УЕФА суперкуп
| УЕФА суперкуп | |
|---|---|
 | |
| Основано | 1972. (од 1973. признат од УЕФА) |
| Регија | Европа (УЕФА) |
| Бр. тимова | 2 |
| Тренутни првак |  Манчестер Сити (2023 — 1. титула) |
| Најуспешнији клуб |  Милан Барселона Реал Мадрид (5 трофеја) |
 2023. | |
УЕФА суперкуп (енгл. UEFA Super Cup; раније познат као Европски суперкуп или Суперкуп Европе) фудбалски је меч који сваке године играју победници два највиша европска клупска такмичења у фудбалу: УЕФА Лиге шампиона и УЕФА Лиге Европе. Први меч је одигран 1972. године.
Од 1972. до 1999. то је било између победника Купа европских шампиона и Купа победника купова, а од 2000. између победника Лиге шампиона и УЕФА купа, које је 2009. постало УЕФА Лига Европе. До 1997. игране су две утакмице у местима учесника, а од 1998. игра само једна утакмица и то до 2012. увек на стадиону Луј II у Монаку. Од 2013. па надаље сваке године се користи други стадион.
Актуелни освајач суперкупа је Манчестер Сити који је у финалу савладао Севиљу.
Стадиони[уреди | уреди извор]
Такмичење се првобитно састојало од две утакмице; једна утакмица се играла на стадиону једног клуба финалисте, а друга утакмица на стадиону другог финалисте. Било је и изузетака — 1991. године када Црвеној звезди није било дозвољено да угости супарнички Манчестер јунајтед у Југославији због тадашњег рата који се водио па је тако играна само једна утакмица. Од 1998. игра се једна утакмица на неутралном терену.[1] Од 1998. до 2012. суперкуп се играо на Стадиону Луј II у Монаку. Од 2013. користе се стадиони широм Европе.
Списак стадиона од 1998.[уреди | уреди извор]
- 1998—2012: Стадион Луј II, Монако
- 2013: Арена Еден, Праг, Чешка Република[2]
- 2014: Стадион Кардиф сити, Кардиф, Велс, Уједињено Краљевство[3]
- 2015: Динамо aрена Борис Пајчадзе, Тбилиси, Грузија[4]
- 2016: Стадион Леркендал, Трондхејм[5]
- 2017: Арена Филип II, Скопље, Македонија[6]
- 2018: Арена А. Ле Кок, Талин, Естонија[7]
- 2019: Водафон парк, Истанбул, Турска
- 2020: Арена Пушкаш, Будимпешта, Мађарска (првобитно Стадион Драгао, Порто, Португалија)[8]
- 2021: Виндзор парк, Белфаст, Северна Ирска, Уједињено Краљевство[9]
- 2022: Олимпијски стадион, Хелсинки, Финска
- 2023: Стадион Караискакис, Пиреј, Грчка
- 2024:
Награде[уреди | уреди извор]
Трофеј[уреди | уреди извор]
.jpg)
Трофеј УЕФА суперкупа све време задржава УЕФА. Реплика трофеја се додељује победничком тиму. Четрдесет златних и сребрних медаља се предају победнику финалисти респективно.[10]
Трофеј суперкупа је претрпео неколико промена у својој историји. Године 1973, први трофеј је додељен Ајаксу. Године 1977, оригинални трофеј је замењен плакетом са златним УЕФА-иним амблемом. Трофеј из 1987. био је најмањи и најлакши од свих европских клупских трофеја са тежином од 5 kg и висином од 42,5 cm (ради поређења, трофеј Лиге шампиона тежи 8 kg а Лиге Европе 15 kg). Нови модел, који је већи од претходног, представљен је 2006. и тежи 12,2 kg а висок је 58 cm.[11]
До 2008. године, екипа која је освојила такмичење три пута заредом (или пет пута укупно) добијала је оригиналу копију трофеја и посебно признање. Од тада је УЕФА искључиви власник оригиналног трофеја. Италијански Милан и шпанска Барселона једини су клубови који су успели да освоје суперкуп пет пута. Међутим, само је италијанска страна трајно добила службени пехар 2007.
