Пређи на садржај

УЕФА суперкуп 2013.

С Википедије, слободне енциклопедије
УЕФА суперкуп 2013.
Постер за утакмицу
ДогађајУЕФА суперкуп
После продужетака Бајерн Минхен је победио са 5-4 на пенале
Датум30. август 2013. (2013-08-30)
СтадионФортуна Арена, Праг
Играч утакмицеФранк Рибери (Бајерн Минхен)[1]
СудијаЈонас Ериксон (Шведска)[2]
Посећеност17.686[3]
ВремеВедра ноћ
19 °C (66 °F)
58% влажност[4]
2012.
2014.

УЕФА суперкуп 2013. је био 38. УЕФА Суперкуп, годишња фудбалска утакмица коју организује УЕФА и на којој учествују актуелни шампиони два главна европска клупска такмичења, УЕФА Лиге шампиона и победник Купа УЕФА. У репризи финала УЕФА Лиге шампиона 2012, у мечу су учествовали Бајерн Минхен, победник УЕФА Лиге шампиона 2012–13, и Челси, победник УЕФА Лиге Европе 2012–13. Пошто је победио Бајерн у финалу Лиге шампиона 2012, то је био други узастопни наступ Челсија у Суперкупу.[5] Играно је у Фортуна Арени у Прагу, Чешка Република, 30. августа 2013. године, и било је прво које је одржано ван стадиона Луј II у Монаку од када је 1998. године постало једнократно.[6][7]

Бајерн Минхен је постао први немачки тим који је освојио УЕФА Суперкуп, победивши Челси на пенале после продужетака.[8][9] Био је то и први пут да је победник Суперкупа одређен извођењем једанаестераца.[10] Пораз Челсија учинио их је првим тимом који је изгубио узастопне Суперкупове од Порта 2004. године.

Еден Арена је најављена као место одржавања УЕФА Суперкупа 2013. дана 16. јуна 2011. године.[11] Стадион је отворен у мају 2008. на месту некадашњег стадиона Еден.[тражи се извор] То је домаћи стадион СК Славије Праг, који игра у Чешкој Првој лиги.[12]

Екипа Квалификације Претходно учешће (подебљано означава победнике)
Њемачка Бајерн Минхен УЕФА Лига шампиона 2012/13. победник 1975, 1976, 2001
Енглеска Челси Куп победника купова у фудбалу 1997/98. победник 1998, 2012

Утакмица

[уреди | уреди извор]

Позадина

[уреди | уреди извор]

Утакмица је означила први УЕФА Суперкуп у историји између два узастопна победника УЕФА Лиге шампиона (Челси је освојио УЕФА Лигу шампиона 2011–12, победивши Бајерн Минхен у финалу).[13]

Утакмица је била први пут од 2004. да су се оба финалиста такмичила без менаџера који су у претходној сезони освојили своје трофеје УЕФА, пошто су и Јуп Хајнкес и Рафаел Бенитез напустили клубове након завршетка претходне сезоне. Нови менаџери, Пеп Гвардиола и Жозе Мурињо, обновили су ривалство које су делили у Шпанији као менаџери Барселоне и Реал Мадрида.[14] Гвардиола је два пута освојио трофеј у својој менаџерској каријери, са Барселоном 2009. и 2011. Мурињо се само једном такмичио за трофеј 2003. када је његов Порто ушао као носилац Купа УЕФА и али је био поражен од Милана. Од тада је Мурињо два пута освојио Лигу шампиона, али је сваки пут напустио свој клуб одмах након тога и стога их није водио у Суперкуп.[15]

Продаја карата

[уреди | уреди извор]

Међународна фаза продаје карата за ширу јавност трајала је од 14. јуна до 5. јула 2013. Улазнице су биле доступне у три категорије цена: 130, 90 и 50 евра.[16] УЕФА је такође покренула аукцију продаје карата у добротворне сврхе, а сав приход је ишао Центру за приступ фудбалу у Европи.[17] Два клуба су добила улазнице на које су се навијачи могли пријавити.

