 1976
Њемачка Борусија Менхенгладбах 0 1 1977
Белгија Клуб Бриж 0 1 1978
Шведска Малме 0 1 1979
Италија Рома 0 1 1984
Италија Сампдорија 0 1 1992
Њемачка Бајер Леверкузен 0 1 2002
Француска Монако 0 1 2004
Енглеска Арсенал 0 1 2006
Енглеска Тотенхем 0 1 2019

По државама

Држава Победа Финалиста Победнички клуб Финалиста
Шпанија Шпанија 18 11 Реал Мадрид (13), Барселона (5) Реал Мадрид (3), Барселона (3), Атлетико Мадрид (3), Валенсија (2)
Енглеска Енглеска 13 9 Ливерпул (6), Манчестер јунајтед (3), Нотингем форест (2), Астон Вила (1), Челси (1) Ливерпул (3), Манчестер јунајтед (2), Лидс јунајтед (1), Арсенал (1), Челси (1), Тотенхем (1)
Италија Италија 12 16 Милан (7), Интер (3), Јувентус (2) Јувентус (7), Милан (4), Интер (2), Фјорентина (1), Рома (1), Сампдорија (1)
Њемачка Немачка 7 10 Бајерн Минхен (5), Борусија Дортмунд (1), Хамбургер (1) Бајерн Минхен (5), Бајер Леверкузен (1), Борусија Менхенгладбах (1), Ајнтрахт Франкфурт (1), Хамбургер (1), Борусија Дортмунд (1)
Холандија Холандија 6 2 Ајакс (4), ПСВ Ајндховен (1), Фејнорд (1) Ајакс (2)
Португалија Португал 4 5 Бенфика (2), Порто (2) Бенфика (5)
Француска Француска 1 5 Олимпик Марсељ (1) Ремс (2), Сент Етјен (1), Олимпик Марсељ (1), Монако (1),
Србија Србија 1 1 Црвена звезда (1) Партизан (1)
Румунија Румунија 1 1 Стеауа Букурешт (1) Стеауа Букурешт (1)
Шкотска Шкотска 1 1 Селтик (1) Селтик (1)
Шведска Шведска 0 1 Малме (1)
Грчка Грчка 0 1 Панатинаикос (1)
Белгија Белгија 0 1 Клуб Бриж (1)

Најбољи стрелци свих времена

Од 3. јуна 2019.[1]

Не укључује и квалификационе утакмице
Место Држава Фудбалер Голови Утакмице Деби у Европи Клуб(ови)
1 Португалија Кристијано Роналдо 126 162 2003 Манчестер јунајтед, Реал Мадрид, Јувентус
2 Аргентина Лионел Меси 112 135 2005 Барселона
3 Шпанија Раул Гонзалез 71 142 1995 Реал Мадрид, Шалке 04
4 Француска Карим Бензема 60 112 2006 Олимпик Лион, Реал Мадрид
5 Холандија Руд ван Нистелрој 56 73 1998 ПСВ, Манчестер јунајтед, Реал Мадрид
6 Пољска Роберт Левандовски 53 80 2011 Борусија Дортмунд, Бајерн Минхен
7 Француска Тијери Анри 50 112 1997 Монако, Арсенал, Барселона
8 АргентинаШпанија Алфредо Ди Стефано 49 58 1955 Реал Мадрид
9 Украјина Андриј Шевченко 48 100 1994 Динамо Кијев, Милан, Челси
Шведска Златан Ибрахимовић 48 120 2001 Ајакс, Јувентус, Интер, Барселона, Милан, Пари Сен Жермен, Манчестер јунајтед
11 Португалија Еузебио 47 63 1961 Бенфика
12 Италија Филипо Инзаги 46 81 1997 Јувентус, Милан
13 Обала Слоноваче Дидије Дрогба 44 92 2003 Олимпик Марсељ, Челси, Галатасарај
14 Италија Алесандро дел Пјеро 42 89 1995 Јувентус
Њемачка Томас Милер 42 105 2008 Бајерн Минхен
Фудбалери чија су имена подебљана су тренутно активни.

Највише наступа свих времена

Од 3. јуна 2019.[2]

Укључује и квалификационе утакмице
Место Држава Фудбалер Утакмице Клуб
1 Шпанија Икер Касиљас 177 Реал Мадрид, Порто
2 Португалија Кристијано Роналдо 162 Манчестер јунајтед, Реал Мадрид
3 Шпанија Ћави 151 Барселона
4 Шпанија Раул Гонзалез 142 Реал Мадрид, Шалке 04
5 Велс Рајан Гигс 141 Манчестер јунајтед
6 Аргентина Лионел Меси 135 Барселона
7 Шпанија Андрес Инијеста 130 Барселона
8 Холандија Кларенс Седорф 125 Ајакс, Реал Мадрид, Интер, Милан
9 Енглеска Пол Сколс 124 Манчестер јунајтед
10 Италија Ђанлуиђи Буфон 122 Јувентус, Париз Сен Жермен
10 Бразил Роберто Карлос 120 Интер Милано, Реал Мадрид, Фенербахче
11 Шведска Златан Ибрахимовић 120 Ајакс, Јувентус, Интер, Барселона, Милан, Пари Сен Жермен, Манчестер јунајтед
Фудбалери чија су имена подебљана су тренутно активни.