Наградни фонд[уреди | уреди извор]
Новчана награда за клубове који учествују у суперкупу (за 2020):
- Финалиста: 3.800.000 евра
- Победник: 5.000.000 евра
Спонзори[уреди | уреди извор]
Спонзори УЕФА суперкупа исти су као и спонзори за УЕФА Лигу шампиона. Тренутно главни спонзори такмичења, за 2020, су:[12]
- Banco Santander[13]
- Expedia Group[14]
- Gazprom[15]
- Heineken International[16]
- MasterCard[17]
- Nissan[18]
- PepsiCo[19]
- Sony Interactive Entertainment[20]
- Adidas
Adidas је споредни спонзор и обезбеђује лопту за меч и униформе за судије.
Улазнице[уреди | уреди извор]
Шездесет посто улазница дистрибуира се међу навијачима клубова који учествују у такмичењу. Остала места УЕФА продаје онлајн.[21]
Статистике[уреди | уреди извор]
Победници[уреди | уреди извор]
| Клуб | Победник | Финалиста | Година/е када је клуб био шампион[а] | Година/е када је клуб био финалиста |
|---|---|---|---|---|
| Барселона
|
5 | 4 | 1992, 1997, 2009, 2011, 2015. | 1979, 1982, 1989, 2006. |
| Реал Мадрид
|
5 | 3 | 2002, 2014, 2016, 2017, 2022. | 1998, 2000, 2018. |
| Милан
|
5 | 2 | 1989, 1990, 1994, 2003, 2007. | 1973, 1993. |
| Ливерпул
|
4 | 2 | 1977, 2001, 2005, 2019. | 1978, 1984. |
| Атлетико Мадрид
|
3 | 0 | 2010, 2012, 2018. | — |
 Бајерн Минхен
|
2 | 3 | 2013, 2020. | 1975, 1976, 2001. |
| Челси
|
2 | 3 | 1998, 2021. | 2012, 2013, 2019. |
 Ајакс[б]
|
2 | 1 | 1973, 1995. | 1987. |
 Андерлехт
|
2 | 0 | 1976, 1978. | — |
| Валенсија
|
2 | 0 | 1980, 2004. | — |
| Јувентус
|
2 | 0 | 1984, 1996. | — |
| Севиља
|
1 | 6 | 2006. | 2007, 2014, 2015, 2016, 2020, 2023. |
 Порто
|
1 | 3 | 1987. | 2003, 2004, 2011. |
| Манчестер јунајтед
|
1 | 3 | 1991. | 1999, 2008, 2017. |
 Динамо Кијев[в]
|
1 | 1 | 1975. | 1986. |
| Нотингем форест
|
1 | 1 | 1979. | 1980. |
| Астон Вила
|
1 | 0 | 1982. | — |
 Абердин
|
1 | 0 | 1983. | — |
 Стеауа Букурешт
|
1 | 0 | 1986. | — |
| Мехелен
|
1 | 0 | 1988. | — |
| Парма
|
1 | 0 | 1993. | — |
| Лацио
|
1 | 0 | 1999. | — |
 Галатасарај
|
1 | 0 | 2000. | — |
 Зенит Санкт Петербург
|
1 | 0 | 2008. | — |
| Манчестер Сити
|
1 | 0 | 2023. | — |
| Хамбургер
|
0 | 2 | — | 1977, 1983. |
| ПСВ Ајндховен
|
0 | 1 | — | 1988 |
| Сампдорија
|
0 | 1 | — | 1990. |
 Црвена звезда[г]
|
0 | 1 | — | 1991. |
| Вердер Бремен
|
0 | 1 | — | 1992. |
| Арсенал
|
0 | 1 | — | 1994. |
| Реал Сарагоса
|
0 | 1 | — | 1995. |
 Париз Сен Жермен
|
0 | 1 | — | 1996. |
| Борусија Дортмунд
|
0 | 1 | — | 1997. |
| Фајенорд
|
0 | 1 | — | 2002. |
| ЦСКА Москва
|
0 | 1 | — | 2005. |
| Шахтјор Доњецк
|
0 | 1 | — | 2009. |
| Интер
|
0 | 1 | — | 2010. |
| Виљареал
|