Бајерн Минхен[4]
Челзи[4]
GK 1 Њемачка Мануел Нојер
RB 13 Бразил Рафиња Изашао из игре — замењен 56
CB 17 Њемачка Жером Боатенг Жути картон 84
CB 4 Бразил Данте
LB 27 Аустрија Давид Алаба
DM 21 Њемачка Филип Лам (c)
RM 10 Холандија Арјен Робен Изашао из игре — замењен 96
CM 25 Њемачка Томас Милер Изашао из игре — замењен 71
CM 39 Њемачка Тони Крос
LM 7 Француска Франк Рибери Жути картон 23
CF 9 Хрватска Марио Манџукић
Резервни играчи:
GK 22 Њемачка Том Штарк
DF 5 Белгија Данијел ван Бујтен
DF 26 Њемачка Дијего Контенто
MF 8 Шпанија Хави Мартинез Ушао у игру 56
MF 19 Њемачка Марио Геце Ушао у игру 71
MF 11 Швајцарска Џердан Шаћири Ушао у игру 96
FW 14 Перу Клаудио Пизаро
Менаџер:
Шпанија Пеп Гвардиола
GK 1 Чешка Петр Чех
RB 2 Србија Бранислав Ивановић Жути картон 120
CB 24 Енглеска Гари Кахил Жути картон 41
CB 4 Бразил Давид Луиз Жути картон 66
LB 3 Енглеска Ешли Кол Жути картон 118
CM 7 Бразил Рамирес Yellow card 64 Yellow-red card 85
CM 8 Енглеска Френк Лампард (c)
RW 14 Њемачка Андре Ширле Изашао из игре — замењен 87
AM 11 Бразил Оскар
LW 17 Белгија Еден Азар Изашао из игре — замењен 113
CF 9 Шпанија Фернандо Торес Жути картон 90 Изашао из игре — замењен 98
Резервни играчи:
GK 23 Аустралија Марк Шварцер
DF 26 Енглеска Џон Тери Ушао у игру 113
DF 28 Шпанија Сесар Аспиликуета
MF 5 Гана Микаел Есјен
MF 12 Нигерија Џон Оби Микел Ушао у игру 87
MF 10 Шпанија Хуан Мата
FW 18 Белгија Ромелу Лукаку Жути картон 99 Ушао у игру 98
Менаџер:
Португалија Жозе Морињо

Играч утакмице:
Франк Рибери (Бајерн Минхен)[1]

Помоћне судије:
Матијас Класенијус (Шведска)
Даниел Варнмарк (Шведска)
Четврти судија:'
Стефан Витберг (Шведска)
Додатне помоћне судије:
Стефан Јоханесон (Шведска)
Маркус Стрембергсон (Шведска)

Правила утакмице[18]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б James, Andy (31. 8. 2013). „Најбољи играч Рибери 'преко месеца'. UEFA. Union of European Football Associations. Приступљено 31. 8. 2013. 
  2. ^ „Одређен судија за УЕФА Суперкуп у Прагу”. UEFA.org. Union of European Football Associations. 26. 8. 2013. Архивирано из оригинала 13. 12. 2013. г. Приступљено 29. 8. 2013. 
  3. ^ а б „Извештај са утакмице” (pdf). UEFA. Union of European Football Associations. 30. 8. 2013. Приступљено 31. 8. 2013. 
  4. ^ а б в „Тактички састави” (PDF). UEFA. Union of European Football Associations. 30. 8. 2013. Приступљено 31. 8. 2013. 
  5. ^ „УЕФА Суперкуп 2012”. UEFA. Union of European Football Associations. 26. 5. 2013. 
  6. ^ „Вембли, Амстердам Арена, Праг добијају финале 2013”. UEFA.org. Union of European Football Associations. 16. 6. 2011. 
  7. ^ „УЕФА ЕУРО 2020, одлуке УЕФА Суперкупа”. UEFA.org. Union of European Football Associations. 30. 6. 2012. Приступљено 18. 3. 2013. 
  8. ^ „Суперкуп 2013: Како се одвијало”. BBC Sport. 31. 8. 2013. Приступљено 13. 9. 2013. 
  9. ^ „Филип Лам очекује победу у Суперкупу”. ESPN. 29. 8. 2013. Приступљено 30. 8. 2013. 
  10. ^ Фудбалери победоносног Бајерна из Минхена тешили Ромелуа Лукакуа после одлучујућег пенала у УЕФА Суперкупу
  11. ^ Josef, Ladislav (17. 6. 2011). „Праг домаћин Суперкуп 2013 honour”. UEFA. Union of European Football Associations. Приступљено 23. 6. 2011. 
  12. ^ „Водич стадиона: Праг”. UEFA. Union of European Football Associations. 
  13. ^ „Мурињо и Гвардиола очекују победу у Суперкупу”. UEFA. Union of European Football Associations. 29. 8. 2013. Приступљено 30. 8. 2013. 
  14. ^ „Суперкуп даје прилику Челсију да покаже своје могућности”. Guardian. 29. 8. 2013. Приступљено 30. 8. 2013. 
  15. ^ „Подаци за новинаре” (PDF). UEFA. Union of European Football Associations. 29. 8. 2013. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 5. 2014. г. Приступљено 30. 8. 2013. 
  16. ^ „Улазнице за УЕФА Супер куп су у продаји”. UEFA. Union of European Football Associations. 14. 6. 2013. 
  17. ^ „Добротворна аукција улазница за Суперкуп УЕФА”. Facebook: Europa League. Union of European Football Associations. 29. 7. 2013. 
  18. ^ „Правилник о УЕФА Суперкупу 2013” (PDF). Nyon: Union of European Football Associations. март 2013. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 5. 2013. г. Приступљено 1. 5. 2013. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]