Најбољи стрелци по сезонама

Најбољи стрелци по сезонама:[3]
Сезона Играч Држава Клуб Број голова
1955/56 Милош Милутиновић  Југославија Социјалистичка Федеративна Република Југославија Партизан 8
1956/57 Денис Вајолет  Енглеска Енглеска Манчестер Јунајтед 9
1957/58 Алфредо ди Стефано  Аргентина Шпанија Реал Мадрид 10
1958/59 Жист Фонтен  Француска Француска Ремс 10
1959/60 Ференц Пушкаш  Мађарска Шпанија Реал Мадрид 12
1960/61 Жозе Агуаш  Португал Португалија Бенфика 11
1961/62 Хајнц Стрел  Западна Немачка Западна Немачка Нирнберг 8
1962/63 Жозе Алтафини  Италија Италија Милан 14
1963/64 Владица Ковачевић  Југославија Социјалистичка Федеративна Република Југославија Партизан 7
Сандро Мацола  Италија Италија Интер
Ференц Пушкаш  Мађарска Шпанија Реал Мадрид
1964/65 Еузебио  Португал Португалија Бенфика 9
Жозе Аугусто Торес  Португал Португалија Бенфика
1965/66 Флоријан Алберт  Мађарска Мађарска Ференцварош 7
Еузебио  Португал Португалија Бенфика
1966/67 Јирген Пјепенбург  Западна Немачка Источна Немачка Форвертс Берлин 6
Пол ван Химст  Белгија Белгија Андерлехт
1967/68 Еузебио  Португал Португалија Бенфика 6
1968/69 Денис Лоу  Шкотска Енглеска Манчестер Јунајтед 9
1969/70 Мик Џоунс  Енглеска Енглеска Лидс јунајтед 8
1970/71 Антонис Антонидис  Грчка Грчка Панатинаикос 10
1971/72 Јохан Кројф  Холандија Холандија Ајакс 5
Антал Дунаи  Мађарска Мађарска Ујпешт Дожа
Лу Макари  Шкотска Шкотска Селтик
Силвестер Такач  Југославија Белгија Стандард Лијеж
1972/73 Герд Милер  Западна Немачка Западна Немачка Бајерн Минхен 12
1973/74 Герд Милер  Западна Немачка Западна Немачка Бајерн Минхен 8
1974/75 Герд Милер  Западна Немачка Западна Немачка Бајерн Минхен 5
Едуард Макаров  Совјетски Савез Совјетски Савез Арарат Јереван
1975/76 Јуп Хајнкес  Западна Немачка Западна Немачка Борусија Менхенгладбах 6
1976/77 Герд Милер  Западна Немачка Западна Немачка Бајерн Минхен 5
Франко Кучинота  Италија Швајцарска Цирих
1977/78 Алан Симонсен  Данска Западна Немачка Борусија Менхенгладбах 5
1978/79 Клаудио Сулсер   Швајцарска Швајцарска Грасхопер 11
1979/80 Сорен Лерби  Данска Холандија Ајакс 10
1980/81 Тери Макдермот  Енглеска Енглеска Ливерпул 6
Грејм Сунис  Шкотска Енглеска Ливерпул
Карл-Хајнц Румениге  Западна Немачка Западна Немачка Бајерн Минхен
1981/82 Дитер Хенес  Западна Немачка Западна Немачка Бајерн Минхен 7
1982/83 Паоло Роси  Италија Италија Јувентус 6
1983/84 Виктор Сокол  Совјетски Савез Совјетски Савез Динамо Минск 6
1984/85 Торбјорн Нилсен  Шведска Шведска Гетеборг 7
Мишел Платини  Француска Италија Јувентус
1985/86 Торбјорн Нилсен  Шведска Шведска Гетеборг 6
1986/87 Борислав Цветковић  Југославија Социјалистичка Федеративна Република Југославија Црвена звезда 7
1987/88 Георге Хађи  Румунија Румунија Стеауа Букурешт 4
Жан-Марк Ферери  Француска Француска Бордо
Рабах Маџер  Алжир Португалија Порто
Али Мекојст  Шкотска Шкотска Ренџерс
Мичел  Шпанија Шпанија Реал Мадрид
Руи Агуас  Португал Португалија Бенфика
1988/89 Марко ван Бастен  Холандија Италија Милан 10
1989/90 Ромарио  Бразил Холандија ПСВ Ајндховен 6
Жан-Пјер Папен  Француска Француска Олимпик Марсељ
1990/91 Петер Пакулт  Аустрија Аустрија Сваровски Тирол 6
Жан-Пјер Папен  Француска Француска Олимпик Марсељ
1991/92 Сергеј Јуран  Украјина Португалија Бенфика 7
Жан-Пјер Папен  Француска Француска Олимпик Марсељ
1992/93 Ромарио  Бразил Шпанија Барселона 7
1993/94 Роналд Куман  Холандија Шпанија Барселона 8
Винтон Руфер  Нови Зеланд Њемачка Вердер Бремен
1994/95 Џорџ Веа  Либерија Француска Пари Сен Жермен 7
1995/96 Јари Литманен  Финска Холандија Ајакс 9
1996/97 Милинко Пантић  СРЈ Шпанија Атлетико Мадрид 5
1997/98 Алесандро дел Пјеро  Италија Италија Јувентус 10
1998/99 Андриј Шевченко  Украјина Украјина Динамо Кијев 8
Двајт Јорк  Тринидад и Тобаго Енглеска Манчестер јунајтед
1999/00 Марио Жардел  Бразил Португалија Порто 10
Ривалдо  Бразил Шпанија Барселона
Раул Гонзалез  Шпанија Шпанија Реал Мадрид
2000/01 Раул Гонзалез  Шпанија Шпанија Реал Мадрид 7
2001/02 Руд ван Нистелрој  Холандија Енглеска Манчестер јунајтед 10
2002/03 Руд ван Нистелрој  Холандија Енглеска Манчестер јунајтед 12
2003/04 Фернандо Моријентес  Шпанија Француска Монако 9
2004/05 Руд ван Нистелрој  Холандија Енглеска Манчестер јунајтед 8
2005/06 Андриј Шевченко  Украјина Италија Милан 9
2006/07 Кака  Бразил Италија Милан 10
2007/08 Кристијано Роналдо  Португал Енглеска Манчестер јунајтед 8
2008/09 Лионел Меси  Аргентина Шпанија Барселона 9
2009/10 Лионел Меси  Аргентина Шпанија Барселона 8
2010/11 Лионел Меси  Аргентина Шпанија Барселона 12
2011/12 Лионел Меси  Аргентина Шпанија Барселона 14
2012/13 Кристијано Роналдо  Португал Шпанија Реал Мадрид 12
2013/14 Кристијано Роналдо  Португал Шпанија Реал Мадрид 17
2014/15 Нејмар  Бразил Шпанија Барселона 10
Кристијано Роналдо  Португал Шпанија Реал Мадрид
Лионел Меси  Аргентина Шпанија Барселона
2015/16 Кристијано Роналдо  Португал Шпанија Реал Мадрид 16
2016/17 Кристијано Роналдо  Португал Шпанија Реал Мадрид 12
2017/18 Кристијано Роналдо  Португал Шпанија Реал Мадрид 15
2018/19 Лионел Меси  Аргентина Шпанија Барселона 12