0 | 1 | — | 2021. |
| Ајнтрахт Франкфурт
|
0 | 1 | — | 2022. |
По државама[уреди | уреди извор]
| Држава | Бр. победника | Бр. финалиста | Укупно |
|---|---|---|---|
| Шпанија
|
16 | 15 | 31 |
| Енглеска
|
10 | 10 | 20 |
| Италија
|
9 | 4 | 13 |
| Белгија
|
3 | 0 | 3 |
| Немачка[д]
|
2 | 8 | 10 |
| Холандија[б]
|
2 | 3 | 5 |
| Португалија
|
1 | 3 | 4 |
| Русија
|
1 | 1 | 2 |
 Совјетски Савез[ђ]
|
1 | 1 | 2 |
| Румунија
|
1 | 0 | 1 |
| Шкотска[б]
|
1 | 0 | 1 |
| Турска
|
1 | 0 | 1 |
| Француска
|
0 | 1 | 1 |
| Украјина
|
0 | 1 | 1 |
 Југославија[е]
|
0 | 1 | 1 |
| Укупно | 45 | 45 | 90 |
Резултати по такмичењима[уреди | уреди извор]
| Куп | Победник | Финалиста |
|---|---|---|
| Куп шампиона и Лига шампиона | 28 | 20 |
| Куп победника купова | 12 | 12 |
| УЕФА куп и УЕФА лига Европе | 8 | 16 |
Индивидуални рекорди[уреди | уреди извор]
- Највише освојених титула (играч): Паоло Малдини, Дани Алвес, Данијел Карвахал, Карим Бензема, Тони Крос, Лука Модрић и Матео Ковачић (по четири титуле).[22]
- Највише одиграних финала (играч): Роберто Донадони и Алесандро Костакурта (по осам финала).[22]
- Највише освојених титула (тренер): Карло Анчелоти и Пеп Гвардиола (по четири титуле).[22]
- Највише одиграних финала (тренер): Алекс Фергусон, Карло Анчелоти и Пеп Гвардиола (по четири финала).[23][24]
- Најбољи стрелци: Ари Хан, Олег Блохин, Дејвид Ферклоф, Герд Милер, Роб Ренсенбринк, Франсоа ван дер Елст, Тери Макдермот, Радамел Фалкао и Лионел Меси (по три гола).[25][26]
- Најбрже посигнути гол: Дијего Коста у првом минуту утакмице (49. секунда) — против Реал Мадрида 2018.[27]
- Једини играч који је именован за играча утакмице више пута: Лионел Меси (2009, 2015).[28][29]
Хет-трик[уреди | уреди извор]
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Такмичење се није одржавало 1974, 1981. и 1985.
- ^ а б в Не укључујући титулу у Суперкупу Европе 1972 — такмичење није било нити организовано нити признато од стране УЕФА-е.
- ^ Као представник Совјетског Савеза од 1975. до 1986.
- ^ Као представник Југославије 1991.
- ^ Укључује клубове из Западне Немачке. Ниједан клуб из Источне Немачке није учествовао у суперкупу.
- ^ Оба пута се такмичио клуб из ССР Украјине.
- ^ Једанпут се такмичио клуб из СР Србије.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „UEFA Super Cup: Competition format”. UEFA. 31. 8. 2007. Приступљено 8. 12. 2008.
- ^ „Wembley, Amsterdam ArenA, Prague get 2013 finals”. UEFA.org. 16. 6. 2011.
- ^ UEFA.com (2012-06-30). „UEFA EURO 2020, UEFA Super Cup decisions | Inside UEFA”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-20.