По државама

Држава Победа Сезоне
 Португал 12 1960/61, 1964/65, 1965/66, 1967/68, 1987/88, 2007/08, 2012/13, 2013/14, 2014/15, 2015/16, 2016/17, 2017/18
 Западна Немачка 8 1961/62, 1972/73, 1973/74, 1974/75, 1975/76, 1976/77, 1980/81, 1981/82
 Француска 7 1958/59, 1984/85, 1987/88, 1989/90, 1990/91, 1991/92, 1992/93
 Аргентина 1957/58, 2008/09, 2009/10, 2010/11, 2011/12, 2014/15, 2018/19
 Југославија 5 1955/56, 1963/64, 1971/72, 1986/87, 1996/97
 Италија 1962/63, 1963/64, 1976/77, 1982/83, 1997/98
 Холандија 1971/72, 1988/89, 2001/02, 2002/03, 2004/05
 Бразил 1989/90, 1999/2000, 1999/2000, 2006/07, 2014/15
 Мађарска 4 1959/60, 1963/64, 1965/66, 1971/72
 Шкотска 1968/69, 1971/72, 1980/81, 1987/88
 Шпанија 1987/88, 1999/2000, 2000/01, 2003/04
 Енглеска 3 1956/57, 1969/70, 1980/81
 Украјина 1991/92, 1998/99, 2005/06
 Совјетски Савез 2 1974/75, 1983/84
 Данска 1977/78, 1979/80
 Шведска 1984/85, 1985/86

Види још

Референце

  1. ^ All time leading scorers UEFA Champions League
  2. ^ All time appearances UEFA Champions League
  3. ^ Di Maggio, Roberto; Mamrud, Roberto; Rota, Davide; Owsianski, Jarek (11. 6. 2015). „Champions Cup/Champions League Topscorers”. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Приступљено 5. 1. 2017.  За све друге играче погледајте: „UEFA Champions League Statistics Handbook 2016–17: Facts and figures” (pdf). UEFA. стр. 10. Приступљено 5. 1. 2017. 

Спољашње везе