- ^ „Georgia’s Dinamo Arena embraces UEFA Super Cup 2015”. Agenda.ge. 5. 3. 2014. Архивирано из оригинала 13. 12. 2014. г. Приступљено 20. 12. 2020.
- ^ „Milan to host 2016 UEFA Champions League final”. UEFA.org. 18. 9. 2014.
- ^ „FYR Macedonia to host 2017 UEFA Super Cup”. UEFA.com. 30. 6. 2015.
- ^ Tallinn to stage 2018 UEFA Super Cup
- ^ „UEFA competitions to resume in August”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 17. 6. 2020. Приступљено 17. 6. 2020.
- ^ „2021 Super Cup to take place in Belfast”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 24. 9. 2019.
- ^ „Regulations of the UEFA Super Cup 2015-18 Cycle” (PDF). UEFA. март 2015. Приступљено 12. 8. 2015.
- ^ „The trophy”. UEFA. Приступљено 2. 8. 2009.
- ^ „UEFA Champions League – UEFA.com”. UEFA.com. Приступљено 2. 7. 2015.
- ^ „Banco Santander to become UEFA Champions League Partner”. UEFA.com. Приступљено 12. 2. 2018.
- ^ „Uefa Champions League checks in with Expedia”. SportsPro. Приступљено 15. 8. 2018.
- ^ “Gazprom renews UEFA Champions League partnership”. UEFA. Retrieved 14 August 2019
- ^ „HEINEKEN extends UEFA club competition sponsorship”. UEFA.com. Приступљено 12. 2. 2018.
- ^ Carp, Sam. „Uefa cashes in Mastercard renewal”. SportsPro. Приступљено 12. 2. 2018.
- ^ „Nissan renews UEFA Champions League Partnership”. UEFA.com. Приступљено 12. 2. 2018.
- ^ „PepsiCo renews UEFA Champions League Partnership”. UEFA.com. UEFA. Приступљено 12. 2. 2018.
- ^ „PlayStation® extends UEFA Champions League Partnership”. UEFA.com. UEFA. Приступљено 29. 5. 2018.
- ^ „UEFA Super Cup ticketing” (PDF). UEFA.com. Приступљено 7. 8. 2017.
- ^ а б в UEFA.com. „Messi, Alves among Super Cup record-breakers”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2017-10-14.
- ^ „Sir Alex Ferguson's UEFA Super Cup regret”. manutd.com. 8. 8. 2017. Приступљено 14. 8. 2017.
- ^ „European Cups - Performances by Coach”. rsssf.com. 10. 8. 2017. Приступљено 14. 8. 2017.
- ^ „Messi, Alves among Super Cup record-breakers”. uefa.com. 11. 8. 2015. Приступљено 14. 8. 2017.
- ^ „UEFA-Supercup » All-time Topscorers » rank 1 - 50”. worldfootball.net. Архивирано из оригинала 26. 05. 2018. г. Приступљено 14. 8. 2017.
- ^ „Costa sets UEFA Super Cup record with first minute goal against Real Madrid”. Goal.com. 15. 8. 2018. Приступљено 16. 8. 2018.
- ^ „Barcelona 1-0 Shakhtar Donetsk”. RTE.ie (на језику: енглески). 2009-08-28. Приступљено 2017-10-19.
- ^ „Barcelona 5-4 Sevilla (aet)”. BBC Sport (на језику: енглески). 2015-08-11. Приступљено 2017-10-19.
- ^ „Radamel Falcao 21 things you should know”. telegraph.co.uk.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак УЕФА суперкуп на Викимедијиној остави
- УЕФА суперкуп на сајту УЕФА
- Статистика и утакмице
Међународни клупски фудбал | ||
|---|---|---|
| Азија |  | |
| Африка | ||
| Европа | ||
| Јужна Америка | ||
| Океанија | ||
| Северна Америка, Средња Америка и Кариби | ||